Šta se čita ovih dana ?

Razmišljao sam o tim novim + poneka ranija epizoda. A lepo rekoh sebi nema da nema Tex Libellusa i vidi šta se desilo

da, i mene iznenadilo to za 5 godina divan strip

Kapetan Miki 3 - Vikinska kraljica
Odavle pocinju prave stvari :)
Za 50e fenomenalno napisan i nacrtan strip. EsseGesse su u ovim pocetnim pricama crtacki daleko razigraniji i leprsaviji nego kasnije, kada im crtez postaje nekako krut...a u sledecem broju poslastica - prvi sukob s Cudesnim Licem :)
O onom odvratnom 90's Tutto (glasom Mije Aleksica) sraaaaanju u vidu dodatka...ne bih, nemam snage.

Hajde, da ne dužim previše, pošto je moj sud o ovom dijelu još uvijek u fazi formiranja - pročitao sam osam kratkih pričica novinskog serijala Vila Ajznera "The Spirit", na par preporuka. Ovo mi je prvi susret sa ovim autorom (planirao sam i da oko Božića nabavim njegovu trilogiju "Ugovor sa Bogom", no ne skrećimo sa teme) - i, zaista sam izuzetno iznenađen mnogim stvarima.

Kao prvo, serijal je značajan iz dva razloga koja se sama nameću, kao što ističe Voren Elis u predogovoru jednog od "Felovih" brojeva, navodeći Ajznera kao veliki uticaj i inspiraciju: autor je posjedovao prava na "The Spirit", i mogao je raspolagati serijalom po sopstvenom nahođenju, što je samo po sebi bilo nečuveno za tadašnje stanje na tržištu, često nemilosrdnom prema radnicima u strip-industriji. Zatim, postignuto savršenstvo forme, maksimalna iskorišćenost gustog teksta i ekspresivnog crteža: na svega sedam stranica nedeljnog novinskog dodatka, Ajzner je uspijevao da stvori relativno kompleksne zaplete, uklopljene u priče sa snažnim socijalnim elementima, koje nemilosrdno upućuju na koruptivnost društvene stvarnosti tek prohujalih "bučnih" dvadesetih i tridesetih godina. Uopšte, neke stvari su daleko ispred svog vremena, i ruše predrasude o "starim stripovima" - nadaren umjetnik je sposoban za velike stvari, u kom god periodu živio, ako postoji "okidač" i stvaralačka snaga... Prvoga se moglo naći u izobiljo, a drugu karakteristiku je Ajzner nesumnjivo posjedovao.

Crtež je odličan. Ne previše stilizovan, ali ne ni sterilno realističan, obuzdan obrazcem i formom. Određenom slobodom pri prikazivanju stvarnosti, gotovo iskrivljenošću subjektivnog doživljaja groteskne, ne fizičke, već one dublje, moralne, slike raspale lešine društva, razvija emocionalni aspekt priče i velikom ubjedljivošću dočarava autorova gledišta i poruke, podjednako ubjedljivo kao i sam tekst: to je velika, avaj, prečesto "skrivena" i "uspavana" snaga stripa, vrsne grane umjetnosti. Straćare, iskrivljena lica, prljavština i mrak koji se nadvija na vrhu svake vinjete... su ogledalo mračne strane naše prirode, kojoj se suprotstavlja fizički "savršeni" Duh, ne toliko čovjek, već kao simbol drugog puta, koji, dobronamjernim, no često naivnim i didaktičkim tonom, pokušava da uradi najbolje u datim okolnostima i obriše poneku suzu. Preživljava metke ispaljene iz velike blizine, ciglu u glavu (!), davljenje... Naivno? "Ideje su otporne na metke. A ispod ovoga plašta ni mesa ni krvi nema, već ideja."

Sama tematika je ono što bi ste očekivali od autora ovakvog glasa i "kalibra". Ono što me čudi su velike oscilacije. Prva priča, "The Last Trolley", je brižljivo komponirana psihološka drama, bolesno napeto stanje svijesti ravno određenim Kafkinim izletima u groteskno i izopačeno. Međutim, priče "El Spirito" i "Granule of Time" su primjer prevaziđenih nivoa (ne)ozbiljnosti radnje, i kvare sveukupni utisak. Dobre su, ali nemaju dubinu ostalih bisera, i ne mogu stajati u istoj kategoriji; klasični predstavnici tadašnje naučne fantastike, barem druga. Izdvojio bih priče "The Killer" i "Escape", sumornog egzistencijalističkog tona, kao zrela dijela koja ukazuju na veličinu Ajznerovog pripovjedačko-vizuelnog genija.

Mnogo toga je oslikano ovdje, živopisnošću umjetničke slike koja prelazi granice vremena, konteksta i okolnosti. I cinizam, i očaj, i društvena auto-ironija, na granici pravog samoprezira, ali i uništenje kao proizvod zla, koje se na kraju uvijek - okrene protiv samog sebe,uništavajući i zadnje ostatke razumne strukture sebe samog, bespoštedno. Spirala - ili, kako Spirit na jednom mjesto kaže, "paukova mreža" naših postupaka i njihovih posljedica, koju pletemo oko sebe, se formira u svoj svojoj strašnoj sili, na pozornici ljudskih sudbina - koje su, ovdje, uglavnom u znaku propasti i degradacije, idući lakšom stazom zla, bez dovoljno snage da se pogleda u sebe.

Definitivno ću pronaći sve ostale brojeve ovog serijala, i toplo vam ga preporučujem.

Luka, milina je čitati tvoje postove

О, хвала. Коначно сам уграбио довољно слободног времена за неке нове наслове, па сам се бацио на посао.

Pročitao ovih dana:

Bred Beron 15 - U srcu zveri. Ova epizoda mi je baš legla. Na prvi pogled deluje da kraj još nije počeo ali ja mislim da jeste. Jer sve je ovo nekako povezano sa mogućnošću završetka borbe sa Morbovima. Vidimo na najavi za sledeći broj i Bredov susret, odnosno pronalaženje njegove supruge? Nešto ne verujem da će to biti pre zadnjeg broja ili možda predzanjeg. Crtež ovog crtača je već jednom bio i prvi put mi nikako nije legao a sada jeste.

Zagor specijal 16 - Vojska duhova. Priča ništa posebno ali meni je za divno čudo bilo baš zanimljivo da čitam, i iščitao sam u cugu. Ne znam zašto ali dopao mi se ovaj specijal iako nema neku posebnu radnju, odnosno scenario. Marčelo je car pa je crtež sjajan. Odnosno bio je car pošto je umro pre 4 godine.

Prvu pricu (iz tri dela) Debelog Mister Noa 2 - Recni pirati.
Nista narocito, u oci bolno upada da je Drejk ovde izbegao vise metaka ispaljenih iz neposredne blizine nego Zagor i Teks u svojim najakrobatskijim ostvarenjima.

goksi ::Pročitao ovih dana:


Zagor specijal 16 - Vojska duhova. Priča ništa posebno ali meni je za divno čudo bilo baš zanimljivo da čitam, i iščitao sam u cugu. Ne znam zašto ali dopao mi se ovaj specijal iako nema neku posebnu radnju, odnosno scenario. Marčelo je car pa je crtež sjajan. Odnosno bio je car pošto je umro pre 4 godine.

I meni se bas dopao ovaj specijal,epizode koje je crtao Marcelo su pravi biseri kod Zagora.

Marčelo je bio odličan crtač "Nestali istraživač" je njegova prva i ubedljivo najbolja nacrtana Zagorvoa priča Pri kraju karijere malo ima oscilacija, to se i u "Vojska duhova" primećuje... Inače priča je solidna, naročito je zanimljiv onaj uvodni deo sa tvrđavom Ontario...

DD Sedmi krug; izvanredna prica. Paola Barbato, poput cetvrte sudjaje, maestralno plete niti radnje Apsolutna preporuka.

Upravo zavrsih 'Zivotinjsku karmu' 2.
Definitivno jos vise duhovitih momenata u odnosu na, takodje urnebesni, prvi deo.
Oplakao sam u delu u kome Din 'ostavlja' pusenje

Oprecni dani:
Zagor - Gospodar tame
DD Spec. - Gospodar svjetla

've been readin one've them John Constantine Hellblazers, like. Tainted Love and other wild shit. 's some frigin prouper bollicks, it is. Innit?

Тренутно покушавам да дефинишем свој однос према Дилејнијевом опусу на "Хелблејзеру", који се креће у најдраматичнијим екстремима - од потпуног презира до обожавања. Тешко је, и захтијеваће немалу количину раздвајања различитих цјелина и грана приче, које су мање или више успјешно уплетене у основу коју је саградио Алан Мур у "Чудовишту из мочваре".

Сад, мој први сусрет са овим јунаком су, као и код већине нас, била прва два БП трејда. Наравно, може се рећи да је врло добро што сам истовремено узео оба; Дилејнијеви "Првобитни греси" или изузетно одбију или привуку читаоца, док "Опасне навике" изузетно брзо стварају константиновску овисност која се манифестује махнитим снимањем скенова и тешком грозницом - провјерено, дакако. Мислим, не може се рећи да серијал није добро започео - новом, ближом и хуманијом профилизацијом Џона, не као сплеткара из сјенке, окруженим ауром непредвидљивости и мистичности, већ као човјека у равом смислу ове ријечи: психолошки склоп са својим јаким и слабим странама, који покушава да живи садашњицу и не завирује превише у узнемиријуће слике прошлости. Однос према магији и натприродном је однос зависника који зна шта је лоше за њега, зна да ће откинути и сажвакати нови комадић његове душе, а паклене ватре постати још ближе, али не може да се одупре: унутрашњи импулс његове праве природе, жеља за расклапањем унутрашњих механизама свијета, издвојеност над обичном, тупом масом, аура гуруа, циника који је видио више него што можемо и појмити... Џон Константин то воли, али постоји и цијена - тренутак схватања сопствене људскости и крхкости, најчешће у свијетлу губитка, плаћања, призора и замаха од којих се губи разум. Наш јунак, или анти-јунак, уосталом, ипак је човјек, и то је и његова заштита и слабост, истовремено.

У томе Дилејни успијева, ноншалантно, чини се готово без труда, али врло, врло убједљиво. Морал је, као и у свакој равој хорор-причи, сведен на сиве ивице и оквире које постављамо сами себи, притисак одлуке, тежина ситуације и "више добро" остају крајности на којима је Константин разапет. На крају, сваки читалац ће имати своје мишљење о овом јунаку, често опречна до апсуда; али то је у реду. "Хелблејзер" је поетична хроника узбудљивог живота која прича, сјетно, крваво, иронично, све на махове, али никада осуђујуће, без закључака који се намећу, без исцртаног закључка и "поуке за крај". Не иде то тако - како Џон рече анђелу Гаврилу: "Шта, нека пизда сједи на небесима и мјери добро и зло... у килима!!!". Можда је управо то срж оне мрачне душе која се мигољи испод страница Дилејнијевих епизода и даје им виши смисао од лутања лондонског клошара који се разбацује квази-поетичним епизодама - чињеница да је пут до пакла поплочан добрим намјерама, али да се оне не рачунају, и да други виде само резултат; као и сазнање да се ваш лични суд и морална оцјена могу разликовати од свјетске, али да посљедице неизбјежно долазе, а нико вам не гарантује да нисте јадни лудак који се заноси илузијама и самоодбрамбеним механизмима утјешне лажи. Можда би Константин, у једном бљеску мета-стриповања, био утјешен тиме што се његов поглед ипак биљежи пером и оловком вриједних писаца, са немалом дозом симпатије према њему. Можда ће га провући кроз животни пакао окрутношћу највећих садиста - писци, та "гадна сорта", пуни трикова и приповједачких илузија - али ће му дати Глас, и тихе тренутке када ће моћи да исприча Истину онако како је он види. Можда и постоји само у том виду субјективне оцјене, мада се Небо и Пакао, ти нездрави екстреми (само)дефинисања, не би сложили са тиме.

Капак који не пушта зраку свијетлости - већ води у још дубљи мрак, упркос дводимензионалности наших стрипаџијских свијетова, који се, како Мур већ показује у "Мираклмену", на крају сведу на скуп обојених тачкица: е, то вам је Џон Константин у најбољем издању. Али, али...! Не заборавимо на Дилејнијево политичарење, "либерално", а заправо подједнако нападно и самодовољно као и друге опције: зашто све гадити тоном плитке свакодневне политике, бијесне каменице упућене тачеровској Енглеској? И то је функција Прича, често, да, али опет... када то вријеме прође, када се прикључе и неистомишљеници, све што остаје су универзалне вриједности и поруке, које остају снажне. Сад, да ли у његовом "Хелблејзеру" има превише првог, а премало другог, или је пак обрнуто - остаје да се просуди, свако за себе.

(Да не говоримо о "Машини страха"... Која је најобичније хипи-пресеравање, развучени идиотлук без икакве вриједности, и издаја дотадашњег дијела серијала несувислим понирањем у паганство.)

Mister No Maxi - Bilo jednom u New Yorku
Uprkos gomili gangsterskih klisea, odlicna prica...malo me nervira sto je mali Dzeri ispao dzukela prema Lizi, ali OK.
Takodje, Frenki na kraju ispada pozitivac, uprkos svim ljudskim zivotima na savesti...pomalo problematicno s eticke strane.
Svejedno, jedan od boljih Noa.

Zagor Maxi 12 - Orlovi sa sjevera; solidna pricica sa (kvazi)istorijskom podlogom. Crtez na nivou Zagorovog staffa, los.
Zagor Almanah 9 - U oluji; vrlo dobra epizoda! Napeta u najvecem delu. Crtez...kuku majko.
Dilan Dog VC 52 - Pozdrav iz Munlajta; sjajan omaz 'Dugackom pozdravu'...scenarista se na pravi nacin uhvatio u kostac sa kultom te price, ne dopustivsi da ga isti omeksa. Vrlo lepo.

Inace, mom kolegi (koji ne kupuje stripove uopste, nego mu ja dajem na citanje Zagora, Teksa i Mister Noa (drugo ga ne interesuje)) se TOLIKO dopao gorepomenuti M.No maxi, da mi je trazio da mu kupim jedan primerak.
Odlepio covek potpuno, pevusi 'When the saints...' po ceo dan.

A majku mu, tolko sam vec cuo o Bilo Jednom u NewYorku. Jel stvarno tolko dobro?

Počeo Hellboya "Seme uništenja"...

Grujah ::A majku mu, tolko sam vec cuo o Bilo Jednom u NewYorku. Jel stvarno tolko dobro?

Da, dobro je...neuobicajeno brutalno za M. Noa.

Julija 5 - Oteti
najzad jedna prica koja lici na nesto. Dobar hostage zaplet.

Grujah ::A majku mu, tolko sam vec cuo o Bilo Jednom u NewYorku. Jel stvarno tolko dobro?

Jeste. Savršeno! Pre toga nikada nisam čitao Mr. Noa, ali je to potpuno nebitno, jer se radi o tačno određenom vremenu, određenim ljudima i određenim karakteristikama toga vremena, tako da je glavni junak mogao da bude bilo ko. Ovaj strip čitaš kao neki one shot grafički roman i ako ima da se kupi još uvek negde, ne oklevaj.

Morrison ::Dilan Dog VC 52 - Pozdrav iz Munlajta; sjajan omaz 'Dugackom pozdravu'...scenarista se na pravi nacin uhvatio u kostac sa kultom te price, ne dopustivsi da ga isti omeksa. Vrlo lepo.

Sledeće za čitanje... Jedva čekam.

Gil-galad ::

Grujah ::A majku mu, tolko sam vec cuo o Bilo Jednom u NewYorku. Jel stvarno tolko dobro?

Jeste. Savršeno! Pre toga nikada nisam čitao Mr. Noa, ali je to potpuno nebitno, jer se radi o tačno određenom vremenu, određenim ljudima i određenim karakteristikama toga vremena, tako da je glavni junak mogao da bude bilo ko. Ovaj strip čitaš kao neki one shot grafički roman i ako ima da se kupi još uvek negde, ne oklevaj.

Upravo tako.

Gil-galad ::

Grujah ::A majku mu, tolko sam vec cuo o Bilo Jednom u NewYorku. Jel stvarno tolko dobro?

Jeste. Savršeno! Pre toga nikada nisam čitao Mr. Noa, ali je to potpuno nebitno, jer se radi o tačno određenom vremenu, određenim ljudima i određenim karakteristikama toga vremena, tako da je glavni junak mogao da bude bilo ko. Ovaj strip čitaš kao neki one shot grafički roman i ako ima da se kupi još uvek negde, ne oklevaj.

Jedan je Mister No