Borgia

1. Du sang pour le pape
Scenario : Alexandro Jodorowsky
Crtež : Milo Manara
Objavljen : novembar 2004
Broj strana : 52
Izdavač : Glenat





2. Le pouvoir et l`inceste
Scenario : Alexandro Jodorowsky
Crtež : Milo Manara
Objavljen : januar 2006
Broj strana : 52
Izdavač : Glenat





3. Les flammes du bucher
Scenario : Alexandro Jodorowsky
Crtež : Milo Manara
Objavljen : novembar 2008
Broj strana : 48
Izdavač : Glenat





4. Tout est vanite
Scenario : Alexandro Jodorowsky
Crtež : Milo Manara
Objavljen : decembar 2010
Broj strana : 46
Izdavač : Glenat

Ja sam uzeo i pročitao Systemovo izdanje , prvi broj koji sadrži prva dva originala. Jeste kontroverzan , ali Manara otkida , svaka čast.

Mrsan, perverzan, bolestan - bas onako kako volem. :HH:
Manara je malo promenio stil u drugom delu, ali je cudesno siguran, kapa dole za crtez. Drago mi je da System ne okolisa puno i da ce brzo i preostala 2 toma. Bravo.

Cit'o u Heavy Metalu. Glupost.

napokon sam procitao i posljednji cetvrti dio. Nije mi se zurilo,moram priznati da mi se serijal pomalo ogadio sa svim gadostima sto ima.
Ovdje je za kraj Jodorowsky dodao jos jednom gas, tako da imamo detaljna prikazivinja:
- male djece kako se kolju
- silovanje casnih sestara
- komadanje svih mogucih dijelova tijela
- djevojka radja dijete sa dvije glave, jedna lici na njenog brata, druga na oca koji je inace Papa (imala je seks sa obojicom)
- Papa nabije jednog covjeka na dasku sa ekserima i dok ovaj umire on ga siluje
- grbavac se izivljava na jednoj djevojci
- Leo Da Vinci odbija da pravi oruzje za veliko bogatstvo, ali pristaje kada mu se jedan momak ponudi da ga moze imati za jedan dan

sta reci...hvala bogu pa je serijal zavrsen, mada se doduse nastavlja ali bez Manare.

Mislio sam da uzmem "Bordžije", ali posle svih komentara ne pada mi na pamet.

Jodorowsky je već odavno "fiju,fiju, kroz kapiju" i samo živi od stare slave.

Znači APSOLUTNO FANTASTIČNO izdanje !!!
Sve ono što jedan pravi strip treba da ima...
Jednostavno me je ostavio bez teksta.

Koje govno od stripa. Jes da Manara zna da crta, ali džabe.

Imrahil ::Koje govno od stripa. Jes da Manara zna da crta, ali džabe.

A šta to tebi u stripu ne odgovara!?
S' obzirom da ti je crtež ok....

Baš sam mislila da ga uzmem volim Manaru, volim Jodorowsky -og tako da prosto moram da ga propustim kroz šake

- Papa nabije jednog covjeka na dasku sa ekserima i dok ovaj umire on ga siluje

...paaaaa, čitajući u novinama o otmici devojke za potrebe Vatikana, ovo mi ne zvuči neverovatno ni dan danas

Odlicne su Bordzije, pustite Imrahila.

Zato što je jedina poenta u stripu koju ja vidim da šokira i da se takmičimo koja nam je scena bolesnija.
Puzo je to sjajno odradio, ovde jedino vidim Hodo-ovo proseravanje.

vidi ovog, "odlicne"
boz sacuvaj

Ne slažem se sa onima koji kritikuju ovaj strip i osporavaju mu svaku scenarističku vrijednost.

Kao prvo, Hodorovski zna zanat; njegovee scene su sjajno dramaturški razrađene, a mnogi trenutci, čak i oni koji ne spadaju u šokantne ili erotične, vrlo upečatljivi i dobri.

Mislim i da je uspjeo da se u velikoj mjeri približi istorijskoj stvarnosti ondašnjeg vremena. Ako su se sve te stvari dešavale u datom periodu i počinjene su od strane tih ličnosti - a jesu - ne vidim bilo kakav razlog za suzdržavanje ili autocenzuru, koja bi bila potpuno licemjerna. Korupcija velike/apsolutne moći, mračna strana Crkve i ljudi, varvastvo masa, načini ispoljavanja nagonskih potreba u prošlosti... Hodorovski sve sjajno dočarava, u ekscentrično-eksplicitnom maniru.

najpre da se zahvalim Mhejlu
jer je (sa 99% sigurnosti) jedini koij je zapravo rekao zasto mu se bordzije svidjaju (bez da je pominjao manarine sise i dupeta)

zauzvrat cu ja da mu kazem zasto se meni ovaj strip nije svideo
i bicu vrlo koncizan, jer imam tacno definisan razlog

od autora koji je razradio (manje i vis) epske stripove o junacima cije granice prevazilaze citav univerzum, i koji je uopste razradio jedan vrlo specifican koncept heroja, i njegove uloge u svom okruzenju

ovako nesto je jednostavno poraz


"po mom misljenju"
"apsolutno uvazavam tvoj pogled"
"drugarski pozdrav"
"floskule"

Jebi ga, ja bih rekao zasto mi se svidjaju, ali sam cekao prvo Mhejla da obrazlozi da mogu da prepisem. :/

realno, ja i dan danas pojma nemam zasto ti se bordzija svidja :P

Brate, zato sto sam okretao stranu za stranom i reagovao "au jeb'o te, ne mogu da verujem da je do ovde isao" i tako stalno.
Prava psihodelija, prelazi u zabavu. Istorijski kontekst je verovatno potpuno opravdan, ali da je ludo, ludo je.

Bordžije. Žodorovski i Manara. Opako izgledaju ova tri imena kada se ovako poređaju, šta mislite?

Pre otprilike pola godine dobio sam savet da obavezno pročitam ovaj strip pre nego što ga nabavim, jer ne spada u one koji će se svakom svideti. Oglušio sam se u njega i samo prelistao skenove. Već sam ranije doneo odluku da kupim nešto što je crtao Milo Manara, jer u vlasništvu nisam imao nijednu stranicu starog italijanskog majstora perverznjaka, a ono što sam na skenovima video me je uverilo da su Bordžije, ako ne najbolji strip koji je Manara radio, barem strip koji je najbolje nacrtao. Dovoljno sam njegovih radova video da to mogu slobodno da kažem.

Nisam dakle imao pojma šta ću misliti o priči čiji je Žodo autor, u trenutku kada sam naručio strip. Vader nije propuštao priliku da argumentovano istakne zašto prezire taj rad žodorovskog, a Vader je (da iskoristim priliku da se malo uvlačim drugu moderatoru) dobar poznavalac istog. S druge strane, Rope je dovoljno često isticao da je sasvim zadovoljan Bordžijama. Budući da me, s jedne strane, nije mnogo uzbuđivao narativni kvalitet stripa, s druge, malo mi je dosadilo da se stalno slažem sa drugom Ropeom, i s treće, malopre pomenuti mi se zamerio omalovažavanjem šestog Helingena, mislio sam da će ovo biti prilika da jednim udarcem ubijem... jbg, jednu muvu, ali baš veliČku.

Ništa od toga, Bodisatve mi.

Moram pre "analize" dela da istaknem jednu stvar. Pročitao sam samo prvu knjigu, tj. prva dva albuma Bordžija u Systemovom izdanju, a evo, pišem o njima. Većina vas će verovatno misliti: "Bah! Lepo se setio! Može da napiše, mislim o Bordžijama tako i tako, ali nisam pročitao do kraja, pa ostavljam mogućnost da zato negde grešim." Trudiću se da izbegnem ovako laka rešenja. Problem je što će proći još najmanje 10-tak dana dok ne dobijem priliku da pročitam 3-ći i 4-ti album, a žestoko želim da pišem o ovom stripu. Odlučio sam da se manem opreznosti i udovoljim sebi.

Pa da krenemo od početka, za promenu. autori nas prvo, na vrlo efektan način, upoznaju sa istorijskim momentom u koji je priča smeštena, odnosno od kog počinje da se odmotava. Dok prorok urla o zlu koje se obrušilo na Rim, vidimo u prvom planu, slobodno, neskriveno, svaku od zala o kojima besedi kako se odigravaju pred njegovim očima i očima njegovih slušalaca. Vidimo pljačkaše kako presreću prolaznike na ulici i lopove kako izlaze iz luksuznih vila natovareni plenom. Vidimo kurve kako nude slobodno na uvid svoje čari i kardinale kako uživaju u svojim ljubavnicama dok paradiraju ulicama "Svetog" grada u otvorenim kočijama. Stari dobri Žodo - uvek iz prve udara u stomak, zar ne?

Zatim, jedna audijencija kod pape i lažna uzbuna koja se ticala jednog slučaja kuge nam omogućuje da se upoznamo sa Bordžijama i njima bliskim ljudima, nosiocima radnje u našoj priči. Kao i obično, Žodorovski poklanja dosta prostora portretisanju svojih "junaka", te će njihovi karakteri i međusobni odnosi biti ono najzanimljivije, ako ne i najznačajnije u nastavku priče. Na fresci su:

Papa Inoćentije VIII je predstavljen kao dostojan prethodnik Rodriga Bordžije. Čovek koji je davanjem sebi na značaju prevazišao Luja XIV. Ako se francuski kralj poistovećuje sa državom, papa isto čini sa hrišćanskim svetom, stavljajući pritom u apsolutističkom maniru svoje potrebe ispred potreba vernika.

Gaspar Malatesta, plemić, oličenje arogancije: "Inoćentije VIII će radije primiti španskog psa nego lava iz Riminija?"

Rodrigo Bordžija, kasnije znan i kao Aleksandar VI. Šta reći o njemu? Bio je papa, kum, drugi Makijaveli. "Ako već ne poštujete boga, poštujte ove dukate." Čovek koji je zarad uspona svog i svoje porodice odbacio svako civilizacijsko/versko načelo iza koga se uspešno krio. Model modernog čoveka, uobličen u prošlosti, uspešno ukorenjen u današnjici. Ljubav je jedino osećao prema svojoj porodici/krvi, naročito deci, koja su grupno prikazana kao oličenje razmaženosti. "Krvno srodstvo je najsvetija veza koja može postojati kod ljudi. Ista krv teče našim venama... Osetite je kako grmi..." Za Rodriga, Bog koga zastupa nije vodič kroz život, već pre prepreka i neprijatelj: "Ako nam se tajanstveno biće koje zovemo Bog ne ispreči na putu, kada ne bude više opasnosti, ponovo ćemo biti zajedno..."

Mikelito. Verni ćutljivi ubica u službi Bordžija, čovek umesto koga uglavnom govori njegovo oružje.

Vanoca Katani, miljenica Rodriga Bordžije. Žena koja je premalo volela crkvu, a previše jednog crkvenjaka. "Zaljubila sam se u tvoju dušu, telo i kosti." Čini se da joj je ljubav bila uzvraćena: "Iako bih želeo da to uradim (oženi je), oženjen sam kurvom ljubomornijom od tebe...crkvom..."A tu je i ova izjava: "Bez klistira. Vanocin anus je svet koliko i papin prsten!"

Lukrecija Bordžija. Narcisoidna lepotica. Devojka zaljubljena u samu sebe i umišljena do krajnjih granica. Oličenje ženske lepote i ljubomore. Devojka svesna svoje putenosti koju nemilosrdno koristi kao oružje dok se uspinje lestvicom moći: "Zadovoljstvo koje pruža žena koja te oblači može prevazići samo muškarac koji te svlači." Ili ovako: "Kažite to ispravno. Sudbina Rima je među mojim butinama." Odlikuje je površnost, njen pogled na sve je isključivo estetski, uključujući tu i boga: "Želim da vam okrutni starac kojeg nazivamo Bog podari dug život!"

Cezar (Ćezare). Mladić/Čovek koji je zapravo u porodici posedovao mišiće i muda. Sanjao o vojničkoj slavi svoga imenjaka (Aut Cezar aut nihil), još više da postane miljenik svog obožavanog oca. Za taj položaj se celog života takmičio sa braćom i sestrom.

Đovani B. Najstariji Rodrigov sin. Ulizica. "Sve vas volim, a najviše svog svetog oca." Topli brat za koga je Rodrigo uzalud kovao planove da postane vojnik ("Više bih voleo da učim crtanje i slikanje").

Žofre. Dečačić o kome je teško reći nešto određeno.

Kardinali Askanio Sforca i Julije Dela Rovere. Kroz njih nam je, tokom glasanja za novog papu, nakon Inoćentijeve smrti, prikazan vatikan. Crkva koja nije centar mira i duhovnosti, već leglo bluda i razvrata, ucena i ubistava, sodomizma i gomorizma, u slavu Gospoda Boga. Crkva koja je manje Božji predstavnik, a više Đavolov izaslanik na zemlji. No šminka i svila uvek bez problema prikriju govna i povraćku ("Njegova svetlost je umrla u sreći i miru. Okupajte ga, našmikajte i obucite u belo... Bio je svetac i biće sahranjen kao svetac!")

Tu su i Adrijana Orsini, udovica, Rodrigova nećaka, zatim njen sin Ors Orsini, njegova verenica Julija Ferneze, Rodrigov savetnik Duarte Brandao, izvesni gospodin Makijaveli...

Priča je vezana za uspon porodice Bordžija u crkvenoj i svetovnoj hijerarhiji njihovog vremena, uspon radi kog je blago reći da nisu birana sredstva. Sad, priznaću da nisam veliki poznavalac istorije pontifexa maximusa, čak ni onog dela koji se odnosi na period Bordžija, ali sam siguran da priča koju su nam ispripovedali Žodo i Manara nije previše istorijski verodostojna. Mora li da bude? Rodrigo i njegovi miljenici okreni obrni svakako imaju na duši pune kanate grehova zbog kojih bi trebalo da gore u paklu, a za koje nikad nisu odgovarali. Da li je onda presudno jesu li ti gresi verno prikazani? Da li je bitno je li ih Žodo, sklon preterivanju, duplirao ili triplirao? Ne. Jedino što je važno je da su se autori bavili njima, da su nam uspešno pokazali koliko je granica čovek spreman da pređe, a koje su s razlogom postavljene, ako ostavi po strani moralne skrupule, ako ima dovoljno volje i one izopačene vrste hrabrosti za koju nemam pravu reč da je označim. U tome se, možda, krije i suština ovog dela. Kritičari osporavaju Bordžije zbog nedostatka poente, zbog toga što su u stripu naređane gadosti samih gadosti radi, a ne da bi se time poslala neka poruka. Čini mi se da je dovoljan razlog za njihovo prikazivanje to što su ih Bordžije istinski praktikovale. Vratiću se malo kasnije na ovu tezu pseudoistorijske istine.

Posmatrajući crtež Mila Manare, pala mi je na pamet još jedna ideja o mogućim motivima ove dvojice razvratnika. Naime, njegovi crteži nedela koje je porodica prouzrokovala, onih silnih ubistava, sakaćenja, čerečenja, silovanja i incesta, činilo mi se, nisu bili dovoljno odvratni. Čak i scena sa prosutim džakom muških polnih organa po astalu nije bila toliko odvratna koliko se radilo o duboko usađenom muškom strahu od kastracije koji se odmah javio zbog tog prizora. Crtačev manir, ili nešto drugo? Šta ako je nešto drugo? Šta ako Žodorovski, poput srednjevekovnog pisca aristokrate koji piše satiru veličajući vrline i mane svoje klase i rugajući se svim ostalima, naročito prostom puku, želi da nam se baš tako naruga? Šta ako nam ovim urla u lice, nazivajući nas slepim kod očiju, gluvim kod ušiju i nemoćnim pored slobodnih ruku? Ako na svoj perverzan način ne piše kritiku već odu, izražava svoje divljenje ovim Bordžijama, kao i svim ostalim koji su živeli od tada do danas, koji su znali i umeli da uživaju u životu ni ne pitajući za cenu i još manje je plaćajući, a nas koji ne spadamo u njihove redove ko šljivi, kad se nismo snašli? Možda dva matora jarca žele pučini da pokažu da je isto tako nemoćna danas kao što je bila u doba Rodriga i ostalih, sve dok je slasti u vlasti, jer se za naše blagostanje uvek staraju oni vlastrodršci/političari/aristokrate kojima je do vlastitog više stalo (pregojeni Malatesta je slika i prilika jednog takvog upravljača), dok se o spasu naše duše vazda brinu oni koji u bog zbilja ne veruju ("Glupane! Ljudske reči se tope kao sneg pred očima slepog Boga"), ili pretpostavljaju ovozemaljsko carstvo i njegova zadovoljstva nebeskom ("Pa šta... ako ću u... pakao... kada sam... spoznao raj"),dok se stečeni imetak čuva u okviru istih društvenih grupa, isto kao i nekad putem porodičnih/bračnih veza - bogati i moćni se žene ili udaju za bogate i moćne, zar ne (ovaj aspekt je otvoreno ilustrovan Cezarovim i Lukrecijinim incestom iz intertesa, na koji ih sam Rodrigo navodi i objašnjava njegovu potrebu rečima: "Kćeri, prvi čovek sa kojim žena spava postaje gospodar njenog srca i njenih dela. Ne želim da pokloniš ključeve Rima strancu, i zbog toga želim da se podaš svom bratu.")? Običan čovek je za takve poput jadnog psetara Maura - korisna alatka, dobra da zakratko posluži njihovoj svrsi, izneveren i prevaren lažnim obećanjima, a kada konačno postane bespotreban, bar njegovo čerečenje može pružiti malo zabave.Sve nam to autor govori, i smeje se našoj impotenciji da bilo šta promenimo u u večitoj podeli na ugnjetavače i ugnjetavane.

Dozvoljavam da je ove moguće da sam se podosta zaneo, ali kada su Žodo i Manara u pitanju, ništa nije sveto, pa zašto bi to onda bili njihovi čitaoci?

Nemojte misliti da nekim slučajem odobravam žitije Rodruga i njegovih, onako kako je prikazano u stripu. Odobravam strip. Priču o Bordžijama trebalo je ispripovedati. Bilo je važno da ljudi vide kakvi lako mogu postati. Razlozi, objašnjenja, zaključci, u ovom slučaju gurnuti su u drugi plan. Sami procenite imaju li Žodo i Manara opravdanja za ovakav pristup.

Dakle, kao Što bi Aleksandar VI rekao, ako ste prave Bordžije, skinite se!

Eto ti sad!
A bio sam cvrsto resio da ovo ne citam
Medjutim, zasto ne?

Sto bi rekao Globinjo (vezano za promenu misljenja): "Juce jugo, danas bura!"

Samo nemo' da me kriviš ako se prikloniš Vaderovom mišljenju i ako ti ne legne. Mislim, strip.

Stvarno, Bordžije nisu nešto što će privući univerzalno odobravanje. No, zato nikog neće ostaviti ravnodušnim. Mislim da niko ne može samo da pročita priču i kaže: "Dobro, odoh sad dalje." Mora da se oseti snažan nagon za hvaljenjem ili pljuvanjem stripa.

Ma, OK, ne brini

neomedjeni ::Mora da se oseti snažan nagon za hvaljenjem ili pljuvanjem stripa.

Eto jednog dobrog razloga za citanje.