Letnja nagradna igra Sveta stripa (15. 8. 2011. - 15. 9. 2011.)
+9
Dylan Dog
Mhejl
Makarije
Morrison
Snake Plissken
manhunter
Ultras
VLADA 96
Gil-galad
13 posters
Strana 1 od 3
Strana 1 od 3 • 1, 2, 3
Letnja nagradna igra Sveta stripa (15. 8. 2011. - 15. 9. 2011.)
Sve o propozicijama i zadacima - vidite na našem blogu:
http://udruzenjesvetstripa.blogspot.com/2011/08/letnja-nagradna-igra-sveta-stripa-15-8.html
http://udruzenjesvetstripa.blogspot.com/2011/08/letnja-nagradna-igra-sveta-stripa-15-8.html
Gil-galad- Domaćin
- Datum upisa : 31.01.2011
Broj poruka : 2104
Re: Letnja nagradna igra Sveta stripa (15. 8. 2011. - 15. 9. 2011.)
Sme li ubistveni vic biti malo bezobrazan?Nece se pominjati neke vulgarne reci,ali ce kontekst ipak biti malo bezobrazan.
VLADA 96- Zaslužan član
- Datum upisa : 17.06.2011
Broj poruka : 394
Re: Letnja nagradna igra Sveta stripa (15. 8. 2011. - 15. 9. 2011.)
VLADA 96 ::Sme li ubistveni vic biti malo bezobrazan?Nece se pominjati neke vulgarne reci,ali ce kontekst ipak biti malo bezobrazan.
Наравно да може.
Па у стрипу има сцена бруталних убистава а ми да цензуришемо вицеве
Не иде, зар не
Re: Letnja nagradna igra Sveta stripa (15. 8. 2011. - 15. 9. 2011.)
Ultras ::VLADA 96 ::Sme li ubistveni vic biti malo bezobrazan?Nece se pominjati neke vulgarne reci,ali ce kontekst ipak biti malo bezobrazan.
Наравно да може.
Па у стрипу има сцена бруталних убистава а ми да цензуришемо вицеве
Не иде, зар не
Ako sam dobro skapirao ovde se ostavljaju predlozi za zadatke navedene na blogu?
VLADA 96- Zaslužan član
- Datum upisa : 17.06.2011
Broj poruka : 394
Re: Letnja nagradna igra Sveta stripa (15. 8. 2011. - 15. 9. 2011.)
Kakve ste uslove postavili, ne mogu da verujem. A sve to da ja ne bih pokupio nagrade (pošto se zna da odlično crtam i pričam viceve).
manhunter- Domaćin
- Datum upisa : 20.12.2010
Broj poruka : 1318
Re: Letnja nagradna igra Sveta stripa (15. 8. 2011. - 15. 9. 2011.)
VLADA 96 ::Ako sam dobro skapirao ovde se ostavljaju predlozi za zadatke navedene na blogu?
Da. Udri !
Re: Letnja nagradna igra Sveta stripa (15. 8. 2011. - 15. 9. 2011.)
Moj dobar prijatelj, inače stand-up komičar u nastajanju (pošto je to kod nas - u nastajanju), samo što je čuo za nagradnu igru...
Vrebao Džoker noću potencijalne žrtve, odjednom se stvori Betmen i vikne: BU!
- Šta ti znači to bu? - pita Džoker.
- Merang! - doda Betmen i vrati ga u Arkam.
***
Vrebao Džoker noću potencijalne žrtve, odjednom se stvori Betmen i vikne: BU!
- Šta ti znači to bu? - pita Džoker.
- Merang! - doda Betmen i vrati ga u Arkam.
Gil-galad- Domaćin
- Datum upisa : 31.01.2011
Broj poruka : 2104
Evo jednog ubistvenog vica
Jurio Dzoker Betmena i Robina.Njih dvoica stigli do neke reke.Posto je Dzoker bio 10 km iza njih,sracunaju da imaju vremena da se skinu i preplivaju reku.Skinu se njih dvoica goli i Betmen skoci u reku.Robin,medjutim,ne skace.
- Hajde Robine!Sta cekas? - kaze Betmen.
- Ne umem da plivam! - kaze Robin.
- Ma ko te sisa!Idem ja!
- Cekaj Betmene!Pa toliko stripova napisase o nama,a ti ovako da me ostavis!?
- Dobro!Hajde,skaci!Drzi se za mene,a ja cu da plivam.
Robin uradi kako mu je Betmen rekao.Plivali tako i negde na pola reke Betmen stane i poce da vrti kukovima.
- Zasto si stao? - pita Robin.
- Ma usla mi neka ribica u zadnjicu,pa da je izbacim.
- A!Ma to sam se ja za svaki slucaj pricvsio. - kaze Robin.
- Hajde Robine!Sta cekas? - kaze Betmen.
- Ne umem da plivam! - kaze Robin.
- Ma ko te sisa!Idem ja!
- Cekaj Betmene!Pa toliko stripova napisase o nama,a ti ovako da me ostavis!?
- Dobro!Hajde,skaci!Drzi se za mene,a ja cu da plivam.
Robin uradi kako mu je Betmen rekao.Plivali tako i negde na pola reke Betmen stane i poce da vrti kukovima.
- Zasto si stao? - pita Robin.
- Ma usla mi neka ribica u zadnjicu,pa da je izbacim.
- A!Ma to sam se ja za svaki slucaj pricvsio. - kaze Robin.
VLADA 96- Zaslužan član
- Datum upisa : 17.06.2011
Broj poruka : 394
Re: Letnja nagradna igra Sveta stripa (15. 8. 2011. - 15. 9. 2011.)
............................................________
....................................,.-‘”...................``~.,
.............................,.-”...................................“-.,
.........................,/...............................................”:,
.....................,?......................................................\,
.................../...........................................................,}
................./......................................................,:`^`..}
.............../...................................................,:”........./
..............?.....__.........................................:`.........../
............./__.(.....“~-,_..............................,:`........../
.........../(_....”~,_........“~,_....................,:`........_/
..........{.._$;_......”=,_.......“-,_.......,.-~-,},.~”;/....}
...........((.....*~_.......”=-._......“;,,./`..../”............../
...,,,___.\`~,......“~.,....................`.....}............../
............(....`=-,,.......`........................(......;_,,-”
............/.`~,......`-...............................\....../\
.............\`~.*-,.....................................|,./.....\,__
,,_..........}.>-._\...................................|..............`=~-,
.....`=~-,_\_......`\,.................................\
...................`=~-,,.\,...............................\
................................`:,,...........................`\..............__
.....................................`=-,...................,%`>--==``
........................................_\..........._,-%.......`\
...................................,<`.._|_,-&``................`\
....................................,.-‘”...................``~.,
.............................,.-”...................................“-.,
.........................,/...............................................”:,
.....................,?......................................................\,
.................../...........................................................,}
................./......................................................,:`^`..}
.............../...................................................,:”........./
..............?.....__.........................................:`.........../
............./__.(.....“~-,_..............................,:`........../
.........../(_....”~,_........“~,_....................,:`........_/
..........{.._$;_......”=,_.......“-,_.......,.-~-,},.~”;/....}
...........((.....*~_.......”=-._......“;,,./`..../”............../
...,,,___.\`~,......“~.,....................`.....}............../
............(....`=-,,.......`........................(......;_,,-”
............/.`~,......`-...............................\....../\
.............\`~.*-,.....................................|,./.....\,__
,,_..........}.>-._\...................................|..............`=~-,
.....`=~-,_\_......`\,.................................\
...................`=~-,,.\,...............................\
................................`:,,...........................`\..............__
.....................................`=-,...................,%`>--==``
........................................_\..........._,-%.......`\
...................................,<`.._|_,-&``................`\
Snake Plissken- Zaslužan član
- Datum upisa : 06.06.2011
Broj poruka : 619
manhunter- Domaćin
- Datum upisa : 20.12.2010
Broj poruka : 1318
Re: Letnja nagradna igra Sveta stripa (15. 8. 2011. - 15. 9. 2011.)
Snake Plissken :: ............................................________
....................................,.-‘”...................``~.,
.............................,.-”...................................“-.,
.........................,/...............................................”:,
.....................,?......................................................\,
.................../...........................................................,}
................./......................................................,:`^`..}
.............../...................................................,:”........./
..............?.....__.........................................:`.........../
............./__.(.....“~-,_..............................,:`........../
.........../(_....”~,_........“~,_....................,:`........_/
..........{.._$;_......”=,_.......“-,_.......,.-~-,},.~”;/....}
...........((.....*~_.......”=-._......“;,,./`..../”............../
...,,,___.\`~,......“~.,....................`.....}............../
............(....`=-,,.......`........................(......;_,,-”
............/.`~,......`-...............................\....../\
.............\`~.*-,.....................................|,./.....\,__
,,_..........}.>-._\...................................|..............`=~-,
.....`=~-,_\_......`\,.................................\
...................`=~-,,.\,...............................\
................................`:,,...........................`\..............__
.....................................`=-,...................,%`>--==``
........................................_\..........._,-%.......`\
...................................,<`.._|_,-&``................`\
Zar je moj vic tako los?
VLADA 96- Zaslužan član
- Datum upisa : 17.06.2011
Broj poruka : 394
Re: Letnja nagradna igra Sveta stripa (15. 8. 2011. - 15. 9. 2011.)
VLADA 96 ::Zar je moj vic tako los?
Ma, nee! Snake učestvuje u crtanju Zamka
Re: Letnja nagradna igra Sveta stripa (15. 8. 2011. - 15. 9. 2011.)
Imam kod kuce Soder knjizicu, stariji ce znati o cemu se radi, vicevi koji su nastali po popularnoj emisiji bese treceg kanala. E ona je puna ovakvih viceva. :/
Snake Plissken- Zaslužan član
- Datum upisa : 06.06.2011
Broj poruka : 619
Re: Letnja nagradna igra Sveta stripa (15. 8. 2011. - 15. 9. 2011.)
Snake Plissken ::Imam kod kuce Soder knjizicu, stariji ce znati o cemu se radi, vicevi koji su nastali po popularnoj emisiji bese treceg kanala. E ona je puna ovakvih viceva. :/
Re: Letnja nagradna igra Sveta stripa (15. 8. 2011. - 15. 9. 2011.)
Šta je falilo Šoderu?
manhunter- Domaćin
- Datum upisa : 20.12.2010
Broj poruka : 1318
Re: Letnja nagradna igra Sveta stripa (15. 8. 2011. - 15. 9. 2011.)
Emisije se ne secam, ali onoj zbirci viceva fali humor pre svega.
Snake Plissken- Zaslužan član
- Datum upisa : 06.06.2011
Broj poruka : 619
Re: Letnja nagradna igra Sveta stripa (15. 8. 2011. - 15. 9. 2011.)
E bre, pojma nemate!
Na 1 ROFL Batjoke:
Sedi Betmen na nekom stepenistu i place. Naidje Dzoker pa kaze:
-Sto places Betmene?
-Prevarila me devojka...
-Dobro, i sta ces sad?
-Oprosticu joj sve, nisam ja Supermen.
Na 1 ROFL Batjoke:
Sedi Betmen na nekom stepenistu i place. Naidje Dzoker pa kaze:
-Sto places Betmene?
-Prevarila me devojka...
-Dobro, i sta ces sad?
-Oprosticu joj sve, nisam ja Supermen.
Morrison- Domaćin
- Datum upisa : 24.12.2010
Broj poruka : 1710
Snake Plissken- Zaslužan član
- Datum upisa : 06.06.2011
Broj poruka : 619
Re: Letnja nagradna igra Sveta stripa (15. 8. 2011. - 15. 9. 2011.)
Месечеве железне сенке
У причи "Месечеве железне сенке", Рој Томас нас одмах уводи у акцију. У прологу, сцена бруталмог силовања у Конановском фазону. Одмах испод наслова приче, упечатљива сцена, преко целе стране, када прљави Варварин искаче из шикаре, обливен бесом и престрашени изглед запрепашћења на Туранчаниновом лицу (увек сам волео Конановске сцене преко целе стране, које се обично налазе испод наслова епизоде). На самом почетку Конан добија освету над капетаном Туранске војске, Шахом Амуратом, који је са 15.000 својих људи, измасакрирао Конанову дружину од 5.000 Козака (не нису руски Козаци, већ нека пустињска племена које је Конан предводио у једном од ранијих периода свог живота, док је био лопов). Док Конан спушта тешки мач, свом снагом на непријатељево раме, имамо осећај да и сами чујемо пуцање костију, а док га мачем сече по бубрезима, имамо осећај као да је и нас заболело!
А девојка Оливија коју је Конан спасао, као и свака девојка из Конановог света - ништа посебно ни ново...Слабашна лепотица, која је уствари принцеза, а не робиња (овог пута Офирска принцеза, која је продана у робље). Увек сам се питао да ли је ово намерни клише у Конановом свету, како би се истакла моћ и дубина лика Црвене Соње, која предњачи над осталим једнодимензијоналним женским ликовима? Све девојке су сведене на типичне женске особине без имало развијене интелигенције изнад просека: понизност, па помало пркос, па начин да се заведе мушкарац, а опет да му се потчини. Шта ћемо, такве су жене ваљда живеле у Хиборијанско доба.
Мојој срећи никад краја, када видех да су се Конан и девојка, чамцем запутили ка острву у Унутрашњем мору "Вилајет" (видети мапу конановог света). Као дете сам прочитао неколико Конанових прича, али се ниједна није дешавала на овом мору, које ми је будило радозналост, због самог свог имена. Видљива је асоцијација на српску народну приповетку "Тамни Вилајет", која каже: "Приповједа се како је некакав цар, дошавши са војском на крај свијета, пошао у тамни Вилајет, гдје се никад ништа не види." Мада је и сама реч Вилајет, турског, односно туранског порекла (браво за Роберта Хауарда и његово истраживање при одабиру имена за географске појмове у Хиборијанском свету).
На острву их вребају три опасности: 1. Сиви мајмун људождер, који на њих одмах на почетку баца огроман камени блок, 2. црни непомични кипови у непознатом, вековима напуштеном храму, 3. пиратски шљам, који се игром случаја, искрцава на острво.
Почиње невоља за невољом: при пуном месецу статуе оживљавају, али не могу изаћи из храма. Оливија усни сан о црним људима, који желе да жртвују плавокосог младића и чудној појави налик Богу Зевсу из грчке митологије (то је вероватно Бог Месеца из самог наслова приче), који баца клетву и црне људе претвара у кипове. Само се при светлости месеца они поново враћају у живот. До самог краја није објашњено, ко су кипови у ствари, ко је Бог Месеца, зашто је баш Оливија (а не Конан) уснила пророчански сан и због чега острвски папагај понавља исти клетву као и Бог Месеца: "ЈАГКУЛАН ЈОК ТА, КСУТАЛА" ? То вероватно остаје на нама да сконтамо...
Конан у овој причи истиче и своју интелигенцију и препреденост (мада га неки називају глупим Варварином, који само инстинктивно реагује, он то у ствари није). Да би побегли са острва, потребаним је брод, стога ће се пре супроставити гомили пирата, него магији (од које се по Симеријанској природи плаши и што се истиче кроз скоро све приче о Конану). Искаче пред пирате и изазива њиховог вођу Саргијуса од Кроше (свог старог непријатеља) на двобој! По пиратским законима, након победе, Конан би требало да постане вођа пиратске дружине, међутим они га заробљавају, а ослобађа га нико други до Оливија! Свака част и нека корист од жена у Хиборијанском свету!
Из невоље у невољу: напада их Сиви мајмун људождер, који је бацио на њих камен на почетку приче. По мени тотално небитан елемент у целој причи. Поставља се питање зашто га је Рој Томас уопште убацио у целу причу? По Конановим речима, тај примат живи на континенту и вероватно је доплутао на острво на неком сплаву!?! Конан му одсеца руку и театрално га убија пробадањем мача кроз срце!
Глупи пирати заноће у храму, где их скоро све раскомадају Црне статуе. Преживелих четрдесетчетворица се стављају Конану у службу и заједно крећу у борбу против Туранаца, уз Конанове речи, упућене Оливији: Учинићу те краљицом плавих мора и оних црвених! Јер пловићемо путем КРВИ И КЛАЊА.! А овај брод ће плаве бразде таласа, облити ЦРВЕНИЛОМ, где год се појави!" Интересантно је да се у целој причи, Конан ниједном није сукобио са окамењеним црним људима.
Што се цртежа тиче, прелистао сам целу Прву Дарквудову књигу (пошто је не поседујем). Цртеж ове приче одмах одудара од осталих цртежа Џона Бјусеме у овој књизи. Доста је бољи у односу на остале. Поставља се питање, да ли је то због коаутора цртежа Алфреда Алкала?
Првенствено цртеж и прича, место радње (Море "Вилајет"), а касније и име Шаха Амурата су пресудили да се одлучим за рецензију ове приче. Туранци су, по Роберту Хауарду, директни преци данашњих Турака, те и само име Шаха Амурата, подсећа на Српског архи-немесиса Султана Мурата. На тај начин нам је ова епизода ближа, будући да се Конан овај пут бори "на нашој страни".
ОЦЕНЕ:
Прича: 8
Сценарио: 10
Цртеж: 9
Насловница: 8
Коначна оцена: 9
У причи "Месечеве железне сенке", Рој Томас нас одмах уводи у акцију. У прологу, сцена бруталмог силовања у Конановском фазону. Одмах испод наслова приче, упечатљива сцена, преко целе стране, када прљави Варварин искаче из шикаре, обливен бесом и престрашени изглед запрепашћења на Туранчаниновом лицу (увек сам волео Конановске сцене преко целе стране, које се обично налазе испод наслова епизоде). На самом почетку Конан добија освету над капетаном Туранске војске, Шахом Амуратом, који је са 15.000 својих људи, измасакрирао Конанову дружину од 5.000 Козака (не нису руски Козаци, већ нека пустињска племена које је Конан предводио у једном од ранијих периода свог живота, док је био лопов). Док Конан спушта тешки мач, свом снагом на непријатељево раме, имамо осећај да и сами чујемо пуцање костију, а док га мачем сече по бубрезима, имамо осећај као да је и нас заболело!
А девојка Оливија коју је Конан спасао, као и свака девојка из Конановог света - ништа посебно ни ново...Слабашна лепотица, која је уствари принцеза, а не робиња (овог пута Офирска принцеза, која је продана у робље). Увек сам се питао да ли је ово намерни клише у Конановом свету, како би се истакла моћ и дубина лика Црвене Соње, која предњачи над осталим једнодимензијоналним женским ликовима? Све девојке су сведене на типичне женске особине без имало развијене интелигенције изнад просека: понизност, па помало пркос, па начин да се заведе мушкарац, а опет да му се потчини. Шта ћемо, такве су жене ваљда живеле у Хиборијанско доба.
Мојој срећи никад краја, када видех да су се Конан и девојка, чамцем запутили ка острву у Унутрашњем мору "Вилајет" (видети мапу конановог света). Као дете сам прочитао неколико Конанових прича, али се ниједна није дешавала на овом мору, које ми је будило радозналост, због самог свог имена. Видљива је асоцијација на српску народну приповетку "Тамни Вилајет", која каже: "Приповједа се како је некакав цар, дошавши са војском на крај свијета, пошао у тамни Вилајет, гдје се никад ништа не види." Мада је и сама реч Вилајет, турског, односно туранског порекла (браво за Роберта Хауарда и његово истраживање при одабиру имена за географске појмове у Хиборијанском свету).
На острву их вребају три опасности: 1. Сиви мајмун људождер, који на њих одмах на почетку баца огроман камени блок, 2. црни непомични кипови у непознатом, вековима напуштеном храму, 3. пиратски шљам, који се игром случаја, искрцава на острво.
Почиње невоља за невољом: при пуном месецу статуе оживљавају, али не могу изаћи из храма. Оливија усни сан о црним људима, који желе да жртвују плавокосог младића и чудној појави налик Богу Зевсу из грчке митологије (то је вероватно Бог Месеца из самог наслова приче), који баца клетву и црне људе претвара у кипове. Само се при светлости месеца они поново враћају у живот. До самог краја није објашњено, ко су кипови у ствари, ко је Бог Месеца, зашто је баш Оливија (а не Конан) уснила пророчански сан и због чега острвски папагај понавља исти клетву као и Бог Месеца: "ЈАГКУЛАН ЈОК ТА, КСУТАЛА" ? То вероватно остаје на нама да сконтамо...
Конан у овој причи истиче и своју интелигенцију и препреденост (мада га неки називају глупим Варварином, који само инстинктивно реагује, он то у ствари није). Да би побегли са острва, потребаним је брод, стога ће се пре супроставити гомили пирата, него магији (од које се по Симеријанској природи плаши и што се истиче кроз скоро све приче о Конану). Искаче пред пирате и изазива њиховог вођу Саргијуса од Кроше (свог старог непријатеља) на двобој! По пиратским законима, након победе, Конан би требало да постане вођа пиратске дружине, међутим они га заробљавају, а ослобађа га нико други до Оливија! Свака част и нека корист од жена у Хиборијанском свету!
Из невоље у невољу: напада их Сиви мајмун људождер, који је бацио на њих камен на почетку приче. По мени тотално небитан елемент у целој причи. Поставља се питање зашто га је Рој Томас уопште убацио у целу причу? По Конановим речима, тај примат живи на континенту и вероватно је доплутао на острво на неком сплаву!?! Конан му одсеца руку и театрално га убија пробадањем мача кроз срце!
Глупи пирати заноће у храму, где их скоро све раскомадају Црне статуе. Преживелих четрдесетчетворица се стављају Конану у службу и заједно крећу у борбу против Туранаца, уз Конанове речи, упућене Оливији: Учинићу те краљицом плавих мора и оних црвених! Јер пловићемо путем КРВИ И КЛАЊА.! А овај брод ће плаве бразде таласа, облити ЦРВЕНИЛОМ, где год се појави!" Интересантно је да се у целој причи, Конан ниједном није сукобио са окамењеним црним људима.
Што се цртежа тиче, прелистао сам целу Прву Дарквудову књигу (пошто је не поседујем). Цртеж ове приче одмах одудара од осталих цртежа Џона Бјусеме у овој књизи. Доста је бољи у односу на остале. Поставља се питање, да ли је то због коаутора цртежа Алфреда Алкала?
Првенствено цртеж и прича, место радње (Море "Вилајет"), а касније и име Шаха Амурата су пресудили да се одлучим за рецензију ове приче. Туранци су, по Роберту Хауарду, директни преци данашњих Турака, те и само име Шаха Амурата, подсећа на Српског архи-немесиса Султана Мурата. На тај начин нам је ова епизода ближа, будући да се Конан овај пут бори "на нашој страни".
ОЦЕНЕ:
Прича: 8
Сценарио: 10
Цртеж: 9
Насловница: 8
Коначна оцена: 9
Makarije- Novajlija
- Datum upisa : 20.08.2011
Broj poruka : 16
Re: Letnja nagradna igra Sveta stripa (15. 8. 2011. - 15. 9. 2011.)
Mesečeve železne senke
Od svih sedam priča o varvarinovim avaturama koje nam je donijelo studiozno i raskošno urađeno izdanje kuće „Darkvud“, po kvalitetu se ubjedljivo najviše ističu one koje su direktne strip-adaptacije Hauardovih priča. U njima se najjasnije vidi suština junaka i svijeta u kome živi, i svakako bi se reći da ovo dvoje nemaju smisla jedno bez drugog, jer je Konan svojom pojavom definiše najsnažnije ljude tog vremena. Njegova jednostavna, ali snažna i postojana etika baca dragocjenu svjetlost u sjajno kreiranu atmosferu hiperborijanskog doba (najjači adut ovog serijala, svakako), koje, među svim moćnim fiktivnim svijetovima, ponosito stoji kao klasični predstavnik „sword and sorcery“ žanra. Odakle ta težnja da se pobjegne u prošlost, i zašto je pisac svog glavnog junaka (čak i alter ega prema nekim viđenjima) našao u jednom divljem, nepredvidljivom čovjeku, autentičnom „divljem maču Simerije“, gorostasu sa bojišnica?
Možda bi vrijedilo posvetiti jedan pasus ovom pitanju, i podijeliti određene misli koje se samu nameću, u nadi da nisu pretjerane. Dvadesete i tridesete godine su ogledalo svijeta koji je izgubio vjeru u dostizanje zemaljskog raja putem tehnologije, u konačnu pobjedu nad čovjekovim destruktivnim nagonima, i u Velikom ratu stekao svoju izgubljenu generaciju. Nemilosrdna logika i silno licemjerje imperijalizma su gurnule ljudsku rasu u mračni ponor 1914. Nakon rata, sumornost stvarnosti, ekonomska nesigurnost i sijenke novih ratova koji su se pomaljali na horizontu stvarali su u ljudima želju za najlakše ostvarljivim bijegom – putem mašte. I stoga je tvorac Konana na stranicama pulp magazine sanjao o jednom prošlom, nestalom svijetu; jednostavnijem i čistijem u sirovoj navali snage sopstvenih emocija. Tragikomična pozornica “Divljeg mača” je okrutno okruženje, ali je u njemu pojedinac imao veliki stepen kontrole nad svojom sudbinom, i čovjek se mogao uzdići od jeftinog, krvi žednog najamnika do kralja najmoćnije zemlje svijeta… i pasti, dakako, u surovoj igri ljudskih sudbina. Možda je bilo lakše prihvatiti surovost opstanka kada su sve njegove neophodnosti i cijene bile potpuno razotkrivene i priznate; uzeti mač i boriti se do kraja protiv neprijatelja, kujući pad ili uspon isključivo na sopstvenoj snazi i žarkoj želji za životom. Značajno drugačije od svijeta velikih, nedostižno visokih sila koje u svojim sukobima koriste nas kao valutu, nas koji smo vezani stotinama niti civilizacije, komformizma i komoditeta, zar ne? Konan je slobodan, čak i kada je u lancima, jer je odgovornost samo njegova, a čitav široki svijet mu je pod nogama…
Početak priče ocrtava svo nasilje Konanovog svijeta. Činiće nam se kao da sami osjetimo lovačko likovanje gordog šaha Amurata, očaj lovine (princeze Olivije), i na kraju, bijes moćne figure koja prekida mučnu scenu agonije potpune bespomoćnosti nezaštićene djevojke. Simerijanac nije sila pravde, niti pokušava da služi idealima većim od sebe; ne, on je (još uvijek) plaćenik sa margina istorije, jednostavan čovjek koji ima svoje odmazde i pokajanja. Suptilno ispitivanje granica varvarstva i civilizacije, i posljedica ovih stanja, ključni je motiv. I dok u eseju koji izlaže kratku hroniku hiborijanskog doba piščeva naklonjenost civilizaciji izgleda očigledna (mada uz zdravu dozu istorijske svijesti o cikličnim usponima i padovima iste), ovdje… pa, ugao posmatranja je znatno subjektivniji, i dopušta okolnosti u kojima je varvarstvo barem lišeno duboke hipokrizije “viših” stanja društva. Baš kao što Konan ironično kaže:”Kroma mi, nas varvarima zovu… ali djecu svoju ne prodajemo!” U burnim i nepredvidljivim vremenima, sve maske padaju a naši moralni/vjerski kodeksi se pokazuju nedovoljnim i ograničenim u prikazivanju složene relativnosti stvarnog života. Granica između dobra i zla/vrline i mane je zamućena, i u svemu se otkrivaju novi i neočekivani oblici. I na kraju ostane samo trenutak koji izranja iz mutne, mračne magle prošlosti: “primitivac” koji na milost odgovara milošću, na mržnju mržnjom, opstajući. I, gle, ovakva “filozofija” ga rijetko kad iznevjeri.
Vođeni glatkim, bistrim tokom gotovo epsko-bajkovite naracije, stižemo na ostrvo. Na njemu nema ljudi koji bi prekidali tišinu i mir prirode, naizgled trajni raj ili barem kratka stanica za predah dvoje bjegunaca. Tu se, u sijenci savršeno dočarane atmosfere mraka i tjeskobe, te nepoznate opasnosti, razvija drugo ključno pitanje ličnosti i shvatanja glavnog junaka: njegov odnos prema zlu ljudskih srca I manifestacijama natprirodnih oličenja čistog Zla, koje je nezavisna i apsolutna sila. Za početak razmatranja, sjetimo se da se Konan plaši jedino kletve Božje!
Mrak u nama samima je duboko ukorijenjen i težak kao crna zemlja, ali je i nezaobilazan dio života, prirodnog poretka stvari. Korijen i temelj uvijek nalazi u našim strahovima, sumnjama, nedostacima i frustracijama, bujajući iz sićušnih pukotina u građevini ličnosti. Konan je svjestan ovog mraka, i, budući da je neraskidivi dio prirodnog poretka stvari, on se nosi sa njim. Bori se, primajući i uzvraćajući udarce (kao i svi mi). Figura je to stalnom borbom očeličena, živa i u svom elementu samo kada se bori u najžešćem središtu borbe, odlučna da preživi i slomi sve protivnike prije nego što oni slome nju. Oh, Konan zna da uživa u luksuzu i nagradama na putu jednog ratnika, ali se uvijek vrati na isti put vječite borbe, gdje se sve može steći i izgubiti u jednom danu, a gdje je jedina istinska smrt potpuna predaja. Stoga on mrzi magiju i bježi od iste (u ovom slučaju, sablasnih statua koje oživljavaju na svijetlosti mjeseca), pokretan dubokim instinktom koji ga opominje na sve ono što je opasno po oči i dušu jednog smrtnika, neprirodno i neuklopivo u stvarnost mačeva krvlju obojenih. Možda postoji tama koja nam zaista uzvrati pogled kada predugo zurimo ka ponoru u kome obitava; i svijetlost previše jarka za oči, navikle na sivi svijet svakodnevnice - tada se povlačimo u neki mirni kutak lavirinta uma, prepuštajući se odmoru zaborava.
Nije nam odgovoreno na sve, mada bi ti odgovori, u potpunijem obliku, samo uništili nežno stvaranu atmosferu drevnih, zakopanih tajni, mračnih stvari koje vrebaju iz tame, nepokolebljivih u svojoj mržnji prema živima. O da, autentična, prokleto dobra spooky atmosfera.
Sve se završava “srećno”; Konan je ponovo čvrsto zakoračio na svoj jednostavni, ali teški put osveta i vojevanja, iznova srećno umakavši jednom od onih kutaka zemlje gdje stvarnost kolapsira, otvarajući vrata plimi iracionalnih, nepojmljivih, i, iznad svega, vrlo opasnih stvari i bića.
Crtež je jedno sa pričom, i zašto kvariti tako savršenu sintezu mojim nevještim opisima?
Da zaključimo: ova priča, zajedno sa “Ljudima iz tame” i “Vještica će biti rođena”, nesumnjivo je nešto najbolje što grandiozna "Darkvudova" knjižurina ima da ponudi.
OCJENE:
Priča: 7
Scenario: 8
Crtež:10
Naslovnica: 8
Konačna ocjena: 8
Od svih sedam priča o varvarinovim avaturama koje nam je donijelo studiozno i raskošno urađeno izdanje kuće „Darkvud“, po kvalitetu se ubjedljivo najviše ističu one koje su direktne strip-adaptacije Hauardovih priča. U njima se najjasnije vidi suština junaka i svijeta u kome živi, i svakako bi se reći da ovo dvoje nemaju smisla jedno bez drugog, jer je Konan svojom pojavom definiše najsnažnije ljude tog vremena. Njegova jednostavna, ali snažna i postojana etika baca dragocjenu svjetlost u sjajno kreiranu atmosferu hiperborijanskog doba (najjači adut ovog serijala, svakako), koje, među svim moćnim fiktivnim svijetovima, ponosito stoji kao klasični predstavnik „sword and sorcery“ žanra. Odakle ta težnja da se pobjegne u prošlost, i zašto je pisac svog glavnog junaka (čak i alter ega prema nekim viđenjima) našao u jednom divljem, nepredvidljivom čovjeku, autentičnom „divljem maču Simerije“, gorostasu sa bojišnica?
Možda bi vrijedilo posvetiti jedan pasus ovom pitanju, i podijeliti određene misli koje se samu nameću, u nadi da nisu pretjerane. Dvadesete i tridesete godine su ogledalo svijeta koji je izgubio vjeru u dostizanje zemaljskog raja putem tehnologije, u konačnu pobjedu nad čovjekovim destruktivnim nagonima, i u Velikom ratu stekao svoju izgubljenu generaciju. Nemilosrdna logika i silno licemjerje imperijalizma su gurnule ljudsku rasu u mračni ponor 1914. Nakon rata, sumornost stvarnosti, ekonomska nesigurnost i sijenke novih ratova koji su se pomaljali na horizontu stvarali su u ljudima želju za najlakše ostvarljivim bijegom – putem mašte. I stoga je tvorac Konana na stranicama pulp magazine sanjao o jednom prošlom, nestalom svijetu; jednostavnijem i čistijem u sirovoj navali snage sopstvenih emocija. Tragikomična pozornica “Divljeg mača” je okrutno okruženje, ali je u njemu pojedinac imao veliki stepen kontrole nad svojom sudbinom, i čovjek se mogao uzdići od jeftinog, krvi žednog najamnika do kralja najmoćnije zemlje svijeta… i pasti, dakako, u surovoj igri ljudskih sudbina. Možda je bilo lakše prihvatiti surovost opstanka kada su sve njegove neophodnosti i cijene bile potpuno razotkrivene i priznate; uzeti mač i boriti se do kraja protiv neprijatelja, kujući pad ili uspon isključivo na sopstvenoj snazi i žarkoj želji za životom. Značajno drugačije od svijeta velikih, nedostižno visokih sila koje u svojim sukobima koriste nas kao valutu, nas koji smo vezani stotinama niti civilizacije, komformizma i komoditeta, zar ne? Konan je slobodan, čak i kada je u lancima, jer je odgovornost samo njegova, a čitav široki svijet mu je pod nogama…
Početak priče ocrtava svo nasilje Konanovog svijeta. Činiće nam se kao da sami osjetimo lovačko likovanje gordog šaha Amurata, očaj lovine (princeze Olivije), i na kraju, bijes moćne figure koja prekida mučnu scenu agonije potpune bespomoćnosti nezaštićene djevojke. Simerijanac nije sila pravde, niti pokušava da služi idealima većim od sebe; ne, on je (još uvijek) plaćenik sa margina istorije, jednostavan čovjek koji ima svoje odmazde i pokajanja. Suptilno ispitivanje granica varvarstva i civilizacije, i posljedica ovih stanja, ključni je motiv. I dok u eseju koji izlaže kratku hroniku hiborijanskog doba piščeva naklonjenost civilizaciji izgleda očigledna (mada uz zdravu dozu istorijske svijesti o cikličnim usponima i padovima iste), ovdje… pa, ugao posmatranja je znatno subjektivniji, i dopušta okolnosti u kojima je varvarstvo barem lišeno duboke hipokrizije “viših” stanja društva. Baš kao što Konan ironično kaže:”Kroma mi, nas varvarima zovu… ali djecu svoju ne prodajemo!” U burnim i nepredvidljivim vremenima, sve maske padaju a naši moralni/vjerski kodeksi se pokazuju nedovoljnim i ograničenim u prikazivanju složene relativnosti stvarnog života. Granica između dobra i zla/vrline i mane je zamućena, i u svemu se otkrivaju novi i neočekivani oblici. I na kraju ostane samo trenutak koji izranja iz mutne, mračne magle prošlosti: “primitivac” koji na milost odgovara milošću, na mržnju mržnjom, opstajući. I, gle, ovakva “filozofija” ga rijetko kad iznevjeri.
Vođeni glatkim, bistrim tokom gotovo epsko-bajkovite naracije, stižemo na ostrvo. Na njemu nema ljudi koji bi prekidali tišinu i mir prirode, naizgled trajni raj ili barem kratka stanica za predah dvoje bjegunaca. Tu se, u sijenci savršeno dočarane atmosfere mraka i tjeskobe, te nepoznate opasnosti, razvija drugo ključno pitanje ličnosti i shvatanja glavnog junaka: njegov odnos prema zlu ljudskih srca I manifestacijama natprirodnih oličenja čistog Zla, koje je nezavisna i apsolutna sila. Za početak razmatranja, sjetimo se da se Konan plaši jedino kletve Božje!
Mrak u nama samima je duboko ukorijenjen i težak kao crna zemlja, ali je i nezaobilazan dio života, prirodnog poretka stvari. Korijen i temelj uvijek nalazi u našim strahovima, sumnjama, nedostacima i frustracijama, bujajući iz sićušnih pukotina u građevini ličnosti. Konan je svjestan ovog mraka, i, budući da je neraskidivi dio prirodnog poretka stvari, on se nosi sa njim. Bori se, primajući i uzvraćajući udarce (kao i svi mi). Figura je to stalnom borbom očeličena, živa i u svom elementu samo kada se bori u najžešćem središtu borbe, odlučna da preživi i slomi sve protivnike prije nego što oni slome nju. Oh, Konan zna da uživa u luksuzu i nagradama na putu jednog ratnika, ali se uvijek vrati na isti put vječite borbe, gdje se sve može steći i izgubiti u jednom danu, a gdje je jedina istinska smrt potpuna predaja. Stoga on mrzi magiju i bježi od iste (u ovom slučaju, sablasnih statua koje oživljavaju na svijetlosti mjeseca), pokretan dubokim instinktom koji ga opominje na sve ono što je opasno po oči i dušu jednog smrtnika, neprirodno i neuklopivo u stvarnost mačeva krvlju obojenih. Možda postoji tama koja nam zaista uzvrati pogled kada predugo zurimo ka ponoru u kome obitava; i svijetlost previše jarka za oči, navikle na sivi svijet svakodnevnice - tada se povlačimo u neki mirni kutak lavirinta uma, prepuštajući se odmoru zaborava.
Nije nam odgovoreno na sve, mada bi ti odgovori, u potpunijem obliku, samo uništili nežno stvaranu atmosferu drevnih, zakopanih tajni, mračnih stvari koje vrebaju iz tame, nepokolebljivih u svojoj mržnji prema živima. O da, autentična, prokleto dobra spooky atmosfera.
Sve se završava “srećno”; Konan je ponovo čvrsto zakoračio na svoj jednostavni, ali teški put osveta i vojevanja, iznova srećno umakavši jednom od onih kutaka zemlje gdje stvarnost kolapsira, otvarajući vrata plimi iracionalnih, nepojmljivih, i, iznad svega, vrlo opasnih stvari i bića.
Crtež je jedno sa pričom, i zašto kvariti tako savršenu sintezu mojim nevještim opisima?
Da zaključimo: ova priča, zajedno sa “Ljudima iz tame” i “Vještica će biti rođena”, nesumnjivo je nešto najbolje što grandiozna "Darkvudova" knjižurina ima da ponudi.
OCJENE:
Priča: 7
Scenario: 8
Crtež:10
Naslovnica: 8
Konačna ocjena: 8
Mhejl- Ističe se
- Datum upisa : 09.02.2011
Broj poruka : 254
manhunter- Domaćin
- Datum upisa : 20.12.2010
Broj poruka : 1318
Re: Letnja nagradna igra Sveta stripa (15. 8. 2011. - 15. 9. 2011.)
БЕТМЕН Vs ЏОКЕР- КОНАЧНИ ОБРАЧУН
Пошто се међусобно боре од када је света и века, Бетмен и Џокер одлуче да свој сукоб реше часнинм двобојем у стилу Дивљег запада. Тачно у подне свако узе свој пиштољ са по једним метком, стадоше леђа уз лежа, одбројаше 10 корака и окренуше се један ка другом. Џокер први притисне окидач, али промаши Бетмена!
Сад је Бетмен на реду, те добро нанишани...У том тренутку блесави Џокер узвикне: "ШИШ МИШ - ОМАШИШ", и Бетмен промаши!
Стадоше да се гледају...Варнице севају, а Џокер умире од смеха!
Бетмен га упита: "Шта се цериш лудаче? Па нико није победио! Опет ћемо се борити унедоглед! Никад те се нећу отарасити, а ни ти мене! То ти обећавам!"
Џокер кроз смех процеди: "Али ја сам победио! Имам ја свог "БЕТМЕНА" у рукаву!"
Вади базуку из рукава и рокне сиротог Бетмена!
Сад је Бетмен на реду, те добро нанишани...У том тренутку блесави Џокер узвикне: "ШИШ МИШ - ОМАШИШ", и Бетмен промаши!
Стадоше да се гледају...Варнице севају, а Џокер умире од смеха!
Бетмен га упита: "Шта се цериш лудаче? Па нико није победио! Опет ћемо се борити унедоглед! Никад те се нећу отарасити, а ни ти мене! То ти обећавам!"
Џокер кроз смех процеди: "Али ја сам победио! Имам ја свог "БЕТМЕНА" у рукаву!"
Вади базуку из рукава и рокне сиротог Бетмена!
Makarije- Novajlija
- Datum upisa : 20.08.2011
Broj poruka : 16
Re: Letnja nagradna igra Sveta stripa (15. 8. 2011. - 15. 9. 2011.)
Neki moj zamisljeni zamak ...a da kliknite na fullsize da vidite celu sliku
Dylan Dog- Početnik
- Datum upisa : 13.09.2011
Broj poruka : 5
Re: Letnja nagradna igra Sveta stripa (15. 8. 2011. - 15. 9. 2011.)
Cao svima, pre neki dan sam se registrovao na ovaj forum, upravo zbog ovog posta :) Za ovu igru sam cuo, i uopsteno za ovaj blog sa susednog DW foruma . I da, cekam da se oKiša po drugi put (Prvi broj je bio odlican, svaka cast za tud )
Evo mog predloga ( Klik za vecu sliku) :
Evo mog predloga ( Klik za vecu sliku) :
tenay- Novajlija
- Datum upisa : 11.09.2011
Broj poruka : 15
Re: Letnja nagradna igra Sveta stripa (15. 8. 2011. - 15. 9. 2011.)
Ovo je mnogo dobro.
Imaš li još nekih radova?
Imaš li još nekih radova?
manhunter- Domaćin
- Datum upisa : 20.12.2010
Broj poruka : 1318
Strana 1 od 3 • 1, 2, 3
Similar topics
» Promocija Udruženja Sveta stripa u Čačku
» 4. SALON STRIPA – LAKTAŠI 2011.
» Analiza francuske produkcije stripa u 2011.
» Igra prestola
» Udruženje ljubitelja devete umetnosti "Svet stripa"
» 4. SALON STRIPA – LAKTAŠI 2011.
» Analiza francuske produkcije stripa u 2011.
» Igra prestola
» Udruženje ljubitelja devete umetnosti "Svet stripa"
Strana 1 od 3
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu