Otkrice sveta u stripu

Strana 2 od 2 Prethodni  1, 2

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Bravo za Culfisa !

Počalji od Ultras taj Sub 26 Mar 2011, 05:54

Morrison ::Svaka cast Sinisa, lepo si priredio ovo! thumbsup

Ponovo radi Culfis! Ponovo radi Culfis!

hail
avatar
Ultras
Domaćin
Domaćin

Datum upisa : 17.12.2010
Broj poruka : 4503

http://mojacrvenazvezda.blogspot.com/

Nazad na vrh Ići dole

Re: Otkrice sveta u stripu

Počalji od Woolf taj Ned 27 Mar 2011, 06:56

Odlično odrađeno. hail
avatar
Woolf
Zaslužan član
Zaslužan član

Datum upisa : 11.02.2011
Broj poruka : 396

Nazad na vrh Ići dole

Re: Otkrice sveta u stripu

Počalji od culfis taj Pon 28 Mar 2011, 00:32

Hvala, ide i ostatak...
avatar
culfis
Zaslužan član
Zaslužan član

Datum upisa : 23.12.2010
Broj poruka : 1167

Nazad na vrh Ići dole

Re: Otkrice sveta u stripu

Počalji od culfis taj Pon 28 Mar 2011, 00:34

LUJIS I KLARK
Amerika od istoka na zapad
TRANSKONTINENTALNA ŽELEZNICA
Juriš na Stenovite planine



Crtež: Alariko Gatija, scenario: Mišel Pjer i Žan-Mark Delanej u saradnji sa Frankom Žiruom
Crtež: Karlo Marčelo, scenario: Zan Olivije

TRAG GVOZDENOG KONJA

Ko nosi kecelju, suknju, papuče, čarape, kapu i stalno pije vodu kroz rukav? (Engleski nazivi za razne delove lokomotive. )« glasi zagonetka američkih železničara. Odgovor: lokomotiva! Jer, uzalud su joj davali imena PREDSEDNIK LINKOLN, ATILA, NOSOROG, OTELO, za Anglo-Sak-sonce lokomotiva, kao i lađa, uvek ostaje »žena«. Isto kao što dobar kapetan voli svoj brod, mašinovoda obožava svoju mašinu, glača je, pazi i poslednji će je napustiti u slučaju nesreće.



Nigde kao u Sjedinjenim Državama železnica iz herojskih vremena nije toliko palila maštu ljudi: strasnih inženjera, gramzivih poslovnih ljudi, neustrašivih mehaničara i putnika željnih pustolovine, a ne Ireba zaboraviti ni živopisnije ličnosti: Indijance, varalice i odmetnike. »Toga dana videli smo vaš prvi voz. Kad je prošao pored nas, pomislili smo: Liči na lulu belog čo-veka kad je puši.« Ovako je mladi čejenski ratnik Di-kobraz prokomentarisao svoj prvi susret sa vozovima Pacifičkog društva 1867. godine. Zatim su Indijanci počeli da prilaze pruzi »da bi videli kakvu vrslu traga voz ostavlja iza sebe«. Sledeći će izbaciti iz šina, opljačkati ga, i ratnici će se zabavljati obigravajući oko njega vukući za sobom trube pamučnog platna i muslina, vezane za rep ponija.



Petog maja 1865. godine, odmah posle svanuća, prepreka postavljena na kolosek izazvala je iskliznuće iz šina na pruzi Sent-Lujis - Činčinati. Kavaljerski poštedevši dame, odmetnici su muškim putnicima oduzeli novac i sve što je bilo vredno. To je prvi oružani napad na voz u istoriji Sjedinjenih Država, ali će za njim uskoro da uslede mnogi drugi: Džesi Džems, Rub Burou i čuvena banda Renoovih, četiri brata i sestra. Lopovi su operisali manje grubo: jednostavno su na kartama perušali rudare i stočare sa Zapada, naivne a prepune para. Najčuveniji je bio Kanada Bil. Kad ga je sudija iz Omahe osudio da plati kaznu od 10 dolara, on je dao 110 izjavljujući: »Pošto taj novac ide u školsku blagajnu, treba obrazovati SVU decu«. Isti taj Kanada Bil poznat je i po svojoj ponudi Pacifičkom društvu da mu za 10.000 dolara, koje bi mu on godišnje plaćao, dozvoli da slobodno operiše po njegovim vozovima.. . Direktor je to odbio.
Oko 1900. godine Amerika se menja: bizoni i Indijanci iščezavaju, banditi, varalice na kartama prona¬aze druge žrtve. Vozovi time postaju tačniji ali putovanja gube od svoje živopisnosti.

SVET U ONO DOBA

1789-1797. Vašington je predsednik Sjedinjenih Država
1800. Bonaparta kupuje Lujzijanu od Španije
1803. Bonaparta prodaje Lujzijanu Sjedinjenim Državama
1814. Prva restauracija Burbona
1815. Vladavina od sto dana Druga restauracija
1817- 1825. Monro je predsednik Sjedinjenih Država
1825. Prva želenica u Velikoj Britaniji
1829-1837. Džekson, predsednik Sjedinjenih Država
1830. Revolucionarni dani
1840. Prvi opijumski rat
1845. Aneksija Teksasa od strane Sjedinje¬nih Država
1848. Revolucije u Evropi 1852. Napoleon III postaje car 1854-1856. Krimski rat
1856. Besemer pronalazi postupak za preradu sirovog gvozda u čelik
1861 - 1865. Secesionistički rat
1863. Maneov »Doručak na travi« u Salonu odbijenih
1865. Ubijen Linkoln
1867. Karl Marks objavljuje prvu knjigu KAPITALA, Rusija prodaje Aljasku Sjedinjenim Državama
1869. Prva transkontinentalna pruga u Sjedinjenim Državama. Otvaranje Sueckog kanala
avatar
culfis
Zaslužan član
Zaslužan član

Datum upisa : 23.12.2010
Broj poruka : 1167

Nazad na vrh Ići dole

Re: Otkrice sveta u stripu

Počalji od culfis taj Pon 28 Mar 2011, 01:01

DARVIN PET GODINA OKO SVETA
PUT PO AUSTRALIJI



Crtež: Gvido Krepaks, scenario Mari-Klod Ruzije
Crtež: Eduardo Koelho, scenario Žan Olivije

PRIRODNJAK OKO SVETA

Kad se Čarls Darvin ukrcao na »Beagle« (Bigl), poreklo čoveka, biljaka i životinja još se objašnjavalo Biblijom po kojoj je, jednom zasvagda, Bog stvorio vrste ovakve kakve ih mi danas vidimo.
U svojoj dvadeset drugoj godini Darvin još nije znao za koju karijeru da se opredeli. Jedno za drugim, isprobao je bio skupljanje raznoraznih zbirki, povrtarstvo, proučavanje ptica i insekata, pisao stihove, slikao pejzaže. Počeo je i da studira medicinu pa ju je napustio. Jedno vreme se spremao i za protestantskog sveštenika. Bio je trošadžija, sanjar i čovek koji mnogo ne brine. Velika uteha svim trošadžijama, sanjarima i ljudima koji mnogo ne brinu na ovom svetu je ta da je jedan od njih tvorac najplodnije teorije moderne biologije.



Istini za volju, moramo reći da je na posao prionuo isto onako revnosno kao što je nekad sanjario. Dok je putovao brodom, u Darvinovoj glavi začela se teorija o evoluciji. Kad je na Galapagpsu sreo trinaest vrsta zeba koje su se međusobno razlikovale samo po obliku kljuna, teško mu je bilo da se složi da ih je takve stvorilo »proviđenje«. Verovatnije je bilo da se ta razlika ispoljila postupno, evolucijom od jednog davnog pretka.



Ostalo je da se pronađe mehanizam te evolucije. Još 1836. godine, čitajući Maltusa, Darvin je došao na ideju o prirodnoj selekciji. U neprekidnoj borbi za život, samo najsposobnije životinje uspevaju da prežive. Priroda odstranjuje najslabije i stvara nove vrste koje poseduju neophodne karakteristike. Tako, na Maderi, morski vetrovi odnose na pučinu, što znači u smrt, skarabeje koji najbolje lete. To omogućava vrsti skarabeja bez krila da se razvije na račun prvih.
Darvinu je bilo potrebno preko dvadeset godina rada da bi dokazao svoju teoriju (»O poreklu vrsta«, 1859. godine) i tek 1871. godine osmelio se da objavi logičan zaključak svojih istraživanja: i čovek je životinja kao i sve druge. Ljudska vrsta je rezultat evolucije.

SVET U ONO DOBA

1809. rođen Darvin. Bitka kod Vagrama
1810. Napoleon se ženi Marijom-Lujzom
1815. trijumf Saveznika kod Vaterloa
1826. Betoven komponuje svoje poslednje kvartete
1829. umro francuski prirodnjak Lamark
1830. revolucija u Francuskoj i Belgiji. Na presto stupa Luj-Filip
1831. Darvin se ukrcava na »Beagle«
1834. ukinuto ropstvo u engleskim kolonijama
1836. povratak »Beagle«-a u Englesku
1837-1901. Velikom Britanijom vlada kraljica Viktorija
1838. počinje proučavanje praistorijskog perioda
1851. državni udar u Francuskoj. Svetska izložba u Engleskoj
1854 - 1856. krimski rat
1859. Darvin objavljuje »Poreklo vrsta«
1870 - 1871. francusko-nemački rat
1871. Darvin objavljuje »Postanak čoveka«
1876. Greem Bel pronalazi telefon
1879. Edison pronalazi sijalicu


avatar
culfis
Zaslužan član
Zaslužan član

Datum upisa : 23.12.2010
Broj poruka : 1167

Nazad na vrh Ići dole

Re: Otkrice sveta u stripu

Počalji od culfis taj Pon 28 Mar 2011, 01:20

OD BEJRUTA DO PEKINGA
guseničarima
NA IZVORIMA INDA



Crtež Dina Batalje, scenario Žaka Bastijana
Crtež Serđa Topija, scenario Mišel Pjera i Žan-Marka Deloneja

ZAŠTO SMO IZABRALI AZIJU?



30 novembra 1932*, veliki amfiteatar Sorbone nije mogao da primi sve one koji su te večeri pro-slavljali povratak članova Sitroenove ekspedicije u centralnu Aziju (...). Slušajući šta je te večeri, u prisustvu maršala Petena, generala Vegana i generala Guroa, rekao maršal Franš d'Epere, predsednik Geografskog društva, i saznavši za dodeljivanje Velike zlatne medalje, bio sam izuzetno ponosan zato što se tim visokim priznanjem nagrađuju desetogodišnji napori i uzbuđen što se, preko počasti dodeljenoj meni, u stvari odaje pošta uvaženom pokojniku, mom velikom prijatelju Žoržu Mari Hartu.
Neumorni i strasni zaljubljenik u transkontinentalna putovanja Žorž—Mari Hart je još 1928. počeo da sanjari o tome kako da svoj istraživački ekspedicij nastavi kroz Aziju.
Zašto je baš izabrao Aziju?



Zašto baš nju pre nego ostale kontinente? Zato što karta Azije, više od karte Afrike, privlači čoveka sa Zapada gustinom svojih masiva, svojom neprozirnošću, karakterom protoplazmatične mase, ogromne i bez jezgra, u kojoj se stiče utisak da ljudski život priliče u periferne zone udaljavajući se od epicentra koji je samo jedna velika pusta depresija.
Međutim, te azijske pustinje razdvajaju ogromne ljudske mase: Kineze od Rusa, Induse od Mongola. Ne bi li se mogle pronaći nekadašnje trase »Puta svile«, kojima je nekad, u sedmom veku, prošao kineski hodočasnik Hjuan-Cang a u trinaestom veku veliki venecijanski putnik Marko Polo? Postoji li mogućnost da se za saobraćaj otvori taj veliki kuloar kroz koji bi se odvijala trgovačka razmena između Kine, Persije, Arabije pa čak i Evrope?
Zar automobil budućnosti ne bi mogao da odigra ulogu agenta za vezu između naroda koji se ne poznaju?
Kao i ranijih godina, odlučio sam da potpomognem pripremu treće ekspedicije Hart Oduen—Dibrej koja bi obuhvatila sve oblasti: naučnu, umetničku, privrednu.
Andre Sitroen.
* Odlomak iz predgovora Andre Sitroena, objavljenog u knjizi »Žuto krstarenje« Žorža Le Fevra, Izdavačke kuće Plon, 1933.

SVET U TO DOBA...

1894-1895. Japansko-kineski rat
1898. Pjer i Marija Kiri pronalaze radijum
1899. Pobuna Boksera protiv evropskog prisustva u Kini
1900. Svetska izložba u Parizu
1901. Smrt kraljice Viktorije
1904—1905. Rusko-japanski rat Ajnštajn pronalazi teoriju relativiteta
1909. Blerio avionom preleće Lamanš
1911. Revolucija u Kini: carstvo dinastije Tsinga nasleđuje Republika
1914-1918. Veliki rat
1917. Ruska revolucija
1922. Marš italijanskih fašista na Rim
1922—1923. Automobilska ekspedicija Tugurt—Tombuktu
1924. Umro Lenjin
1924—1925. Crno krstarenje
1927. Čang KajŠekov državni udar slomio komuniste
1929. Američka privredna kriza zahvata čitav svet
1930—1932. Žuto krstarenje
1933. U Nemačkoj, na vlasti Hitler
1934. Dugi Mao Ce-Tungov marš
1936. U Francuskoj, narodni front Početak španskog rata
1939. Početak drugog svetskog rata

avatar
culfis
Zaslužan član
Zaslužan član

Datum upisa : 23.12.2010
Broj poruka : 1167

Nazad na vrh Ići dole

Re: Otkrice sveta u stripu

Počalji od culfis taj Pon 28 Mar 2011, 01:32

NANSEN GRENLAND OD ISTOKA NA ZAPAD
PIRI
POBEDNIK SEVERNOG POLA



Crtež: Enrik Šio, scenario: Fransoa Lamber
Crtež: Gvido Buceli, scenario: Pjer Kasteks



KA VERTIKALI POLARNE ZVEZDE

Mnogo pre nego što je ijedan čovek stigao do polova, bile su poznate njihove izuzetne osobine: kad se čovek nalazi na Severnom polu, ma kuda da krene, on ide prema jugu. Pol je mesto gde se seku svi zemaljski meridijani a istovremeno i najmanji uporednik: 90° širine svodi se na jednu tačku. Pol u godini ima samo jedan dan i jednu noć, dugačke po šest meseci. Ove osobenosti dosta su zanimljive, ali da li do te mere da se zbog njih krene na tako dug i opasan put u najveću pustoš na svetu?
Tu sad već svoj udeo ima i mašta. Još od renesanse, Pol je bio okružen gotovo čarobnim oreolom. Verovalo se da vode ogromnog Okeana koji oplakuje Zemlju poniru u džinovske pećine, iskopane posred leda na Južnom polu (Edgar Po će se toga seliti pišući Pustolovine Artura Gor-dona Pima). Severne pustinje naseljavane su čudovišnim ljudima, ljudima samo s jednom nogom, ljudima bez glave, stvorenjima sa psećom glavom i drugim izmišljotinama, prihvaćenim od srednjeg veka. XIX vek, izvanredno cene-ći nauku, naravno, nije verovao u te gluposti. Kako onda da se objasni neverovatna upornost istraživača polova? Nisu računali da će se obogatiti niti su se nadali da će u tim pustošima pronaći neki nepoznati narod; čak i geografsko ispitivanje u osnovi je samo izgovor. Želja im je bila da prvi osvoje »zemlje tišine, hladnoće i noći«, da se nadu, pa ma samo za jedan ili dva dana, tačno u vertikali polarne zvezde.
Međutim, te oblasti nisu puste. Milenijama, ljudi tamo žive u gotovo apsolutnoj izolovanosti. Koristeći kosti, kožu, meso divljih zveri, oslanjajući se samo na svoju razboritost, uspeli su da opstanu u toj nenaklonjenoj im sredini. Za Eskime se zna od XVI veka, ali tek od kraja prošlog veka prvo su Skandinavci, zatim Amerikanac Piri, došli na ideju da ih oponašaju: u odeći, saonicama sa psećom vučom, lovu na medvede i foke, dodajući tome pušku, konzerve, skije. S takvom opremom uspeli su da savladaju teškoće dalekog Severa.



Najzad, stigli su i do Severnog pola! Šta su čudesno tamo zatekli? Led, sneg, hladnoću, sante. To je samo jedna geografska tačka, zamišljeno mesto koje se ni po čemu ne razlikuje od svoje okoline. Od renesansnih maštanja do utvrđivanja činjeničnog stanja XX veka meri se put koji je prešla geografija. Era naučnih istraživanja može da počne.

SVET U ONO DOBA...

1861—1865. Secesionistički rat u Sjedinjenim
Državama.
Ukidanje ropstva
1869. Prva američka transkontinentalna železnica
1870—1871. Francusko-nemački rat: aneksija Alzasa i Lorene
1871. Pariška komuna
1876. Grejem Bel pronalazi telefon
1878. Edison pronalazi fonograf
1889. Međunarodna izložba u Parizu: dovršena je Ajfelova kula
1895. Osnivanje C.G.T.
1896. Markoni pronalazi telegraf
1897. Kleman Ader izvodi prvi let avionom
1898. Emil Zola objavljuje svoj članak »Optužujem«, i tako započinje aferu Drajfus
1900. Svetska izložba u Parizu
1904—1905. Japansko-ruski rat
1911. San Jat-Sen proglašava kinesku republiku
1913—1927. Marsel Prust objavljuje »U traganju za izgubljenim vremenom«
1914—1918. Prvi svetski rat
1916. Sigmund Frojd objavljuje »Uvod u psihoanalizu«
1917. Ruska revolucija
1922. Musolini maršira na Rim
avatar
culfis
Zaslužan član
Zaslužan član

Datum upisa : 23.12.2010
Broj poruka : 1167

Nazad na vrh Ići dole

Re: Otkrice sveta u stripu

Počalji od culfis taj Pon 28 Mar 2011, 01:44

SKOT I AMUNDSEN
NA BELOM KONTINENTU

ADMIRAL BERD
OPERACIJA »VELIKI SKOK«



Scenario: Žan Olivije, crtež: Haime Marzal -Kanos
Scenario: Nikita Prokofjev, crtež: Paolo Ongaro

ISTRAŽIVAČI „LEPE EPOHE“




Početak 1911. Stara Evropa veruje da joj je obezbeđe-na večnost. Ostalo joj je još svega tri godine mira da uživa u onoj mešavini postojane tradicije i osvajačke čednosti, frivolnosti i nespokojstva, nazvanoj »Lepa epoha«.
Na ledu Antarktika dva čoveka su iskrcala svoje ekipe i opremu: pse, sanke, šatore, sibirske ponije, hranu, skije. To su istraživači. Otkako je 6. aprila 1909. Amerikanac Piri žabo zastavu na Severnom polu, za osvajanje im je ostao samo jedan Pol. Ko će prvi do njega stići?
Cilj im je jedino zajedničko među njima. Englez Robert Falkon Skot je džentlmen. On smatra nedostojnim ubijanje pasa da bi se oslobodio nekorisnih usta, a još manje da bi ih koristio kao hranu. Veoma teška srca žrtvovao je svoje ponije kad nije bilo drugog izlaza. Najradije je koristio ljudska leđa za prenošenje tereta. Uostalom, sve u njegovim pripremama odaje simpatičnu haotičnost, otmenu nemarnost koja karakteriše džentlmena viktorijanskog doba.
Roald Amundsen nije džentlmen. On se ni trenutka nije predomišljao da krene u istraživanje Južnog pola, koji je Skot smatrao svojim privatnim lovištem. Taj tridesetdevetogodišnji Norvežanin ne haje za etikeciju, pitanje časti ga ne interesuje. On zna da je polarno istraživanje pre svega pitanje brzog transporta, strpljivog proračunavanja. Junaštvom se tu ništa ne postiže već samo izdržljivošću. Tu nema mesta osećanjima već samo efikasnosti. Ljudi će mnogo bolje napredovati ako su dobro hranjeni nego ako su prisiljeni da se svega odriču u ime heroizma i velike stvari.


Amundsen je uspeo. Norvežani su stigli do pola 14. decembra 1911. i vratili se boljeg zdravlja, ako je to moguće, no što su tamo krenuli. Sve se odigralo bez incidenata: obavešteni i oprezni, istraživači nisu imali nikakvih problema.
Međutim, potomstvo je mnogo manje pažnje poklonilo ovom primernom uspehu nego herojskom pehu kapetana Skota. Kao da je zaboravilo oko čega se stvarno vodila trka: i borbu između dva čoveka, pa čak i duel između dve nacije. A ličnost Roberta Skota to je čitav jedan način života i mišljenja koji je morao da prizna svoj poraz. Sa zakašnjenjem od jedanaest godina, XIX vek je ustupio mesto sledećem.

SVET U ONO DOBA..

1909. Piri je stigao do Severnog pola Blerio je avionom preleteo la Manš
1911. Duel Skot-Amundsen na Antarktiku
1914-1918. Prvi svetski rat 1
917. Ruska revolucija
1922. Marš na Rim U Italiji, Musolini preuzima vlast
1927. Staljin uzima vlast u Rusiji
1929. »Crni petak« u Vol Stritu Početak teške svetske ekonomske krize
1933. Hitler dolazi na vlast u Nemačkoj 1936. Uspeh Narodnog fronta u Francuskoj i Španiji
1938. »Anšlus«: Hitler izvršio aneksiju Austrije
1939. Hitler okupirao Čehoslovačku i Poljsku. Drugi svetski rat
1945. Kapitulacija Nemačke. Atomska bomba nad Hirošinom i Nagasakijem
1946-1954. Rat u Indokini
1949. Stvaranje severoatlantskog pakta
1950-1953. Rat u Koreji
1953. Staljinova smrt
1956. Mađarska pobuna ugušena sovjetskim bornim kolima
1958. Ustanak u AlžiruKraj IV Republike
avatar
culfis
Zaslužan član
Zaslužan član

Datum upisa : 23.12.2010
Broj poruka : 1167

Nazad na vrh Ići dole

Re: Otkrice sveta u stripu

Počalji od culfis taj Pon 28 Mar 2011, 01:55

OD VRHOVA HIMALAJA DO PODMORSKIH DUBINA

PREMA NOVIM PLANETAMA



Crtež: Hoze Bielsa, scenario: Niklta Prokofjev
Crtež: Karlo Marčelo, scenario: Nikita Prokofjev

NASLEDNICI ŽILA VERNA



Da bi čovek dobro upoznao svoju zemlju, treba da je bar jednom napusti. Niko ne poznaje bolje našu majušnu planetu od onih ljudi koji su je, kroz prozorče svemirskog broda, gledali kako se udaljava kao mala obojena kugla.
Od te fantastične pustolovine, oni su javnosti poverili samo banalne stvari; tehničke pojedinosti leta, svoju opravdanu i patriotsku gordost, radost zbog povratka. Tome je možda razlog to Što astronauti nisu još pravi putnici. Najogoljenija priča jednog otkrivača renesanse ima u sebi nešto od opore lepote. On kaže: »Išao sam do kraja sveta. Video sam neobične narode i nepoznate biljke. Vratio sam se. Zahvalan sam bogu.« Mada ga je na to putovanje poslao sam njegov kralj, čim je napustio Sevilju, Portsmaut ili Amsterdam postao je gospodar svoje sudbine.
Rizici kosmonauta su mnogo veći jer on nema nikakvih Šansi da ga, u slučaju brodoloma, pokupi neko pleme gostoljubivih selenita. Njegov život u potpunosti zavisi od materijala, centara za vođenje na Zemlji i briljživo sastavljenog programa. Ako u njemu gledamo običnog izvršioca, nimalo ne umanjujemo njegovu hrabrost. On živi pustolovinu koju su drugi predvideli, odlučili, zamislili.
Žil Vern, H. Dž. Vels bili su istinski pioniri svemirske pustolovine. Obrćući uloge, neko je rekao da su bili preteče genija. Kakva greška! Mi smo njihovi skromni naslednici. Iz jednog ogromnog topa, Žil Vern je prema Mesecu ispalio kuglu prepunu ekscentričnih Amerikanaca, ekstravagantnih francuskih umetnika i raznih životinja. Sto godina posle njega, Nil. A. Armstrong koračao po Mesecu: »Mali korak za čoveka, a džinovski za čovečanstvo.«



Čovek se na sve navikne pa i na interplanetarna putovanja. U poslednje vreme kao da smo zaboravili svemir i zamenili ga brigom oko nezaposlenosti ili nafte. Ali, budimo strpljivi! Čovek je ispitao samo neposrednu blizinu Zemlje. Ogromnost svemira nije prestala da ga privlači...

SVET U TO DOBA...

1939-1945. Drugi svetski rat
1947. Početak rata u Indokini
1949. Proklamovanje Narodne Republike Kine
1952. Prva američka hidrogenska bomba
1953. Hilari i Tencing na vrhu Everesta
1954. Završen rat u Indokini Početak rata u Alžiru
1956. Ustanak u Mađarskoj Nacionalizacija Sueckog kanala
1957. Rimski sporazum kojim je stvorena
1958. Vojni udar u Alžiru Povratak na vlast generala De Gola
1958-1963. Pontifikat Jovana XXIII
1961. Prvi Gagarinov let u kosmos
1962. Mir u Alžiru: potpisani Evijanski sporazumi
1963. Ubistvo Kenedija. Raskid između Kine i Sovjetskog Saveza
1966. Kulturna revolucija u Kini
1968. Studentske manifestacije i opšti štrajk u Francuskoj. Sovjetska vojna intervencija protiv »Praškog proleća«
1969. Armstrong seta po Mesecu
1972. Afera Votergejt u Sjedinjenim Državama
1975. Susret »Apolo —Sojuz« Stisak ruku u kosmosu
avatar
culfis
Zaslužan član
Zaslužan član

Datum upisa : 23.12.2010
Broj poruka : 1167

Nazad na vrh Ići dole

Re: Otkrice sveta u stripu

Počalji od culfis taj Pon 28 Mar 2011, 01:58

ende dzamp
avatar
culfis
Zaslužan član
Zaslužan član

Datum upisa : 23.12.2010
Broj poruka : 1167

Nazad na vrh Ići dole

Re: Otkrice sveta u stripu

Počalji od culfis taj Pon 28 Mar 2011, 02:17

OTKRIĆE SVETA u stripu: Jedinstvena serija u 24 sveske velikog forma (23,5 x 28,5cm)
OTKRIĆE SVETA u stripu: SVAKA sveska ima dve priče na 48 strana u koloru, sa sjajnim kartonskim koricama u koloru.
OTKRIĆE SVETA u stripu: Uzbudljivi događaji i doživljaji neustrašivim istraživača nepoznatih svetova kroz dugu istoriju čovečanstva. Svako novo otkriće tajanstvenih podneblja je susret sa novim Istraživačima i ava turistima željnim pustolovina, i sa novootrklvenim egzotičnim predelima i ljudima.
OTKRIĆE SVETA u stripu: Od prvog legendarnog lutalice Odiseja, preko Aleksandra Velikog, riđobradih vikinga, Marka Pola, Kriltofora Kolumba, Magelana, Vaskaa de Game, Kortesa, Kapetana Kuka, Kozačke epopeje. Juriša na Južjii pol, prvog pentranjana Himalaje, pa sve do današnjeg osvajanja Svemira i leta ne Mesec.
OTKRIĆE SVETA u stripu: Galerija najraznoraznijih likova sa svih meridijana zemljine kugle.
OTKRIĆE SVETA u stripu: Uživanje u fantastičnim scenama nacrtanih u koloru perom i čekom najvrsni/h crtača stripa u Francuskoj okupljenih oko kuće Larus u Parizu.
OTKRIĆE SVETA u stripu: Izuzetan doživljaj za sve uzraste

OTKRIĆE SVETA u stripu Izdavač Dnevnik Novi Sad u periodu od 198-1991.

Prvo kolo 1-6 (1980)
Drugo kolo 7-12 (1981)
Treće kolo 13-18 (1984)
Četvrto kolo 19-24 (1985-1991)
avatar
culfis
Zaslužan član
Zaslužan član

Datum upisa : 23.12.2010
Broj poruka : 1167

Nazad na vrh Ići dole

Re: Otkrice sveta u stripu

Počalji od manhunter taj Pon 28 Mar 2011, 05:41

Ovo bi bilo fenomenalno izdati na nekom dobrom papiru i kvalitetnoj štampi.

Imam skoro sve, i mislim da je ovo jedna od najboljih edicija koja je kod nas izlazila.
avatar
manhunter
Domaćin
Domaćin

Datum upisa : 20.12.2010
Broj poruka : 1318

Nazad na vrh Ići dole

Re: Otkrice sveta u stripu

Počalji od culfis taj Pon 28 Mar 2011, 05:51

approve
avatar
culfis
Zaslužan član
Zaslužan član

Datum upisa : 23.12.2010
Broj poruka : 1167

Nazad na vrh Ići dole

Re: Otkrice sveta u stripu

Počalji od culfis taj Ned 08 Maj 2011, 21:50

Jos jedna informacija: Pored 24 regularna broja izasla su i 2 specijalaca: u prvom su objavljeni brojevi 14,15 i 17, a u drugom brojevi 16, 18 i 19.
avatar
culfis
Zaslužan član
Zaslužan član

Datum upisa : 23.12.2010
Broj poruka : 1167

Nazad na vrh Ići dole

Re: Otkrice sveta u stripu

Počalji od ivo taj Čet 19 Maj 2011, 23:14

culfis ::PISARO
kod Inka
VALDIVIJA u Čileu



Crtež: SerdjoTopi, scenario: Fransoa Lamber
Crtež: Alariko Galija, scenario: Fransoa Lamber

KAKVI SU BILI — DOBRI ILI RĐAVI?

Klasično pitanje u vezi sa španskim konkvistadorima. Međutim, nije dočekan XX vek pa da im se presudi. Već u drugoj polovini XVI veka Englezi su energično žigosali španska zverstva u Novom svetu. Njihovo ogorčenje je sigurno bili podstaknuto željom da zamene Špance u kolonijama u Americi.



U stvari, niko nije sa toliko žara osudio ispade osvajača, niti branio Indijance, kao španski dominikanac Bartolomeo de Las Kasaš. Španija se može dičiti što ga je saslušala, štampala njegove knjige i, barem delimično, poslušala njegove savete. On sam je, pre svega, mirne duše iskorišćavao svoje robove. Kad su mu stavovi postali plemenitiji, on je, da bi spasao Indijance od potpunog istrebljenja, predlagao da se uvezu i robovi iz Afrike. Proći će godine dok ne uvidi svoju novu grešku. Ideja o prirodnoj jednakosti svih ljudi, tako jednostavna, ipak nije došla spontano. U ono vreme je ta ideja vrlo teško prihvatana.



Tim pre ne možemo optuživati zbog nedostataka čovečnosti: pustolove, zaslužne vojnike, siledžije, grubijane i neznalice, od kojih je uglavni,., bila sastavljena španska vojska. I sami ratnici koji se ne plaše smrti i kojima je hrabrost bila na prvom mestu, sukobljavali su se sa drugim ratnicima, ništa manje hrabrim, ništa manje okrutnim, koji se isto tako nisu plašili smrti.
Međutim, mnogo je teže shvatiti pokolj čitavog stanovništva koje je novajlije dočekalo bez trunke podozrenja. Dok su mučenja zarobljenika kod Indijanaca imala religiozno značenje (zarobljenike su jeli da bi prisvojili njihovu moć; žrtvovali su ih bogovima da bi se uspostavio kosmički red), Španci su najčešće mučili svoje zarobljenike da bi im izvukli zlato.



Po cenu nadljudskih napora konkvistadori su otrkili jednu origi¬nalnu civilizaciju, a zatim su potčinili Indijance do te mere da su ovi zauvek političku vlast prepustili Evropljanima. Čim su otkrili tu civilizaciju, Evropljani su je uništili: »Toliko gradova sravnjenih sa zemljom« - pisao je Mantenj - »toliko istrebljenih naroda, toliko miliona ljudi sasečeno mačem. Najlepši i najbogatiji deo sveta uzdrman je iz temelja zbog trgovine biserima i biberom, zbog mehaničke pobede«.


...Topijev crtez je izuzetnio dobar.. smile

ivo
Novajlija
Novajlija

Datum upisa : 17.05.2011
Broj poruka : 41

Nazad na vrh Ići dole

Re: Otkrice sveta u stripu

Počalji od culfis taj Pet 20 Maj 2011, 00:48

Jeste. smile
avatar
culfis
Zaslužan član
Zaslužan član

Datum upisa : 23.12.2010
Broj poruka : 1167

Nazad na vrh Ići dole

Re: Otkrice sveta u stripu

Počalji od Woolf taj Pet 20 Maj 2011, 10:24

Svaka čast Culfise ovo je sjano odrađeno. hail
avatar
Woolf
Zaslužan član
Zaslužan član

Datum upisa : 11.02.2011
Broj poruka : 396

Nazad na vrh Ići dole

Re: Otkrice sveta u stripu

Počalji od Elesar taj Sub 28 Maj 2011, 12:48

Uhh, samo zbog Topija bih ovo ponovo uzimao...
avatar
Elesar
Zaslužan član
Zaslužan član

Datum upisa : 14.01.2011
Broj poruka : 475

Nazad na vrh Ići dole

Re: Otkrice sveta u stripu

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 2 od 2 Prethodni  1, 2

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh

- Similar topics

 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu