YU Strip autori na polju ilustracije, knjizevnosti, umetnosti ...

Inspirisan Osimovim radovima na polju biografija i bibliografija novosadskih strip autora, dodjoh na ideju da u ovom topiku sagledamo radove nama najdrazih strip autora i na drugim poljima umetnosti, kako vizuelnih, tako i onih drugih...

Za pocetak Petar Meseldžija:

Pеtаr Меsеldžiја: Lеgеndа о Bаš Čеliku



Dugооčеkivаnа knjigа Pеtrа Меsеldžiје rеdаk је primеr nа srpskоm tržištu. Оvаkvih art book-оvа zаistа imа mаlо u nаšој kulturi, а izdаnjе plеni nе sаmо rаskоšnоm оprеmоm i gigаntskim fоrmаtоm, vеć i dаје priliku ilustrаtоru dа sе prеdstаvi јаvnоsti u punоm sјајu pоslе višе gоdinа izbivаnjа sа scеnе.
U davna vremena, dok je Zemlja još bila prekrivena prostranim i mračnim šumama, postojalo je jedno malo kraljevstvo u srcu Balkana. Tim kraljevstvom, složno su vladali mladi kralj po imenu marko i njegova sestra Jelena. Marko je bio pravičan i nadasve hrabar vladar. Jelena je bila mudra i nadaleko poznata po svojoj lepoti. Još kao deca, ostali su bez roditelja, te se mladić, čim je za to stasao, prihvatio upravljanja zemljom, dok mu je sestra u tome nesebično pomagala. ... Dani su prolazili u miru i blagostanju, a sećanja na staricu polako izbledeše. I, kad je devojka konačno zaboravila na proročanstvo, čudo se zaista i dogodi. Jedne noći, začu se huka nad zamkom, a čudna svetlost obasja celu okolinu. Kapija se zatrese, zaljuljaše se gradske kule, kralj i sestra iziđoše u dvorište zamka...

Zmај, Nоvi Sаd (2008)

www.petarmeseldzijaart.com

http://www.zlatnodoba.com/illustration/






Uzivajte u ilustracijama!

Ljubica Prćić , Dusan Vukojev crtez, Bane Kerac digitalni kolor

Pravopis srpskog jezika u stripu





Zmaj, Novi Sad, 2002.

Junaci narodnih pesama
Bane Kerac



Ženidba Dušanova

Banović Strahinja

Kosančić Ivan uhodi Turke

Kneževa večera

Tri dobra junaka

Kosovka devojka

Smrt majke Jugovića

Propast Carstva srpskoga

Natpis na mramornom stubu

Ženidba kralja Vukašina

Marko Kraljević i Musa Kesedžija

Oranje Marka Kraljevića

Mali Radojica

Ivo Senković i aga od Ribnika

Starina Novak i deli Radivoje



„Davne 1957, među bombonama i ostalim skromnim poklonima za Novu godinu, našao sam 5. broj magazina za decu Kekec. Pošto još nisam znao da čitam, pažnju su mi privukli stripovi i njihovi junaci Krcko, Čapa i Gru-Gru, Dejvi Kroket i, pre svega, princ Valijant Herolda Fostera. To je bio moj prvi susret sa svetom moćnih vitezova, sjajnih oklopa, bitaka i dvoboja, čarobnjaka, veštica, zmajeva i čudovišta ... Ovoj knjizi nisam pristupio kao nečemu što treba da utvrđuje istoriju, da se slepo drži narodnih pesama ili da ispravlja krive Drine. Knjiga Junaci narodnih pesama treba da pokaže da epski heroji moraju da budu heroji i moraju da nose tu svoju legendu, a mogu da je nose samo ako im je mač mač a ne neka kriva sabljica; ako im je tpuz veliki kao košarkaška lopta a ne čekić za kuckanje oraha; ako im je konj bojni konj a ne neko zadružno kljuse; ako nose pun metalni oklop a ne husarsku uniformu i, naravno, ako u svakom trenutku izgledaju spremni da se pobiju sa nekim zmajem a ne da izgledaju dobroćudno kao naš pekar iza ugla. Jer, po mom mišljenju, heroj je heroj, nešto sa čime (objektivno ili ne) želimo da se identifikujemo. Svestan činjenice koliki uticaj na današnju decu imaju kompjuterske igrice zasnovane na stranim legendama i mitovima (Diablo, Drakan, Age of Empires...), nisam želeo da naši heroji polako padnu u zaborav. Ovom knjigom, prvenstveno sam hteo da mlade čitaoce zainteresujem za istoriju i da podstaknem njihov istraživački duh, nadajući se da je njihov sledeći logičan korak čitanje nekih opširnijih knjiga o istoriji ili mitologiji u kojima će sigurno naći odgovore na sva pitanja koja će im ova knjiga postaviti...“

