Hermann Huppen - Dzeremaja & co.
+3
Morrison
wele
crow
7 posters
forum.svetstripa.net :: Revija svetskih stripova :: Evropski strip - Francusko-belgijska škola stripa
Strana 1 od 2
Strana 1 od 2 • 1, 2
Re: Hermann Huppen - Dzeremaja & co.
Moja najveca zelja sto se tice stripova je Dzeremaja u dobrom,povoljnom izdanju...
wele- Zaslužan član
- Datum upisa : 06.10.2011
Broj poruka : 383
Re: Hermann Huppen - Dzeremaja & co.
Strip 'Dzeremaja,' i uopste Hermanov rad, je maltene jedinstven slucaj za mene...crtez mi je do te mere ruzan da uopste nisam u stanju da pratim radnju i procitam strip do kraja.
Likovi mi deluju nekako gadno, strokavo...facijalne ekspresije su odvratne.
Otkada sam ga davno, davno prvi put video u Zabavniku, stvorio sam takvu averziju prema njemu, da je to nepromenjeno do danas.
Likovi mi deluju nekako gadno, strokavo...facijalne ekspresije su odvratne.
Otkada sam ga davno, davno prvi put video u Zabavniku, stvorio sam takvu averziju prema njemu, da je to nepromenjeno do danas.
Morrison- Domaćin
- Datum upisa : 24.12.2010
Broj poruka : 1710
Re: Hermann Huppen - Dzeremaja & co.
Ja obožavam onaj Hermanov prepoznatljivi crtež.
wele- Zaslužan član
- Datum upisa : 06.10.2011
Broj poruka : 383
Re: Hermann Huppen - Dzeremaja & co.
Samo da se zna, većina novijih albuma Dzeremaje koji se sad objavljuju u zabavniku nisu radjeni direkno od strane samog Hermana, već samo nose njegov potpis. Radjeno je od strane mladjih autora, kuća je nosilac prava na strip. Inače sam veoma srećna što je kod nas Marketprint izdao albume serijala "Tornjevi Boa-Mori" koji je po meni daleko bolji od Dzeremaje , tako da ne bi bilo loše ni to da ždraknete
crow- Domaćin
- Datum upisa : 05.11.2011
Broj poruka : 959
Re: Hermann Huppen - Dzeremaja & co.
Sto se tice Hermaovih radova u Zabavniku i nisu bas nesto sto se tice price (uglavnom prosek,cesto i ispod proseka).Crtez mi se dopada,ali mi se ne svidja kako su nacrtana lica.Cuo sam da su prve epizode Dzeremaje jako dobre,pa me zanima gde mogu to da pronadjem?
VLADA 96- Zaslužan član
- Datum upisa : 17.06.2011
Broj poruka : 394
Re: Hermann Huppen - Dzeremaja & co.
Ako mislis na ovaj poslednji sto je izasao u Zabavniku,slazem se.Medjutim,"Divlji Bil je mrtav","Tragom Drakule","Afrika","Djavo sa sedam mora" su odlicni stripovi.Za Dzeremaju necu trositi rijeci,moj post gore ti sve govori.Njega imas u izdanju Bookglobea samo sto je papreno skup.Povoljnija varijanta ti je da nabavis Zabavnike u kojima je izlazio.VLADA 96 ::Sto se tice Hermaovih radova u Zabavniku i nisu bas nesto sto se tice price (uglavnom prosek,cesto i ispod proseka).Crtez mi se dopada,ali mi se ne svidja kako su nacrtana lica.Cuo sam da su prve epizode Dzeremaje jako dobre,pa me zanima gde mogu to da pronadjem?
wele- Zaslužan član
- Datum upisa : 06.10.2011
Broj poruka : 383
Re: Hermann Huppen - Dzeremaja & co.
wele ::Ako mislis na ovaj poslednji sto je izasao u Zabavniku,slazem se.Medjutim,"Divlji Bil je mrtav","Tragom Drakule","Afrika","Djavo sa sedam mora" su odlicni stripovi.Za Dzeremaju necu trositi rijeci,moj post gore ti sve govori.Njega imas u izdanju Bookglobea samo sto je papreno skup.Povoljnija varijanta ti je da nabavis Zabavnike u kojima je izlazio.VLADA 96 ::Sto se tice Hermaovih radova u Zabavniku i nisu bas nesto sto se tice price (uglavnom prosek,cesto i ispod proseka).Crtez mi se dopada,ali mi se ne svidja kako su nacrtana lica.Cuo sam da su prve epizode Dzeremaje jako dobre,pa me zanima gde mogu to da pronadjem?
Afriku i Tragom Drakule nisam citao.Drugi deo Djavola sa sedam mora sam citao i dopao mi se!Mozda bi mi se i vise dopao da sam procitao i prvi deo,ali tada kada je on izasao nisam kupovao Zabavnik.Divlji Bil je mrtav sam samo delimicno procitao i cini mi se da je dobar.A gde se mogu kupiti te epizode Dzeremaje koje je izdao Bookglob?
VLADA 96- Zaslužan član
- Datum upisa : 17.06.2011
Broj poruka : 394
Re: Hermann Huppen - Dzeremaja & co.
Trebalo bi da ima u Darkvudu i Alan Fordu.Ima ih i u striparnici Mr No u Podgorici,ali ti to nije blizuVLADA 96 ::wele ::Ako mislis na ovaj poslednji sto je izasao u Zabavniku,slazem se.Medjutim,"Divlji Bil je mrtav","Tragom Drakule","Afrika","Djavo sa sedam mora" su odlicni stripovi.Za Dzeremaju necu trositi rijeci,moj post gore ti sve govori.Njega imas u izdanju Bookglobea samo sto je papreno skup.Povoljnija varijanta ti je da nabavis Zabavnike u kojima je izlazio.VLADA 96 ::Sto se tice Hermaovih radova u Zabavniku i nisu bas nesto sto se tice price (uglavnom prosek,cesto i ispod proseka).Crtez mi se dopada,ali mi se ne svidja kako su nacrtana lica.Cuo sam da su prve epizode Dzeremaje jako dobre,pa me zanima gde mogu to da pronadjem?
Afriku i Tragom Drakule nisam citao.Drugi deo Djavola sa sedam mora sam citao i dopao mi se!Mozda bi mi se i vise dopao da sam procitao i prvi deo,ali tada kada je on izasao nisam kupovao Zabavnik.Divlji Bil je mrtav sam samo delimicno procitao i cini mi se da je dobar.A gde se mogu kupiti te epizode Dzeremaje koje je izdao Bookglob?
wele- Zaslužan član
- Datum upisa : 06.10.2011
Broj poruka : 383
Re: Hermann Huppen - Dzeremaja & co.
Kad je vec otvorena tema o Hermanu valjalo bi je urediti
wele- Zaslužan član
- Datum upisa : 06.10.2011
Broj poruka : 383
Re: Hermann Huppen - Dzeremaja & co.
Danas procitao Noc punog meseca.Dopada mi se ovo!Verovatno najbolji Hermanov strip koji sam do sada procitao.
VLADA 96- Zaslužan član
- Datum upisa : 17.06.2011
Broj poruka : 394
Re: Hermann Huppen - Dzeremaja & co.
Лоше црта, још горе пише. Стомак ми се преврне кад видим његове стрипове у Политикином Забавнику.
Ljomber- Novajlija
- Datum upisa : 12.01.2012
Broj poruka : 14
Re: Hermann Huppen - Dzeremaja & co.
Jeremiah 1: Noć grabežljivica / Usta puna pijeska / Divlji nasljednici
Junak / serijal: Jeremiah
Broj: 1
Izdavač: Strip Agent
Datum izdavanja: 20. jan 2012.
Scenario: Huppen Hermann
Crtež: Huppen Hermann
152 strana
Jeremiah je strip belgijskog autora Huppena Hermanna koji je prvi put objavljev 1979. godine. I danas se ovaj serijal neredovno objavljuje. Jeremiah je priča o istoimenom junaku koji zajedno sa svojim prijateljem Kurdyjem pokušava da preživi u post-apokalištičnom svetu gde su ratovi između različitih rasa rastrgli Ameriku na delove u kojima ovi junaci pokušavaju da nađu utočište.
Ovo je prvi integral ovog serijala izdat od strane Strip Agenta.
http://www.happynovisad.com/strip/jeremiah-1-noc-grabezljivica-usta-puna-pijeska-divlji-nasljednici.strip.591.htm
Junak / serijal: Jeremiah
Broj: 1
Izdavač: Strip Agent
Datum izdavanja: 20. jan 2012.
Scenario: Huppen Hermann
Crtež: Huppen Hermann
152 strana
Jeremiah je strip belgijskog autora Huppena Hermanna koji je prvi put objavljev 1979. godine. I danas se ovaj serijal neredovno objavljuje. Jeremiah je priča o istoimenom junaku koji zajedno sa svojim prijateljem Kurdyjem pokušava da preživi u post-apokalištičnom svetu gde su ratovi između različitih rasa rastrgli Ameriku na delove u kojima ovi junaci pokušavaju da nađu utočište.
Ovo je prvi integral ovog serijala izdat od strane Strip Agenta.
http://www.happynovisad.com/strip/jeremiah-1-noc-grabezljivica-usta-puna-pijeska-divlji-nasljednici.strip.591.htm
crow- Domaćin
- Datum upisa : 05.11.2011
Broj poruka : 959
Re: Hermann Huppen - Dzeremaja & co.
Nikada nisam citao ove prve epizode Dzeremaje,a svi ih hvale.Ima li ovaj integral da se kupi kod nas?
VLADA 96- Zaslužan član
- Datum upisa : 17.06.2011
Broj poruka : 394
Re: Hermann Huppen - Dzeremaja & co.
Vlado,opet pitas bezveze
Naravno da ce biti u striparnicama u Srbiji,kao i sva hrvatska izdanja.
Naravno da ce biti u striparnicama u Srbiji,kao i sva hrvatska izdanja.
Poslednji izmenio wele dana Sub 21 Jan 2012, 10:11, izmenjeno ukupno 1 puta
wele- Zaslužan član
- Datum upisa : 06.10.2011
Broj poruka : 383
Re: Hermann Huppen - Dzeremaja & co.
wele ::Vlado,opet bitas bezveze
Naravno da ce biti u striparnicama u Srbiji,kao i sva hrvatska izdanja.
Ja sam mislio da li sada trenutno ima kod nas.
Mada,opet,sad kada pogledam pitanje i jeste glupo. Za tako kratko vreme nema sanse da stigne kod nas.
VLADA 96- Zaslužan član
- Datum upisa : 17.06.2011
Broj poruka : 394
Re: Hermann Huppen - Dzeremaja & co.
Koliko vidim, ovde se može diskutovati o svim Hermanovim stripovima, pa ću preneti poslednja iskustva.
Kupio i pročitao 11-ti Boa Mori - Asunta. Poslednji Boa Mori za koji je sam Herman pisao scenario, nadalje ga zamenjuje sin.
Pre svega, ovo je najlepše nacrtani Hermanom album iz ovog serijala koji posedujem, bez dileme. Što se priče tiče, osnovna ideja je vrlo dobra. Vraćamo se u prošlost viteza Ejmara, u dane koje je proveo na Siciliji 1281-82. godine. Sicilija je u to vreme pod vlašću Anžujaca, ali nezadovoljno i ugnjetavano stanovništvo sprema pobunu. A Herman plete priču o dve nemoguće ljubavi, jednoj koja je okončana i od koje su ostali samo neprijateljstvo i gorčina, i drugoj, mladalačkoj, prvoj, neopreznoj, koja se tek rađa (između dragog nam viteza i gospe visokog, previsokog roda iz naslova). Okvir priče je više nego dobar, ali razrada deluje zbrkano i neubedljivo, čemu umnogome doprinose čudni dijalozi nad kojima non-stop visi neki utisak nedorečenosti. E sad, ovde treba ostaviti mesta sumnji - da li je za to kriv Herman ili stara boljka u Srba kada se radi o francuskim stripovima koji se izdaju na ovom području, nevešt prevod. Zbog toga ću Asuntu oceniti kao sasvim solidan strip, koji je uz malo truda ili još 5-6 nacrtanih strana koje bi priči dozvolile da diše mogao lako biti najbolji u ovom serijalu.
Onima koji su kompletirali samo Tornjeve preporučujem kupovinu, makar zbog crteža.
Kupio i pročitao 11-ti Boa Mori - Asunta. Poslednji Boa Mori za koji je sam Herman pisao scenario, nadalje ga zamenjuje sin.
Pre svega, ovo je najlepše nacrtani Hermanom album iz ovog serijala koji posedujem, bez dileme. Što se priče tiče, osnovna ideja je vrlo dobra. Vraćamo se u prošlost viteza Ejmara, u dane koje je proveo na Siciliji 1281-82. godine. Sicilija je u to vreme pod vlašću Anžujaca, ali nezadovoljno i ugnjetavano stanovništvo sprema pobunu. A Herman plete priču o dve nemoguće ljubavi, jednoj koja je okončana i od koje su ostali samo neprijateljstvo i gorčina, i drugoj, mladalačkoj, prvoj, neopreznoj, koja se tek rađa (između dragog nam viteza i gospe visokog, previsokog roda iz naslova). Okvir priče je više nego dobar, ali razrada deluje zbrkano i neubedljivo, čemu umnogome doprinose čudni dijalozi nad kojima non-stop visi neki utisak nedorečenosti. E sad, ovde treba ostaviti mesta sumnji - da li je za to kriv Herman ili stara boljka u Srba kada se radi o francuskim stripovima koji se izdaju na ovom području, nevešt prevod. Zbog toga ću Asuntu oceniti kao sasvim solidan strip, koji je uz malo truda ili još 5-6 nacrtanih strana koje bi priči dozvolile da diše mogao lako biti najbolji u ovom serijalu.
Onima koji su kompletirali samo Tornjeve preporučujem kupovinu, makar zbog crteža.
neomedjeni- Zaslužan član
- Datum upisa : 26.06.2012
Broj poruka : 323
Re: Hermann Huppen - Dzeremaja & co.
Treba sam sebe da ispravim. Sinoć mi je, nakon što sam postovao ovde, palo na pamet da se nešto u vezi godina možda ne slaže, proverio i došao do sledećeg.
Mislio sam da je Asunta priča o mladom Ejmaru iz Tornjeva, ali hronološki to je nemoguće. Ejmar iz Tornjeva je u zrelom dobu učestvovao u krstaškim ratovima, odnosno našao se u Anadoliji dok je još bila pod vlašću krstaša, i premda nema preciznih vremenskih odrednica, jasno je da se radi o vremenu u kom je religijski zanos jak, hodočašća tek krenula i krah krstaša još dalek. Mladi Ejmar iz Asunte je na Siciliji 1281. godine, a krstaši su konačno poraženi i isterani iz svete zemlje samo deset godina kasnije, 1291. godine, kada je pala Akra. Možda se radi o Ejmarovom sinu, rođenom na kraju 10-og albuma Tornjeva?
Zatim sam pročitao Rodriga, a usput su na Darkvudovom sajtu stigli neki odgovori na moje pitanje. Svi albumi iz Boa Mori serijala su o Ejmarovim potomcima, a Ejmar iz Asunte nije mladi Ejmar, već najverovatnije Ejmarov sin, rođen na kraju Tornjeva.
Mislio sam da je Asunta priča o mladom Ejmaru iz Tornjeva, ali hronološki to je nemoguće. Ejmar iz Tornjeva je u zrelom dobu učestvovao u krstaškim ratovima, odnosno našao se u Anadoliji dok je još bila pod vlašću krstaša, i premda nema preciznih vremenskih odrednica, jasno je da se radi o vremenu u kom je religijski zanos jak, hodočašća tek krenula i krah krstaša još dalek. Mladi Ejmar iz Asunte je na Siciliji 1281. godine, a krstaši su konačno poraženi i isterani iz svete zemlje samo deset godina kasnije, 1291. godine, kada je pala Akra. Možda se radi o Ejmarovom sinu, rođenom na kraju 10-og albuma Tornjeva?
Zatim sam pročitao Rodriga, a usput su na Darkvudovom sajtu stigli neki odgovori na moje pitanje. Svi albumi iz Boa Mori serijala su o Ejmarovim potomcima, a Ejmar iz Asunte nije mladi Ejmar, već najverovatnije Ejmarov sin, rođen na kraju Tornjeva.
neomedjeni- Zaslužan član
- Datum upisa : 26.06.2012
Broj poruka : 323
Re: Hermann Huppen - Dzeremaja & co.
Hvala. Volim Hermana. Ostalo je još da kupim 13. i 14. album, i imaću sve od Boa Morija što je izašlo u Srbiji.
neomedjeni- Zaslužan član
- Datum upisa : 26.06.2012
Broj poruka : 323
Re: Hermann Huppen - Dzeremaja & co.
Boa Mori 13 - Luda Gretel
Pročitao, prespavao veče, otišao na posao, doručkovao, radio (prekovremeno), vratio se, večerao, pogledao basket... Impresije nisu nimalo izmenjene ovo je teška glupost, jedan od najgorih francuskih stripova koje sam pročitao u životu. Matorom Hermanu je bolje bilo da, umesto da izgubi silne sate crtajući ovu ovu ovu "priču", odvede malo sina na stranu i objasni mu da iver kadkad padne daleko od klade. Nošen vetrom ili već kako.
Šta ne valja? Praktično sve, ali da ne biste morali da mi verujete na reč, izdvojiću nekoliko bisera:
1. Ako zanemarimo 6. album, oko koga se svi uglavnom slažemo da je najlošiji, barem do ove katastrofe, Boa Mori je serijal koji je pristalice sticao prepoznatljivim realističnim stilom pripovedanja, bez ikakvog upliva onostranog. E ovde nema ništa od toga. Vradžbine i čaranje na sve strane, kao da je radnja smeštena u Srednju Zemlju umesto srednjovekovnu Evropu. Horda demona prizvanih iz pakla napada jedan grad, a što je najgore, bez ikakvog rezona su prizvani na scenu, jer ionako nisu ništa postigli, budući da lako bivaju satrti od strane preplašenih građana.
2. Vojnici i sveštenici tri puta dolaze da hapse članove jedne porodice zbog jeresi. Tri puta, svaki put za po jednu osobu. Težak debilizam ili može biti primaju platu po satu rada?
3. Mladić preživljava na krovovima grada nekoliko meseci, s vremena na vreme se pojavljujući i ubijajući vojnike strelicama iz samostrela. Naravno, za sve to vreme, nikom nije palo na pamet da organizuje bilo kakvu poteru, možda tadašnje vojne snage nisu imale dovoljno ljudi vičnih penjanju.
4. Kesa sa 700 zlatnika koju svi žele i oko koje se vrti cela priča prelazi iz ruke u ruku, ali se stalno vraća u jedan isti kraj, u jednu istu kuću. Svet je mali, slučajnosti se stalno događaju, ja sam dobio sedmicu na lotou triput...
5. Omiljeni mi detalj. Ejmarov potomak iz ove priče na samrti, nema snage da se pomeri, ali ima da kresne mladu seljančicu kako bi produžio lozu. Napolju, po najgoroj zimi, na minus deset i nešto. I naravno, jednom je bilo dovoljno da dete bude začeto.
Pročitao, prespavao veče, otišao na posao, doručkovao, radio (prekovremeno), vratio se, večerao, pogledao basket... Impresije nisu nimalo izmenjene ovo je teška glupost, jedan od najgorih francuskih stripova koje sam pročitao u životu. Matorom Hermanu je bolje bilo da, umesto da izgubi silne sate crtajući ovu ovu ovu "priču", odvede malo sina na stranu i objasni mu da iver kadkad padne daleko od klade. Nošen vetrom ili već kako.
Šta ne valja? Praktično sve, ali da ne biste morali da mi verujete na reč, izdvojiću nekoliko bisera:
1. Ako zanemarimo 6. album, oko koga se svi uglavnom slažemo da je najlošiji, barem do ove katastrofe, Boa Mori je serijal koji je pristalice sticao prepoznatljivim realističnim stilom pripovedanja, bez ikakvog upliva onostranog. E ovde nema ništa od toga. Vradžbine i čaranje na sve strane, kao da je radnja smeštena u Srednju Zemlju umesto srednjovekovnu Evropu. Horda demona prizvanih iz pakla napada jedan grad, a što je najgore, bez ikakvog rezona su prizvani na scenu, jer ionako nisu ništa postigli, budući da lako bivaju satrti od strane preplašenih građana.
2. Vojnici i sveštenici tri puta dolaze da hapse članove jedne porodice zbog jeresi. Tri puta, svaki put za po jednu osobu. Težak debilizam ili može biti primaju platu po satu rada?
3. Mladić preživljava na krovovima grada nekoliko meseci, s vremena na vreme se pojavljujući i ubijajući vojnike strelicama iz samostrela. Naravno, za sve to vreme, nikom nije palo na pamet da organizuje bilo kakvu poteru, možda tadašnje vojne snage nisu imale dovoljno ljudi vičnih penjanju.
4. Kesa sa 700 zlatnika koju svi žele i oko koje se vrti cela priča prelazi iz ruke u ruku, ali se stalno vraća u jedan isti kraj, u jednu istu kuću. Svet je mali, slučajnosti se stalno događaju, ja sam dobio sedmicu na lotou triput...
5. Omiljeni mi detalj. Ejmarov potomak iz ove priče na samrti, nema snage da se pomeri, ali ima da kresne mladu seljančicu kako bi produžio lozu. Napolju, po najgoroj zimi, na minus deset i nešto. I naravno, jednom je bilo dovoljno da dete bude začeto.
neomedjeni- Zaslužan član
- Datum upisa : 26.06.2012
Broj poruka : 323
Re: Hermann Huppen - Dzeremaja & co.
neomedjeni ::Pročitao, prespavao veče, otišao na posao, doručkovao, radio (prekovremeno), vratio se, večerao, pogledao basket... Impresije nisu nimalo izmenjene ovo je teška glupost, jedan od najgorih francuskih stripova koje sam pročitao u životu.
Brate, ti kada popljuješ - baš popljuješ
Ne znam zašto ali ja nikada nisam gotivio Boa Mori
Što bi rekli "nikad mu nisam dao šansu"
Re: Hermann Huppen - Dzeremaja & co.
Najgore je što ga ja gotivim, štaviše, držao sam palčeve da i ova epizoda bude bar solidna, iako su mi svi govorili da ničemu ne valja i bili u pravu. Nego, izgleda da nikada ovde nisam postovao svoj osvrt na glavni serijal, Tornjeve, koji su mi veoma dragi. Pa da iskoristim priliku, ovo je od pre mesec dva.
Kao što pre neki dan rekoh, dovršio sam i drugih 5 albuma Tornjeva Boa Morija. Kako ja vidim Hermanov serijal, mogao bi se podeliti na tri celine.
Prvu i ubedljivo najbolju obuhvataju albumi od 1 do 5, u kojima se upoznajemo sa pravdoljubivim vitezom bezemljašem Ejmarom od Boa Morija i njegovim vernim štitonošom Olivijeom. Ovaj dvojac krstari uzduž i popreko Evropom, pokušavajući da zaradi novac kojim bi Ejmar platio vojsku za ponovno osvajanja dvorca koji mu po pravu pripada, "čije su kule najlepše i najviše u hrišćanskom svetu", Boa Morija. Put im se često ukršta sa bandom zidara Žeroma, koga su smrt voljene žene i društvena nepravda gurnuli na drugu stranu zakona. Kulminaciju ovog dela sage predstavlja peti album, u kome su razbojnici konačno zbrisani, premda je nesrećni Žerom uspeo da pobegne. O ovim stripovima sam već pisao, pa da se ne ponavljam previše.
Ne može se reći da je drugi ciklus, koji pokrivaju albumi 6-9, loš, ali ni prećutati da je za koplje slabiji od prvog. U ovom delu priče pratimo Ejmara, koji je doneo odluku da se otisne na krstaški pohod, na njegovom putovanju u Svetu zemlju, preko balkanskih gudura, bliskoistočnih pustinja, borbi koje je tamo vodio, sve do povratka u Evropu. Uvodni šesti album, Sigurd, je i najslabiji u celoj seriji. Nikako mi nije jasno zašto je Herman u pripovedanje, koje se do tada i od tada strogo držalo realističnog pristupa, ubacio mitološko-folklorne elemente. Sigurd poslednji put, u vikinškom zamku čiji su žitelji pokršteni već 100 godina, na nekoliko dana oživljava drevne nordijske mitove kako bi jedna stara nepravda bila ispravljena. Scenario je, kao što rekoh, netipičan, odveć haotičan i gotovo nerazumljiv, jedina pozitivna stvar koju mu mogu pripisati je što me je beli konj koga je nemoguće uhvatiti podsetio na predivnu središnju priču Murkokovog "Mornara na moru sudbine", Plovidbu kroz sadašnjost, o gotovo besmrtnom melniboneanskom plemiću koji vekovima beži od konja (naizgled) bez jahača, koji ga svugde prati, kroz vreme i prostor. Sedmica, Vilijam, je već bolja, i predstavlja hroniku putovanja brojne grupe hodočasnika putevima Jugoistočne Evrope ka Maloj Aziji. Herman uverljivo opisuje sve nedaće koje su pogađale takve putnike i njihove zaštitnike, kao što su glad , žeđ, nepoznavanje terena, bolesti, (s razlogom) neprijateljski raspoloženo domaće stanovništvo (jer čovek je čoveku vuk, a ljudi koje ne poznajemo su pre potencijalne ubice /žrtve nego prijatelji). Osmi album, Seldžuk, novi je pad u pripovedanju. Hodočasnike zatičemo u Anadoliji, gde brzo imamo priliku da se uverimo da problemi koji su ih pratili na putu kroz staru dobru Evropu nisu iščezli s prelaskom u Aziju. No, priča o državnim zaverama i izgubljenim glasnicima je nekako suviše bleda i neuverljiva, deluje gotovo kao da je na silu sklepana i servirana čitaocima, a sam kraj, odnosno, da budem precizniji, vizantinčev kraj, mi je totalno besmislen i bezrazložan. Trebalo je oko ovoga Herman više da se potrudi. No, deveti album, Kaled, predstavlja džinovski korak napred. Čini mi se da mi je Rope pomenuo da mu je ovo najdosadnija priča u celim Tornjevima; meni je bila najzanimljivija i najdinamičnija u drugom ciklusu. Jedina zamerka koje mogu da uputim autoru je predugo Kaledovo umiranje, koje gotovo da može da se meri sa Trinitinom smrću u trećem Matrixu, a Marketprintu na naročito lošem prevodu ovog albuma. Ali priča o tome kako je Ejmar konačno osvojio svoje blago i zaputio se natrag na Stari kontinent da dovrši svoju potragu za Tornjevima Boa Morija mi je bila sve sem dosadna...
Deseti album, Olivije, sam predstavlja istovremeno i treću celinu i zaključak serijala. Ovde je autor dozvolio pukotinama koje smo kroz priče drugog ciklusa počeli da naziremo u Ejmarovom oklopu da se konačno prošire (u šestici ga vidimo očajnog, kako se prvi put bezrazložno breca na nedužnog Olivijea, u sedmici teško bolesnog, osmici iznurenog, a u devetom albumu postaje jasno da ga polako napušta telesna snaga). Sada, na kraju priče, Ejmar je umorni i ostareli, ali bogati vitez, koji je konačno došao nadomak pobede - konačnog osvajanja doma za kim je oduvek žudeo. Ali mnoge stvari nisu kao što su ranije bile, pri tom se ne misli samo na njegove umanjene sposobnosti, već i na njegov odnos sa Olivijeom, koji je potpuno zanemario svoje dužnosti i pretvorio se u tešku pijanduru. Herman možda i greši što u završnici sage pribegava pripovedanju iz štitonošinog ugla, čime nam uskraćuje priliku da se bolje upoznamo sa ovim novim Ejmarom, koji je drskiji i hladniji, okružen svitom novih prijatelja, oženjen devojkom mnogo mlađom od sebe. Mada, nije nezanimljiva ni Olivijeova priča, dok pratimo njegovo batrganje kroz blato u koje se sam uvalio, a čije razloge nam dozvoljava tek da naslutimo, a tiču se izgleda gospodarove mlade žene. Klasičan razlog za kraj jednog divnog prijateljstva, ali uvek uverljiv, zar ne? I da, Tornjevi su tu, na dohvat ruke, ali njihovi dosadšnji stanari ne nameravaju da ih predaju bez borbe...
Može li čovek sam da se izdigne iz blata i konačno ostvari životni san?
Kao što pre neki dan rekoh, dovršio sam i drugih 5 albuma Tornjeva Boa Morija. Kako ja vidim Hermanov serijal, mogao bi se podeliti na tri celine.
Prvu i ubedljivo najbolju obuhvataju albumi od 1 do 5, u kojima se upoznajemo sa pravdoljubivim vitezom bezemljašem Ejmarom od Boa Morija i njegovim vernim štitonošom Olivijeom. Ovaj dvojac krstari uzduž i popreko Evropom, pokušavajući da zaradi novac kojim bi Ejmar platio vojsku za ponovno osvajanja dvorca koji mu po pravu pripada, "čije su kule najlepše i najviše u hrišćanskom svetu", Boa Morija. Put im se često ukršta sa bandom zidara Žeroma, koga su smrt voljene žene i društvena nepravda gurnuli na drugu stranu zakona. Kulminaciju ovog dela sage predstavlja peti album, u kome su razbojnici konačno zbrisani, premda je nesrećni Žerom uspeo da pobegne. O ovim stripovima sam već pisao, pa da se ne ponavljam previše.
Ne može se reći da je drugi ciklus, koji pokrivaju albumi 6-9, loš, ali ni prećutati da je za koplje slabiji od prvog. U ovom delu priče pratimo Ejmara, koji je doneo odluku da se otisne na krstaški pohod, na njegovom putovanju u Svetu zemlju, preko balkanskih gudura, bliskoistočnih pustinja, borbi koje je tamo vodio, sve do povratka u Evropu. Uvodni šesti album, Sigurd, je i najslabiji u celoj seriji. Nikako mi nije jasno zašto je Herman u pripovedanje, koje se do tada i od tada strogo držalo realističnog pristupa, ubacio mitološko-folklorne elemente. Sigurd poslednji put, u vikinškom zamku čiji su žitelji pokršteni već 100 godina, na nekoliko dana oživljava drevne nordijske mitove kako bi jedna stara nepravda bila ispravljena. Scenario je, kao što rekoh, netipičan, odveć haotičan i gotovo nerazumljiv, jedina pozitivna stvar koju mu mogu pripisati je što me je beli konj koga je nemoguće uhvatiti podsetio na predivnu središnju priču Murkokovog "Mornara na moru sudbine", Plovidbu kroz sadašnjost, o gotovo besmrtnom melniboneanskom plemiću koji vekovima beži od konja (naizgled) bez jahača, koji ga svugde prati, kroz vreme i prostor. Sedmica, Vilijam, je već bolja, i predstavlja hroniku putovanja brojne grupe hodočasnika putevima Jugoistočne Evrope ka Maloj Aziji. Herman uverljivo opisuje sve nedaće koje su pogađale takve putnike i njihove zaštitnike, kao što su glad , žeđ, nepoznavanje terena, bolesti, (s razlogom) neprijateljski raspoloženo domaće stanovništvo (jer čovek je čoveku vuk, a ljudi koje ne poznajemo su pre potencijalne ubice /žrtve nego prijatelji). Osmi album, Seldžuk, novi je pad u pripovedanju. Hodočasnike zatičemo u Anadoliji, gde brzo imamo priliku da se uverimo da problemi koji su ih pratili na putu kroz staru dobru Evropu nisu iščezli s prelaskom u Aziju. No, priča o državnim zaverama i izgubljenim glasnicima je nekako suviše bleda i neuverljiva, deluje gotovo kao da je na silu sklepana i servirana čitaocima, a sam kraj, odnosno, da budem precizniji, vizantinčev kraj, mi je totalno besmislen i bezrazložan. Trebalo je oko ovoga Herman više da se potrudi. No, deveti album, Kaled, predstavlja džinovski korak napred. Čini mi se da mi je Rope pomenuo da mu je ovo najdosadnija priča u celim Tornjevima; meni je bila najzanimljivija i najdinamičnija u drugom ciklusu. Jedina zamerka koje mogu da uputim autoru je predugo Kaledovo umiranje, koje gotovo da može da se meri sa Trinitinom smrću u trećem Matrixu, a Marketprintu na naročito lošem prevodu ovog albuma. Ali priča o tome kako je Ejmar konačno osvojio svoje blago i zaputio se natrag na Stari kontinent da dovrši svoju potragu za Tornjevima Boa Morija mi je bila sve sem dosadna...
Deseti album, Olivije, sam predstavlja istovremeno i treću celinu i zaključak serijala. Ovde je autor dozvolio pukotinama koje smo kroz priče drugog ciklusa počeli da naziremo u Ejmarovom oklopu da se konačno prošire (u šestici ga vidimo očajnog, kako se prvi put bezrazložno breca na nedužnog Olivijea, u sedmici teško bolesnog, osmici iznurenog, a u devetom albumu postaje jasno da ga polako napušta telesna snaga). Sada, na kraju priče, Ejmar je umorni i ostareli, ali bogati vitez, koji je konačno došao nadomak pobede - konačnog osvajanja doma za kim je oduvek žudeo. Ali mnoge stvari nisu kao što su ranije bile, pri tom se ne misli samo na njegove umanjene sposobnosti, već i na njegov odnos sa Olivijeom, koji je potpuno zanemario svoje dužnosti i pretvorio se u tešku pijanduru. Herman možda i greši što u završnici sage pribegava pripovedanju iz štitonošinog ugla, čime nam uskraćuje priliku da se bolje upoznamo sa ovim novim Ejmarom, koji je drskiji i hladniji, okružen svitom novih prijatelja, oženjen devojkom mnogo mlađom od sebe. Mada, nije nezanimljiva ni Olivijeova priča, dok pratimo njegovo batrganje kroz blato u koje se sam uvalio, a čije razloge nam dozvoljava tek da naslutimo, a tiču se izgleda gospodarove mlade žene. Klasičan razlog za kraj jednog divnog prijateljstva, ali uvek uverljiv, zar ne? I da, Tornjevi su tu, na dohvat ruke, ali njihovi dosadšnji stanari ne nameravaju da ih predaju bez borbe...
Može li čovek sam da se izdigne iz blata i konačno ostvari životni san?
neomedjeni- Zaslužan član
- Datum upisa : 26.06.2012
Broj poruka : 323
Strana 1 od 2 • 1, 2
forum.svetstripa.net :: Revija svetskih stripova :: Evropski strip - Francusko-belgijska škola stripa
Strana 1 od 2
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu