propaganda : izmedju očaja i ludila

http://www.pressonline.rs/sr/vesti/PresMagazin/story/208109/U+ratu+prvo+umire+istina%2C+a+ra%C4%91aju+se+stripovi.html
U ratu prvo umire istina, a rađaju se stripovi

Kako su se tukli Bosmen, Hrvoje i Knindže malo ko se seća, ali efekat onoga što su ovi propagandni stripovi podstakli devedesetih tiče se svakoga
Ratno ludilo devedesetih godina ne bi bilo potpuno da sve strane u sukobu nisu vodile i propagandni rat. Sve televizije u Hrvatskoj, Srbiji i Bosni utrkivale su se u navijanju za svoje, a ljuta borba prenela se i na strip. Po staroj izreci da u ratu prvo umire istina, tako su u vihoru rata na prostoru Jugoslavije nastali specifični superheroji za jednokratnu upotrebu - u Srbiji su to bile Knindže, u Hrvatskoj hrabri čovek od kamena Super Hrvoje, a u Bosni i Hercegovini snažni, pravdoljubivi i naočiti Bosmen.

Da počnemo od veselog Bosanca. Priča o Bosmenu objavljena je 1994. godine, a radnja počinje u mirnom gradu Sarajevu, u kojem je živeo jedan običan mladić, bosanski čovek koji će odigrati ulogu koje nije bio ni svestan.


- Izgledalo je da je sve izgubljeno, jer smrt je dolazila tiho pružajući svoje krake po cijeloj zemlji Bosni... Bio je to bosanski čovjek, poseban po mnogo čemu. Bosmen čovjek, natčovjek, Bosmen, oličenje plemenitosti i poštenja, ali i ratnika kakvog čovječanstvo dosada nije imalo prilike upoznati... I pobjede za svoj narod, jer Bosmen ne zna za poraz, Bosmen to su pobjede - ovim rečima započinje saga o superheroju, koji će se suprotstaviti četnicima.
Jasno je da su autor scenarija Jusuf Hasanbegović i crtač Ozren Pavlović želeli da se obrate mladim Bosancima koji stasavaju u užasnom ratu. Bosmen je predstavljen kao dobrica koji ima finu devojku, uživa u izlascima u sarajevske kafiće, „nabucava" mišiće u teretani po ceo dan, vozi motor i svira gitaru. On, koji se uvek osećao „vezanim za kosmos", sluti da se priprema veliko zlo sa svih stana. Prilikom jednog džoginga, primećuje bradate ljude koji razgovaraju o granatiranju Sarajeva. Jedan glas razuma među njima govori da ne treba rušiti grad koji je i njihov, a drugi zlikovac mu kaže: „Biće naše tek kada ga zauzmemo i sve ih pobijemo."

- I kad ga zauzmemo, pit ćemo krv umjesto rakije - govori četnik.

Bosmen trči nazad u grad da bi sunarodnike obavestio o katastrofi koja se sprema, ali, kako to biva, niko mu ne veruje. Čak mu se i podsmevaju, govoreći mu da je plašljivac i da se pravi važan. Zlikovci silaze u grad i pada i prva žrtva, Suada Dilberović, devojka koja je zaista poginula na početku rata u Bosni. Malo je reći da je neukusno u ovakav strip staviti pravu ličnost, ali takvo je bilo vreme. Bosmen uzima mitraljez u ruke i kreće u obračun sa zlikovcima. Prva pobeda je izvojevana, a prvi i jedini broj „Bosmena" završava se rečima:

- Tako je Bosna dobila svog Bosmena. Čovjeka neviđene hrabrosti i ratničkih sposobnosti, sadašnjosti i budućnosti, pred kojim su bile brojne avanture i opasnosti - zaključuje autor.


Ko je jači, Super Hrvoje ili Knindža? Da krenemo od natčoveka iz „lijepe njihove". Autori Siniša Ercegovac i Nikola Listeš su 1992. godine objavili prvi broj „Super Hrvoja", čoveka koji kada položi ruke na kamen, postaje kameni čovek. Legenda kaže da se ovaj naizgled običan čovek pretvara u superjunaka svaki put kada se nevina krv prolije na srpskohrvatskom kamenjaru. On može da ispucava kamenje iz dlanova i da se stapa sa kamenom površinom. Komentarišući nastanak ovog ozbiljnog autorskog pobačaja, Listeš je izjavio da je Hrvoje nastao po ugledu na Supermena.

- Prva epizoda odlično se primila. I kritike su bile odlične, ali ipak druga epizoda koju je nacrtao Siniša nije ugledala svetlost dana. Ni dan-danas ne znam zašto se taj projekt ugasio iako je imao prodajnu budućnost i tržište. Znam da su ga hrvatski vojnici oduševljeno prigrlili. Strip je bio ugašen verovatno zato što je imao hrvatski predznak. Pravo je čudo da i Super Hrvoje nije završio u Hagu zbog prekomerne upotrebe vatre, recimo, ili zbog zločinačkog poduhvata, ha, ha... Danas čujem da je među strip-kolekcionarima jako tražen, a naročito u Srbiji. Meni i danas dođu ljudi i pitaju kada će druga epizoda i šta se događa sa Super Hrvojem u njoj. Nažalost, tada nismo znali da će to biti i jedini objavljeni strip-album o Domovinskom ratu - rekao je Listeš.


Efektno sredstvo - Svet voli propagandu

Stripovi i karikature koje služe dnevnoj politici i ratnoj propagandi nisu ekskluzivno srpsko-hrvatsko-bosanski proizvod. Stripovi kao veoma efektno sredstvo komunikacije često su korišćeni u propagandne svrhe, posebno u Drugom svetskom ratu. Amerikanci su često koristili već postojeće strip-junake koji su, u uslovima borbe protiv nacizma, postajali ratni pamfleti. Najpoznatiji je, svakako, Supermen, koji se u ratnim epizodama borio protiv Nemaca. Strip „Kapetan Amerika", koji je nastao 1941. godine, u toku celog Drugog svetskog rata bio je posvećen borbi protiv Nemačke. Superheroj Kapetan Amerika i jeste osmišljen kao klasičan propagandni strip, koji su Amerikanci primenjivali u najrazličitijim situacijama, po potrebi državnih interesa. Posle Drugog svetskog rata, ovaj junak je počeo da se bori protiv novog zla i opasnosti - komunizma.

Usput, dugogodišnji šef Federalnog istražnog biroa, čuveni Džej Edgar Huver, takođe je koristio strip kako bi sebe predstavio kao neustrašivog borca protiv kriminala - iako praktično nije napuštao svoju kancelariju, u crtanom obliku prikazivan je kao neustrašivi borac, koji sa mašinkom u ruci juri mafijaše po SAD.

Nacisti su svoju propagandu mahom zasnivali na najmoćnijem mediju, preko filmova Leni Rifenštal ili ostvarenja sa antisemitskom tematikom. Imali su i satirični časopis „Lustige Blater", koji je ismevao Čerčila, Ruzvelta i Staljina, uz neizbežno ismevanje i ponižavanje Jevreja.
Jašta, sjajan kolekcionarski primerak. Ova varijanta stripovanog rata za otadžbinu ima sve osobine klasičnog propagandnog štiva - Super Hrvoje sa lakoćom lomi srpske tenkove koji krenu prema svetom hrvatskom kamenjaru, a četnici su predstavljeni kao ljudi sa licem majmuna. Kada Hrvoje udari oni u strahu uzvikuju, na ekavici: „Ovo nisu čista posla! Bežimo, bre!" ili „Bežimo, jebote!"

Kako dolazi do ovakvih izleta u propagandu? Prema rečima Saše Rakezića (Aleksandra Zografa), jednog od naših najistaknutijih strip-autora, u situaciji rata u Jugoslaviji koristila su se sva sredstva propagande, pa je to u jednom momentu uključilo i strip.

- Iskreno, čuo sam za te stripove, ali nisam imao priliku da ih čitam, što samo govori koliko su značajni. Mi smo bili zemlja sa solidnom istorijom stripa i bilo je autora koji su bili zainteresovani za tu vrstu posla, pa je praktično bilo pitanje vremena kada će neki nacionalni genije da ih uposli - kaže Rakezić.


Što se tiče činjenice da nijedan od ratnih stripova devedesetih nije poživeo dalje od drugog broja, Rakezić kaže da to nije ništa čudno, s obzirom na crno-belu i pojednostavljenu radnju, što čitaocu nije zanimljivo. Naš sagovornik smatra da strip prvobitno nije nastao kao sredstvo propagande, bar ne u meri u kojoj je to bio film i drugi mediji.

- U propagandi se koriste mediji koji lako mogu da dođu do širokih narodnih masa, ali savremeni strip, koji je nastao u 19. veku u Americi, nije imao veze s propagandom. Pre je to bila karikatura, koja je često korišćena u propagandne svrhe u toku svetskih ratova - kaže Rakezić.

Da bi slika o ratu stripova bila potpuna, ne bi bilo fer da se ne osvrnemo i na produkt izdavačke delatnosti lista „Politika", u jesen 1991. godine, kada se na kioscima pojavilo delo „Knindže - vitezovi Srpske Krajine". Za razliku od bosanskih i hrvatskih majstora, naši su dogurali do famoznog drugog broja. Nije što su naši, ali jesu malo realniji od heroja kod bivše braće - Knindže u stripu su u nekoj meri ljudi od krvi i mesa, ali mnogo žestoki i nepobedivi. Zovu se tvrdo pravoslavno - Sava, Radojica, Grujica, a u sukobe utrčava i legendarni Starina Novak. To su sve ponajbolji sinovi otadžbine, vekovni borci za slobodu Srbije, znaju sve borilačke veštine i perfektno govore strane jezike, dakle, intelektualci. Hrvati su krvoločne srboubice, ne odvajaju se od „srbosjeka", izuma iz Jasenovca, i skloni su fašističkim frazama tipa:

- Za Srbe nema milosti! Nož, metak, konopac! Lijepu našu moramo osloboditi od smrada balkanskih Cigana... Samo mrtvi Srbi su dobri Srbi - urlale su ustaše.

Bilo, ne ponovilo se, ni u stripu.

Stanko Stamenković

He, he, secam se Knindzi...cak sam i kupio dvojku svojevremeno (neutaziva stripovska glad), stavise, dopala mi se
Bese tu svega i svacega, kao spesl gest starovi - Tudjman, Boljkovac, Spegelj, Martic...
Za ove Hrvoja i Bosmana prvi put cujem, i naravno - voleo bih da ih imam, kao i Knindze, kao uspomenu na carobne devedesete.

Čuvaj to, potencijalni muzejski eksponat ( ili ponudi Andjelini Žoli za milionče kao neoboriv dokaz o srBskoj krivici )

Video sam Super Hrvoja i Knindže!
Loši stripovi!
Bosmena nisam video ali verujem da ih i on prati u lošem kvalitetu!

@Crow
A pa nemam ga vise :)

@Kobra
Cika Tozo, gde je bio bolji crtez? :-D

Ne postoji bolji crtež već onaj koji je manje loš!
Hrvoje je rađen kako se to rade američki super junaci a Knindže prilično liče na Bonelija tako da ih je teško porediti!
Ipak, malo manje loš su bile Knindže!
Isto to mislim i za scenario s tim što je razlika mnogo veća!

kako bilo, Knindze su bile i prvi primer merchandisinga u domacem stripu. Sponzor izdanja je bila duvanska indutrija Vranje i sad, kada se tarapana zavrsila i hrabri knindza izbavio iz zlocestih ustaskih ruku dedu i njegovog unuka, djed kaze: Al bi sad zapalio duvan, a mali, u poslednjem kadru odnekud vadi paklicu i pokazuje: evo ti djede Wells vranjanski

milandj3 :: a mali, u poslednjem kadru odnekud vadi paklicu i pokazuje: evo ti djede Wells vranjanski

Ti stripovi su verovatno najveca profesionalna sramota ljudi koji su ih radili. Vratili su YU strip u kameno doba. Na nivo Mirka i Slavka. S tim sto je Nikad robom imao neprevazidjeni sarm u odnosu na ove pizdarije. Procitao sam jednu epizodu Knindzi 91. a video sam i Super Hrvoja. Stideo sam se umesto autora.
Ovakvo prostituisanje stripa u najprljavije svrhe je i unistilo strip kulturu u devedesetim. Dobro sad preterujem. Ali je sigurno imalo uticaja.
O ovome je pisao i Ivan Colovic u Bordelu ratnika.

Šćiponja, Super Hrvoje, Bosmen i Knindže - nacionalni strip heroji sa Balkana

http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Zanimljivosti/327106/Sciponja-Super-Hrvoje-Bosmen-i-Knindze--nacionalni-strip-heroji-sa-Balkana

O ovoj temi generalno (i fenomenu)sam nešto malo pisao i na Darkwood-ovom forumu,i stvarno nemam više komentara.Bojim se da ne kažem nešto što bi se kasnije moglo upotrebljavati van konteksta.

Ali najviše me je šokirala,da tako kažem,činjenica da je ovaj "strip" Šćiponja predstavljen u kulturno-informacionom centru Evropske Unije????????????

O kakvoj je tu kulturi reč,i o kakvim idejama i vrednostima se govori u "stripu" ovakvog tipa,možemo samo da pretpostavimo.(a i da pitamo predstavnike kulturno-informacionog centra EU)

Sjajno Crow!

Odlična ilustracija koja (pametnom) govori više od hiljadu reči.

Fantastično!
Ovoliko gluposti na jednom mestu je teško naći!

Nisam mogao da se odlučim za NAJ lika sa slika

Najludja je zadnja po meni

crow ::

He,he...

Ponovo slike(i malo teksta doduše)koje govore umesto hiljadu reči.