Propovednik

Tulip do sad nije pokazala svrhu sem da smeta i zadovoljava Džesijeve niske potrebe :P
Dosad,ponavljam,vidjećemo dalje :)
Mhejl,koliko si platio taj trejd što ti stiže?

Jes, vrhunac joj je stišavanje "erekcija koje vrata mogu da razvale"!

Platio sam ga devet eura... i četrdeset centi, oh, vječno li varirajućih cijena BD.

Mhejl ::Jes, vrhunac joj je stišavanje "erekcija koje vrata mogu da razvale"!

Platio sam ga devet eura... i četrdeset centi, oh, vječno li varirajućih cijena BD.

Mhejl ::

(ovo žensko pametovanje mi jako smeta,kako u stvarnom životu tako i u filmovima,stripovima i knjigama).

Tačno, dobri moj Vele. Zbog ovoga me je treća knjiga svojevremeno toliko iznervirala da sam napravio manju pauzu sa "Propovjednikom" - nadam se da će se Enis u narednim brojevima (peta knjiga mi je stigla u CG, a skoro će i do Pljevalja ) manuti ovakvih budalaština.

Drz'te se dobro obojica...ako prezivite prvu polovinu 5e knjige, prezivecete sve.

Gil-galad ::Just ya wait!!! Just... Ya... Wait!

Hehehe, jedva cekam da im vidim reakcije.

Alo,nema toga! :cyclops

Inace, Tulip je meni sjajan lik
Nadam se da ce biti reci i o njenoj proslosti u nekoj od narednih knjiga...mozda vec u 6ici.

Da uporedim neuporedivo:kod Komandanta Marka(dok sam ga čitao ) me uvjek najviše nerviralo kad se njih trojica spremaju za neku bitku ili misiju a ona jezivo glupa Beti tvrdi da Mark ide na sastanak s nekom indijankom.O, beskrajna ženska gluposti

Ne volis ni Beti, vernu patrijarhalno odgajanu domacicu/kuvaricu?

Morrison ::Ne volis ni Beti, vernu patrijarhalno odgajanu domacicu/kuvaricu?

A ko voli onakve žene?
Jedina žena iz stripova koju volim je Diana Lombard

Završio sam petu knjigu. Naravno, biće ih još, ali već sam stekao određene utiske koje, iako ne u potpunosti formirane, mogu podijeliti sa vama.

-Jako mi je drago što sam pročitao par specijalnih brojeva serijala na engleskom prije hvatanja u koštac sa glavnim tokom radnje - mnogo, mnogo mi je olakšalo samo čitanje, to jest navikao sam se na određene fraze irskog/teksaškog/uličnog slenga i skraćenice. Rijetko imam većih problema sa čitanjem stripova na ovom jeziku (zadnji stripovi koji su me pošteno namučili bili su Murov "Miracleman" i, u određenim momentima, "Helblejzer", barem dok se nisam navikao), i potpuno sam se uživio u furiozni tempo radnje.

-Džesi polako prestaje da bude isključivo "novi igrač" na polju, mlada, nepredvidljiva moć koja daje novi oblik svim poretcima i stvorenjima; ne, sada je i on "uhvaćen" u mrežu sopstvenih postupaka i posljedica istih, što je logično nakon stupanja na put koji je izabrao. A izbori mu nisu uvijek bila najpravedniji, i još gore je što je imao moć da sprovede te odluke i pored njihove pogrešnosti (Arsefaceov otac i baksuzni Huver, za početi) - dakle, imati moć i koristiti je znači i griješiti, ostavljati dobro-loše tragove na svijetu, koji nas kad-tad sustignu. Samo odricanje od korišćenja moći je takođe odluka, akcija, i nosi odgovornost, posljedice. Čak ni Kasidi, koji sebe vidi kao blagoslovenog nad-čovjeka, oslobođenog svih stega malih, običnih smrtnih ljudi, i koji živi "punim plućima", nije imun na ovaj proces: sve se vraća i plaća, i upravo iz prošlosti izviru sile koje ruše njegovu sliku o samom sebi, i slabost prema Tulip koja će, kako se da naslutiti, dovesti do kraja "zlatnog doba" trojke, doba nevinosti i donekle crno-bijele podjele likova. Džesijev moralni kompas je zakazao, i upravo u petoj knjizi i Enis kao pisac nadmašuje stereotipnu podjelu na antagoniste i protagoniste, a ton njegovog povlađivanja glasu junaka koga je stvorio postaje daleko blaži, tiši, nenametljiv. Ako uzmemo da je Džesijev glas zapravo glas pisca, barem u određenim momentima, onda nije teško zaključiti zašto je baš on dobio moć logosa - Enis je "glasom", to jest riječima, stvorio taj fiktivni svijet, a njegov junak, snagom Geneze, koja se, gle čuda, definiše kao "nezamislivi spoj Dobra i Zla" (nezamisliv u pravilima ranijih, naivnih stripova?), "sivo" biće, mijenja stvarnost po svojoj želji: strašnom Intonacijom kontroliše ljude, to jest stvara nove verzije tih likova. A Glas je, u ovoj knjizi, gotovo neupotrebljavan. I Džesi polako postaje još jedan lik, možda Junak, ali i dalje obuzdan, pripitomljen Pravilima priče, okruženjem koje ga je definisalo. Na kraju, čak će i Svevišnji odgovarati za svoje postupke - možda ne po slovu pravde ili odluke nekog suda, već samim plodovima koji će oni donijeti. Čak ni On nije siguran od sistema koga je stvorio.

(Pri kraju knjige, to jest u sceni obračuna na groblju, Tulip pita Džesija zašto nije iskoristi Glas na protivnicima. On odgovara:"Potpuno sam zaboravio na njega..." Loša mačo replika ili potvrda mojih gorenavedenih utisaka?)

-Zanimljiv je Kasidijev stav o Bogu, koga pokušava da opravda uobičajenim teološkim argumentima, koji su vatreno, no ne previše potkrijepljeno, odbijeni od strane Džesija: to, računam, treba povezati sa njegovim katoličkim vaspitanjem. On je, ipak, ličnost koja nesumnjivo pripada određenom miljeu, kulturnom krugu, i formiran je kao osoba, dok se za Džesija ne može reći. On je, kao Genezis, kao što je Morison već istakao, spoj "nespojivog", društvenih polariteta, is stoga, upletom majčine familije, ostaje pocijepana ličnost, ako se moram tako izraziti. Mislim da u njemu ima, ispod površine, duboke "nesigurnosti", da, te riječi koju toliko mrzi, i nema puno tačaka na koje se može osloniti, niti može reći "ovdje pripadam". Stoga insistiranje na Dobrom Starom Jugu, gdje je Džesi, kako pokušava sebe da ubjedi, "kao riba u vodi". Etika njegovog oca, koju je naslijedio i dopunio, opravdanje je motiva, iskonske snage koja ga nagoni na gonjenje Boga, i planova za smaknuće istog: Tvorca, Svemoćnog, ubiće biće koje ne zna gdje pripada, koje je rastrgnuto na razne strane, pokušavajući da "zakrpi" sebe šavovima lične filozofije i pogleda na svijet. Možda ne priznajem Džesijev altruizam? A ipak, kada odbija psihologe, kada govori o "nesavršenosti" i "usranosti" Kreacije, on zapravo, po mom mišljenju, govori o SEBI, o svom životu, rascijepkanom na nespojive dijelove, koji ne mogu mirno koegzistirati. I Bog je dio mozaika krivice, ubijen plodovima svojih dijela - nesavršenošću ljudskog uma (koga je, jelte, On stvorio), duše, koji odveć često traži utjehu u lažima, snu razuma.

P.S. Preživio sam prvu polovinu, iako na teškim mukama. Da nije bilo Herr Stara, mislim da bih sišao sa uma.

Ucis li ti sto ili samo citas stripove?

Nego,kad pomenu Herr Stara...kod njegovog lika autor ponavlja foru sa policajcem iz prvog broja:snazan,nesalomiv i nepokolebljiv,covjek od celika u sebi gaji (homo)seksualne zelje i sklonosti,u kojima sebe vidi u zenskoj ulozi :)
Razlika ipak postoji,Star je to postao silom prilika

Da obogatim topik recenzijom koju je weljko94 (šta je sa tim čovekom, zna li ko) svojevremeno napisao za nOOb


Izdavač za Srbiju: „Beli Put“

Napisao: Gart Enis
Nacrtao: Stiv Dilon
Kolorisao: Met Holingsvort
Naslovne ilustracije: Glen Fabri


Broj strana: 200

Zanimljivosti:

- U početku je DC comics izdao „Preachera u manjim sveskama, koji su se posle završetka izdavali po volume-ima. Prvi volume sadrži sledeće priče:

1: „Vreme za propoved“
2: „I pakao je došao s njim“
3: „I onaj ko te dovede“
4: „Ostati uspravan“
5: „Izreci molitvu za sedam metaka“
6: „Njujorški policajci“
7: „Plavci“

-Ovaj strip je svetlost dana ugledao ne tako daleke 1995. godine, kada ga je američka kuća DC comics objavila.
-Strip se sastoji od 66 priča i objavljivan je u periodu od 1995. do jula 2000
-Jedan od glavnih likova je „Vampir“
-Godina radnje je nepoznata, ali se zasigurno možemo znati da se radnja dešava posle 5. jula 1994 godine, kada se poznati gitarista grupe „Nirvana“, „Kurt Kobejn“ ubio, pucajući sačmarom sebi u glavu.
-U priči nailazimo i na dečaka, čiji je idol bio gore pomenuti Kurt, i koji je imitirajući svog idola uradio isto to, ali nije uspeo da se ubije.
-Naslovne strane su nacrtane foto-realistično, pa se likovi primetno razlikuju nego na crtežu u samom stripu.
-Iako se radnja odvija krajem 20-og veka, u Teksasu idalje postoji određena mržnja prema tamnoputim ljudima, što naprotiv nije slučaj u ostalim državama Amerike.
-Tokom serijala čitaoci će imati priliku da upoznaju i samog „Boga“
-Naš glavni junak poseduje nešto nalik anđelu čuvaru, mada njegov identitet ostaje nepoznat do samog kraja serijala.
- Anđeli uopšte nisu besmtrni, njih možete ubiti vatrenim oružjem



Kratak sadržaj:
Nakon što je „Genezis“, sin „zabranjene ljubavi“ anđela i demona pobegao iz zatvora u Raju, spušta se na zemlju i ulazi u našeg glavnog lika Džesija Kastera, ne bi li mu preneo sve tajne koje Raj krije.


Recenzija:

Ova priča počinje počinje peripetijom, u jednom baru, gde upoznajemo naša tri glavna junaka: Džesija Kastera,Tulip i Kasidija. Potom nam njihovom pričom objašnjavaju šta se sve desilo pre nego što su se našli tu gde jesu...
Ova knjiga sadrži veliku dozu ironičnog humora, koja neretko prerasta u oštar sarkazam, ali vas uvek uspe nasmejati. Takođe knjiga ima neviđen broj krvavih scena, osakaćenih glava, udova, i puno psovki. Pored svega toga shvatičete da je ovaj strip neopisivo zabavan i zanimljiv. U stripu ćete naići i na plejadu zanimljivih likova od kojih je svaki zanimliviji od prethodnog. Svaki ima svoje posebne karakterne osobine, i svaki je poseban na njemu svojstven način.
Priča je vrlo zanimljiva i sadrži mnoštvo pretpostavki koje ćete naći doista zanimljivim.
Način pristupa religioznim temama, koji je drugačiji od svega što ste do sada čuli
Priča počinje zanimljivim prologom koji traje 4 strane, a potom direktno prelazi na
akciju. Način Kasterovog razmišljanja kosi se sa onime o čemu pravi propovednik treba da razmišlja, a i veoma je interesantno njegovo ponašanje posle dobijanja moći.
Ovaj prvi volume nas samo lagano uvozi u središte radnje samog stripa i priprema nas za ono što tek posle dolazi. Upoznajemo se sa glavnim, a i sporednim likovima, negativcima, njihovim idealima i ciljevima, kao i mnogim tajnama koje sam Bog krije.
Iako je ova priča samo zagrevanje, naićićete na veliki broj neočekivanih obrta i scena koje su oličenje pravih krimi filmova.
Humor je odličan, mada ga neće svi isto shvatiti. Neki će ga shvatiti kao neslanu šalu, a neki će se nasmejati.
Dajmo za primer razgovor FBI agenta i šerifa lokalne policije...
Sve u svemu priča je veoma interesantna iako je, ponavljam, ovo samo uvod u nešto mnogo veće.
Crtež je odličan, način crtanja Stiva Dilona je izvanredan, i neverovatno dobro se uklapa u samu priču. Likovi su odlično nacrtani, a crte lica su izvanredno odrađene. Iako recimo dok Kaster radi u crkvi kao propovednik izgleda totalno drugačije nego u daloj priči...

Kolor nije preterano naglašen, jer mnogi koloristi želeći da istaknu sebe, upropaste samu srž crteža. Ovde to nije slučaj. Kolor ovde daje dušu crtežu i zaista ne mogu jedno bez drugog. Ne bi to bio isto tako poseban strip da nema kolora.
Glen Fabri...Ja sam doslovno ostao bez reči kada sam video njegove naslovne za „Propovednika“.
Em što je crtež neverovatno realističan, em je kolor praktično izvanredan.
Likovi na njegovim naslovnicama deluju žešće, strašnije i surovije nego što je to slučaj u stripu. Čovek je odradio fantastičan posao, i ne pamtim kad su mi se neke naslovne dopale kao njegove...

Recenziju bih mogao zavrišiti i ocenom, ali mislim da je ovo strip koji različit uticaj na čitaoce, pa ću moju ocenu zadržati za sebe, i pustiti vas da ga ocenite...

Ultras ::weljko94 (šta je sa tim čovekom, zna li ko)

porastao je
i otkrio neke druge stvari

jbt, veljkove recenzije, gotta love them

Lord Vader89 ::jbt, veljkove recenzije, gotta love them

I tamo si ga pokopavao, banditu

dobronamerno

mislim, kako ne voleti ovako nesto:

"U stripu ćete naići i na plejadu zanimljivih likova od kojih je svaki zanimliviji od prethodnog. Svaki ima svoje posebne karakterne osobine, i svaki je poseban na njemu svojstven način."


bice dobar politicar od Veljka jednog dana

A ipak, mudrost zadnjeg pasusa se ne može poreći. Veljko - Veliki Pomiritelj zavađenih "Preacher" struja!

Inače, Enis je ocrtao homoseksualnost na karikaturalan, perverzan, ali i jako duhovit način. Mislim, scena detektiva Bridžisa, trideset osme reinkarnacije Prljavog Harija, koji ga prima na kuhinjskom stolu je... nekome highlight čitavog stripa, a meni jednostavno urnebesna. (Nadovezujem se na Veletovu poruku, zapravo.)

Meni je veca komedija kad onaj seksualni istrazitelj pokusava da naguzi Kasidija

Procitao sam Ancient History i Dixie fried.Utisci...
Origins price u cetvrtoj knjizi sluze kao predah od glavnog toka radnje i podrobnije upoznavanje sa Svetim Krvolokom i Cmarfejsom.O Dzodiju i T.C.-ju ne saznajemo apsolutno nista novo.
Prica o Svetom Krvoloku govori o covjeku koji zna samo jedno-da ubija.Medjutim,u njegov zivot ulazi zena (kasnije i dijete ) koja uspijeva da ga smiri i od njega napravi porodicnog covjeka.
Sve to mu biva oduzeto i on u svom osvetnickom pohodu gine bez da je uspio u svom naumu.
Mrznja u njegovom hladnom srcu je toliko jaka da su se vjecne vatre pakla zaledile cim je tamo stigao.
Andjeo smrti mu nudi dogovor:vratice ga na zemlju da se osveti i da nakon toga nastavi ubijati u Bozije ime,pritom,bice naranjiv,dobice revolver koji se nikad nece isprazniti niti promasiti metu.
Zaista interesantna prica prilikom koje cete sigurno uhvatiti sebe kako "navijate" za covjeka koji na dusi nosi hiljade dusa i uspjeh njegove ubilacke misije.

Cmarfejsova prica govori o tinejdzeru koji je neshvacen od strane drustva,zivi sa majkom alkoholicarkom koja nije svjesna stvari koje se desavaju oko nje i ocem koji je ocigledno nezadovoljan svojim zivotom pa svoje frustracije iskaljuje na lokalnim momcima i svom vlastitom sinu.

Cmarfejs (zaista ga je ruzno ovako zvati ) i njegov kompanjon bjeze od stvarnosti uz pomoc lakih droga i rok muzike,tacnije Kurta Kobejna.Kad rahmetli-Kurt prosvira sebi mozak zivot dvojice djecaka prestaje da ima smisla i odlucuju se na isti korak,s tim sto Cmarfejs ne uspijeva ni da se ubije i unistava zivot i sebi i svom ocu,koji je zasluzio da mu bude unisten.Majka je,naravno,pobjegla i ostavila sve probleme za sobom.
Koliko god vam je pojava Cmarfejsa bila smijesna,nakon sto procitate njegovu pricu uvjeren sam da cete saosjecati s njim i makar ga donekle razumjeti.

Dzodijeva i T.C.-jeva avantura je samo to-avantura i nista vise.Dzodi je zvijer kao i do sad,T.C. je manijak u svakom smislu kao i do sad,jedino sto su ovdje prikazani kao pozitivci,vjerovali ili ne.
Malo jurnjave kroz mocvare,spasavanje dame u nevolji,zlikovce stize zasluzena kazna,bla bla bla...mozda je ovo cisto moje subjektivno misljenje ali ovu pricu smatram bezveznom.

Dixie Fried

Da nije bilo Kasidija ja bih izludio.On mi je postao jedan od omiljenih stripskih likova uopste,sto god uradio do kraja serijala.
-Peta knjiga nam za pocetak donosi jos jednu pricu iz Kasove proslosti,ovaj put o poznanstvu sa pripadnikom njegove vrste i sukoba sa njim.
-Tulip...nastavlja da mi skace po zivcima kao i do sad.Jebote,koji iritantan lik!Ono klasicno zensko cavrljanje uz kafu nje i njene prijateljice je nesto najgore na sto se moze naleceti u serijalu Preacher;kakva klanja,silovanja,psovke,bogohuljenja...sve je to zlatno pri ovom udaru na psihu citaoca koja mora biti uzdrmana.Uz to,Tulip se polomi da dokaze Dzesiju kako je Kasidi los i trudi se da iskopa i najsitnije prljavstine o njemu.
-U ovom broju nam se vraca i dragi Cmarfejs (scena u kojoj ga Dzesi i Kas vode kod prostitutke sa kesom na glavi je ... );njegov osvetnicki pohod je okoncan miroljubivo,cak uspijeva da se skrasi i postane rok pjevac ( )
-Dzesi pokusava da sazna vise o moci koju nosi u sebi uz pomoc crnackog samana
Sve u svemu,najdosadnija knjiga do sad i ne da mi se duziti i nasiroko pisati o njoj.Prezivio sam je,sto je najvaznije,valjda od sledeceg broja krece akcija.

War in the sun
Preacher volume 6. nam daje mesavinu najludjih borbeno-akcionih sekvenci ikad sa najbljutavijim Kasandra/Ljovisna/RosaSalvahe splacinarijama. Svi smo se nadali i molili da su ljige zauvek (u 5ici) ostale iza nas...avaj, tu su one i dalje, jace nego ikad. No, krenimo redom.
One man's war
Po vec ustaljenom obicaju, na samom pocetku knjige imamo uvid u proslost nekog od likova. Ovog puta, rec je o gos'n Staru.
Prica o mladosti, poreklu i karijeri beskrupuloznog nemackog oficira i njegov vrtoglavi uspon do mesta najmocnijeg coveka na planeti. Njegova izrazena inteligencija, surovost, cvrstina, kao i odsustvo bilo cega sto makar izdaleka lici na moral ga na najbolji moguci nacin preporucuju svevidecim ocima Gralovih ljudi.
Saznacemo, doduse, da je on i odrastao pod 'briznim' D'Aronikovim pogledom, kroz surovo otkrovenje o planski izazvanim Starovim traumama u detinjstvu. Enis nam jos jedanput, kroz detinjstvo i ranu adolescenciju nasih junaka daje njihove praslike i naznake o njihovom buducem karakteru i psihi, tj. zasto su onakvi kakvi jesu.
Dalje, kroz cesto preopicene i zabavne kadrove, pratimo dalji uspon jednookog na svim hijerarhijskim nivoima, ucvrscivanje sopstvenih, odnos prema zenama, kao i urnebesne diplomatske sposobnosti.
Konacno, i njegovu ambiciju da svoju poziciju viceprvaka Grala pretvori u glavnu, planirajuci eliminaciju D'Aronika i zamenu njegovog degenerisanog mesije daleko uzornijim modelom - Dz. Kasterom...

Tulip, Dzesi i Kasidi nastavljaju potragu za Bogom...stigavsi u Arizonu, u cuvenu Dolinu spomenika, dobro nam poznatu iz vestern filmova. Dz.K. oseca "da ce se tu nesto desiti"...ni ne zna koliko je u pravu.
Star im je na tragu, resen da jednim udarcem ubije 2 muve - Dzesija, tako sto ce pokusati da zarobi Tulip u svrhu ucene, i sv. Krvoloka (koji je, naravno, uvek blizu) tako sto ce...hm, bolje da stanem ovde Reci cu samo da on, kao neprikosnoveni sef supertajne organizacije, ima na raspolaganju ceo arsenal i ljudstvo USA vojske, i time se obilato koristi.
U Dolini spomenika, nedugo potom, pocinje krvavi, vatreni showdown - Saint of killers vs. USA army!!! Nakon neuspelog pokusaja Kastera i O'Herove da Sveca vrbuju za svoje ciljeve, nastaje pravi pravcati Armagedon...istinski 'rat na suncu'!
Nasi junaci lepo najebavaju u zestokoj razmeni vatre, pogotovo Kasidi (mada je zasluzio svaku opekotinu, imajuci u vidu ono sto ce uciniti kasnije)...necu prepricavati brojne antologijske scene, samo bih istakao da je 'rat' rezultirao razdvajanjem Tulip i Dzesija (ona ga smatra mrtvim), sto ce dovesti do niza dogadjaja nakon kojih vise nista nece biti isto. Pogotovo kod Stara i Kastera...moze se reci da ce im ponesto faliti...naime, taze Sveotac ce jedva izvuci zivo dupe iz suzanjstva u degenerisanoj porodici pustinjaka (fenomenalni crnohumorni momenti), dok Dzesi misteriozno prezivljava "Vesna Vulovic" situaciju.
I, onda je usledio TAJ i TAKAV finis.
Kao da je Enis ceo zaplet prethodnog i ovog trejda pleo samo zarad TOG trenutka. Neoprostivo, jednako kao i cinjenica da su citaoci stavljeni u polozaj prosecne srpske domacice, koja sa izgrizenim zanokticama i zebnjom u srcu, iscekuje sledecu epizodu omiljene telenovele, kako bi videla da li ce ljubav dvoje mladih ipak pobediti, ili ce neko stati na put koji vodi ka njihovoj zajednickoj sreci. Tuga.
No, na samom kraju, ipak istinski dirljiva pricica o Cmarfejsu, njegovoj borbi sa teretom novostecene slave i cinjenicom da je toliko razlicit od ostalih. Naravno, nisu u ovom trejdu izostale ni 'prodajemstavovenakilo' kolumne Garta Enisa, u kojima on kroz monologe i dijaloge junaka zestoko kritikuje sve zivo...Takodje, pohvale po ko zna koji put idu na racun scenarija i interakcije medju likovima, u kojima Enis naprosto trijumfuje. Izdvojio bih razmenu verbalne vatre izmedju Stara i pukovnika Holdena - nenadjebivo

DARKWOOD radi PROPOVEDNIKA!
http://www.darkwood.co.rs/forum/index.php?topic=16315.msg266731#msg266731