Konan Varvarin medijske ere

Ići dole

Konan Varvarin medijske ere

Počalji od Ogastus taj Uto 01 Mar 2011, 12:38


Znaj, o prinče, da između godina u kojima okeani potopiše Atlantis i blještave gradove i godina uspona sinova Arje beše doba o kome se ni ne sanja, kad sjajna kraljevstva ležaše raširena po svetu ko plavi ogrtači pod zvezdama-Nemedia, Ofir, Brintunia, Hiperborea, Zamora sa njenim tamnokosim ženama i tornjevima misterija paucima opsednutim, zingara sa svojim viteštvom, kot koji se graničio sa pastoralnim zemljama Šema, Stigija čije grobnice senke čuvaju, Hirkanija čiji jahači svi nosiše čelik i svilu i zlato. Al’ najponosnije kraljevstvo sveta beše Akvilonia vladajući nad svima na uspavanom zapadu.
Tamo dođe Konan, Simerijanac, crnokos, zlovoljnih očiju, s mačem u ruci-lopov, plaćenik, ubica-dođe sa svojom džinovskom tugom i džinovskim veseljem da nogama u sandalama gazi po draguljima posutim prestoljima zemlje...


Nemedijska hronika
Robert E. Howard


Ali, odakle je konan zaista došao da bi gazeći ti svojim moćnim nogama po hiljadama stranica knjiga, isto toliko tabli stripa i filmskoj traci, osvojio i čvrsto zaseo na presto kralja fantastične avature i zapretio da krvavim mačem i pop-zen filozofijom osvojio poziciju nepobedivog pop heroja svih medija osamdesetih?
Konan je rođen 1932. u glavi i po pisaćom mašinom Roberta Ervina Howarda i izlazio je, za jedan cent (!) po reči na stranicama jeftinog-pulp-magazina WEIRD TALES (sumanute priče!) Hauard je za desetak godina ispovrtio nezamislivu količinu pulp-literature: sport, detektivske, vestern, istorijske I orijentalne avanture, priče užasa i o duhovima ne računajući poeziju i mnoge fantazije.
Pogledajmo malo pred istoriju. Fantastične priče postoje otkad postoji pričanje. Odiseja, Gilgameš, Artur i kompanija, Orlando... Svi imaju karakteristiku da se svet u kome se odvijaju predstavlja kao realan.
Englezi, posebni obožavaoci razvili su Gotski Roman i sanjarske priče (Dream Tales)koje se ni ne trude da budu išta drugo izuzev fantazije. I, naravno, Englez WILLIAM MORRIS je prvi napisao (1986.) fantastičnu romansu-izvor na kraju sveta-u kojoj se potpuni izmišljen svet predstavlja kao stvarnost. MORIS je imao nekoliko naslednika-posebno R.E. EDISONA i njegov sumanuti Crv ouroboros-i, naravno E.A. POA ali je ova vrsta literature eksplodirala u Americi u pulp magazinima sa često ekscentrično briljantnim ali još češće morbidnim piscima kao što su GRIFFIT, LOVECRAFT, C.A. SMITH itd. Pored izvrsnih fantazija i divno naivnog ranog horor-Sfa WEIRD TALES je kipteo od jeftinih priča oduhovima i “šokera” u kojima u mračnim i bezizlaznim kućama izbezumljeni “junaci” drhtao rukom do zadnjeg grozovitog trenutka ispisuju dnevnik koji se obično završava: “NEŠTO grozno dolazi! Ah, ta ljigava (dlakava) rožnata RUKA! NEMA NADE! U pom...” (zamislite KONANA u toj situaciji! Jao si ga tom NEČEMU...)
Ovakvi magazini su bili namenjeni specijalizovanoj publici. Posle drugog svetskog rata tržište za pulpove ove vrste se suzilo i izgledalo je da je mašina ubila fantaziju. Sve do titanske pojave TOLKINOVOG-GOSPODARA PRSTENOVA u pedesetim! KONAN (I ostali Hauardovi junaci, njemu slični) su od početka postigli status kulta posebno zahvaljujući obožavaocima koji su izdavali čak i fanzin AMRA-posvećen isključivo Hauardovim junacima. Ipak najzaslužniji je pisac L. SPRAGUE DE CAMP. Uredio je nekoliko zbirki i dokopavši se Hauardove zaostvaštine (a on je čuvao sve, čak i pismen zadatke) pronašao nekoliko neobjavljenih Konanovih saga. Mada je pored priča Hauard objavio samo jedan kraći roman, kontinuitet sage o KONANU bio je očigledan a izazov da se praznine popune bio je prevelik. Počelo je prepravljanjem neobjavljenih priča sa drugim junacima-što nije bilo nimalo teško-a zatim dodavanjem potpuno novih na osnovu kratkog Hauardovog eseja-skica za karijeru Konana varvarina. Na kraju su DE CAMP (koji je prava kopirajta držao čvrsto u rukama), LIN CARTER I šveđanin BJORN NYBERG (koji je još ranije, oduševljen Konanom samoinicijativno napisao jedan roman) dodali više reči sagi od samog Hauarda. Mnoge od ovih storija već ste čitali u MARVEL verzijama.
Poslednji I možda najznačajniji od KONANOVIH autora je ROY THOMAS. (Ostali MARVEL pisci samo idu njegovim stopama). On je priče osavremenio (mada nije bilo mnogo potrebe za tim), jasnije ocrtao ono što već nazivaju Konan-filozofijom, uklonio primitivne elemente “zastrašivanja”-koje i Hauard unosi uglavnom iz “moranja”-a čarobnjake je “oplemenio” očiglednim elementima psihodelije.



Svet koji je trebao da postoji


Kakav je KONANOV svet? Za razliku od GOSPODARA PRSTENOVA njegove veze sa „realnošću” su mnogo očiglednije. Na osnovu jednog Hauardovog eseja (objavljenog u fazinu PHATAGRAPH, 1938.) znamo da je Konan živeo 8 000 godina posle propasti Atlantide i 5 000 godina pre pošetka egipatske civilizacije, u oblastima koje će posle pomeranja kontinenata postati Evropa sa okolinom. Očigledno je da je STIGIJA-Egipat, HIRKANIJA-Mongolija plus Sahara, AESIR I VANIR-Nordijske zemlje, TURAN-Turska, VENDIJA-Indija, itd. Hauard je sa uživanjem uzimao imena, zemlje i ideje, sa svih strana. ARČERON, PUNT i OFIR su legendarne biblijske zemlje, LEMURIJA I VALUSIJA potonuli kontinenti mističara, SIMERIJU I HIPERBOREJU će-te naći kod Homera, KITAJ je srednjovekovni naziv za Kinu a PIKTI su prastanovnici Britanije, STIKS je reka mrtvih iz grčke mitologije a na Hauardovim kartama ima skoro isti tok kao Nil, NEMEDIJA je Irska legenda, itd. itd. itd. Pa I samo ime KONAN je ime nekih anglosaksonskih poglavara s početka naše ere! Svim tim se Hauard igrao kao razdragani dečak, gradeći nove blještave slike koje kao da izviru iz VELIKOG NESVESNOG, kao da se sećate nečega što vam se nije dogodilo (u ovom životu I na ovoj ravni postojanja, naravno!).
Recimo, u tom eseju (i gde-gde u pričama) Hauard je opisao ropstvo Lemurije pod ljudima-zmijama Valusije pa zatim njihove migracije carstva Arčerona i Satigije, propast Atlantiđana I povratak njihovih potomaka Varvarizmu. Pa zatim kretanja severnih varvara, Hirborijanaca I njihovu najezdu na carstvo čarobnjaka-Arčeron sa prestonicom PITONOM OD PURPURNIH TORNJEVA, uspon Hirobrijanskih kraljevstava na čelusa Akvilonijom-to je doba KONANOVO-pa zatim njihov pad… Posle mnogih katastrofa i mešanja naroda Simerijanci i Esir kao Arjani, jedno pleme Simerijanaca naseljava Krim a od drugog sa Hirkanijancima postaju Skiti, od stanovnika Šema-semiti, naravno, i tako dalje i tako više… do početka nama poznate istorije! Sve to, recimo, kulturu starih Egipćana, potomaka Stigijaca, potomaka Lemurijanaca mešanih sa Valusijancima, potomaka čistih Lemurijanaca čini starom preko dvadesetpet hiljada godina! Zaista je divna igra otkrivati odakle je Hauard šta uzeo i šta je s tim uradio! (O, pardon, pa sva ta imena I legend su samo naša mutna, podsvesna, čak, sećanja na davno Hirborijansko doba, zar ne!)
Međutim KONANOVO doba nije onakvo kakvo je bilo već kakvo je TREBALO DA BUDE što ga povezuje sa pričama čiji je vrhunac GOSPODAR PRSTENOVA-koji i sam odiše podsvesnim sećanjima.
To je idealan svet gde jedan varvarin veći od života može da bude lopov, pustinjski bandit, pirat, plaćenik, poglavica duboko u džungli, kraljev general i najzad das a mačem u jednoj i devojkom u zlatno čeličnom bikiniju u drugoj ruci izbori sebi presto-ostavljajući za sobom gomile neprijatelja, običnih i “natprirodnih”! Da, to je mesto gde magija funkcioniše, gde je trava zelenija, krv crvenija, džungle divljije, more i nebo i dublji i plavlji, gradovi fantastičniji, žene lepše/zavodljivije/opakije/vernije a negativci JOŠ MOĆNIJI! To je MESTO GDE MOŽETE DA POBEGNETE (ako mislite da vam je to ispod časti ne razumem zašto čitate ovo kad vam je ZLOČIN I KAZNA sigurno pri ruci).
Hauard je obožavao neke autore fantastike i sa njima se dopisivao. Da bi ušao na stranice tada elitnog VEIRD TALES (koji je, usput i VIŠE plaćao) on je stvorio HIRBORIJANSKO DOBA. Tu je spakovao različite elemente tada popularnih i na stranicama SUMANUTIH PRIČA obaveznih “tematika”: nadprirodni užas, prastara magija i legendarne preistorijske civilizacije u kontekstu ekspresno-brzih, MAČ I MIŠICE pulp-avantura što mu je najviše ležalo. I tako, u HIRBORIJANSKOM DOBU se rodio žanr MAČ I MAGIJA. Danas njegovi predstavnici veselo i “tragicčno” jurcaju po knjigama i još više po stripovima rušeći sve pred sobom (bilo mačevima bilo vradžbinama). Pomenimo bar autore FRICA LIEBERA, duhovitog majstora pera i super produktivnog u mnogim žanrovima, MICHAELA MOORCOCKA, povremeno vrlo inventivnog autora mnogobrojnih ciklusa. (PRVI ciklus od četiri knjige o HAWKMMONU i ponešto o ELRICU ukletom albino princu-vraču možete naći u biblioteci PLAVA PTICA). Konanov svet je stvoren za njega i obrnuto-i predstavlja očigledno izdvajanje specifičnog sub-žanra u herojskim fantazijama uopšte. Možete li da zamislite KONANA u GOSPODARU PRSTENOVA?
Pa dobro, kakav je taj KONAN?



KONAN PROTIV TARZANA

KONAN je svojevrsni alter-ego samog ROBERTA HAUARDA. Ovaj je svoj kratki život proveo u gradiću Cross Plains u sred Teksasa.Svom specifičnom intelektu i početnoj sitnoj građi može da zahvali ono što takvi dečaci, posebno u Teksasu dobijaju od ostalih-maltretiranje. Najviše zbog toga postao je fanatik sporta i vežbanja, dobar bokser i jahač. To je prekratilo maltretiranje posebno što je u zrelosti bio visok dva metra i težak skoro sto kilograma, uglavnom mišića. Bio je introvertan, nekonvencionalan, usijanog temperamenta, podložan emocionalnim ekstremima i nasilnim eksplozijama besa. Psihotično nebalansiran, nekoliko godina pred smrt govorio je o samoubistvu. Sa trideset godina 1936. na vest da mu je majka, za koju je bio izrazito vezan, na samrti, pucao je sebi u usta.
Prvu storiju o KONANU-Feniks na maču (dešava se u doba kada je Konan već postao kralj Akvilonije)-objavio je 1932. I naravno čitaoci su zavapili: “još”. I danas, trideset godina kasnije još uvek viču “JOŠ”. Za samo četiri godine HAUARD je stvorio legendu i novi žanr.
Čitajući Konana setite se neprilagođenog čoveka, lika, stasa i temperamenta istog kao njegov junak, koji je sedeo za mašinom sred prašnjavog Teksasa i sanjao i sećao se za sve nas... Čujmo ga:
“Mada ne bih išao toliko daleko da verujem da priče inspirišu stvarno postojeći duhovi moći (mada se protivim tome da potpuno negiram bilo šta) ponekad sam se pitao da li je moguće da neznane sile prošlosti ili sadašnjosti-pa čak budućnosti-rade preko dela i misli živih ljudi. To mi se posebno dogodilo dok sam pisao prve storije o Konanu. Znam dasam mesecima bio potpuno jalov, nesposoban da smislim bilo šta da prodam. A onda, Konan kao da izrasta u mom duhu bez mnogo mog rada i odmah je potok priča pošao iz mog pera-odnosno mašine... Činilo mi se da ne stvaram već da pričam događaje koji su se odigrali. Epizode su tako brzo nadirale da sam jedva mogao da održim korak sa njima. Nedeljama nisam ništa drugo radio izuzev pisanja Konanovih avantura. Ta ličnost mi je potpuno opsela duh i istisla sve drugo. Kad bih namerno pokušavao da pišem nešto drugo ne bih mogao. Ne pokušavam da objasnim ovo ezoteričnim ili okultnim sredstvima ali činjenice ostaju. Još uvek pišem o Konanu jače i sa više razumevanja nego o bilo kom mojem junaku. Ali, doći će vreme kad neću uopšte moći dapišem uverljivo. To mi se već desilo sa skoro svim mojim ličnostima; na jednom izgubim kontakt sa tim konceptom, kao da je on sam stajao iza mog ramena upravljajući mojim radom i najednom se okrenuo i otišao, ostavljajući me da tražim drugog junaka.”
“Možda zvuči fantastično povezati termin “realizam“ sa Konanom; u stvari-ako ne računamo njegove natprirodne avanture-on je najrealističnija ličnost koju sam razvio. On je jednostavno nesvesna kombinacija nekih ljudi koje znam i mislim da je to razlog što izgleda da je stupio u moju svest potpuno formiran onda kada sam napisao prvu priču o njemu...”
A čini se da je KONAN najvećim delom sam HAUARD kakav je trebalo da bude baš kao što je HIRBORIJANSKO DOBA onakvo kakvo je trebalo da bude.
Intersantno je porediti KONANA i TARZANA-junak koji je zajedno sa drugim likom notornog EDGARA RICE BURROUGHSA-JOHNOM CARTEROM na Marsu-mnogo uticao na HAUARDA. Konana, onakvog kakav je danas, najviše pamtimo zahvaljujući ROYU THOMASU (mada neke bitne promene na Konanu nikada nisu bile potrebne).
Prvo, Konan je PRVI varvarin-za razliku od Tarzana koji je ka što se zna lord i povratio je sva svoja “nasledna prava”. Od svih popularnih “plemenitih divljaka” Konan je viši za glavu i legije imitatora i zub vremena ga čine samo još jačim.
Ideja “plemenitog divljaka” (Noble Savage) je popularan i pogrešan koncept das u varvari slobodni, vitalni, prirodni, nekonvencionalni, pošto mu je sve stvarno-ništa mu nije strano, prirodno plemenit i tolerantan, nedavno su indeferentni prema rasama-za prave varvare više nego pogrešno ali veoma pozitivno za Hauarda s obzirom na društveno klimu u kojo je živeo. U stvari varvari su slobodni u vrlo ograničenom smislu-samo u svom zabranu. Potpuno su zatvoreni u svoj sistem običaja i verovanja, samo u njemu su “prirodni” i van njega su bespomoćni, izuzev da uništavaju ono što ne razumeju (dok ne budu asimilovani).
Tako, sličnost Konana i Tarzana kao “idealizovanih” varvara je samo u tome [to su obojca uglavnom goli, razumeju prirodu (ljudsku nešto manje, ali je zreli Konan tu nadmoćniji) i spremni su da se bore sa svim što im se ispreči. Inače Tarzan pati od većine kompleksa zapadnog čoveka-bez obzira što se prsi da to nije tako.
TARZANOV sistem vrednosti je zatvoren, KONANOV otvoren-Tarzan navodno ima sve (ženu, poreklo, bogatstvo, vlast) i nikad ne zadobija ništa, dok Konan nema ništa (izuzev sebe-beskonačni kapital) a zadobija SVE i ne uzbuđuje se zbog toga. TARZAN je za STATUS KVO (navodni red u džungli) dok je KONAN svestan PROMENE, ne opire joj se već ide sa njom, postajući čak FOKUS PROMENE. Sva Tarzanova lutanja posebno u strip seriji RUSSA MANNINGA-imaju za cilj da vrati sve na staro (pre poremećaja izazvanog “zlim” i tako to) I da se vrati kući i Džejninoj suknji, dok Konan niti ima niti želi negde da se vrati a ispred ga čeka presto-to sigurno zna i ne žuri se. To jest, TARZAN JE “PAPUČIĆ” a KONAN SLOBODNJAK. Bez obzira što su im mnoge avanture naizgled slične, njihovi motivi i stavovi se bitno razlikuju.
Tarzan je maltene beživotan i izrazito pubertetski u poređenju sa Konanom-koji očigledno i bez zadnjih misli vodi ženske u krevet (i njima je očigledno DOBRO u krevetu sa KONANOM), pije, kocka se, juru zlato, besni, ali ima kodeks ponašanja i stav da ŠTA JE BILO, BILO JE, ŠTA ĆE BITI-BIĆE, ja idem svojim putem i nedam da me neko skrene!
Danas bi svako rado bio KONAN ali siguran sam da bi malo ko (izuzev klinaca) danas bio TARZAN taj devičanski kvazibožanski moralizator. KONAN je junak našeg doba a TARZAN prošlog.
Konan ROJA TOMASA je plastičniji od HAUARDOVOG. To se posebno vidi u konanovskom razrešavanju dilema-često mačem i pesnicom, bez moralnih obzira ali instiktivno pravedno. On će rado da ukrade ali i da se odrekne blaga bez žaljenja, ubiće koga mora ali POSEBNO pokvarenjaka, zaštitiće slabog ali ne radi neke apstraktne pravde već da bi poštovao kosmički red-što ne znači da ga je naročito svestan-odvešće svaku koju želi u krevet (naravno Konanu za TO krevet nije potreban) i ostaviće je a da se ona ne oseti povređenom. On je superioran/pravi čovek i ČINGA-KNJIGA PROMENA-koji bez svesti o tome daje svakom tačno ono što mu pripada, on je pop-zen mudrac, mudar bez razmišljanja, savršen u naivnosti-RANJIV ALI NEPOBEDIV. On zna da iza svake planine postoji još viša na koju se treba popeti samo zato što je tu a ako ne... pa šta mari... Njegov bog, KROM, pri rođenju čoveku daje MOĆ I VOLJU i dalje ne sluša nikakve molitve i uživa isključivo u DELIMA svojih podanika.
Iz Nemedijske hronike:
“Čuj i ovo, o prinče, da je Konan Simerijanac jednom prilikom nekom secikesi koga je uhvatio presekao grkljan, a drugog secikesu prijateljski lupio i pozvao ga-čim se srećnik osvestio od udarca-da mu se pridruži. I mudraci kasnije otkriše pravednost ove naizgled besmislene, instiktivne odluke džinovskog varvarina. I kad su ga našli u velikoj krčmi Zambule sa nekom devojčurom na kolenu i praznom kesom i to mu saopštili on je rekao svojim varvarskim naglaskom: “Ne dajem nijedan stigijski bakrenjak za sve to! Kroma mu, meni je dosta čelik u ruci, pun stomak, dobra ženska i bure vina! Za draguljima posuta sa prestolja kraljevstva uvek ima vremena”…

Peđa Vuković
Tekst preuzet iz Maverickovog Conana br. 6

avatar
Ogastus
Novajlija
Novajlija

Datum upisa : 11.01.2011
Broj poruka : 28

Nazad na vrh Ići dole

Re: Konan Varvarin medijske ere

Počalji od Mr. Nok taj Sre 02 Mar 2011, 02:31

Izuzetan tekst, prava studija o Konanu. Uz to i odlična ideja, možda bi i trebalo da bude malo više ovakvih teoretskih tekstova o stripu, i za strip na forumu. Thumbup
avatar
Mr. Nok
Novajlija
Novajlija

Datum upisa : 11.02.2011
Broj poruka : 41

Nazad na vrh Ići dole

Re: Konan Varvarin medijske ere

Počalji od Ogastus taj Sre 02 Mar 2011, 10:24

Zahvaljujem Mr. Nok, drago mi je da vam se dopada. wink:
avatar
Ogastus
Novajlija
Novajlija

Datum upisa : 11.01.2011
Broj poruka : 28

Nazad na vrh Ići dole

Re: Konan Varvarin medijske ere

Počalji od Gil-galad taj Sre 02 Mar 2011, 13:50

Ogastuse, je l' ovo tvoj tekst? wink:

Dobar je, prilično dobar i slojevit, samo mi se, kao velikom fanu kako TLOTR, tako i Conana, ne sviđaju rečenice:

"Kakav je KONANOV svet? Za razliku od GOSPODARA PRSTENOVA njegove veze sa „realnošću” su mnogo očiglednije."

"KONANOVO doba nije onakvo kakvo je bilo već kakvo je TREBALO DA BUDE što ga povezuje sa pričama čiji je vrhunac GOSPODAR PRSTENOVA-koji i sam odiše podsvesnim sećanjima."

Ova druga rečenica je prilično nemušta i nisam siguran šta je autor želeo da kaže...

Naime, Conan (sword & sorcery) i TLOTR (tzv. high ili epic fantasy) su dva krajnja pola jednog istog žanra, ali s & s se vrti upravo oko jednog lika i njegovog života, u čemu ne mora nužno da bude dešavanja epskih razmera, za razliku od tolkienovskih priča, kojima atribut epski stoji u opisu. I to i autor teksta primećuje u istom:

"Konanov svet je stvoren za njega i obrnuto-i predstavlja očigledno izdvajanje specifičnog sub-žanra u herojskim fantazijama uopšte. Možete li da zamislite KONANA u GOSPODARU PRSTENOVA?"

Mislim da Conana baš ništa ne povezuje sa Gospodarom prstenova, stoga ne razumem čemu ovo pitanje??? Zašto bi iko zamišljao Conana u Srednjoj-zemlji, kada on savršeno dobro funkcioniše u svom Hyborian svetu?

Conan je i danas jednako aktuelan kao kada se pojavio. REH deluje kao pesimista koji kao da je očekivao kraj civilizacije koju će smeniti doba bliže onome koje civilizaciji kakvu znamo - prethodi. I pokazao kako preživeti - vodeći konstantnu borbu. I izražavajući najblaže rečeno prezir prema civilizaciji.

A Tolkien je izgradio čitav jedan svet u kome se mnoštvo likova bori za bolje sutra. Na kraju Tolkienovih priča nije doduše uvek happy end, ali na kraju Gospodara - koji je kruna dešavanja dugih više hiljada godina, ipak imamo happy end, dok kroz sama dešavanja uvek imamo nadu.

Ni kod REH-a, ni Roya Thomasa nemamo motive kojima se Tolkien vodio - Conan se bori da preživi, ali ne za bolje sutra, gde je "sutra" dugi period, nego do sutra-sutra. Od danas do sutra. I uzima sve što mu život pruža, što se kaže.

Pomenuh dva fantasy podžanra kao dva pola istog. S jedne strane imamo REH-a, s druge JRRT-a. Između imamo svašta, ali ova dva čoveka, kao i njihova dela, po mom skromnom mišljenju - uopšte ne bi trebalo da budu upoređivana kako bi se čitaocu približilo jedno od njih.

I Hyborian svet je sve - samo ne idealan, osim kao idealna pozadina da prikažete život junaka kao što je Simerijanac (možda je autor teksta baš na to i mislio, doduše...). A Conan nikako nije "veći od života", već samo pokušava da živi onako kako mu se u datom trenutku učini najpametnije.
avatar
Gil-galad
Domaćin
Domaćin

Datum upisa : 31.01.2011
Broj poruka : 2104

Nazad na vrh Ići dole

Re: Konan Varvarin medijske ere

Počalji od Mr. Nok taj Čet 03 Mar 2011, 04:27

Da se nadovežem o pitanju Tolkinovog sveta. Konan, kao i Konanov svet, istina, nemaju velike veze sa srednjom zemljom Tolkina. Ipak, pitanje koje postavlja autor teksta i nije toliko čudno, s obzirom da mnogi fanovi (da ne kažem frikovi) epske fantastike širom sveta posle Tolkinovog Gospodara prstenova, pokušavaju na svaki način da mu pripoje svaku temu koja se tiče mača i magije, i time da umetnu Tolkina u neki profani žanr. To je veliki greška, jer, Tolkin je nešto sasvim drugo. approve:
avatar
Mr. Nok
Novajlija
Novajlija

Datum upisa : 11.02.2011
Broj poruka : 41

Nazad na vrh Ići dole

Re: Konan Varvarin medijske ere

Počalji od Ogastus taj Čet 03 Mar 2011, 11:22

Sviđa mi se vaša jako dobra opservacija teksta koji inače nije moj, ali, postavio sam ga baš iz razloga što na intrigantan način dotiče neke interesantne teme, a i iz razloga što sam priželjkivao da se o tim temama raspravlja baš u ovom smeru, u kom su krenule zahvaljujući Gil-galadu i Mr. Noku. Inace kao odgovor na Gil-galadovo pitanje:
- ovaj tekst je objavljen 1992.u Conanu br.6 u izdanju Novinskog izdavačkog preduzeća MAVERICK iz Kraljeva.Za sada ću postavljati po meni najrelevantnije teorijske tekstove o stripu koje sam dugo sakupljao, jer retko ko izbacuje nešto od najozbiljnije pisane reči o stripu i njegovim junacima, kako onim crtanim tako i onim koji ga stvaraju, a kasnije, kada budem bio zadovoljan brojem teorijskih tekstova na ovom sajtu, postaviću i poneki svoj tekst. wink:
avatar
Ogastus
Novajlija
Novajlija

Datum upisa : 11.01.2011
Broj poruka : 28

Nazad na vrh Ići dole

Re: Konan Varvarin medijske ere

Počalji od Gil-galad taj Čet 03 Mar 2011, 14:23

Stvarno je dobar tekst, osim dela na koji sam ukazao i koji je, imho, nepotreban... Ono što je važno je to da je Conan ipak mnogo više od onoga za šta ga većina ljudi smatra - kako stripski, tako i prozni Conan, a i Miliusovo remek-delo. approve: I autor teksta je stvarno lepo primetio neke stvari. happy

Velika je šteta što REH nikada nije dobio prostor kao Tolkien i neki drugi fantasy pisci, a zaslužuje to.

Nego, ja sam onaj drugi topic zamislio kao mali vodič kroz Conan the barbarian serijal, a ovaj neka bude mesto gde ćemo pričati o Conanu uopšteno, stripskom, pre svega.

Još jednom bih zamolio one koje bi u budućnosti hteli da povedu diskusiju o Savage swordu - a hoće neko čim Darkwood izda prvi tom, ili o novom Conanu od Dark horsea, da zbog preglednosti otvore nove topice.

Hvala. wink:
avatar
Gil-galad
Domaćin
Domaćin

Datum upisa : 31.01.2011
Broj poruka : 2104

Nazad na vrh Ići dole

Re: Konan Varvarin medijske ere

Počalji od Zlix taj Ned 17 Jun 2012, 22:56

Pročitao sam prvi deo teksta o Konanu, bez onog Konan protiv Tarzana (to ću kasnije). Zaista odličan tekst, lep osvrt na Konanov svet. notworthy
avatar
Zlix
Domaćin
Domaćin

Datum upisa : 12.06.2012
Broj poruka : 1293

Nazad na vrh Ići dole

Re: Konan Varvarin medijske ere

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Nazad na vrh

- Similar topics

 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu