Pet najboljih političkih grafičkih novela

| Piše: Aleksandar Dimitrijević

Pol Gravet, tvorac knjige „1001 strip koji morate pročitati pre nego što umrete“ napravio je svoj izbor 5 najboljih grafičkih novela sa političkom tematikom.


Forma stripa dugo je povezivana sa SF tematikom u kojoj se mišićavi superheroji (ili heroine) sa natprirodnim moćima i veštinama sukobljavaju sa zlim momcima, uvek iznova spasavajući nedužne ljude, grad ili planetu. Ipak, poslednjih nekoliko decenija sve veći broj umetnika koristi grafičku novelu kako bi se pozabavio stvarnim događajima, od užasa u nacističkom logoru Aušvic do iskustava Islamske revolucije u Iranu, i na taj čitaoca odvede na mesta koja televizijske kamere nisu zabeležile.

Istoričar stripa Pol Gravet, nakon objavljivanja knjige „1001 strip koji morate pročitati pre nego što umrete“ rešio da za CNN.com napravi uži izbor od 5 najboljih političkih grafičkih novela.

„Maus“
„Maus“ je potresna priča Arta Špigelmana koja prati život njegovih roditelja Jevreja u okupiranoj Poljskoj za vreme Drugog svetskog rata, od prvih susreta sa anti-semitizmom do surovih iskustava iz zloglasnog konclogora Aušvic. Šokantno je to što je tako osetljiva tema, tema Holokausta, prikazana kroz grafičku novelu i to uz pomoć jednostavne analogije iz životinjskog sveta. Naime, Jevreji su prikazani kao miševi, a nacisti su mačke. Ipak Gravet u tome vidi dublju simboliku, jer su gasne komore prvobitno korišćenje za uništavanje glodara, a prikazivanje Jevreja kao štetočina ili zaraze bilo je karakteristično za Naci propagandu. „Maus“ je jedini strip dobitnik Pulicerove nagrade.
Srpsko izdanje "Mausa" objavio je "Samizdat B92".

„Palestina“
Ova grafička novela bivšeg novinara Džoa Sakaa prikazuje njegova iskustva u pojasu Gaze i Zapadnoj obali 1990. godine i smatra se prvencem tzv. grafičkog novinarstva. Po Gravetu „Palestina“ pokazuje svu snagu grafičke novele da uverljivo prenese ono što drugi mediji ne uspevaju, prikazujući svaki detalj užasnih situacija kroz koje prolaze obični ljudi, na način koji i najzahtevnijeg čitaoca ostavlja bez daha.
„Palestinu“ na srpskom jeziku izdala je izdavačka kuća „Rende“.

„Persepolis“
„Persepolis“ opisuje Islamsku revoluciju u Iranu i Iračko-Iranski kroz oči deteta koje, uhvaćeno u kovitlac nemilih događaja, ne uspeva da pronađe svoje mesto u društvu. Marđan Satrapi kroz crteže i tekst dokumentuje svoje prerano odrastanje kroz suočavanje sa brutalnošću novog režima i bombardovanje njenih komšija. Nakon što je roditelji iz straha šalju u Evropu, ona više ne zna gde pripada, a uparavo ta izgubljenost predstavlja srž ove grafičke novele. „Persepolis“ je postala bestseler u SAD, a animirana adaptacija nominovana je za Oskara i nagrađena Zlatnom palmom na Kanskom festivalu.
Srpsko izdanje „Persepolisa“ objavila je „Fabrika knjiga“.

"The Photographer: Into War-torn Afghanistan with Doctors Without Borders"
U jeku sovjetske invazije na Avganistan fotoreporter Didie Lefevr dobija zadatak da prati misiju “Doktora bez granica”. Frustriran što je njegov urednik objavio samo nekolicinu fotografija francuski fotoreporter u dogovoru sa crtačem Emanuelom Gibertom odlučuje da napravi grafičku novelu, stvarajući zanimljiv spoj fotografije i crteža. Knjiga, osim nadljudskih napora lekara da spasu i neguju žrtve sa obe strane, prikazuje svu kontradiktornost i besmislenost sovjetske vojne operacije.

"Bhimayana: Experiences of Untouchability"
“Bhimayana” opisuje neprilike pripadnika najniže indijske kaste Delita (ili nedodirljivih), koji uprkos ukidanju drevnog kastinskog sistema nastavljaju da se suočavaju sa svakodnevnom diskriminacijom zasnovanoj na verovanju da su “nečisti”. Gravet smatra da je ova knjiga veoma važna, jer u prvi plan stavlja brutalno kršenje ljudskih prava koje se nesmetano odvija na očigled svih pripadnika indijskog društva. Knjiga je posebna i po svojim inovacijama. Stil crtanja se bazira na tradicionalnim tehnikama prepunim detalja i uz korišćenje prirodnih boja, a za prelom je korišćen ukrasni furnir.

Čitao sam sve osim ovih Indijaca i svi su odlični.
Mada ne volim baš stripove sa ovom tematikom, to jest, čitam ih sa zadrškom. Uvek postoji opasnost od jednostranog tumačenja događaja.

Najbolja politička grafička novela je ona od Tomaža Lavriča, ali sutra ću vam reći tačno kako se zove.
I scenarista je odličan, ali sam mu zaboravio ime, neka se ne naljuti!
Scenaristi su, inače, navikli da su u drugom planu! neće se naljutiti!
Mialim da se strip zove "Sokol in Golubica", ali nije 100% sigurno!

Bio sam u pravu!
Strip je "Sokol in golubica"
Scenario: Lovro matič
Crtež: Tomaž Lavrič

Koliko prepoznah likove sa korica, to su: Jansa, Kucan, Rupel ... ?