Bane Kerac, Novi Sad 2002

1389 – Kosovska bitka
Branislav Kerac



Zahvaljujući istoričaru Ilarionu Ruvarcu, našem prvom istoričaru koji je svaki izvor podataka podvrgavao kritičkom istraživanju, kasniji istoričari počeli su da razdvajaju pouzdane izvore od nepouzdanih. Ova knjiga trebalo bi da bude sažet izbor danas dostupnih podataka, bez namere da usaglašava, pobija, ili podržava postojeća mišljenja. Daleko je lakše bilo ispraviti neke sitnije jezičke nedoumice i zablude stvorene usmenim predanjima. Tako danas znamo da sukob srpske i turske vojske na Kosovom polju daleko prevazilazi termin „boj“, koji je oznaka za sudar vojno manje značajan od bitke kojom se rešavaju sudbinska pitanja čitave Evrope. Ako se zaključi da je pisanih izvora malo, možemo slobodno da ustvrdimo da je slikovnih prikaza i sačuvanih predmeta i oružja iz vremena Kosovske bitke poražavajuće malo. Nekoliko mačeva i šlemova u jadnom stanju, par pancirnih košulja, štitova, vrhova strela i glava topuza – to je otprilike sve što je u našim muzejima dostupno široj javnosti. Za razliku od XII i XIII veka, kada su freskopisci oblačili svete ratnike u aktuelne oklope vizantijskog tipa. U suštini, oklopnici druge polovine XIV veka nisu se mnogo razlikovali od oklopnika zapadnih zemalja pošto su još Stefan Dečanski i car Dušan imali nemačke španske najamnike, čiji uticaj nije mogao biti izbegnut. Despot Stefan Lazarević bio je veoma cenjen kao vitez na ugarskom dvoru (proizveden u Red zmaja – Sárkány Rend) i vrlo je verovatno da je u ratu nosio oklope slične onima koji su se koristili kod Nikopolja u englesko-francuskom Stogodišnjem ratu. Svakako, morali su se poštovati i međusobni uticaji istočnog i zapadnog načina opremanja vojske. Pravo iskušenje bilo je ne dozvoliti uobičajenoj slici o Turcima da se održi. Turci su krajem XIV veka uveliko bili prisutni u Evropi i malo je verovatno da su ostali na nivou divljih stepskih ratnika od kojih su potekli. Kad se ovlaš govori o Kosovskoj bici, ljudi su skloni da poistovete Turke sa varvarima naspram civilizovanog Rima i prenebregnu činjenicu da je Turska pod Muratom bila civilizacijski razvijena imperija koja je zauzimala više od Male Azije skoro pola Balkana. Da li vam nešto znače imena Osman i Orhan? Naravno da ne, pošto ih naša istorija pominje tek pri nabrajanju osnivača Muratove dinastije. Međutim, sa stanovišta opšte istorije, oni su bili vladari ravni vizantijskim, bugarskim i ugarskim carevima, dovoljno jaki da svojom vojskom i verom ugroze hrišćansku Evropu. Ta snaga u usponu i jeste bila osnova za odigravanje bitke koja će ostaviti dalekosežne posledice po narode južne i srednje Evrope... USPON I PAD SRPSKE CAREVINE DINASTIJA NEMANJIĆA BITKA KOD VELBUŽDA DUŠAN NEMANJIĆ SILNI SUKOBI SRBIJE I TURSKE BOJ KOD DIMOTIKE POKOLJ NA MARICI UMIRUĆA CAREVINA OD MARICE DO PLOČNIKA USPON TURSKE IMPERIJE LAZAR HREBELJANOVIĆ VUK BRANKOVIĆ SRPSKE VOJVODE PAVLE ORLOVIĆ KRAJIMIR (KRAJMIR) I DAMJAN (DAMNJAN) OLIVEROVIĆ BRAĆA MUSIĆI JUG BOGDAN I DEVET JUGOVIĆA BANOVIĆ STRAHINJA DIMITRIJE VOJIHOVIĆ VLATKO VUKOVIĆ IVAN (IVANIŠ) HORVAT I/ILI IVAN PALIŽNA DRAGOSLAV PROBIŠIĆ MILOŠ OBILIĆ MILAN TOPLICA IVAN KOSANČIĆ JUNACI KOSOVSKE LEGENDE KNEŽEVA VEČERA MURAT I (BIRINCI MURAD) BAJAZIT I JILDIRIM (YÝLDÝRÝM BAYEZID) EVRENOS-BEJ (EVRENOS BEY/PAŞA) LALA ŠAHIN-PAŠA (LALA ŞÂHIN PAŞA ) JAKUP ČELEBI (YAKUP ÇELEBI) BOJIŠTE ODNOS SNAGA SRPSKA VOJSKA SRPSKI RATNICI VITEZ (TEŠKI OKLOPNIK) LAKA KONJICA PEŠADIJA TURSKA VOJSKA TURSKI RATNICI JANIČARI JAJA AZAPI KONJICA AKINDŽIJE MUSELIMI SPAHIJE KONJIČKA GARDA RASPORED NA BOJIŠTU RASPORED SRPSKE VOJSKE RASPORED TURSKE VOJSKE MAČ SABLJA ŠLEMOVI TOPUZ BUZDOVAN BOJNA SEKIRA KOPLJE ZASTAVE LUK I STRELA ŠTIT BITKA TOK BITKE I KRETANJE TRUPA – MAPE I POLOŽAJ VOJSKE

Sveti Sava – Princ monah
Bane Kerac, Sibin Slavković, Goran Gorski



Dvanaesti vek na Balkanu bio je sve drugo samo ne period mira. Nije mogla da se sastavi ni godina a da Vizantinci sa juga ili Ugri sa severa nisu pokušali da osvoje državu srpskih župana ili da je koriste kao bojno polje za svoje razmirice. Između čeića i nakovnja, Srbi su uporno održavali svoju, kakvu-takvu, samostalnost. Što oružjem, što pregovorima, uspevali su da otklone opasnosti koje su ih vrebale sa svakom promenom vladara u susednim državama. Ali, ni Srbija nije bila imuna na dinastičke borbe. Potomci velikog župana Vukana iscrpljivali su zemlju svojim isterivanjem prava na vlast. To je dovelo do toga da su srpske zemlje (Raška, Zahumlje, Travunija i Zeta) ostajale vazali Vizantije, bez izgleda da se oslobode ropskih obaveza. Pošto župan Tihomir, naslednik velikog župana Dese, nije pokazivao ambicije da izbavi zemlju iz okova Vizantijskog carstva, mladi Stefan Nemanja je po povratku iz Duklje, u kojoj je proveo mladost, silom preuzeo titulu i vođstvo nad Srbima. Neustrašiv i obrazovan, vodio je uspešne bitke i proširio svoju državu. Ognjem i mačem, ali i uz diplomatsku poniznost kada je situacija to zahtevala, Stefan Nemanja vratio je Srbiji položaj najjače države u središtu Balkana... Nemanja i Ana su u svojim poznim godinama izrodili još troje dece. Prvi se rodio Rastko, 1174. godine (prema nekim izvorima, 1169) u mestu Deževa, kraj stare prestonice Rasa, u blizini današnjeg Novog Pazara. Mali Rastko naprečac je postao dvorski mezimac. Po prirodi veseo, bistar i radoznao, mali princ provodio je bezbrižno detinjstvo u drzštvu dvorjana koji su se utrkivali ko će mu pre ugoditi. Ni dolazak dve sestrice, čija imena isotrija, nažalost, nije upamtila, nije umanjio beskrajnu ljubav koju su Rastku davali svi, a pre svega, njegovi otac i majka...

1804 – Prvi srpski ustanak
Duško M. Kovačević, Bane Kerac, Sibin Slavković



Tokom osvajanja u Evropi, Turci su se „dugo bavili“ Srbima, što govori o tome da su oni dobro „ocenili značaj njihovog prisustva“ na Balkanu. Dok su se Srbi u vreme obnove novovekovne srpske države (1804–1833) dugo i hrabro odupirali turskom osvajanju, Turci su se takođe uporno opirali njenom vaskrsu. Pored teškog položaja Srba u beogradskom pašaluku, tradicija srpske državnosti, koja se nikada nije gasila, bila je presudna za početak borbe za njenu obnovu. Graničnu godinu u toj borbi predstavlja 1804. godina, godina u kojoj je otpočeo Prvi srpski ustanak. Namera knjige 1804 – Prvi srpski ustanak je da rečju i slikom prikaže događaje i ličnosti Prvog srpskog ustanka. U nastojanju da naše istoriografsko izlaganje o Ustanku bude što prijemčivije savremenom čitaocu, sačinili smo, na osnovu literature koja se nalazi u popisu, kratku istoriju Ustanka i slikom rekonstruisali važnije događaje iz njegove istorije.