Šta se čita ovih dana ?

Duplo dno
Dosadno. I nacrtano i napisano. Smorili su me slice of life stripovi.

Jedno doba, jedna priča 2: Iskupljenje samuraja

Priča u dvojci rastura koliko je dobra, pogotovo bitka protiv onih razbojnika u drugoj polovini stripa. Ja se oduševio. Volim ja te priče smeštene u stari Japan, samuraje, nindže i tako to, ali ova priča je baš dobro napisana. Bukvalno mi je žao što nema još.

Da je ovo bio prvi broj nekog novog serijala, definitivno bih pratio avanture Tecua i Ičija.

Crtež naravno na nivo scenarija, odličan, i pomalo vuče na mange, što je samo dodatni plus, jer se radi o samurajima.

Alan Ford - Minga e Manga /  Sayonara
Bunker / Perucca


stripovi i Japan u AF

Vekovnici "Čudovišta"

Kupljen sam još kad sam video sneg u najavama.

Jbg, volim zimske priče. Polarne zimske priče volim još više. Radnja nekih od najdražih mi stripova smeštena je u takva okruženja, ali neću sad o tome, jer ovaj put tema je isključivo sneg u Vekovnicima. A tamo ga ima za izvoz. Snega, leda, hladnoće, smrti - svega što je prirodno i što pripada polarnim predelima. Tamo ne pripadamo jedino mi ljudi, to se lepo vidi u ovom stripu. U svoj toj belini, nemoguće je pobeći, sakriti se, kamuflirati svoju pravu prirodu. I od sebe i od drugih - pitajte o tome kapetana. Spoljni izgled gubi na važnosti, civilizovanost više nije ni puki privid, već samo smetnja. Tamo kuda su se u ovoj priči zaputili Marko i Čen, lakše ćete pronaći u sebi zver koje ste se dugo odricali ili isklesati sebe u čoveka nego da ste služili punih godinu dana u Vojsci RS u Gornjem Milanovcu.

Dakle, svi preduslovi za dobru zabavu su tu od početka. Imamo brod i na njemu ekspediciju koja se zaputila na Severni pol, mapu i za nju prilepljenog Čena, nestašicu alkohola i posledično nadrndanog Marka. Gospu i gospodu koji na prvi pogled nisu ono za šta se predstavljaju, a na drugi nisu ni ono što se čini da jesu. Ima i čudovišta, možda i više na brodu nego napolju.

I snega, razume se. I leda. I Hladnoće. I jednog Oka sa velikim O, u središtu svega.

Ono što, kao i obično, Vekovnike čini nečim boljim od dobre zabave nije lako opisati. Negde je u pitanju tek detalj, negde nešto što bih radije opisao kao gromadu. Zaokreti u priči koje nisam očekivao pre nego što okrenem stranicu. Naličja likova. Monolozi koji vode čitaočev um mnogo dalje od table stripa koji drži u rukama. Jednom rečju, iznenađenja. Pozitivna, da dodam drugu reč.

Ko je mogao očekivati da će ekspedicija sresti... Da će Čen ceo album provesti... Da će Marko preuzeti ulogu policijskog islednika u kojoj će neizmerno uživati i još neizmernije grešiti u potrazi za ubicom izvesnog... Da će mapa na kraju biti... Da nećemo saznati šta se krije u... Moram priznati, zbog ovog poslednjem pitanja na koje nisam dobio odgovor sam veoma...

Nakon 5 + 1 albuma, dobili smo konačno kraj prvog ciklusa. A ja se radujem što sam nakon "kraj" u prethodnoj rečenici mogao da dodam "prvog ciklusa" jer želim i dalje da čitam ovu priču. Vekovnici su najbolje što domaći strip u ovom momentu ima da ponudi i to najbolje je u stvari jednostavno odlično. Bila bi grehota da nema još toga.

I snega, razume se.

Marti Misterija: Meteori

Nimalo nije loša epizoda, čak vrlo zabavna. Akcija na sve strane, drevne civilizacije i misteriozni predmeti, put na Antarktik, novi (ne)prijatelji, a ima i par zanimljivih informacija o meteorima, istoriji Zemlje i slično.

Nisam pročitao puno epizoda Martija, ali ova mi je do sada najbolja.

I crtež mi se dopada.

Thorgal - Child of the Star / Aaricia
Van Hamme / Rosiński



mora se obnavlja gradivo
vala i ima sta  

Long Dzon Silver 3.
Ekstremno uzbudljivo&napeto i dobro ispricano!
Crtac i dalje razbija, boje i kadrovi su nekako lelujavi, fluktuirajuci...savrseno docaravaju brod na uzburkanom moru i lepljivost dzungle.
Ukoliko kraj bude na dosadasnjem nivou, ovo ce mi biti ponajbolja biser-vrteska do sada :)
Ajmo, finis sto pre!!!

Kenija
Uf, ovde nema cega nema...
Ima ljudi koji slabo vrednuju strip kao medij, smatrajuci ga iskljucivo lakim, neozbiljnim, palp stivom. "Kenija" bi im bila krunski dokaz za takvu tvrdnju.
Previse otvorenih frontova (spijuni, intrige, dinosaurusi, ekscentrici, vanzemaljci, pustolovi, kvaziromanse) a nijedan dobro razradjen, definisan. Nagli skokovi s jedne teme na drugu, ocajno (OCAJNO!) kliseizirani likovi i njihovi odnosi, dijalozi...
Suvi klise (spijunski i SF, pre ostalih) vas samara sa svake stranice, no i to bi se podnelo nekako da nema toliko jednodimenzionalnih likova.
Scenarista nema cesticu osecaja za dramatiku, ceo strip je jedna ravna, uspavljujuca linija. Jedan te isti narativni ritam od pocetka do kraja. Rasplet mi je nekako bolji od ostatka, jer mi se cini da se bas taj monotoni ritam tada pokazao dobrim.
Keti   je jedina svetla tacka...prva mi je upala u oko jos pri privjuu :)
Crtez je podnosljiv...svi su vec primetili ukocenost u potezu, ali mi to ovde nekako i ne smeta. Kako neko lepo rece, pojedini likovi zaista podsecaju na trbuhozboracke lutke...bas su onako jezivi.
DW SC izdanje je vrlo dobro odradjeno, jedino me cudi izostanak impressuma.

Okruzen mrtvima 1&2
Solidno, no uopste nisam impresioniran...switch sa serije na strip ce mi ocigledno biti tezi nego sto sam mislio, pre svega zbog sokantno brzog razvoja dogadjaja. Tek sad kapiram ljude kojima serija deluje presporo  
Definitivno su mi, u ovom trenutku, ritam i tempo TV formata bolji i adekvatniji nekoj realnosti dogadjaja u odnosu na stripske. Videcemo da li ce se nesto promeniti kada se odlepim od zatvorskih zidina.
Crtez dobar - Murov bolji doduse, al sta da se radi.

Jedno doba, jedna prica 1&2
Dopada mi se slice of history koncept serijala. Cak me na neki nacin podseca na PSDZ, jer su likovi u drugom planu u odnosu na prostorno-vremenski segment.
Epizode su sarmantne i lepo izvedene (Paolina nesto bolje).
Kasertano i Akardi me nisu odusevili.

Crne misli
Dojajcana kolekcija cudnih, zajedljivih, cinicnih, morbidnih gegova.
Pored crnog humora, jos jedna odrednica ih povezuje: strip je nacrtan i napisan u slavu neizbeznosti. Sudbina, usud, iznad svega smrt, dakle sve ono izvan covekove kontrole. Briljantno.

Aruku hito  
Taniguchi Jirō

Who recalls the simple pleasures of stopping to watch a bird fly by? Climbing a tree in bare feet? Or the cool of the shade on a really hot day? Join The Walking Man as he strolls through life in modern Japan - often silent, often alone - and share his vivid dreams that let time stand still.



simpaticno,ali...

seta,posmatra ptice,zeza se sa psom,prati reku...kaze da se oseca slobodno
A NATO baze,a Kurili...?
Srbine,ti li si?

Bakana!

Kaikei Saketen
Taniguchi Jirō


Two linked stories, both revolving around a deadly female assassin. In Hotel Harbour View, a Japanese expatriate in Hong Kong spends his time drinking whisky, photographing a high class prostitute and waiting for death at the hands of the assassin he knows is coming for him. In Brief Encounter, a notorious Parisian assassin is himself marked for assassination and his hunter is no stranger to him.

stariji Taniguchijev strip pa je i crtez drugaciji nego u
na primer
Haruka na Machi e

Zigfrid.
U pocetku mi se nije dopalo. Malo koja EF i bi. Ipak, nakon susreta i razgovora Odina i Mima, ostao sam prikovan.
Veoma snazno i nadahnuto napisan strip. Malko mi je ostalo nejasno zbog cega je zapravo Zigfrid toliko vazan&opasan za Bogove, no to su vec sitne zamerke.
Crtez je vrlo dobar, povremeno mi je naporno autorovo insistiranje na neobicnom prelomu/rasporedu/pakovanju kadrova.
Zudim za nastavkom.

PSDZ 7.
'Kanzas' govori o okolnostima koje ce dovesti do gradjanskog rata, a 'Crveno nebo' o pokusaju meksikanaca i indijanaca da iskoriste politicku nestabilnost SAD. Izandjala melodramatika i Boneli klisei ovde nekako uopste ne smetaju, cak naprotiv - ocekivani su i pravovremeni.
Tarkvinio odlican u oba navrata.

Zagor Extra 196, 187, 198.
'Vatreno oko', he, he...nevidjeni trešotres, no ipak iz kategorije simpaticno glupavih.

Ai amu a hiirou Vol.12
Hanazawa Kengo


da sam bogatun
znao bih sta s parama
platio izdavacu da odstampa celu seriju
samo za mene  
a vi cekajte  

Inu wo Kau
Taniguchi Jirō


strip o nama
ljubiteljima zivotinja
vlasnicima kucnih ljubimaca

 

Tōdo no Tabibito
Taniguchi Jirō


stip od 6 prica
jedna je adaptacija jednog dela romana Beli ocnjak
a u jednoj, u Klondajku, pratimo i samog Dzeka Londona

sta reci  

Ciguatera
Furuya Minoru


The manga follows a variety of characters through their high school and working lives, through their struggles, their triumphs, their dreams, their futures, their love, life and loss.

prvih 10 chaptera obecava da bi moglo biti i sexa
pricam o golim Japankama  

Ciguatera
(vidi post iznad)

veceras zavrsavam sa ovim zaokruzenim serijalom (Vol.6)

ziv nisam sta ce biti sa Oginoom i Nagumoom
navijam za njih
nadam se srecnom kraju

dobra mi ova manga
prekinuo sam Berserkera posle Vol.3 (nastavicu kasnije)
i nisam se pokajao

Spiru: Počeci jednog potrčka

Ovo mi je drugi Spiru koji sam ikad pročitao (prvi je bio onaj Karusel 2), i strip je odličan za prvi susret i upoznavanje sa likovima Spirua, Fantazija i ostalih.

Tematika stripa jeste malo teška, politika i rat i sve to, ali opet ima dovoljno humora, i strip te drži zainteresovanim za priču sve vreme.

Crtež ima neki retro šmek, predivan je na neki svoj način. Boje deluju kao da su nekako izbledele, isprane, ali opet je sve živopisno.

Ovo je izdanje za svaku pohvalu i preporuku.

Dilan Dog SuperBook 24

Pošto sam skoro čitao knjigu 4 Biblioteke DD, a u njoj se nalazi priča Iza ogledala, priča Totentanz mi je taman došla k'o poručena, jer se motiv smrti provlači od kroz čitavu epizodu. Smrt prati Dilana od samog početka, na strani 6 Dilanova senka ima oblik Smrti, tako da je odma' bilo jasno kakva će biti tematika epizode.

Jedna od onih epizoda koje kad ih pročitaš ne znaš da li se sve zaista odigralo ili je sve zapravo bio samo san. Na čitaocu je da shvati priču kako mu volja. Jako maštovito odrađeno i zabavno za čitati.

One dve kratke priče, Stvar i Gnut, mi i nisu nešto posebno. Ajde, Stvar može nekako i da prođe, ali Gnut mi je bezveze.

Crteži u sve tri priče su okej, svaki na svoj način doprinosi atmosferi stripa.

Priča 4: Još jedna cigareta

Čoveče, kakva priča. Odličan zavšetak, nisam očekivao onakav kraj. Fenomenalno!

Ali crtež mi se nikako ne dopada. Likovi uopšte nisu ujednačeni. Glave su im te kockaste, te okrugle, te izdužene, nosevi te pljosnati, te široki... Kad upoređuješ neke likove sa početka i druge polovine knjige, kao da se radi o različitim osobama, a ne jednoj te istoj osobi. Ova priča definitivno zaslužuje bolji crtež.

Na stranu to, definitivno vredi pročitati ovu epizodu. Preporuka.

Ikigami

Nije loša manga. Nije ni nešto specijalno, ali svakako ti strip drži pažnju dok ga čitaš.

Ova prva knjiga se sastoji od dve priče, i u obe priče pratimo život lika koji mora da dostavlja Ikigamije, koji se malo-malo pa zapita da li je posao koji radi častan. Takođe, pratimo život osoba koje trebaju da dobiju Ikigami, nakon čega imaju samo još 24 sata života pre nego što umru.

U prvoj priči je jasno ko je "srećni" dobitnik, lik koji je pretrpeo svašta u životu, maltretirali su ga vršnjaci zbog čega je napustio školu i ništa nije stekao u životu. Šta očekivati nego da će da pukne nakon saznanja da će da umre.

Druga priča mi je malo bolja, jer govori o prijateljstvu, i malo je teže otkriti koji od prijatelja će dobiti Ikigami. Onako, malo je tužna priča, jer je život, ili bolje reći posao, razdvojio dva prijatelja, ali prijateljstvo na kraju pobeđuje i kraj je zaista dirljiv.

Pišem ovo sve ovako za ljude koji nisu čitali, bez da puno spojlujem, a možda ih zainteresujem da nabave mangu. Definitivno preporuka od mene.

Što se tiče crteža, nije loš, ali imam zamerku na štampu, koja je previše tamna, pa ima scena koje su nekad potpuno tmurne i nejasne. Nadam se da će se ovo kasnije popraviti.

PS: Za ove što nisu čitali, kad naiđete u tekstu na neku reč sa zvezdicom *, ima na kraju stripa objašnjenje tog pojma. Nisam to provalio sve dok nisam došao do samog kraja.  

Dylan Dog Extra 50: Na granici vremena

Solidna priča jedno dve trećine stripa, ali zato mi je kraj mnogo glup. Bezveze.

Crtež je okej.

Dylan Dog Extra 59: Ljudi koji nestaju

Interesantna epizoda; misteriozni predmeti, paralelne dimenzije, dvojnici, Hamlin i Safara... Ja zadovoljan.  

I crtež je super.

Dylan Dog Extra 66: Partija sa smrću

Fenomenalna epizoda, jedna od najboljih DD priča koje sam čitao u poslednje vreme. A baš sam u skorije vreme čitao nekoliko epizoda u kojima se pojavljuje Smrt.

I crtež je super. Dobar je Roi, dobar.