"Legija nepromočivih" - Željko Pahek

Snaga crno-bijelog stripa

Kultna Legija nepromočivih strip autora Željka Paheka ove jeseni reizdana je kao album, a prethodno su se na isti način odvojeno pojavili Skrapulonska bebica i Oživljeni metuzalemen, pustolovine njegovih još čuvenijih Astro-iđana. U narednim mjesecima Pahek namjerava u album sabrati i svoje kraće stripove iz osamdesetih, a ne isključuje ni mogućnost da se poslije desetak godina vrati Legiji nepromočivih i da četvrt stoljeća kasnije uradi nove doživljaje Astro-iđana!

Svako ima neka svoja sitna zadovoljstva u životu, a moja su ovih dana posjedovanje Pahekovim perom potpisana tri njegova sjajna albuma. Najprije je System comics reizdao na albumu Skrapulonsku bebicu (2007) i Oživljenog metuzalemena (2009) Astro-iđana, a ove jeseni pojavila se i Legija nepromočivih, koju je objavila fantastici okrenuta beogradska kuća Tardis.

Moje uživanje u Pahekovim stripovima počelo je slučajno davnih osamdesetih kad sam kao osnovac jednog dana s uživanjem razmaženo birao koji strip da kupim iz hrpe ponuđenog na novinskom kiosku u mojoj Podravkoj Slatini. Više se ne sjećam zašto sam uzeo baš Astro-iđane koji su se pojavili u Profilu, posebnom izdanju časopisa Yu strip namjenjenom samo albumima. Zapravo Oživljeni metuzalemen je bio novo ime za zbirku nastavaka koji su prethodno izlazili u Yu stripu pod nazivom Astro-iđani. Možda me kupio crtež na naslovnjaku sa dva naoružana naučnofantastična lika iza kojih zlokobno vreba krvožderna biljka? Bilo kako bilo, Metuzalemen mi je do danas ostao jedan od najomiljenijih stripova, pa radost nije mogla biti veća kad su se počela pojavljivati reizdanja. Stoga sam uredno pokupio iz vitrine sva tri kupljena albuma i odnio ih velikom majstoru da ih ovjeri prilikom potpisivanja fanovima u Tardisovoj beogradskoj knjižari početkom decembra. Sticajem okolnosti, umjesto potpisa od svog zemljaka Slavonca (Pahek je rodom iz Županje) dobio sam tri kul crteža i na kraju priliku da prozborimo po koju o njegovom radu.

Ovim izdanjem Legije nepromočivih je sada zatvoreno trojstvo albuma iz osamdesetih.

Da, što se tiče YU stripa i Spunk novosti, ali biće i iz Stripoteke, imam još materijala za dva poveća albuma, uglavnom kraćih stripova ali i onih nešto dužih. Planiram zaokružiti i tu celinu. U međuvremenu možda nešto i nacrtam još, pa pridružim.

Kad bi se to novo moglo pojaviti?

Prvi album, 2-3 meseca. U planovima je prvo jedan album kratkih crno-belih crnohumornih stripova koji su se pojavljivali otprilike od '84. do '87. prvenstveno u Stripoteci i nešto manje u Yu stripu. Taj period... Radni naziv je AVILI!!! AVILI!!! Radim na kolorima...

Ako biste radili nove epizode Astro-iđana ili Legije, kad bi se to moglo očekivati?

Imam spremne sve te scenarije koje sam započeo, ali treba naći izdavača da se dogovor precizira. Obično, autoru treba sedam-osam meseci za jedan album. To je neko prosečno vreme za crtež i scenario... Sve zavisi od izdavača i dobre volje da se napravi ta konstrukcija. Ja sam rad da zasednem...

Zašto ova reizdanja Legije nepromočivih i Astro-iđana imaju samo početnih nekoliko strana u boji, a ostatak ne?

Prolog je u koloru. Moja ideja je bila da pridodam nešto malo kolora da se razlikuje od prethodnih izdanja. Pošto izdavači nisu u mogućnosti da isprate ful kolor ceo album, kao u inostranstvu, odlučili smo da prvih šest strana prologa, bude u koloru, a ostalo je klasično crno-belo. Primećujem da kod nas, za razliku od inostranstva, mnogi čitaoci više vole crno-bele stripove. Ima neka snaga u tom crno-belom likovnom izražavanju likova, vrlo kontrasnog prikaza... jednostavno, tako je ekspresivnije. A na kraju krajeva ti stripovi su i rađeni za crno-bela izdanja. Radio sam ih ne očekujući da će ikad biti štampani u boji.

Kao crno-bijeli filmovi...

Da, da, kao crno-beli filmovi, koji teško mogu da se dobro oboje. Uzmimo recimo Bernetov crtež "Torpedo 36" koji često sa bojom gubi elemente izuzetne snage koji poseduje.

A uz to ton oba stripa, i Astro-iđana i Legije nepromočivih je crnohumorni...

Da. Francuzi uglavnom rade dosta linearno svoje crteže, npr. svemir i većinu stvari ostave belo, da bi mogli da se naknadno kolorišu. Mi smo radili baš snažno, sa tim crnim potezima četkice, te crno-bele plohe su dominirale celim tablama.


Za ova reizdanja nešto je malo dotjerivano na crtežu?

Jest... Ima i više strana. Pridodate su unutra i tri-četiri nulte table kao integralni deo scenarija. To su table koje su se nalazile ispred svakog dela, u svakom broju YU stripa, kao neko podsećanje na prethodna događanja... Uradio sam ih s pažnjom, pa mi je bilo žao da ih izostavim iz albuma. Uklopio sam ih kao izveštaj Truća Baljezgarija, ponekad škrabotine brodskog pacova ili dnevnik dvoličnog profesora Kiks-Malera...

Druga nova stvar su osavremenjeni dijalozi, čak se sada pominje i Wikipedia...

Više na tim kolornim stranama, nešto malo u sredini, ali nisam hteo puno toga, to bi bio drugi strip. Nadam se da čitaoci znaju da je to strip iz '82, '83, '84. godine. U Bebici Ruskinja Valentina Terješkova, čistačica, trebala je govoriti ruski. Trebalo je ali nije! Urednik, inače sjajan čovek, "plašeći se za svoju bezbednost" skinuo mi to. Ruskinja nije smela ni svoje ime zadržati. U ovom reizdanju sam najzad vratio sve onako kako sam zamislio zajedno sa originalnom ruskom ćirilicom.

Sad kad ste pripremili ova reizdanja kako vam izgledaju danas ti stripovi?

Što se tiče štampe daleko je bolje nego onda, baš sam zadovoljan, jer prvi put vidim svoj strip sa lepim crnim otiskom bez sivih mrlja! Tardisova Legija - kolori su dosta dobri, sjajno urađeni. Lepo je imati album sa tvrdim koricama. Astro-iđane je izdao System comics i štampa je takođe odlična... Dobro je to sa albumima, ali sad nam nedostaje magazin gde bi mogli povremeno objavljivati kraće ili duže stripove. Jednostavno da se crtač, scenarista ili autor kompletnog stripa oproba u nekim novim tehnikama izražavanja.

Kako su nastajali ti stripovi?

Astro-iđani su nastali, ne bih rekao silom prilika, pošto na svakom stripu odradim detaljne pripreme. U situaciji kad sam imao baš prekratak vremenski rok za pripremu šest strana za novi broj YU stripa, dosta brzo sam kreirao nekoliko likova, sa jasnom poentom za prolog. Potrudio sam se oko toga da osmislim kasnija dešavanja za ceo album i urađena je prva epizoda. Mesecima kasnije imao sam mogućnosti da sve to potanko razložim i crtajući rasporedim na ceo jedan album.

Znači u startu je bilo planirano da se ide u nastavcima?

Da, da. Tako sam isplanirao tu prvu epizodu. Možda je to čak i dobro ispalo, jer da mi je neko rekao da te nedelje treba da isplaniram jedan strip album, koji će obeležiti moje stvaralaštvo tih godina, sa previše treme bih se tome posvetio. Kad sam radio Astro-iđane, već sam stvarao ideje za Skrapulonsku bebicu. Na kraju krajeva u Astro-iđanima već na osmoj stranici postoji fusnota "vidi epizodu Skrapulonska bebica", iako u to vreme nisam ni imao ideju da je uradim.

Skrapulonska bebica je znači rađena naknadno, ali kao prethodna priča!?

Dosta kasnije... Mlađi su junaci, još se nisu svi upoznali. Profesori Kiks i Maler su odvojeni, dok je u Astro-iđanima profesor Kiks-Maler kao zbirna skrpljena ličnost.


U doba današnje političke korektnosti pokušaj rulje da ubije Skrapulonsku bebicu izgleda dosta surovo...

Ta bebica, to nije obična bebica! Oni (Skrapulonci) su primatektualci. Znači najpametniji su kad se rode, te s vremenom zaglupljuju, kako bi se uvalili u državnu upravu. (smijeh) To nije naivna bebica koja je bespomoćna, ona je kvrgava i ima šezdeset godina! Ona je najsnažnija, najpametnija i najsposobnija, samo ima izgled nevine bebice. Kad zaglupi u nekim kasnijim godinama moći će da uđe u državnu upravu i tad će i ona druge progoniti. (smijeh)

Je l' ime Skrapulonci od skrupula?

Možda skrapež, engl. otpad. Ali nisam ciljao nijednu od postojećih reči. Trebao mi je neobičan izraz, koji zvuči robusno i na neki način dosta ružno, da bih ga pripisao vanzemaljcima.

Dakle spominje se nekoliko izmišljenih epizoda...

Neke su i urađene, pa su prestale bit' fiktivne, neke su i dalje fiktivne koje će verovatno bit' urađene, a neke će ostati trajno fiktivne. Stvarno treba da ostanu potpuno fiktivne. To jeste ideja, da čitaoci vide ime epizode, ponekad se pojave i junaci iz te epizode, ali ona sama ne postoji.

Kao kod Šerloka Holmsa gdje se često pominju slučajevi koji nikad nisu napisani.

Pa verovatno. Imao sam i jednu ideju da prožmem tako nekoliko epizoda, da se ne zna šta je bilo pre a šta posle, da napravim previše uvrnut sklop, bez mogućnosti razrešenja.

Koja su bila glavna nadahnuća za Metuzalemena? Od filmova recimo Osmi putnik (Alien, 1979)?

Svakako, onaj deo sa podrumom. Našalio sam se sa takvom temom. Šala je kompletna što čudovište nikako da se pojavi do kraja, a ispostavi se da je to neka biljka koja je pojedena pa iznikla, koja traži svoje pravo da živi, da opstane na tom brodu... I što uvek biva spaljena od strane Bada-Buma ili nekog iz posade Astro-ida. Nisam bio siguran u količinski odnos humora i ozbiljnosti. To se razvijalo postepeno. I mislim da sam našao pravu meru... Jedan od mojih uzora među filmovima, koje sam u ono vreme mnogo voleo, a i sad, Carpenterova Tamna zvezda. Po jednom od tih likova sam dao ime poručniku Pimbeku. Blade Runner (1981) kao vrhunac SF u filmu...


A strip uticaji?

Klasično, do 13. godine Princ Valijant, Daleka Planeta, kasnije Žiro, Aleksis, Korben, Hugo Prat, Bernet-Abuli, Herman, do nesto mlađih Bak, Gosens... Plus majstor geg stripa Franken i Alan Ford, pre svega zbog scenarija. To je nezaobilazna tema na ovim prostorima. Dosta je uticao na moj način razmišljanja. Na kraju srednje škole, u trenucima kad sam razvijao svoju scenarističku misao, koja će da me voditi kroz moje bavljenje humornim stripom, i mislim da sam bio na pravom putu. Ovo podneblje je jako dobro za tu vrstu crnog humora. Na kraju krajeva jedino kod nas je štampan Alan Ford u svim tim tiražima. A književni uticaj, sigurno, naučna fantastika. Od omiljenih mi je Robert Šekli kao predstavnik crno humornih priča i Stanislav Lem sa svojim Zvezdanim dnevnicima Ijona Tihog. Tu su i Kvaka 22, Mali veliki čovek... Kad sam radio ilustraciju za knjigu Autostoperski vodič kroz galaksiju, 1986. godine primetio sam dosta sličnosti i senzibiliteta u tom romanu sa mojim Astro-iđanima, te sam ponešto od svog arsenala ideja ugradio u samu naslovnicu za tu knjigu (prvo izdanje koje se kod nas pojavilo).

Kako su nastali likovi. Prilično su živopisni od Pimbeka, eksplozivnog Bada Buma, izlapetus kapetana Starka, priglupog Sokrata i ludog robota Govinde...

Izbegao sam kliše - snažni Flaš Gordon plus ludi profesor. Svakom od mojih junaka dao sam neku crtu koja ga izdvaja iz okoline, u tom nekom univerzumu koji je na neki svoj način podosta pomeren. Naravno nezaobilazni je robot kojeg sam morao da ubacim. Oživljeni robot Govinda je trebao dati neku uzvišenost, jer njegovo propovedanje dolazi iz Tibetanske knjige mrtvih, ali nisam izdržao. Robot kaže: "Uvek mi je govorila moja mama 'Sine, čini drugima samo dobro i tvoje će srce uvek biti obasjano plamenom uzvišene svetlosti.''' Tren posle toga plamen bacača ga tako ispeče i naravno savršeno obasja njegovo uzvišeno lice. (smijeh)

U trenutku kad su krenuli izlaziti u nastavcima Astro-iđani, kakav je bio odgovor čitalaca i odnos redakcije YU stripa?

Super. Od redakcije YU stripa sam imao punu podršku. Bio je sjajan urednik u to vreme u YU stripu - Sibin Slavković i bio sam podstican da radim što više. Pošto sam već u to vreme radio puno na ilustracijama u Politikinom Zabavniku i za knjige naučne fantastike, nije mi ostajalo toliko vremena, da se posvetim samo stripu. Ipak napisao sam nekoliko scenarija i za druge crtače pa je i to objavljivano...


Kasnije je Oživljenog metuzalemena objavio Profil.

Da... Astro-iđane kompletan album, a Skrapulonska bebica nije objavljena u albumu. Magazin YU strip se polako gasio. U Novom Sadu već '84. su postojala neka nova izdanja domaćeg stripa kao Spunk novosti za koje sam kreirao i prvu epizodu Legije nepromočivih'... I koju godinu kasnije već sam radio za Stripoteku...

Kada su izlazili Astro-iđani?

Od '81. (to je početna godina) do '83. Bebica je krenula odmah nakon Astro-iđana, ali u nešto ređim vremenskim razmacima ('83-'85).

Današnjim klincima je teško objasniti taj fenomen osamdesetih kad su se stripovi kupovali na kioscima na kilo, na tonu.

Tiraži su bili dovoljno dobri da se pokriju izdanja i dosta ostane. Međutim nije bilo dovoljno sluha među izdavačkim kućama, da malo ta sredstva akumuliraju, da bi mogli da ožive neku ediciju strip albuma i da pređu na ozbiljnije bavljenje strip izdavaštvom. Bilo je po sistemu "dobro ide, ajde da izvučemo što više novca sa jeftinim i privremenim izdanjima, pa ćemo kasnije da razmišljamo šta ćemo da radimo". Međutim to se nije pokazalo kao dobro na duži rok.


Bilo je koliko se sjećam, dosta strip časopisa od Strip arta, preko Stripoteke, do Našeg stripa...

Za razliku od danas, bilo je pet-šest redovnih strip časopisa, koji su imali prostor za objavljivanje stripa...

Je l' se moglo živjet' od stripa?

Moglo se živeti, međutim teško je porediti sa sadašnjim prilikama. Bili smo mladi, jurili na sve strane. U to vreme postojao je 'Beogradski krug 2' koji je okupljao stvaraoce iz Beograda i nešto šire. Družili smo se u Mažestiku, tu su stasali sjajni autori kao što su Milan Ilić, tandem D.Savić i Gera, Janjetov, Perović i drugi... Nismo baš toliko ni radili koliko bi trebali... ali lepo je bilo, osećali smo da je to neko zlatno doba stripa. Ako ništa drugo, bili smo srećni, radili smo ono što volimo i voleli ono što radimo.

Zašto se završila priča sa Astro-iđanima poslije samo dve velike epizode?

YU strip magazin je bio na zalasku. Ja sam već pre toga počeo da radim kraće stripove i Legiju nepromočivih za Spunk novosti. Video sam potencijal u 'Legiji nepromočivih' pa sam nastavio tim putem...

I Astro-iđani i Legija imaju određen stepen filmičnosti i scenaristički su tako posloženi kao odličan predložak. Je l' postojao neki prijedlog da bi se jednog dana nešto snimilo po njima?

Bilo je nekih ideja da se oko toga okupimo i nešto da uradimo, ali nikad nije zaživelo. Ipak su potrebne finansije da bi se stvar pomakla. Da bi neki strip bio pretočen u film potrebno je prvenstveno uložiti veliki rad da bi se kao predložak ponudio za film. Mislim da ljudi koji odlučuju da rade neki film po stripu, ne uzimaju neko izdanje i kažu samo: "ovo mi se sviđa, ovo bi moglo da ide". Pored strip izdanja treba i neki tekstualni oblik i dosta priče oko toga. Što se tiče filmičnosti u stripu, volim film. Volim duge kadrove koji su, onako, malo poetični, i kratke akcione scene...

Da li su Astro-iđani izašli napolju?

Ne... Nisam ih nudio. Legija jeste izašla u Hevi metalu, dve epizode. Nisam siguran da li je u Grčkoj objavljena u Elefterotipiji, pošto sam tamo objavio dosta stripova.


Odakle zamisao da Legija nepromočivih sa ugođajem Prvog svjetskog rata bude prebačena u "XXIII vek, Četvrti svetski rat"?

Poslužio sam se sveskom sa svojom idejama koje sam ostavio za neka druga vremena. Odabrao sam scenario na tri table, gde kuvar kuva loš ručak i napravio sam duži strip, tj. prvu epizodu Legije. Kuvar je tako stigao u drugi plan, a nosioci su postali večiti zabušanti Fircik i Gerecki... Taj scenario sam u jednom cugu napisao.

Bili ste u vojsci pa u Legiji ima stvarnih iskustava?

To je zbir iskustava koje samo u vojsci može da se doživi. Lepo je za sagledavanje karaktera mnogih ljudi. Inače, Prvi svetski rat je tema koja mi je ležala, pa ipak sam odlučio da radnja bude pomerena dosta u budućnost. Četvrti svetski rat. Hteo sam opet imati i neki pomak u viđenju istorije. Dodao sam i te neobične životinjice škrombije za koje narednik Cuker tvrdi da će biti naslednici čovečanstva. A naši junaci su negde zaboravljeni u nekom delu Eurotanazije, tj. Evropi ili Aziji koje su već spremne za eutanaziju. Odred gladnih i žednih ljudi koji zabušavaju u rovovima, a nisu sigurni da li su njihovi neprijatelji sa druge strane živi. Mislim da se lepo pokazala ta kombinacija fantastike i starinskog štimunga.

Zašto poslije nije bilo nastavka rada na Legiji?

'97. sam uradio zadnju epizodu. Uglavnom sam radio stripove za američki (časopis) Hevi metal. Bilo je ideja da pripremim Astro-iđane za Hevi metal, to bi mi omogućilo da radim nove, duže epizode, međutim ima tu dosta posla pa je sve ostalo na projektima. Videćemo u budućnosti.

Znači postoji mogućnost da se pojave nove epizode?

Postoji. Ja sam već počeo nešto da radim sa Legijom. Imam epizodu u olovci. Napisao sam scenario za nekoliko epizoda, ali treba postići dogovor sa izdavačima. Nekad je bilo lakše, imali smo veće tiraže. Tržište je sad sve iscepkano i teže je izdavačima da zatvore finansijsku konstrukciju. Mi kao crtači imamo ideje, i dobru volju, treba nam samo prostor za objavljivanje i naravno odgovarajući honorar da bi mogli da živimo i radimo.

Kako vidite budućnost stripa?

Medij se razvija. S jedne strane imamo dosta bolju štampu i mogućnost da se objavljuje u albumima. S druge strane balast je što strip povlađivanje modnim trendovima. Nije dobro da se po svaku cenu prati neki trend u stripu. Da svi autori rade na isti način da bi se što više prodalo ili ugodilo kupcima. Time gubimo kvalitetne sveže ideje i dešava se suprotno.Čitaoci gube zanimanje za strip i okreću se drugim stvarima. S druge strane imamo dosta izdanja u digitalnom obliku. Danas je mnogo materijala prebačeno na internet. To dosta šteti, ali na jedan neobičan način i koristi, jer se popularizuje strip kod ljudi koji teže dolaze u dodir sa štampanim izdanjima. Gde će nas sve to odvesti, teško je proceniti. Ne znam. Ima puno video igara, piratskih DVD-jeva, fejsbuka... kako će se strip izboriti sa time, videćemo. Za sada izdavači u Francuskoj i Belgiji, a to je osnova za evropski strip, beleže sve veće količine izdatih albuma u toku jedne godine.

Kako vama ide čitanje preko kompjutera?

Pa... nije baš zgodno, bar s ovakvim monitorima danas. Daleko više volim papirna izdanja. Tu je i vraćanje na prethodne stranice, listanja stripa, napred i nazad... I osećaj kad se jedan štampani album drži u ruci. Nije to gomila fajlova od tri slova u nekom folderu. Teško je naći inspiraciju da se pali komp i sve to otvori i pregleda. Tu nestaje ta magija, koju prave same korice knjige ili stripa. Kao magija ploče ili CD-a koji ima omot. Čovek na polici vidi omot i dobije želju da čuje muziku.

Šta ste radili pored Astro-iđana i Legije?

Uglavnom stripove koji su kod nas objavljeni u albumu Badi kukavica i druge priče iz Hevi metala. Objavljivao sam redovno dok sam sarađvao sa Strip Art Featuresom. Sarađivao sam sa Hermanom, radio sam kolor na albumima Džeremaje - Simon se vraća i Aleks, i jedan album Tornjeva Boa-Morija. Dosta sam radio na ilustracijima i karikaturama. Malo na crtanom filmu,i na 3D igrama... Dosta ilustracija dečjih knjga. Nedovršenih par stripova, koji stoje i čekaju doradu. A bilo je i puno meseci praznog hoda '91, '92, '93. kad smo manje radili, ali za to vreme su se ipak neke ideje akumulirale. Ako autor ne crta često, može da piše dosta scenarija. Radio sam dosta karikatura po časopisima, i jednu zbirku karikatura Depilacija mozga. U skorije vreme dva strip albuma Moby Dik za francuske i španske izdavače...

Šta ste radili na omotu za Bajaginu Pozitivnu geografiju (1984)?

Logo dizajna, a crtao sam i onu zamišljenu kartu sveta. Mnoga ostrva su imala karakteristike njegovih pesama, što se videlo na omotu ploče, ali sada manje na CD-u. Goranka Matić je radila fotografiju i dizajn. Ta slovna rešenja su kasnije bila iskorištena za plakat za Bajagin koncert u Domu sindikata (april 1984).

Zašto zamišljena karta, a ne stvarna?

Ima je neku egzotiku, kao Mali slonovi, Tekila gerila, pa je poenta bila da se stave neka mala ostrva, poluostrva, rečice... Za album Neka svemir čuje nemir (1989) Imao sam sjajnu ideju u razgovoru sa (Bajaginim menadžerom) Sašom Dragićem da se Bajaga fotografiše na gitari, kao na nekoj sjajnoj dasci za surfanje, u svom letu kroz svemir. Žice na gitari vibriraju i srebrne note se provlače kroz svemir. To bi bila sjajna ilustracija, međutim to je bilo dosta kasnije, kad je dizajn albuma već bio završen.

Bajaga kao Srebrni letač?

Da, tako nešto. Bajaga na velikoj, svemirskoj sjajnoj gitari.

Da li će na kraju Astro-iđani stići kući na Zemlji i kako se završava rat u Legiji?

Stvar sa Zemljom nije u tome da li Astro-iđani mogu da nađu Zemlju, nego da li su oni na pravom putu, i da li oni Zemlji uopšte trebaju. A u vezi sa Legijom nepromočivih, očekivano je da besmisleni rat u kojem se nalaze moji junaci bude sveprisutan. Samim završetkom tog besmislenog rata, strip bi dobio kraj koji mu ne priliči. A i glavni junaci bez tog besmisla prestaju da postoje. Možda, ako odlučim da više ne radim Legiju u nekoj totalno skrivenoj fusnoti napišem da je rat završen neke čudne godine.

Možda je rat završen, a oni ne znaju?

To je sjajna ideja. S tim da kuvar i dalje kuva loš ručak.

"Legija nepromočivih", naučnofantastična satira na besmisleno rovovsko ratovanje, prvi put je objavljena 1985. godine u "Spunk novostima", a sa pridodate dve priče reizdata je 1998. kao strip album. U novom albumskom izdanju, prva priča je u koloru, a priložene su i Pahekove skice za taj strip.



Ne, ovo nije slika iz 1917. godine, samo liči... Teško se primećuje da su raspored i dubina rovova proračunati specijalnim kompjuterom, ali odmah upada u oči da svi oficiri i vojnici nose čuvene Armanijeve modeleiz 2290 godine... Da, da. Ovo je XXIII vek. Tragedija čovečanstva. Četvrti svetski rat. Ustvari, samo jedan njegov deo, na zapadu Eurotanazije. Jedan mali, zaboravljeni delić...

64 strane A4 formata.

Uh, ovo se mora nabaviti!
Mogli bi i Paheka da pozovemo na strip konferenciju 1. jula ?

anto ::Uh, ovo se mora nabaviti!
Mogli bi i Paheka da pozovemo na strip konferenciju 1. jula ?

Dobra ideja

Na žalost, Zeljko je zauzet prvog vikenda jula i neće moći da nam se priključi u Kragujevcu
Na netu sam iskopao još jedan tekst o njegovoj "Legiji nepromočivih"

Piše: Ilija Bakić


„Legija nepromočivih“ iz današnje se perspektive može smatrati jednim od klasičnih ostvarenja strip umetnosti nastale na teritoriji nekadašnje SFR Jugoslavije. „Legija...“ je, baš kao i njen autor Željko Pahek, deo legende o fantastičnom uzletu jugoslovenskog stripa tokom 1980-tih godina, koji je prekinut početkom sledeće decenije ratovima i raspadom države. Nešto slično desilo se sa plimom stripa pred početak II svetskog rata; i kao što su, po okončanju tog rata, trebale decenije da se strip u punoj snazi vrati na kulturnu scenu, tako i danas prisustvujemo postepenom povratku stripa (možda malo bržem nego u prethodno ’slučaju’). Na žalost, godine u kojima je strip tavorio umesto da se razvija ne mogu se nadoknaditi kao što se ne mogu nadoknaditi izgubljeni i protraćeni talenti mnogih stvaralaca koji nisu mogli da se u potpunosti ostvare (da ne pominjeno one koji su potpuno odustali od stripa). Željko Pahek spada među izuzetke koji su, uprkos svim nedaćama, nastavili da stvaraju i objavljuju (ali svakako usporeno i otežano). „Legija...“, u izdanju agilnog „Tardisa“, deo je Pahekovog predstavljanja mlađim naraštajima odnosno podsećanja onih starijih na neke prošle godine; napomenimo da je „Tadis“, takođe, zaslužan i za povratak Pahekovih ilustracija na korice nekolikih knjiga ovog izdavača.

„Legija nepromočivih“ odnosno uvodna epizoda „Casino“, prvi put se pojavila u „Spunk novostima“ br. 1, sada daleke 1985. g. Do tada je Pahek već bio poznato strip ime, prepoznatljivo po SF usmerenju i pripadajućoj ikonografiji (u Pahekovom slučaju ona nije podrazumevala sjajne tehno artefakte već skrpljene i ’olupane’ robote ili svemirske brodove), specifičnom ’prljavom’ grafizmu i ’odmaknutim’ pričama (od komičnih i ciničkih do apsurdističkih, kakvi su bili „Astro-iđani“). „Casino“ postavlja osnovnu scenografiju za „Legiju“: 2292. je godina, traje Četvrti svetski rat a priča se odvija na zaboravljenom parčetu fronta negde u Eurotanaziji. Umesto očekivanih atributa budućnosti - sjajne tehnike lasera, kompjutera i ostalih, kako se to danas kaže, ’gedžeta’ - svet liči na onaj iz I svetskog rata (tačnije 1917.), od uniformi (mada su kreacija Armanija iz 2290.), naoružanja (koje je mešavina pušaka iz oba svetska rata ali i onih sklepanih kasnije) i ostalih potrepština koje vojsci trebaju, do rovovskog načina ratovanja (’oplemenjenog’ ponekim taktičkim novitetom-staritetom kakav je katapultiranje neprijatelja starim čizmama ili Marksovim delima). Istini za volju, uokolo mile od radijacije iz 2013.g. mutirane škorpije, sada poznate kao ’škrombije’ ali je sve ostalo u ’retro’ miljeu. Protagonisti priča (posle „Casina“ slede epizode „Veliki brat“ i „Mumije iz rova 220“) jesu vojnici Fircik i Gerecki te narednik Cuker i njegova dva brata. Fircik i Gerecki svakako nisu heroji jer su skloni zabušavanju odnosno zanemarivanju svojih vojničkih obaveza dok, s druge strane, obožavaju kockanje i svakojake smicalice. Nervozni narednik bi možda podneo njihove vojničke ’propuste’ po kojima se Fircik i Gerecki nimalo ne razlikuju od sapatnika iz rovova (čas suvih, čas potopoljenih, čas zavejanih) ali ne može da se pomiri sa kockarskim porokom zbog koga proganja ovu dvojicu na šta oni uzvraćaju pakostima što njega opet ljuti pa ih kažnjava a oni se brane - i tako bez kraja i konca. Pred visprenim autorom otvaraju se mogućnosti da varira raznovrsne obrasce (počev od podsećanja na dobrog vojnika Švejka pa nadalje) i šablone, kako pripovedačke tako i crtačke, i da pronalazi svoje odgovore na mnoga stara pitanja. Pahek se uspešno nosi sa izazovima i bez većih problema gradi epizode odnosno ceo serijal. Osim parafraza na opšta mesta vojničkog i ratničkog života te uvek konfliktnih odnosa nadređeni - podređeni, vojna birokratija - topovsko meso, on se, s vremena na vreme, poigrava i elementima popularne kulture vremena kada je strip stvaran. Opšte veseli ton stripa ipak ne može da izbriše (niti bi autor to hteo) gorčinu, jad i bedu (još jednog) besmislenog rata (Pahek ne potencira ovaj nivo značenja-čitanja).

Groteskna priča dostojno je dočarana i znanim Pahekovim karikaturalnim, gustim crtežom. Kao specijalitet pomenimo da je uvodna epizoda obojena (prvo objavljivanje bilo je crno-belo) što je potvrdilo i potcrtalo tmurnu atmosferu naznačenu originalnim slikama (a nije izbrisalo detalje na kojima autor insistira). Čitalac će zapaziti da je grafizam treće epizode lepršaviji u odnosu na prve dve; redukovanjem senčenja dobijen je otvoreniji, lakši i prozračniji crtež koji, pak, odgovara mestu dešavanja - osunčenim ostacima Egipta.

Četvrtina veka koja deli nastanak stripa i današnje izdanje nije nimalo uticala na efektnost, humor i dopadljivost „Legije...“ potvrđujući da je u pitanju delo čije su vrednosti lako preskočile dnevnu aktuelnost, postajući jedan od repera za razmeravanje strip umetnosti ovih prostora i temelj na kojem će stvarati nove generacije.

Idemo dalje sa promocijom Pahekovih stripova!
Sa Znaka Sagite prenosim sledeću najavu:








Sa stripom The Last Century, pojavljuje se u specijalnom broju 35 Years of Heavy Metal, u (treba li reći dobrom) društvu Mebijusa, Buka, Ortiza…

Uskoro izlazi strip album na preko 100 strana u izdanju System Comicsa sa epizodama objavljenim u Heavy Metalu + bonus materijal

jedva čekam, omiljeni naš autor

Kada već "kradem" informacije - onda da to uradim u velikom stilu

Sadržaj, tj deo sadržaja:

VILI SE VRAĆA
FLIPER BIG
MARSOVSKA DRANGIBULA
SREĆNI PILOTI
FFAK KOMPANI
RUTINSKI POSTUPAK
DOBOŠ
ŽAKLINA – LUDA BILJKA

Vili će sigurno biti u boji a sve ovo navedeno zauzima nekih 70 i kusur strana, ostalih 30 bi trebalo da je taj bonus materijal (još uvek ne znam šta su tu planirali da ubace).
Izvesno je da će album biti HC i da izlazi do salona stripa, to bi bilo 27. 09. Can't Wait

ohoho, pa divota

Данас сам натрчао на сајту стрипарнице Алан Форд на понуду која се не одбија:
Моби Дик - 2 албума, која је цртао управо Пахек, за само сома динџи.