Batman

Svako ko se poslednjih petnaestak godina bavio prozom i pisanjem, sigurno će vam reći da su junaci postali popriličan problem. Nisu ono što su nekad bili... ili, bolje rečeno, upravo su ono što su uvek bili i to je srž problema.
Svet oko nas se promenio, i nastavlja da se menja sve brže. Kao i mi. Uz sve veću medijsku pokrivenost i razvoj informacionih tehnologija, vidimo sve veći deo sveta, malo bolje shvatamo način na koji funkcioniše, a kao posledica toga, naše viđenje samih sebe i sredine u kojoj živimo se promenilo. Zato počinjemo da zahtevamo drugačije stvari od umetnosti i kulture koje treba da održavaju stalno promenljivi pejzaž u kome smo se zatekli. Zahtevamo nove teme, nove poglede, nove dramske situacije.
Zahtevamo nove junake.
Iako su zadržali sav svoj šarm, moć i magiju, prozni junaci iz prošlosti, usled rastuće profinjenosti publike, zauvek su izgubili deo svog kredibiliteta. Zahvaljujući stečenom iskustvu i većem razumevanju antropoidnih modela ponašanja, Filip Hoze Farmer, pisac naučne fantastike, uspeo je da sa velikim kredibilitetom pokaže kako bi se mladi Tarzan gotovo sigurno upustio u seksualne eksperimente sa šimpanzama, i da ne bi imao averziju prema ljudskom mesu koju mu je pripisao Edgar Rajs Barouz. Usled evolucije naše političke i društvene svesti, otkrivamo da je Alan Kvotermejn samo još jedan beli imperijalista koji iskorišćava urođenike, i uviđamo da je ključni faktor u psihologiji Džejmsa Bonda njegov prezir i potpuna mržnja prema ženama. To što većina nas uživa u avanturama gore pomenute gospode nije ni od kakvog značaja. Činjenic je da smo se i mi i naše društvo promenili i da su ovi likovi nastali u današnje vreme, sigurno bi bili podvrgnuti žestokim kritikama.
Kako da prozni stvaraoci redefinišu svoje legende i prilagode ih savremenoj klimi, a da pritom ne izbace junake u ptpunosti iz svojih priča?
Film i književnost uspeli su da reše ovaj problem na zreo i inteligentan način, možda zato što imaju zrelu i inteligentnu publiku koja je sposobna da ceni i podrži ovakav trud. Budući da su stripovi od svog nastanka smatrani medijem koji je namenjen deci i da bilo kakvo uplitanje ozbiljnih tema uzrokuje urlike negodovanja, pretnje ili samu cenzuru, imali su manje sreće od filma i književnosti. I dok su nam i romanima i filmovima predstavljeni koncepti antijunaka i klasičnog junaka u samom svetlu, stripovi su bili prinuđeni da se bakću uobičajenim mišićavim rmpalijama iz čijih usta šikljaju uobičajene mišićave trivijalnosti dok pokušavaju da raskomadaju jedni druge. Problem je postajao sve prisutniji i ozbiljniji kako su naivnost likova i apsurdnost situacija u koje zapadaju rasli i postajali i postajali sve anahroniji i otužniji modernom čitaocu. Kako da strip, koji posrće za ostalim medijima, redefiniše svoje tradicionalne ikone i privuče publiku koja se progresivno udaljava od njega? Očigledno je da problem može da reši samo neko ko razume ovu dilemu, a pritom jednako dobro poznaje prirodu junaka i zna zašto su bitni.
Što me dovodi do Frenka Milera i Povratka mračnog viteza.
Odlučivši da primeni svoj stil i osećajnost na Betmena, Frenk Miler je gore pomenute poteškoće rešio na jedan od najimpresivnijih i najelegantnijih načina koje sam video. Još upečatljivije je to što mu je ovo pošlo za rukom sa likom koji široj publici, koja obitava van uskog kruga ljubitelja stripa, predstavlja onu esencionalnu neozbiljnost strip junaka više nego bilo koji drugi lik. Kakve god da su promene unete u medij stripa, Betmen je javnosti najpoznatiji po neverovatno bezižrajnim, otrcanim dijalozima koje izgovara glumac Adam Vest dok se penje uza zid, zahvaljujući zapanjujućim specijalnim efektima i kameri okrenutoj postrance. Učiniti ovakvu temu verodostojnu u očima publike koja nije nužno zaljubljena u superheroje i njihove osobine veliki je poduhvat, te stoga mislim da bi bilo dobro pogledati izbliza šta je to tačno Miler uradio (nadam se da će mi Frenk oprostiti što sam ga nazvao „Milerom“. Deluje grubo i neotesano i nikada ga ne bih tako oslovio direktno, ali, iz nekog razloga, tako zovete ljude koje jako dobro znate kada pišete predgovore za njihove knjige.)
Odabrao je junaka čiji je svaki trivijalni i uzgredni detalj urezan u mislima i srcima ljubitelja stripa koji sačinjavaju njegovu publiku, i uspeo da ga dramski redefiniše tako da ne protivreči ni najsitnijem deliću njegove mitologije. Da, Betmen se i dalje zove Brus Vejn, Alfred je i dalje njegov batler, a komesar Gordon je, mada samo na kratko, i dalje šef policije. I dalje postoji mladi kompanjon po imenu Robin, kao i Betmobil, Betpećina i pojas sa opremom. U galeriji negativaca i dalje su prisutni Džoker, Dvolični i Žena-mačka. Sve je i dalje potpuno isto, izuzev činjenice da je sve skroz različito.


Grad Gotam, koji je u stripovima iz četrdesetih i pedesetih godina izgledao kao veliko gradsko igralište prepuno džinovskih pisaćih mašina i ostalih rekvizita gigantskih razmera, u Milerovim rukama postaje nešto mnogo mračnije. Mračni i neprijateljski nastrojen grad koji propada, nastanjen pobesnelim bandama sociopata, više podseća na urbana stecišta koja vrlo lako mogu nastati u našoj neprijatno bliskoj budućnosti. U skladu sa našim trenutnim shavatanjima o osvetnicima kao društvenoj sili, posle događaja vezanih za Bernija Geca, samog Betmena mediji u stripu predstvljaju kao opasnog fanatika sklonog fašizmu, dok zabrinuti psihijatri traže oslobađanje ubica kakav je Džoker na strogo humanitarnoj osnovi. Vrednosti sveta koji vidimo nisu više definisane čistim, jarkim, osnovnim bojama konvencionalnog stripa, već suptilnijim i dvosmislenijim polutonovima koje nam donosi prelepa paleta i divna osećajnost Lin Varli.
Najneposrednija promena, ona kojoj je najteže odoleti, svakako je sama karakterizacija kako Betmena, tako i Brusa Vejna, čoveka iza maske. Lik koji je tokom godina predstavljen ili kao zabrinuti dobročinitelj ili kao psihopata gonjen željom za osvetom, ovde je uspešno premostio obe interpretacije i integrisao ih u mnogo veću i ubedljvije ostvarenu ličnost. Svaka suptilnost izraza, svaka sitna promena u govoru tela služi da pokaže da je ovaj Betmen konačno postao onošto je od početka trebao da bude: Legenda.
Značaj mita i legende kao podteksta u Povratku mračnog viteza ne može se naglasiti, jer on isijava iz svake strane stripa. Poznata scena razjašnjenja Betmenovog začetka, u kojoj mali slepi miš uleprša kroz prozor da bi inspirisao zamišljenog Brusa Vejna, u Milerovim rukama dobija jaku religioznu i apokaliptičnu notu; slepi miš postaje džinovska, preteća himera koja je izašla pravo iz najmračnijih evropskih predanja. Potonje scene Betmena na konju, koje nas podsećaju na sve, od vitezova okruglog stola do Istvudovog ujahivanja u grad, služe da još više istaknu ovaj mizski aspekt. Isto čini i Milerovo zapanjujuće portretisanje Betmenovog starog poznanika-Supermena. Supermen koga ovde vidimo jeste bog vezan za zemlju, čije je prisustvo obznanjeno samo vetrom koji se podiže njegovim kretanjem i razaranjem koje ostaje iza njega. U isto vreme, njegova sumnjiva pozicija agenta vlade Sjedinjenih država uspeva da se realistično uklopi u neverovatnu situaciju i da bez šavova poveže legende sa stvarnošću dvadesetog veka.
Pored slika, tema i esencijalne romantike u Povratku mračnog viteza, Miler je uspeo da uobliči Betmena u istinsku legendu koristeći se još jednim elementom bezkoga su sve istinske legende nepotpune, a koji, iz nekog razloga, maltene ni ne postoji u svetu predstavljenom u stripovima. Taj element je vreme.
Naše najbolje i najstarije legende, sve do jedne, priznaju da vreme prolazi i da ljudi stare i umiru. Legenda o Robinu Hudu ne bi bila potpuna bez poslednje strele, otpuštene na slepo, koja će odrediti gde će biti njegov grob. Nordijske legende izgubile bi mnogo od svoje snage kada ne bi bilo saznanja o nadolazećem Ragnaroku, kao što bi i priča o Dejviju Kroketu izgubila na snazi kada ne bi bilo Alamoa. Ovaj element nedostaje stripovima usled ekonomske činjenice da će avantura jednog lika morati da se prodaju publici koja će ga čitati i kroz deset godina. Junaci ostaju u večnom zatvoru njihovih kasnih dvadesetih godina, a prisustvo smrti u njihovom svetu je, u najboljem slučaju, privremeni i izlečiv fenomen.
Sa Povratkom mračnog viteza vreme je konačno sustiglo Betmena, a temelj na kome počivaju sve legende konačno je dpšao na svoje mesto. U svojoj zapanjujućoj priči o poslednjoj bici jednog velikog čoveka, Miler je uspeo da stvori nešto blistavo što će, nadam se, obasjati ostatak strip medija, baciti novo svetlo na probleme sa kojima se mi ostali koji radimo u ovoj industriji suočavamo, i uputiti nas ka nekim novim rešenjima. One koji su, sa uživanjem, u mesečnim sveskama već čitali Povratak mračnog viteza uveravam da u rukama drže jedan od retkih bitnih stripova koji je vredan bogatog i izdržljivijeg izdanja. Ostalima, koji su na putu da zađu u popuno novu teritoriju, mogu samo da izrazim svoju potpunu zavist. Susrešćete se sa novim nivoom pripovedanja u stripu. Sa novim svetom prepunim novih uživanaj i novih patnji.
Sa novim junakom.

Legendaran strip... :

Ono što mi je, međutim, postalo jasno tek nakon drugog ili trećeg čitanja, kao i nakon što sam se upoznao bolje sa ovim junakom (počevši od sjajnog Year one, pa na dalje...) i nakon dužeg ronjenja po Silver ageu i modernim stripovima, je to da nije trebalo da čitam DKR pre navedenog!

Mnoge revolucionarne trenutke kako ovog stripa, tako i Watchmena, pohvatao sam tek nakon što sam se upoznao s onim što je bilo pre "revolucije". Stoga, neka moja preporuka ljudima koje zanima DKR je da bunarenje po superherojštini ne započinju baš sa ovim dijamantom, nego da ga ostave za malo kasnije, kada steknu nešto bolji uvid kako u žanr, tako u sam Batman serijal... Just sayin'...

I 'ajde, Beloputaši, izbacite konačno nastavak!!!

Po cenu da ispadnem glup, meni je ovaj strip bio dosadan.

Da li je u pitanju nepoznavanje materije, urođeni animozitet prema Milleru ili nešto treće, ne znam.

manhunter ::Po cenu da ispadnem glup, meni je ovaj strip bio dosadan.

Da li je u pitanju nepoznavanje materije, urođeni animozitet prema Milleru ili nešto treće, ne znam.

Pa, je l' voliš Sin city, npr.? Ili Daredevila, Batman: Year one...?

Za DKR je definitivno neophodno Batman "predznanje". Sad, daleko sam od nekog velikog poznavaoca Šišmiša, ali što više čitam taj serijal, to sve više DKR ima smisla... :

Sad, bez zajebancije, Sin City mi je nešto najdosadnije što sam pročitao u životu, a čitao sam mnogo toga. Kad sam gledao film, zaspao sam posle 20 minuta...
:
I ostala dva koje si naveo se ne kotiraju mnogo bolje. Ne znam zašto, možda sam ograničen za takve stvari. Bez zajebancije. Meni su Miller i Moore nešto najizvikanije ikada. I to ne samo u svetu stripa.
Ali dobro, o (ne)ukusima se ne da raspravljati. :

Au, pa ti baš-baš ne volEš Millera!

Pa dobro, ono istina, Miler ima veoma karakterističan stil. Tako da njega možeš ili sa jedne strane da voliš, a sa druge strane možeš da dobiješ i neverovatnu averziju, ako ne uspeš da ga shvatiš.

Moje oduševljenje "Mračnim vitezom" ste već mogli vidjeti na Darkwood forumu.

U čitavom stripu najviše me je opčininila Betmenova ličnost, tako dirljivo profilisana... Morate mu se diviti, zaista. (Sup)erheroj nad (sup)erherojima.

Da li mi možete preporučiti neke durge kvalitetne Betmenove grafičke novele?

Probaj Arkham Asylum, ali treba imati stomak za onaj crtez....
Ili mozda samo zivce....

Citao si The killing joke, onda mozes mozda da probas sa "Batman and son", pa onwards (Ressurection of Ra's Al Ghul/Batman R.I.P, i sta vec sve tu nailazi dalje.... :)

Inace, klishe klasici - Year one, The dark knight strikes again; kratke price - Batman - Black and white....

Pa onda zabavni, ali i dalje dobri - Long Halloween/Dark victory/Haunted knight; pa onda Hush; War games....


To je nesto sto sam ja citao, i sto mi se svidelo (u manjoj ili vecoj meri). Ima tu jos naslova, jedno vreme sam ubirao iz biblioteke sta sam stigao od Betmena, ali pola toga sam pozaboravljao

BIo je tu Batman&Deadman; Batman: The Cult; Crimson mist, itditd....ali ti mi se naslovi nisu nesto dojmili, cim ih ne pamtim u velikoj meri

Latest news : Batman DKR che, All Star Superman-style, biti daptiran (kao i Year One) u animirani straight-to-DVD.


Od mene preporuke za Bet-chitanjac, pored gorenavedenih, Batman : Ego, Batman - Mad Love, Cataclysm + No Man's Land (cataclysm je trash, ali je uvod u No Man's Land, gde ima nekih jako dobrih pricha), Gotham Central (basically Homicide u Gotamu), Batman : Venom, Batman : Shaman, (i uopshte ceo rani Legends of The Dark Knight), a ima t i nekih relativno chitljivih Elseworlds-a.

A nakon Morisonovog Batman & Son > Batman R.I.P. ide Gejmenov "Whatever Happened To The Caped Crusader", pa zatim paralelno Batman and Robin i The Return Of Bruce Wayne.

Year one li ima animiranu adaptaciju?

Year One je najavljen vech pre nekoliko meseci :

http://en.wikipedia.org/wiki/DC_Universe_Animated_Original_Movies#Batman:_Year_One

Osim Year One i DKR rade i adaptaciju JLA : Tower of Babel (aka Betmenov plan za unishtenje svojih saboraca).

This spectacular new hardcover collects the Batman stories illustrated by Marshall Rogers, whose work helped redefine The Dark Knight as a more human hero. Featuring bold, rich portrayals of The Joker, Clayface, Hugo Strange and The Penguin set in sweeping, gothic portrayals of Gotham City, this book includes Bruce Wayne’s love affair with Silver St. Cloud and her astonishing discovery of his alter ego.


Preuzeto sa "amazona"
http://www.amazon.com/Legends-Dark-Knight-Marshall-Rogers/dp/1401232272/ref=sr_1_1?ie=UTF8&qid=1305197422&sr=8-1

ovo ti nema veze sa DKR

evt. da preimenujemo temu

Da li je "Povratak mracnog viteza" zasebna prica?

jeste, kupuj, i ne opterecuj se

Mislio sam da kupim ako budem imao love i ako budem isao u Beograd.Nego,dvoumim se izmedju Betmena i Nadziraca!

Ti si 96. godiste stvarno?

Lord Vader89 ::Ti si 96. godiste stvarno?

Da.Zasto?

pa reko ako si tako mlad, mislim da ce ti Betmen biti prijemciviji od Nadziraca. jer, Betmen je ipak Betmen, koliko god bio ovaj strip ozbiljan, bice ti kudikamo zabavan :)

Nadziraci su toliko slojeviti i strukturirani, a istovremeno kolosalno turobni, da se pribojavam da ti i ne bi mogao leci u tim godinama :)

Lord Vader89 ::

Nadziraci su toliko slojeviti i strukturirani

Pa zato bih i zeleo da imam Nadzirace!

naravno, ali mozes se zaleteti, pa udariti u zid
a mozda i ne :)
moje je samo da ukazem na to, nismo svi isti; nebitno za godine :)

A koje si ti stripove citao u ovim godinama?

uh....15 godinaaaaa, to je 8. razred/1. srednje, jel da?

Alan Ford, Boneliji (prevashodno NN, Zagor, Martin, ponekad i Mark/Blek), pa Asteriks, Talicni, pa Mandrak, Fantom, i ostala blaga koje su nam Decije novine priredile, pa od istog izdavaca, domacica poput Solovjeva, Lobaceva, Navojeva....pa sam Tintina gutao....itditd....ne secam se vise

Ha,ha...Ja takodje cito sve i svasta od Bonelija,pa prestao i sada presao na francuske (ali jos necu potpuno dici ruke od Dylana).Alan Ford takodje dobar.Fantoma,Mandraka i tako te nisam citao,zato bih i voleo da Zabavnik objavi nesto od njih.