Stripovi proterani iz biblioteka

Poštovani,

Zašto postoji strip u Srbiji? Ova od šezdesetih godina priznata „deveta umetnost”je u našoj zemlji prebacila vek postojanja, a i pored značajnog mesta u istoriji stripa u svetu, nema podršku same države. Otkud to?

Načini na koje državne institucije sa Ministarstvom kulture na čelu mogu da podrže strip u Srbiji brojnisu, ali nedostatak podrške izdavačima u srži je problema zašto je stanje stripa u Srbiji ovako loše.

Katastrofalne posledice na dalju sudbinu stripa u Srbiji imaće činjenica dana ovogodišnjem konkursu za otkup publikacija objavljenih 2010. godine, kao i ponovljenih izdanja iz 2009. i 2010. godineza potrebe javnih biblioteka nisu uključeni stripovi. To nije bio slučaj na prethodnim otkupima kada je strip redovno, iako po količini skromno, otkupljivan. Kako je moguće da se proceni da među 1.327 naslova i 169.866 pojedinačnih knjiga u čiji je otkup uloženo skoro 100 miliona dinara ne vredi uvrstiti niti jedan jedini strip?

Na pitanja koja su Ministarstvu kulture postavljena direktno, nije bilo odgovora.
Dodatnu prepreku pristupu stripa bibliotekama stvara činjenica, da 178 bibliotekani nezavisno od otkupa Ministarstva svojim skromnim individualnim budžetima ne otkupljuju stripove. Zašto? Jer je spisak knjiga koje su za njih već odabrali u Ministarstvu, spisak na koji oni nisu mogli da utiču, takođe osnovna vodilja za njihove samostalne nabavke. Uprave biblioteka, sem indirektno, stoga nisu ni upoznate da postoji preko 50 strip albuma koji su objavljeni samo u prethodnoj godini.
Zabrinjavajuća je implikacija da je od svih knjiga koje se izdaju u Srbiji svake godine, vredno samo one što je na listi za otkup Ministarstva. U tom slučaju je poruka upućena stripu uopšte, a posebno onom njegovom delu koje se odnosi na autentično, svetski prepoznato domaće stvaralaštvo, vrlo jasna. Ali ovaj proces se ne mora zaustaviti ovde. Ima još skrajnutih pravaca same književnosti, prezrenih žanrova i drugih „nepodobnih” knjiga koje mogu biti sledeće.

Možda ne treba da se poredimo sa Francuskom u kojoj je strip u potpunosti izjednačen sa književnošću, ali je dovoljno da obratimo pažnju na susednu Hrvatsku. Tamo se na otkupima knjiga od strane ministarstva kulture strip nalazi kao obavezna i po obimu bitna stavka, a tamošnji domaći autori i cela scena se još konkretnije podržavaju i kroz sufinansiranje strip časopisa, pojedinačnih izdanja, festivala i manifestacija od strane kako ministarstva tako tako i gradskih vlasti.
I Srbija ima brojne tradicionalne festivale: Balkanska smotra mladih strip autora u Leskovcu postoji 14 godina, najstariji je i najmasovniji festival na području bivše SFRJ, koji već tri godine nije ni dinarom podržan od strane nadležnog ministarstva. Salon stripa u Beogradu je upravo održan po deveti put. Imamo časopise, strip škole, samizdate, fanzine i bogatu i univerzalno priznatu alternativnu strip scenu... I sve to uprkos nedostatku novca, uprkos ignorisanju i nerazumevanju onih koji bi trebalo do prepoznaju taj potencijal, i da mu uz samo malo podrške daju šansu da se ostvari.

Velika je šteta da upravo sada, kada domaći strip doživljava veliki uspon, kada se mnogo više crta i piše nego u poslednje dve decenije to ne može i da se vidi u opipljivoj formi, već samo kroz impozantan broj učesnika na strip konkursima i česte izložbe stripova koji sem nakratko na zidovima, niko više nema prilike da zaista i pročita.

U ovom obraćanju ne zastupamo samo interese dolepotpisanih izdavačkih kuća koje su za deset godina postojanja postigle upravo ono što je najvažnije za srpsku strip scenu, odnosno objavile mnogobrojne albume domaćih autora, ali i najbolje od onoga što nudi svetski strip. Zahvaljujući njihovom entuzijazmu, naši autori, a inače velikani svetskog stripa kao što su Zoran Janjetov, Enki Bilal (Enes Bilalović), Bane Kerac, Toza Obradović, Darko Perović, Rajko Milošević – Gera, i mnogi mnogi,ipak su mogli da se čitaju i na srpskom jeziku.

Ovim pismom se, dakle, borimo i za njihova prava, i prava još preko 50 scenarista, crtača i kolorista koji su u prethodnim godinama objavljeni u okviru ovih izdavačkih kuća kao i još većeg broja onih koji čine Udruženje stripskih umetnika Srbije.
Nedavno je najugledniji svetski časopis posvećen teoriji stripa The Comics Journal istakao da su „Beograd i Srbija definitivno centar strip umetnosti Istočne Evrope“. Zahvaljujući našoj otvorenosti, i mogućnosti da stripovi koji nastaju u kolaboraciji autora iz više zemalja budu objavljeni u našim izdavačkim kućama, podrška ovim izdanjima znači i podršku regionalnoj umetničkoj saradnji.

Pomenuti izdavači izuzetno zavise od otkupa svojih izdanja. Ona se, upravo za potrebe biblioteka, štampaju kao luksuzna, tvrdokoričena izdanja visokog kvaliteta štampe.

Tiraži stripova u Srbiji su mali, i veza koju su imali sa onim glavnim konzumentima, decom, izgubljena je dugotrajnim nestankom strip izdanja sa kioska. Dajte deci šansu da zavole stripove, jer su generacije, decenijamasricale prva slova u njima, i sledeće za šta će se uhvatiti će biti upravo knjige.

Ako izdavači ne mogu da ojačaju, neće imati sredstava ni da ulažu u domaći strip. Stoga, jedina šansa talentovanim crtačima i scenaristima, da se negde, nešto od tog talenta i vidi, i dalje ostaje na Zapadu, pre svega u Francuskoj, Italiji, Americi...
U Srbiji, koja promoviše kulturu kao jedan od svojih turističkih potencijala, u Beogradu, koji pretenduje da bude evropska prestonica kulture, da li je moguće da neko ko uđe u biblioteku, ne može da sazna šta je to srpski i svetski strip?Sigurni smo da smo u svetu stripa kulturna velesila. I to treba da se zna.

Strip se u Srbiji i dalje nalazi na raskrsnici –nedovoljno priznat da bi biopunopravni deo kulture, nedovoljno čitan da bi isplatio autorstvo domaćih autora, nedovoljno skroman da bi ostao u andergraundu. Pomozite da se vrati na mesto koje mu je zasluženo pripadalo i bilo njegovo toliko godina. Na police biblioteka, i ruke željnih čitalaca.

---------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Pismo ministarstvu potpisalo je sedamdesetak strip autora i izdavača iz Srbije:

Urednici izdavačkih kuća: IgorMarković, (System Comics),SlobodanJović, (Darkwood), VukMarković, (Komiko), DejanĐokovićDekara (Lavirint), GoranLakićević (BesnaKobila), SibinSlavković, (Marketprint), Goran Zečević (Phoenix press), ZlatkoMilenković, urednikinternetportalaStripvesti, ZoranTucić, predsednikUdruženjastripskihumetnikaSrbije,
Strip autori,teoretičari, scenaristi i slikari: Pavle Zelić,Zdravko Zupan,Ivica Stevanović, asistent na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, Zoran Penevski,Dejan Stojiljković, , Marko Stojanović, Vladimir Vesović,Svetozar Toza Obradović, Zoran Stefanović, Srđan Nikolić Peka, MilanAtanasijević, Vladimir Aleksić, Tihomir Čelanović, Aleksandar Sotirovski, Ivan Šainović, Borivoje Grbić, Radomir Izgarević, Denis Dupanović, Milorad Vicanović Maza, Dejan Sedlan, Igor Jovčevski, Zoran Jovanović, Daniel Atanasov, Ozren Miždalo, Damjan Mihailov, Aleksa Gajić, Đorđe Milijanović, Miroslav Mrva, Mijat Mijatović, Milenko Tunjić, Maksim Šimić, Lazo Sredanović, Rajko Milošević Gera, Željko Pahek, Ivan Koritarev, Boris Bakliža, Andrej Vojković, Uroš Begović, Iztok Sitar, Sebastijan Čamagajevac, Ive Svorcina, Saša Arsenić, Robert Solanović, Siniša Banović, Zdravko Girov, Nikola Matković, Tihomir Tikulin Tico, Bojana Dimitrovski, Milisav Banković, Mihajlo Dimitrovski, Mirko Čolak, Dalibor Talajić, Vladimir Krstić Laci, Branislav Kerac, Nebojša Pejić, Bojan Vukić, Branko Ricov,Miroslav Slipčević Mimi, Filip Andronik i Dragan Paunović.

objavljeno: 08.10.2011.

http://www.politika.rs/rubrike/Kulturni-dodatak/Stripovi-proterani-iz-biblioteka.lt.html

Tuga. Sta bi se jos moglo uciniti, sta mislite?

Snake Plissken ::Tuga. Sta bi se jos moglo uciniti, sta mislite?

Naterati Ministarstvo da uvidi svoju grešku. Kako? Ovakvim saopštenjima, okruglim stolovima, tribinama...
Stalnim prisustvom u medijima povećavamo šanse za što brži uspeh (jer nemam sumnje da će se to kad-tad dogoditi).
Samo promišljeno i bez teških reči, Ministarstvo nam treba kao partner a ne kao rival.

Fino sročen tekst. Nadam se da će naići na neki odjek.

Iskreno, poznajuci nas sistem, drzavu (koju drzavu?), nacin funkcionisanja, mislim da ce ovaj tekst da odjekne samo medju nama, ljubiteljima stripa, a ostali nece imati pojma - kao ni do sada. A dogodine opet ista prica oko otkupa.
Radi se o velikom biznisu krupnih igraca na polju izdavastva, sredstva su unapred odredjena kome ce koliko ici, rade lobiranja i veze. Cim je novac u pitanju, ne postoji nista spontano i nezavisno.

Biblioteke otkupile sledeće naslove:


Darkwood d.o.o. (Beograd)
# Konan - divlji mač Simerije 1 komada 248
ukupna svota za otkup: 451.360 dinara


Izdavačko preduzeće Besna kobila d.o.o. (Beograd)
# Veštice ; Pun mesec, komada 286
ukupna svota za otkup: 250.965 dinara


Grafart d.o.o. (Beograd)
# Četvorka iz ulice Bejker: Slučaj Rabukin, komada 277
ukupna svota za otkup: 234.064 dinara

Komiko (Novi Sad)
# Srednjovekovni zamak, komada 305
# Ljubazni leševi, komada 201
ukupna svota za otkup: 480.285 dinara


Omnibus (Beograd)
# Hladna kao led : strip priče Nine Bunjevac, komada 33
# Nova vremena, komada 28
# Drugim očima, komada 24
# Manuel Montano - izvorište noći, komada 31
# Stripovi koje smo voleli, komada 109
ukupna svota za otkup: 273.945 dinara


Moro d.o.o. / System comics (Zemun)
# Sky Doll: Beli grad, komada 43
# Ogregod. Brodolomnici, komada 36
# Hellboy, Čudna odredišta, komada 52
# Duboko i hladno : započete priče, komada 11
# Beskrvni. , Mrtva straža, komada 21
# Dylan Dog Gigant br., komada 235
# Družina Dardaneli - Strip, komada 282
ukupna svota za otkup: 399.912 dinara

Zanimljivo da se za neke baš otvore kod otkupa, a kod nekih jedva po neki komad :)

Pa i nisu se bas pretrgli, iskreno.

Svaka častt!!!!!
Fantastične vesti uprkos činjenici da se i nisu previše pretrgli pri otkupu.Najbitnije je da je otkup stripova uopšte počeo (u većoj meri nego dosada).
Ovo je bitno iz dva razloga:
1.da ljudi imaju veći pristup stripu što je bitno za proširivanje strip kulture i strip svesti našeg naroda, a to vodi formiranju nove čitalačke publike koja će i da kupuje i skuplja stripove.

2.Izdavači na ovaj način prodaju jedan deo svog tiraža, pa će da brže izdaju nova izdanja.

Vest je fenomenalna.
Što se tiče cifri, to zavisi isključivo od biblioteka. Sistem funkcioniše tako da komisija Mionistarstva kaže koji naslovi od ukupnog broja objavljenih prošle godine (od oko 2600 knjiga komisija je odobrila oko 1600) zavređuju po njihovom mišljenju da budu otkupljeni.
I onda taj spisak, zajedno sa budžetom za svaku biblioteku, pošalje svima. Ukupan budžet je bio 100 000 000 dinara, a biblioteke samostalno odlučuju koje od odobrenih naslova će da kupe i u kom broju. Otud razlike u broju po naslovima. Najtraženiji strip prošle godine je Srednjovekovni zamak.
Ćirilica rules.

Takođe, naša akcija sa otvorenim pismom i peticijom posle prošlog konkursa je bila uspešna.
Poruka: uvek se vredi boriti.

Lepo, lepo... za izdavace. Iskreno ne mislim da ce stripovi u bibliotekama nesto puno da popularizuju strip. U danasnje vreme u biblioteke idu ili studenti ili ocajne domacice koje traze Mirjam, Danijelu Stil... i sl.
Stvarno sumnjam da ce neko da ode u biblioteku i trazi Hellboy-a.
Kao sto rekoh, dobro je za izdavace, a samim tim nadam se i za nas uboge citace jer mozemo da se nadamo da ce i produkcija da bude veca... a mozda i stripovi budu jeftiniji :))))

Pa i ne slažem se moco - evo, ja ću sigurno otići da uzmem Hel boja i još neke stripove koje ne planiram da kupim ali bih voleo da pročitam - sigurno je još takvih kao ja, a uvek tu neko zaluta ilio de po preporici i tako to

Bogami, ja nikada nisam trazio stripove u bibliotekama, ali sam naletao na njih na policama. Dovoljno.

Kao klinac sam često išao u biblioteku da pozajmim neku knjigu,ali sam se nemali broj puta vraćao sa pozajmljenim stripom umesto knjige(uglavnom je to bio Princ Valijant )i grižom savešću zbog toga.

Kapetan Moca ::Lepo, lepo... za izdavace. Iskreno ne mislim da ce stripovi u bibliotekama nesto puno da popularizuju strip. U danasnje vreme u biblioteke idu ili studenti ili ocajne domacice koje traze Mirjam, Danijelu Stil... i sl.
Stvarno sumnjam da ce neko da ode u biblioteku i trazi Hellboy-a.
Kao sto rekoh, dobro je za izdavace, a samim tim nadam se i za nas uboge citace jer mozemo da se nadamo da ce i produkcija da bude veca... a mozda i stripovi budu jeftiniji :))))

Nece ga popularizovati, ali ce pomoci izdavacima da lakse prezive.