Ratnici sa Akbara (La quête de l'oiseau du temps)

izvor: www.stripvesti.com

Piše: Zoran Đukanović


Sanjate li ikada da letite? Neko kaže da mu se to često događa u snu, a nekom pak nikada. Za one koji to nisu iskusili, ponekad, ne često, mogu se naći stripovi koji pružaju utehu nedoživljenog letenja. "Oko kamere" ove vrste stripova u stanju je da proizvede takav efekt. Među radikalnijim primerima ovog gotovo magijskog postupka naći ćemo predstavnike različitih epoha i čak veoma različitih stilizacija. Samo ću pomenuti, u tom sasvim specifičnom aspektu čitanja stripa, meni najdraže: Mali Nemo u zemlji snova (Windsor McCay), Moebiusovi stripovi, pre svega Major Fatal/Hermetična garaža i Arzach, zatim lavirintski serijal Opskurni gradovi / Les Cites obscures / (crtač Francois Schuiten i scenarista Benoit Peeters), Ratnici sa Akbara (crtač Regis Loisel i scenarista Serge Le Tendre) i strip, koji smo svojevremeno mogli da čitamo, a čija je vizuelna virtuoznost prošla gotovo neprimećena, Nesalomljivi (crtač Antonio Parras i scenarista Victor Mora). Svi ovi stripovi utisak letenja dočaravaju često različitim sredstvima. Nekada su glavna sredstva arhitektura, nekada čitavi gradovi, nekada je u pitanju džungla i rastinje; svejedno, to su samo elementi koje nadleće oko kamere, isprekidano, a u stvari potpomognuto moćnim promenama rakursa i zumovima unazad-unapred. Doslovna činjenica fizičkog leta u tim stripovima nije najpresudnija. Možda je i sasvim kratak opis ovog fenomena dovoljan - potpuno vladanje prostorom i poigravanje sa njim. Pretvaranje te igre u pripovedački čin.


Na koji način ovo pripovedanje prostorom, koje toliko ima povezanosti s letenjem, dočaravaju Ratnici sa Akbara? Krenimo redom. Gradove je progutala ili ih nagriza vegetacija; pre nego jasno izdvojena zdanja, susrećemo šumom obrasle tragove (nije najvažnije koliko se nešto vidi nego kako se to sugeriše) sadašnjih ili budućih ruševina. "Tačka motrišta" se postavlja ili veoma visoko (nadletanje šumskih lavirinata) ili sasvim nisko. Kada sledi hod protagonista, oko kamere karakteriše nisko, a opet fluidno praćenje ustalasanosti terena. Ili, recimo, obratimo pažnju na kružno "praćenje" silaženja niz stepenice koje se (u epizodi "Prijatelj Žaven") prostire na tri table (12, 13 i 15). Baloni, ili još preciznije, njihovi krivudavi "jezičci", putanje koje vode do subjekta govora, igraju važnu ulogu u dočaravanju dinamike prostora. Grafička funkcija balona u Ratnicima sa Akbara deo je čarolije kreiranja lavirinta. Baloni "zaviruju u prizore", izvanredno doprinose osećaju dubine, "krivudavosti" prostora i sačinjavaju vitalni element kompozicije table. Ptice su takođe deo prostornog uprizorenja. Bez njih mnogi Loiselovi prostori nikada ne bi postizali takvu dubinu. Primetićete da se oko svake građevine "obavijaju u letu" jata ptica. O grafičko-tematskim Loiselovim tablama ("kišne table", "noćne table", "šumske table"…) mogla bi se napisati studija.

Ratnici sa Akbara su delo koje nagriza moju (i mnogo čiju) dogmu o stripu kao kao integralnoj naraciji u kojoj se potpuno ravnopravno ujedinjuju tekstualni i vizuelni aspekt pripovedanja. Ovde sam se sreo sa nečim "suprotnim" od onoga čemu sam učio sebe i druge da strip treba da bude. Umesto da je priča (njen scenaristički aspekt) integralno povezana sa vizuelnom naracijom, ovde nailazimo na strip koji se oslobađa, nadrasta svoju verbalno izrečenu pripovest. Kroz svoje vizuelne lavirinte, Loisel je provukao mogućnost za jednu stvarnost koja ide preko izgovorene (Le Tendrove) scenarističke dimenzije i egzistira gotovo paraleno sa njom.

Otkriću vam nešto što može izgledati kao "a, pa to je pravi razlog za gore pomenutu tvrdnju", ali se time uopšte ne iscrpljuje. Naprotiv, pomoglo mi je da sagledam vizuelni paradoks Ratnika sa Akbara. Prvi susret sa njima bio je kupovina kolornog albuma na jeziku koji uopšte nisam govorio. Pročitao sam ga čistim gledanjem. Ovaj strip me je dakle opčarao još pre nego sam ga doslovno pročitao. Tek kasnije čitao sam Ratnike sa Akbara u "Stripoteci". Što je najzanimljivije, od početka sam slutio da nikada, ni uz jedno tekstualno obogaćenje neće moći da bude još lepši. Nisam mogao da zamislim tekst koji bi bio u stanju da pojača budno sanjanje kroz ornamente prostora Ratnika sa Akbara. I Le Tendrova scenaristička pripovest, i pored svih svojih nesumnjivih kvaliteta, nije uspela da me ubedi u suprotno.


Ratnici sa Akbara su remek delo vizuelne naracije. U potrazi za pticom vremena, da u ovom kontekstu upotrebim originalni naziv stripa koji je kod nas preveden kao Ratnici sa Akbara, mi smo sve vreme u ulozi ptice-čitaoca koja leti, nadleće, ponire, pliva, roni dubinama lavirintskih prostora Loiselove vizuelne imaginacije. Scenario, u ovom neobičnom slučaju, kao da je poslužio kao (moćno) polazno sredstvo za uzletanje. Loisel nam istovremeno daje priliku da se nađemo u poziciji žrtava lavirinta i laboranta koji ima pregled lavirinta odozgo. Tome let i služi, da se bude u obe pozicije.

Ratnici sa Akbara dodiruju nekoliko pripovedačkih "arhetipova". Jedan je svakako pikarski element. Za njega je uvek vezana ova ili ona vrsta satiričnosti, naglašavanje suprotnosti između likova koji strip nastanjuju i herojskog i viteškog kome streme. Nesaglasnost između ideala i stvarnosti pretvara glavne junake u neku vrstu antijunaka. To je ipak samo početna pozicija iz koje će oni zakoračiti u hrabrost. Ne, doduše, sasvim na način na koji su isprva to zamišljali. V. Fumeti u svom tekstu o drugom Loiselovom delu Petru Panu (Vreme, 19. April) govori o viđenju sveta sa mračnije strane. Tragove tragičnog, koje izrasta iz početne pozicije humornosti i lakoće, srešćemo u ništa manje neobičnom obliku u Ratnicima sa Akbara. U tome je svakako Le Tendrova velika zasluga.

Formalna oneobičavanja sveta Ratnika sa Akbara su gotovo usputna i protiču bez posebnih razjašnjenja. Na nebu postoje dva meseca, mutiranost životinjskog sveta je posvuda prisutna, granice između sveta nalik ljudskom i onog drugačijeg su nejasne, stripom se stalno motaju antropomorfne prilike (setimo se jednog najzanimljivijih - tragičnog lika Krutonje, "Stripoteka" br. 931-932) za koje ne dobijamo potpunije odgovore koliko su i da li su pripadnici iste vrste u kojoj pripadaju junaci. Upravo ta spontana i ubedljiva nedorečenost, svesno autorsko odustajanje od potrebe objašnjavanja čitaocu, čini Ratnike sa Akbara popuno izgrađenim svetom za sebe.


Uloga boje u Ratnicima sa Akbara je nažalost uskraćena našim čitaocima, bar dok strip ne doživi albumsko izdanje. A boja je, verujte mi za sada na reč, jedna trećina magije ovog dela. Do koje je mere važna samom Loiselu (1952), pokazuje da je u "Prijatelju Žavenu" tuširanje poverio Lidwineu (pseudonim Dominque Lidewinea), a da je zadržao punu kontrolu nad kolorisanjem. Takođe, pridružio se Le Tendreu (1946) u pisanju scenarija. Lidwine (1960) se pokazao sasvim dorastao ulaženju u Loiselov rukopis tako da se ne oseća jedanaestogodišnja pauza između četvrtog i petog albuma (Ratnici sa Akbara kao da su dali šansu "Stripoteci" da ih stigne). Inače, originalna albumska hronologija ide ovako: 1983. "Ramorova školjka", 1984. "Hram zaborava", 1985. "Krutonja" (za mene najlepša epizoda), 1987. "Crno jaje" i 1998. "Prijatelj Žaven". Zato neki ("Comiclopedia", www.lambiek.net) i kažu da je Loisel u osamdesetim godinama promenio shvatanje (standarde) "fantasy" žanra za Evropljane.

Одлична тема, мислим да Regis Losiel сигурно спада међу највеће легенде европског стрипа.

Omiljeni mi BD serijal. Zao mi sporosti Marketprinta, valjda cu mu jednom videti kraj...

Odličan serijal. Losiel je ovde stvorio takav svet da te prosto mami na čitanje.
Šteta što sam čitao Ratnike samo u Stripoteci, jer je (po pričama) kolor prva liga.

Do sada izdato:

1983. "Ramorova školjka",
1984. "Hram zaborava",
1985. "Krutonja",
1987. "Crno jaje",
1998. "Prijatelj Žaven".

Ima li još priča u originalu i koliko je albuma Marketprint objavio?

Ultras ::Odličan serijal. Losiel je ovde stvorio takav svet da te prosto mami na čitanje.
Šteta što sam čitao Ratnike samo u Stripoteci, jer je (po pričama) kolor prva liga.

Do sada izdato:

1983. "Ramorova školjka",
1984. "Hram zaborava",
1985. "Krutonja",
1987. "Crno jaje",
1998. "Prijatelj Žaven".

Ima li još priča u originalu i koliko je albuma Marketprint objavio?

i ja sam ih citao samo u stripoteci.odlican serijal!
hteo sam da kupim marketprintove albume u boji,ali sam odustao zbog raznih kritika da je lose colorisan.nisam imao prilike da ga licno prelistam pa da vidim u cemu je problem.
za sad nista,ceka se bolja prilika ili neko integralno izdanje.

Ultras ::Odličan serijal. Losiel je ovde stvorio takav svet da te prosto mami na čitanje.
Šteta što sam čitao Ratnike samo u Stripoteci, jer je (po pričama) kolor prva liga.

Do sada izdato:

1983. "Ramorova školjka",
1984. "Hram zaborava",
1985. "Krutonja",
1987. "Crno jaje",
1998. "Prijatelj Žaven".

Ima li još priča u originalu i koliko je albuma Marketprint objavio?

Nisam siguran za marketprint, ali u originalu ima jos:

Tome 6 : Le Grimoire des Dieux:


Tome 7 : La voie du Rige:


kao i Edition spéciale :

Odlican serijal, taman po mom ukusu. Ovo je mi uz Petra Pana najbolje nesto sto nudi BD. Bajka za malo starije . Cista desetka. Na zalost lenjivci iz Marketprinta nemaju nameru da nastave sa kolorkama, a drugi verovatno nece da nastave serijal.

Sta, nece zavrsiti serijal? o.O
stvarno, ili je neka patka u pitanju?

Lord Vader89 ::Sta, nece zavrsiti serijal? o.O
stvarno, ili je neka patka u pitanju?

Pa vidis i sam da ne zavrsavaju.

ma dobro to sto ja vidim :)
nego sam vise mislio da li je u pitanju zvanicna vest, ili necije "opazanje"

Možda može da bude zvanično opažanje :

Stvarno steta... :

@ Mr. Nok, svaka čast

Elem, ovaj tekst što je Gil-galad postavio, sam pročitao u Stripoteci i tada sam poželeo da nabavim Marketprintovo izdanje (do sada neuspešno) jer autor teksta sugeriše:
"...boja je, verujte mi za sada na reč, jedna trećina magije ovog dela..."

Pitanje je: kako je odrađen kolor u izdanju Marketprinta?
Cronos je ovde pomenuo lošu štampu...

Moj utisak je - previse bled kolor. Nije stampa toliko losa, ali jednostavno nije izvukla maksimum.
Ali cak i tako, stvarno bi bio bedak da sada stanu sa izdavanjem.

Sa ova 4 albuma je zaokružena priča.
A inače, šta vam je čudno što MP čini ovakav potez - pa to je za njih normalno ponašanje.
Ja vam garantujem da će ovaj serijal neko lepo odraditi u prigodnim integralima u sledeće 3-4 godine, a verovatno i ranije.

Po podobju ovih dargaudovih korica, mogu samo da kažem da je kolor za nijansu življi nego što je to slučaj kod nekih drugih njihovih izdanja, međutim to je možda u nekoj meri doprinela i sama Loazelova magija, mada je takav kolor i sam deo potrebe ove priče. Što se tiče uspelosti ovih kolora u štampi, da bi oni ispali kako treba- najvažnije je da u štampariji ofset mašinista uradi svoj deo posla kako treba. :

Ta štampa nije baš najsrećnija, ali nije uopše ni toliko loše ispalo. A, kao što reče Antić, ove prve 4 epizode su zaokružena celina, pa i ako ne nastave, bar nešto imamo u kolor albumima.

U Delfima su jedno vreme imali neki od albuma - oriđiđi, ne sećam se koji tačno... Hc, veći format i to stvarno predivno izgleda! I ja se nadam da će neko uraditi integral...

Love it i imam samo prvi kolor album , nikako da skupim pare za ostale...jeste malo bledo, ali Losiel te toliko uvuče u priču da nije ni bitno

[img] [/img]

Преостала 3 албума плачу за једним ваљаним интегралом.

Ljomber ::Преостала 3 албума плачу за једним ваљаним интегралом.

Evo i ja placem. Mislim da na MP u skroije vreme ne mozemo racunati, posto su se bacili na c/b albume. Opet drugi izdavac bi verovatno izdao prvo predhodne albume ovog serijala u integralu (sto i nije lose).
Kako bilo

Stripoteka na blogu Vinsenta Maliea
http://www.vincentmallie.blogspot.com/2013/01/la-quete-en.html

O ratnicima
http://www.bedetheque.com/serie-5-BD-Quete-de-l-oiseau-du-temps.html#15409