Inkal (L' Incal)

O ovom stripu možemo da pričamo kao jednom od vrhunskih i evergreen ostvarenja devete umetnosti...

Inkala je najpre još 80-ih kod nas objavila Vista...
http://tinyurl.com/c7gowyj

Potom System, pre nekoliko godina, sa novim, digitalnim kolorom...
http://tinyurl.com/d8rzmg7

Međutim, najbolje i ono ultimativno izdanje je svakako Fibrino, gde zahvaljujući originalnom koloru i vrhunskoj štampi vidimo koliko je Moebiusov crtež estetski beskompromisan, a zahvaljujući melodičnom prevodu Darka Macana maksimalno uživamo u Jodovoj priči...



O Jodorowskom je bilo reči na blogu, odnosno o njegovom Jodoverzumu (Jodoverse). Prvi deo teksta posvećen je samom Jodorowskom, jer on je, kako je Bora Stanojević rekao, "čovek-enigma"... Za čitanje i potpunije razumevanje njegovih radova je vrlo važno znati neke crtice iz njegovog života, jer on se, pre nego što je počeo da piše stripove, bavio i drugim umetnostima, a taj uticaj je neopisivo važan, jer su stripovi i njegov Jodoverzum samo nastavak prethodnog bavljenja umetnošću...
http://blog.svetstripa.org.rs/2011/04/jodo-janja-1.html

Dalje, on najpre kreira Jodoverzum u Inkalu, kroz uspone i padove Johna Difoola, a više ovo drugo...
http://blog.svetstripa.org.rs/2011/04/jodo-janja-2.html

A potom se, u narednim godinama, bavi njegovim širenjem - tako smo dobili uvid u to ko je misteriozni ratnik Metabaron, život Johna Difoola pre dešavanja u Inkalu, priču o Tehnoočevima i dr., a u tome su mu pomogli brojni crtači, među kojima i naš Janja...
http://blog.svetstripa.org.rs/2011/04/jodo-janja-3.html

Inkal nije strip za svakoga, ima tu brojnih stvari koje su nejasne, na momente i nelogične, poreklo samih likova nije jasno, a isprva ni njihova uloga, pa zato ovaj strip zahteva upoznavanje sa drugim, ne samo stripskim radovima maestra Jodorowskog.

No, čitanje, gledanje, istraživanje se svakako isplati, a onda povratak Inkalu, jer je Inkal kruna svega što je Jodo ikada radio, a nema šta nije radio...
http://blog.svetstripa.org.rs/2011/07/jodorowsky-i-metabaronisanje.html

Pročitao sam strip četiri puta, najpre Systemovo izdanje, kada se pojavilo, manje-više paralelno sa Kastom Metabarona, ali mi se tada nije previše dopao i prodao sam ga... Posle sam pozajmio na čitanje Vistino, kada mi je strip malo bolje legao, zbog originalnog kolora makar... No, tek kada sam, pre dve godine, došao u posed Fibrinog (a možda i ne bih, da nije bilo jedne nagradne igre na DW forumu! ), razumeo sam svu vrednost ovog veličanstvenog stripa, a prethodnih dana mu se još jednom sa uživanjem vratio.

Po mom mišljenju, Žodo je dostigao veće domete u filmu, negoli u stripu.

Naravno, ne možemo porediti dijela različitih umjetnosti, barem ne u vulgarnom smislu "ko je bolji" - ali su mi njegovi filmovi mnogo bolji kao filmovi, negoli strip djela, koliko god uticajna bila.

Recimo, Santa sangre i El topo - jedini, po kvalitetu i emotivnosti, ekvivalent u autorovom strip-opusu jeste "Sin pištolja", ili, eventualno, "Presveto srce" (sa ogradama).

Odoh da skuvam kafu pa da natenane čitam šta je Gil-galad okačio ...svaka čast za temu

Ako bismo, uslovno makar, poredili filmove i stripove, onda bi to moglo da bude na osnovu motiva. Jeste režirao ludačke filmove, ali što vremenom više stvari saznam o njemu, većina njih ide u prilog tome da se Jodo kao umetnik razvijao kroz različite vidove umetnosti/medije, a strip je došao posle filma i tu je ta isprepletanost motiva...

Većina stripova mu je odlična, iako ne svi, ali mi je (ovo opet vremenom, nije tako bilo nakon prvog čitanja, rekoh...) Inkal ipak iznad svega. Možda čak ne bih ni mogao to sasvim rečima da objasnim, jer taj strip ima ono "nešto" epsko, nevidljivo, zavodljivo... A kraj - novi početak, mene makar, tera da se s vremena na vreme vratim ovom delu.

Možda bi diplomatski zaključak bio da svako ko propušta radove Jodorowskog ne zna šta propušta, a normalno da neće svima da nam se svide isti naslovi.

Aaaaa, strip svih stripova, delo kome se svakih nekoliko godina vraćam, i uvek je sveže, i uvek je novo. Ajde kad ima tema, da prenesem neko moje pisanije od prošle godine. Mislim da mi je neko tražio da objasnim šta je to što Inkal meni čini tako posebnim.

Drugo ni ne očekujem. Dobro, evo nekoliko crtica. Na žalost, ima dve, tri godine kako sam čitao Inkala poslednji put, no sećanje će me valjda poslužiti.

Svetlost i tama. Kroz sve peripetije i preokrete, Žodo efektno provlači istina klasičnu misao, koja je zato oživotvorena i obogaćena njegovim pripovedanjem - dobro i zlo su kao stari bračni par, sve bi učinili da se reše suprotnog pola/partnera, a ne mogu jedno bez drugog. Možda će jedan pol u toj večitoj borbi u nekom trenutku biti dominantniji, ali pobednika neće biti. Nema apsolutne tame, uvek negde gori sveća. Isto kao što će se uvek u dubinama barem jedne razumne duše kriti klica crnila. Prihvatanje te činjenice je znak zrelosti. Što ne znači da treba očajavati, odustati od borbe da se svet očisti od zla, to bi tek bila ludost. Čak i luda (Diful) to uviđa.

Što nas dovodi do junaka priče, Džona Difula. Žodorovski se naizgled podsmeva ulozi mesije/heroja, izvrće je, dodeljuje je antiheroju, čak ne ni klasičnom sposobnom antiheroju, već nesposobnjakoviću, kukavici, budali, sladostrasniku, Difulu. A opet njegova je poruka izrazito hrišćanska. I za Džona, i za mnoge druge likove koji su prodefilovali kroz stranice Inkala i drugih njegovih stripova, važi ista poruka - nije važno koliko si zla prouzrokovao, dovoljno je samo iskreno se pokajati i okrenuti drugi list. Žodorovski ne veruje u kažnjavanje radi kažnjavanja, on veruje u preobražaj, u mogućnost da se krene iz sredine, ili čak dna, i ponovo izgradi nova, bolja ličnost. Diful je luda sudbine, razlozi zbog koga on sledi put Inkala svetlosti su u početku uslovljeni slučajem i sasvim pogrešnom motivacijom, ili prosto željom da se izvuče živa glava, da bi tek kasnije njihova vrednost bila usklađena sa vrednošću cilja.

Slika društva. Kada ja nešto želim da naglasim u tekstu, boldiram to, podvučem, obojim ili uradim sve to. Žodorovski kad nešto želi da naglasi, preuveličava. Preteruje sa velikim P, jer način na koji se on najbolje izražava, njegov jezik, je jezik preterivanja. Pokupio je sve loše strane današnjeg društva, hiperbolisao ih i lansirao u budućnost. Kakvi smo u budućnosti? Isti kao i pre 1000 godina, ili danas, samo još gori. Rimljani su u vreme polaganog preopadanja države i posrtanja stanovništva ka dekadenciji i dekadentnom ponašanju, kukali "Mi smo dvaput gori od naših očeva, a naša deca će biti dvaput gora od nas". Žodorovski je primetio istu tendenciju u današnjem, čak ne ni današnjem nego društvu osamdesetih, i projektovao je u budućnost. Iz ovoga što se danas može videti, prognoze mu se ostvaruju. Zar već nemamo narod koji zatvoren po kućama bulji u tv, drogira se i cevči koka kolu, nesvestan kako sam sebe zatvara u klopku iz koje nema izlaza (pučina je stoka jedna grdna)? Zar nemamo Aristose? Kraljeve, koji otvoreno ili prikriveno kraljuju? Tehnologiju, koja nas otvoreno ili otvoreno zaglupljuje i čini sve beskorisnijim?

Kvizac Haderah. Još jedan aspekt Inkala, ono što je nekad bilo uobičajeno, a danas gotovo zaboravljeno, ono što su Antički Grci označavali terminom Agon - potreba, težnja da se bude najbolji od svih u svakom trenutku po svakom pitanju, koja je oblikovala život svakog čoveka u tom dobu, da bi danas bila zaboravljena. Žodo je propagira kroz mnoge likove u Inkalu i drugim delima (Agon je formula po kojoj žive PoslednjiMetabaron i njegov sin, recimo).

Da, da ne zaboravim, Žodo kroz Inkal upućuje i kritiku višim silama/bogovima/Bogu, izaziva ih. Njegov stripovski bog reaguje/prelazi sa reči na dela kada nevernici iskreno poveruju u njega i zagrcaju za njegovom pomoći. Ćini se da on to očekuje/zahteva i od "realnog" Boga.

neomedjeni ::I za Džona, i za mnoge druge likove koji su prodefilovali kroz stranice Inkala i drugih njegovih stripova, važi ista poruka - nije važno koliko si zla prouzrokovao, dovoljno je samo iskreno se pokajati i okrenuti drugi list. Žodorovski ne veruje u kažnjavanje radi kažnjavanja, on veruje u preobražaj, u mogućnost da se krene iz sredine, ili čak dna, i ponovo izgradi nova, bolja ličnost. Diful je luda sudbine, razlozi zbog koga on sledi put Inkala svetlosti su u početku uslovljeni slučajem i sasvim pogrešnom motivacijom, ili prosto željom da se izvuče živa glava, da bi tek kasnije njihova vrednost bila usklađena sa vrednošću cilja.

Bilo bi suvišno, pa i pomalo arogantno dodati bilo šta na ovu tvoju analizu...

Međutim, jedino sa ovim boldovanim ne mogu baš da se složim, jer jeste - preobražaji su prisutni svuda u Inkalu, preobražavaju se sami likovi, pa i čitave planete... No, kada se radi o Difoolu, koliko se on zapravo preobrazio i da li? On jeste prolazio kroz različite preobražaje, ali se na kraju vratio na početak, nešto kao uloga Večitog Borca kod Moorcocka, ovde - Večitog Svedoka... Luda koja mora da padne da bi pokrenula stvar.

Pred kraj, gde svi hoće da uvežbaju teta-san, on bi samo jednu boljudrolju... A na kraju, gde se ostali predaju Inkalu, John (opet) okleva... I onda - mora da nauči da se seća, krenuvši ispočetka, nikad do kraja preobražen... I na tom putu nikada do kraja svestan "vrednosti cilja", koji si pomenuo, imho. Ali, valjda to i jeste uloga Lude...

Igrom slučaja, za praznike sam baš ponovio po ko zna koji put Inkal, Mladost i Metabarone (još da se System nakani i nastavi Tehnoočeve, pa da i njih pročitam). U pravu si, Diful nije bio ni blizu nekom krajnjem preobražaju. Da malo odbranim sebe, nije to na kraju ipak ni onaj Džodif sa početka priče. Tada su ga pokretali strah, pohlepa i želja za bogaćenjem na račun Inkala, zatim ga je pokretao Inkal nakon što ga je progutao, ali na kraju mislim da je pružao svoju pomoć dragovoljno - dobro, uz malo Animinog nagovaranja, ali ipak svojevoljno.

Nego, da iskoristim priliku da i ovde pitam.Čitajući ponovo Avanture i Mladost, palo mi je nešto na um (nije cigla). Difulove poslednje reči u Inkalu, "Sećam se", sada se mogu dvojako tumačiti. Mogu da se odnose na zadatak koji mu je kao večitom svedoku postavljen, da sve pamti, ali i na amneziju koju su mu Tehnosi izazvali u Mladosti Džona Difula. Može da znači da se setio cele te epizode sa istragom nestalih beba i prve ljubavi sa jednom aristokratkinjom. Vaderu, ti si meščim čitao malo Posle Inkala, pojavljuje li se u priči Luz de Garra?

Režiser filma Drive, Nicolas Winding Refn, pozabaviće se ekranizacijom - Inkala!
http://robot6.comicbookresources.com/2013/06/drive-director-adapting-incal-for-big-screen

Tu je sada i...