Šta se čita ovih dana ?

Dakle, u ove tri nedelje sam se uglavnom bavio knjigama, no uleteo je tu i pokoji strip.

Dilan Dog - Formular A38. Detaljnije objašnjenje u VČ temi.

Spajdermen ČK. Zanimljivo. Neke od tih 20 i kusur epizoda gotovo da su izdržale protek vremena. Strip je sigurno u svoje vreme bio nešto posebno. Zadivljen sam činjenicom da je Sten već u početku dao ogroman prostor Spajdermenovom privatnom životu. Odnos Piter Parker - Džej Džona Džejmison - Spajdermen je najefektniji i najzabavniji deo stripa. Borbe sa negativcima su lepo osmišljene, ali uvek na isti štos. Spajdi dobije teške batine, povuče se, razmisli, provali protivnika i u povratku ga dotuče. Monotono.

Bordžije. O njima sam nešto napisao u odgovarajućoj temi.

Iskoristio sam priliku prošle nedelje da lagano iščitam sve o HB-u što je System izdao, zaključno sa trejdovima. Jedino me je malo smorila priča Vukovi Svetog Avgustina, sve ostalo mi je nekako više prijalo nego prvi i drugi put. Šteta što više nema sveščica...

Idemo na peti Malemort. Dreams Take Flight.

Najbolji album u seriji. Nakon pada kvaliteta priče u dvojci i trojci, plašio sam se da gubim vreme s Malemortom, ali petica je odlična. U stvari, imam samo jednu zamerku, a to je što se nije s ovim albumom završila priča. Gorko-sladak kraj ovog dela je bio idealna prilika za to...

Atmostera je najjači adut ovog dela priče. Fenomenalna je. Močvara, noć, magla, mutna, prljava voda, stvorovi koji gmizaju i lete, tajanstvene čamdžije koje se kreću s kraja na kraj velike baruštine tiho poput senki. Šta može snaći ljude koji su stupili u ovu zamku strave s Božjim imenom na usnama, ali ne u srcima? Na mestu na kome Njegovog prisustva odavno nema.

Ništa dobro, naravno. Krv će teći, krv kojom je finale ove priče snažno obojeno. Ona je život i smrt, blagoslov i prokletstvo, za grupu očajnika u potraži za lekom koji je potreban Kolbusu kako bi povratio svoju ljudskost. Ali, može li se izlečiti neizlečivo? Ne leži li u nadi propast?

Nadam se da šesti album neće umnogome pokvariti utisak koji je Dreams Take Flight ostavio. Retko se dešava da sasvim prosečna priča ima sjajnu završnicu kao što je Story of Malemort imala.

Mhejl ::
Jedva čekam "Jezovnik". Uh, ali toliko drugih naslova bi takođe trebalo izbaciti - "Bloodstar", "Den", "Svijet mutanata", ovo...

Meni Bloodstar i Svet mutanata nisu nesto toliko spektakularni.
Svet mutanata ima odlican pocetak (prica o pacovu u kome je pauk-mutant izlegao jaja).Ostatak price jeste dobar,ali moglo je to i mnogo bolje.
Bloodstar mi je samo prosecna akcija.
Naravno,crtez je odlican.
Od Korbenovih stripova koje sam do sada citao najvise su mi se dopali Gavran i Pad kuce Aser.

Story of Malemort. Šestica - All Eternity.

Neću mnogo pričati o poslednjem delu priče. Sve po očekivanju, na žalost. Veštačko produžavanje storije, da bi se dobio još koji novčić na osnovu njene popularnosti, nije donelo ništa dobro. Prezentovan nam je neki bezukusni koktel o potrazi za starim identitetom u novom životu i uzaludnom opiranju neminovnim promenama. Čak je ostavljeno prostora za objavljivanje još nekog albuma, no serija se sada zvanično smatra završenom. Trebalo je to jedan broj ranije.

Ako nekad budete čitali Malemort, komotno možete odustati od Večnosti.

Zagor Klasik 5 - Odlazak u nepoznato
Ajoj, lose, lose...vikinzi, cesto eksploatisani kao tema u Boneli stripovima, ovde su prikazani najkliseiziranije...Gutrum je, blago receno, smesan. Ne secam se drugih epizoda s njim, ali se nadam da su malo bolje.
Zagor Klasik 9 - Cvijet koji ubija
Dobra prica, bila i ostala :)

Morrison :: Zagor Klasik 5 - Odlazak u nepoznato
Ajoj, lose, lose...vikinzi, cesto eksploatisani kao tema u Boneli stripovima, ovde su prikazani najkliseiziranije...Gutrum je, blago receno, smesan. Ne secam se drugih epizoda s njim, ali se nadam da su malo bolje.

Jes moglo bolje, ali meni se ovo svojevremeno kao klincu djasvilo
Verovatno bih i ja danas veoma kriticki gledao na nju ali eto...

Morrison ::Zagor Klasik 9 - Cvijet koji ubija
Dobra prica, bila i ostala :)

A ovo nije
Kao klinac slabo sam vario Donatelija, tek sam se kasnije navikao na njegov crtez.

Vikinge sam citao pre par godina, i bili su mi relativno OK...sada su me potpuno razocarali.
A Donateli je svakako jedan od najgrdjih crtaca ikad.

Morrison ::Vikinge sam citao pre par godina, i bili su mi relativno OK...sada su me potpuno razocarali.

Znaci da ne citam vise

Morrison ::A Donateli je svakako jedan od najgrdjih crtaca ikad.

Onaj njegov srednji period i nekako ali njegov pocetak i kraj (u radu na Zagoru) je uzas.

Morrison ::Vikinge sam citao pre par godina, i bili su mi relativno OK...sada su me potpuno razocarali.
A Donateli je svakako jedan od najgrdjih crtaca ikad.

U ranoj fazi i nije bio tako los. Kasnije katastrofa. Ali sto zene nije umeo da crta.
Zapravo, sto rece Ultras, sam pocetak grozan. Onda se popravlja. Faza oko Crvenog strelca je meni najbolja. A tamo od osamdesetpete.

Mr Smith :: Ali sto zene nije umeo da crta.

Da. To mu je tek bila mana
Sto je najgore, iz njegovih poslednjih stripova bi covek zakljucio da Darkwood nije mocvara nego pustinja
Crtez mu je bio bez ikakve pozadine ili eventualno sa par kamenja i osusenog drveca
Lisce na drvecu ili zbunu?

Uzas!

Mr Smith ::

Morrison ::Vikinge sam citao pre par godina, i bili su mi relativno OK...sada su me potpuno razocarali.
A Donateli je svakako jedan od najgrdjih crtaca ikad.

U ranoj fazi i nije bio tako los. Kasnije katastrofa. Ali sto zene nije umeo da crta.
Zapravo, sto rece Ultras, sam pocetak grozan. Onda se popravlja. Faza oko Crvenog strelca je meni najbolja. A tamo od osamdesetpete.

Muskobanjaste, a?
Doduse, kceri divljeg zapada i treba da budu takve
Sto rece Albert iz "Mucki": "Polove si mogao da razlikujes jedino po tome sto su muskarci pljuvali dalje". Jes da se to odnosilo na Australiju, ali je primenjivo i ovde

Pročitao Orlove Rima, oba albuma.

Iako sam snizio očekivanja, prvi me je razočarao. Tanko, a i kako bi drugčije moglo biti kad su u pitanju vrljavi Rimljani. Pripoveda se o dva dečaka, Rimljaninu iz stare i poštovane latinske familije i Germaninu - taocu poslatom u Imperiju da osigura sprovođenje mirovnog sporazuma, i njihovom zajedničkom odrastanju. Znate kako to već ide - u početku se mrze, pa se pomalo poštuju, pa se malo više poštuju, pa na kraju idu zajedno da se kurvaju - progresivan napredak u društvenim odnosima, reklo bi se. Sve to praćeno budnim okom strogog zatucanog patrfamilijasa i njihovog trenera, bivšeg legionara i šampiona Arene sklonom malim dečacima. Klišei, naređani jedan preko drugog.

Drugi album donosi nešto bolju priču. Momci su odrasli, sazrelili, ali je njihovo prijateljstvo ugrozila jedna crna žena. Da ne bude opet stoput viđena priča, ovaj put je u nju zaljubljen samo jedan, čedo Rima sklono filozofiranju i romantici. Sin Germanije uglavnom se posvetio zdravom životu, što podrazumeva jelo, piće, bahanalije i kovanje planova na temu kako da dođe do položaja na kome će moći da još više jede, pije i bahanališe. A novootkrivena ljubav njegovog prijatelja mu se isprečila na putu...

Uglavnom, ima nade da će kvalitet priče napredovati, naročito jer treći tom radnju seli u Germaniju, pa bi trebalo da promena atmosfere i sudbonosni događaji koji se spremaju na granici sa varvarskim svetom serijalu donesu potrebni boljitak. Čekamo da nam Makondo obezbedi nastavak sage...

Na preporuku Silnog, pročitao sam dva četvorodijelna MAX mini-serijala o ovom liku. Šta reći, kada je već sve ranije objašnjeno - jednostavan, jako zanimljivo (barem prvi dio) nacrtan serijal, krvav i gory, nerijetko, vrijedan pažnje svih ljubitelja laganijeg zombi-štiva. Prvi serijal, možda, ima previše ubačenih elemenata, od redneck kanibala (klasika, vjerujem da američki južnjaci čupaju kosu kada vide ovakve stereotipe) i incestuoznih nakaza do priče o porodičnom zlostavljanju i povlačenju u svijet mašte, te se sve može činiti pomalo... zbrkanim, možda se ipak trebalo ostati na prostom, ali efektnom nivou iskonskih strahova, bez suviše grananja. Ipak, i dalje je a good read. Drugi serijal, koji zapravo objašnjava nastanak Zombija, je grčevita survival drama, pomalo klišeizirana u rješenjima i odnosima likova, kakve možemo naći u večini današnjih horor-akcija, ali napeta i brutalna do samog kraja.

Da se pročitati, zadovoljan sam.

Kombinujem fentezi horor sa vestern hororom za vikend.

Ovo prvo znači da sam nastavio čitanje Berserkra, ali zbog obimnosti stripa koji sam već dopola pročitao, kasno je da započinjem sa nekim ozbiljnim komentarisanjem. Odličan strip, u svakom slučaju. Jezivo odličan.

Vestern horor se tiče Magičnog Vetra. Krenuo sam sa čitanjem tamo gde sam stao kada je System odustao od mekih korica. Znači od Vendiga. Pročitao sam i priču Kameno lice/Skeleti i Košmari iz rama.

Vendigo je razočarenje. Mlaka priča. Ova ideja je, čini mi se, znatno pristojnije obrađena u kasnijoj epizodi, Ratnikova senka, koju je izdala Sfera. Ipak, bilo je uživanje gledati Frisendino majstorstvo u crtanju borbe za opstanak u snežnoj mećavi.

Kameno lice/Skeleti. Uh, Manfredi je ovde mnogo hteo i mnogo započeo. Doduše, podosta započetog je i dovršio. Lik ludog ubice koji nikada nije imao šansu da postane drugačiji zbog... definitivno je za pamćenje. Kao i činjenica da su ljudi dovoljno lakoverni da će svuda videti Mesiju, ali da Mesija ne treba da bude onakav kakvog ljudi žele, već kakav im je potreban. Mrzim, međutim, kada pisci pribegnu slučaju radi razrešenja problema. Ned se silno namučio da stigne na mesto zbivanja, a onda, zahvaljujući jednom slučajnom susretu u šumi, za čas posla je sklopio savez uz pomoć koga je sprečio izbijanje rata bez po muke. Sve u svemu, solidna priča.

Košmari iz rama. Najbolja od ove tri, sasvim subjektivno gledano. Jednostavno, volim ovakve teme. Čak ni činjenica da se krivac za buđenje revolveraševe slike može naslutiti već po prvom pojavljivanju, ne umanjuje uživanje u priči.

У задњих мјесец дана сам се упознао сам морем француских серијала, што у енглеским скенслацијама, што у домаћим издањима, па бих волио да подијелим краће цртице, сажете импресије. Нашло се добрих ствари заиста - и убуће ћу свакако морати посветити више пажње БД-у. Нарочито су ми се допале драме и класичне авантуре, каквих у датом правцу има на претек - мада не занемарујем ни хумористично благо. Ах, Талични, Талични... ајмо бре, ВЧ!


Чак и ако на тренутак занемаримо, или неправедно игноришемо богати визуелни аспект () стрипа, који ме је, да се не лажемо, иницијално највише и привукао, остају нам три албума сјајне забаве, и жал за неким сврсисходнијим крајем ове незавршене сторије. Цртеж је солидан, не баш на нивоу просјечног француском албума, мислим, али да се читати. Стил писања је лепршав, забаван, опуштен, а замишљени свијет у коме се радња одвија - таман довољно детаљан и живописан за овакав тип приче. Укратко, серијал који сјајно балансира све неопходне елементе - низ плитких, но ипак живописних ликова, замамну хероину, спорадични хумор, осјећај велике авантуре у непознатом - у складну, и, изнад свега, ни у једном тренутку баналну цјелину. Похвале, једно од пријатнијих изненађења у датој категорији стрипса. (Хвала Ропеу, да не заборавим.)


Ах... не буним се, не могу сва изненађења бити пријатна, нити свако истраживање вриједно самог пута. "Хелдорадо" је - па, прије свега, врло привлачно нацртан стрип. Са естетске стране, нема му се шта приговорити: од зелених џунгли до крвавих степеница храма, визуелно путовање кроз Нови свијет - или, барем наше стереотипно виђење истог - оку је угодно, макар и не превише динамично. Због тога волим ову школу стрипа - на цртеж се много полаже и улаже у исти, никада се не заборављајући кључна визуелна компонента стрип-умјетности. Али, прича... Па, у првом албуму се још некако и држи, подижући вам очекивања на нереалне висине. Поход Свете Шпаније, пуне себе, вјере у Цркву, западну цивилизацију, те барут, челик, коње и савезника заразу - на новооткривени Еден. Наравно, то није Еден, већ уобичајена клаоница људске расе, која постаје још бруталније при иницијалном судару два фундаментално различита и супростављена свијета. Нарочито у тренутку када нападачи још увијек немају довољно снаге за коначну побједу, а домороци несломљеног духа тврдоглавости за настављање безизлазне борбе. Но - онда све пада у воду, наивностима прве класе, какве више не виђамо ни у згаженијим дјелима СБЕ. Од савеза који се склапају за пар секунди, до културолошки потпуно нелогичног понашања, преко идиотског краја у рангу цртаћа за млађе беби-нараштаје... ах, врло лоше, заиста. Не бих препоручио, осим прелиставања ради.


Елем, "Кенију" бих, по квалитету, смјестио између лаганих, али проклето маштовитих, епских авантура "Алдебаран" и "Бетелгез" (о којима сам раније писао), и побачаја у сваком смислу, примјер замки комерцијализације и усиљеног настављања већ функционалног - "Анатареса" (премда нам, истина, остаје видјети последњи албум - но сумњам да може поправити утисак!). Аутора згодно скраћеног имена/презимена, Леа. Наравно, морам истаћи да "Кенија" далеко више нагиње његовим бољим дјелима - мада свакако не посједује амбициозност и узбудљивост истих. Радња се дешава за вријеме "загријавања" Хладног рата, када су умјешане силе тек почињале да схватају величину улога у игри - а локација је афричка државица, не у иједној од сфера, те стога испресјецана различитим шпијунским мрежама, свака са својим (супротстабљеним) интересима, нагађањима и средствима. Ипак, аутор се не окреће озбиљној шпијунској драми, свакако - већ лаганој причици о древној прошлости планете Земље, ванземаљцима, лудим писцима, екцентричним италијанским племићима... ништа нарочито оригинално, разумје се, али сложено на начин који не вријеђа интелигенцију, перфектно темпирано, у савршеној синтези са албумском формом. Када на то додамо више него задовољавајуће финале - још један француски стрип који не бих сврстао у ремек-дијела, али проклето забаван. За широке народне масе... и палп-љубце у нама.

Било је ту још ствари, али већ постајем уморан, напор је изнијети толике помијешане и полу-заборављене утиске на свјетло дана, у смисленом тону... Гомила Манаре - невјероватан цртач, но "евер хорни", те врло лијен на моменте. Затим, "Ношени вјетром"... коме без тренутка оклијевања признајем статус класика и мастхевуше, Анта ми. Итд., итд.

BLEK br 1 GUSARI

Dobro dosao ZAGORE!

Dobrodošao. Ovo znači da nema više pljuvanja lika i dela Duha sa sekirom.

Trenutno citam "Fables" vol.1. Prica lepo ide, tu su Snezana, Veliki zli vuk i ekipa...
Stigao sam do poslednjeg poglavlja, i sada svesno odlazem zadovoljstvo saznanja raspleta
Kad dovrsim, javljam utiske.

Procitao :)
Ko ne zna, junaci bajki (bajaka) su prognani u nas svet, u kojem su, kroz svoju zatvorenu zajednicu, prisiljeni da se snalaze kako znaju i umeju.
Prvi trejd je, kroz detective story prizmu, zgodno posluzio upoznavanju sa likovima (dosta dijaloga i rasprava zbog istrage), te kroz nehajnu konverzaciju ucimo sve ono sto treba da znamo.
Solidan scenario, OK crtez, preporuka.

Pročitao još malo Magičnog Vetra. Olovno nebo i Demona obmane. Ovaj drugi me je razočarao do balčaka, pa neću čak ni trošiti pljuvačku. Žao mi je što, bar na startu serijala, Manfrediju nikako ne ide sa epizodama koje se bave indijanskim mitovima.

Olovno nebo je sasvim pristojna priča. Kao što je čest slučaj u MV epizodama, deli se na dva ogranka. Magični vetar čeka Poa, koji treba da doputuje vozom, u gradiću kome momentalno ne mogu da se setim imena. I jedan i drugi doživljavaju neobičan susret. Magični sa prijateljem iz prošlosti, sa kojim je zajedno služio vojsku, a sada se bavi kockarskim zanatom, a Po misterioznu damu u nevolji koja ga moli da joj pravi društvo na putu. Obojicu čeka noć prepuna iskušenja... Istina, Olovno nebo ne sadrži ništa što već nije viđeno, ali sem činjenice da se Magični pomalo indiferentno poneo prema prilici da sazna nešto više o svojoj prošlosti, priča nema ozbiljnijih rupa, a Ortiz je sasvim dobro svojim crtežom doprineo osećajima tajanstva i neizvesnosti koje je Manfredi zamislio kao ključne za njen uspeh.

Posle svih ovih godina, stripova i stripova, konačno sam se posvetio Cortu Malteseu. Idealno štivo za letnje dane, a nadam se da ću jednom nabaviti i štampano izdanje.

Pročitao MV Ples utvara i Blizzard. Time sam popunio prazninu između broja 7 i broja 16, kada se radi o epizodama izašlim kod nas koje nisam čitao. Što se tiče utisaka o stripovima, druga priča, o nesmirenim duhovima jednog ubijenog grada koji vape za osvetom je nešto bolja, no realno, obe epizode su prosečne. Dobra vest, za one koji tek nameravaju da čitaju MV, je da se nakon Blizzarda stvari znatno popravljaju. Ja ću ovaj put ipak preskočiti nekoliko epizoda koje sam već čitao, obnoviti Dečaka bele kose, pa onda nastaviti dalje.

Nexus ::Posle svih ovih godina, stripova i stripova, konačno sam se posvetio Cortu Malteseu. Idealno štivo za letnje dane, a nadam se da ću jednom nabaviti i štampano izdanje.

Imas u izdanju Bookglobe-a.Poceli su i sa kolor bibliotekom.Cini mi se da bi oni trebalo (barem su tako ranije bile najave,ako se lepo secam) da izdaju i druga dela Huga Prata.Za sada su samo na Kortu i Fort Vilingu.
Inace,i ja sam u skorije vreme poceo sa malim proucavanjem dela Huga Prata.

Morrison ::

Mr Smith ::

Morrison ::Vikinge sam citao pre par godina, i bili su mi relativno OK...sada su me potpuno razocarali.
A Donateli je svakako jedan od najgrdjih crtaca ikad.

U ranoj fazi i nije bio tako los. Kasnije katastrofa. Ali sto zene nije umeo da crta.
Zapravo, sto rece Ultras, sam pocetak grozan. Onda se popravlja. Faza oko Crvenog strelca je meni najbolja. A tamo od osamdesetpete.

Muskobanjaste, a?
Doduse, kceri divljeg zapada i treba da budu takve
Sto rece Albert iz "Mucki": "Polove si mogao da razlikujes jedino po tome sto su muskarci pljuvali dalje". Jes da se to odnosilo na Australiju, ali je primenjivo i ovde