Otkrice sveta u stripu

OTKRIĆE SVETA

LAROUSSE

01 Odisej i Aleksandar Veliki
02 Pustolovina Vikinga
03 Marko Polo
04 Kristofor Kolumbo
05 Vasko De Gama
06 Kortes i zlato Asteka
07 Pisaro kod Inka
08 Pijani brod na Amazonu
09 Magelan na putu ovo sveta
10 Kartije u Kanadi
11 Niz Misisipi
12 Gusar Drejk
13 Pravac Australija
14 Kapetan Kuk
15 Pobuna na brodu Baunti
16 Priviđenje Tombuktua
17 Livingston i Stenli u srcu Afrike
18 Na izvorima Nila
19 Gvozdeni konj
20 Darvin na Galapagosima
21 Ekspedicija Sitroen
22 Na dalekom severu
23 Operacija "Veliki skok"
24 Od zemlje do meseca

Crteži:

Dino Batalja
Hoze Bielsa
Gvido Buceli
Eduardo Koelho
Gvido Krepaks
Mauriljo Manara
Karlo Marcelo
Haime Marzal-Kanos
Rejmon Poive
Enrik Sio
Ferdinande Takoni
Serdjo Topi

Scenarija:

Zak Bastijan
Andre Berelović
Pjer Kasleks
Fransoa Lamher
Mino Milani
Žan Olivije
Klod Urdi

Istraživanje nepoznatog oduvek je predstavljalo izazov za čoveka. posebno za mlad naraštaj. Želja da se steknu nova saznanja, otkriju novi svetovi. bila je jača od svake neizvesnosli. svake prepreke. U istoriji čovećanstva otkrivanja novih svetova stalno je prisutna, i to od trenutka stvaranja prve organizovane društvene zajednice, u dolinama Nila, Tigra i Eufrala. Otkrića novih prostora, u vreme robovlasničkog sistema, feudalizma, kapitalizma i u danasnje vreme proširila su granice poznatog, bilo da su činjena brodićima, bilo svemirskim letelicama.
Sva otkrića novih zemalja imala su, ipak. u osnovi ekonomske pobude, u želji za novim izvorima ekonomike, bilo da se radilo o sirovinama, bilo o ljudskoj radnoj snazi. Uprkos svim surovostima, koja su neminovno pratila otkrića novih prostranstava, velika geografska otkrića uspostavljala su mostove medu sveiovima, dolazilo je do sinteze različitih kultura nastalih na raznim delovima zemaljske kugle. Pokoreni narodi, često upravo pod najezdom »konkvistadora«, nalazili su u sebi svoj nacionalni individualitet, pokrenuvši beskompromisnu borbu za slobodu. Osvajači su, pored prekomernog bogaćenja na račun jevtine radne snage pokorenih, imali za posledicu velike promene u sopstvenim zemljama. Valjda kao nikad dotle velika otkrića su snažno uzdrmala crkvene dogme o metafizici nepromenljivog. Vekovima građen autoritet o nepromenljivosli, trajno je uzdrman materijalističkim dokazima o svetu i vasioni. Čovećanstvo je upućeno na nova istraživanja sa materijalističkih pozicija, stvorivši za svagda sumnju u nešto što je do tada bilo neprikosnoveno.
Velika otkrića imala su za posledicu snažne migracione procese. Milioni ljudi potražili su egzistenciju u »novom svetu«. Neki u želji da dozive prosperitet, neki nasilno na dnu broda odvođeni da kao robovi služe osvajačima. Retko naseljena područja »novog sveta« nastanjena su, a dotle pusta polja obrađivana. Došlo je do integracije kultura »osvajača« i »osvojenih«. Covečanstvo je postalo univerzalno.
Zbog čega je serija koju preporučujemo zanimljivo i korisno štivo za čitaoce, posebno mlade?
Pre svega, tekst i slika na originalan, autentičan način. držeći se istorijskih činjenica, upoznaje čitaoca sa velikim otkrićima, sa njihove veličanstvene sirane, ali i sa svim surovostima i nečovečnostima, koja su ih pratila. Predvodnici i učesnici ekspedicija, u suštini su bili instrument vladajuće klase. Avanturizam i želja za pustolovinama, uz želju da se na lak način obogati, vesto su stavljeni u službu osvajanja novih izvora ljudske radne snage i privrednih dobara. Traženje puta za Indiju. Kinu. Japan, severozapadni, severoistočni prolaz, sve je bilo u funkciji osvajanja »novih duša« i novog prostora. Uprkos svemu, shvatilo se da je zemaljska kugla jedinstvena celina, a čitavo čovečanstvo upućeno na saradnju. Doduše, do ovih saznanja došlo se posle mnogih razaranja i ljudskih žrtava, lako surovo, čovečanstvo se sa ovom neminovnošću počelo da upoznaje upravo preko velikih otkrića

OTKRIĆE SVETA 1

LAROUSSE

Od Atlantika do Indije

ODISEJ MOREPLOVAC
ALEKSANDROVIM TRAGOM



Crteži Enrika Sio i Karla Marčela
Scenariji Mina Milanija i Pjera Kasteksa
u saradnji sa Fransoa Debrecenjijem

POBEDITI NEPOZNATO


U današnje vreme put oko sveta usamljenim jedrenjakom ne pruža predstavu o opasnostima plovidbe pre dve ili tri hiljade godina. Egipćani, Feničani, Grci nisu znali ni za kompas ni za sekstant: prema tome, nisu mogli da odrede geografski položaj broda na okeanu. Kako nisu raspolagali mapama, nisu mogli ni da izaberu pravac putovanja (kurs broda). Veslo i jedro bili su jedini pokretači. Nije se znalo ni za usmeravanje broda prema severu. U antičko doba mornari su polazili na putovanja u proleće i lokom leta; danju su plovili a uveče bi, radi veće sigurnosti, izvlačili brod na kopno. Trudili su se da se mnogo ne udaljavaju "od obale jer im je ona bila jedini siguran beleg. Kad bi im se desilo da protiv svoje volje budu otisnuti na pučinu, jedini vodiči bili su im zvezde, ili onaj čudesni nagon, na žalost, već davno izgubljen, koji im je omogućavao da se snalaze na osnovu jedva primelnih pojedinosti: boje vode, izgleda lalasa, pravca i ćudi vetra. Putovanja po kopnu bila su manje opasna ali duža. S konjem kao jedinom vučnom snagom i kolima kao jedinim vozilom, bile su potrebne godine da se predu odstojanja koja avion danas preleli za nekoliko časova.



Sad ćemo lakše shvatiti zašto je Aleksandar, kad je postao gospodar današnjeg Avganistana, verovao da je stigao do granica poznatog sveta: na kraju krajeva, trebalo je čekati XIII vek da Evropljani ponovo prodru u te zabačene planine. Jasnija će nam biti strahovanja i misterije Odiseje, poeme koja priča o mukama Odiseja koji je resio da prede vrata poznatog sveta, Herkulove stubove...



Međutim, ni jedan ni drugi nisu bili istraživači u pravom smislu reci. Aleksandar je bio čovek koji je verovao da je bog, ponašao se kao bog i držao svet u svojoj šaci. Odiseja, isto tako, nije dnevnik sa putovanja, već čudesna priča. Ostrvima koja su dobila ime po Kirki ili Kalipso, Lestrigonima ili Kiklopima, teško je naći geografsko ime: to su sve legendarne ličnosti kao i sam Odisej. Kralj Itake je izuzetan čovek: naoružan hrabrošću, lukavstvom i upornošću, znao je da se nosi sa opasnostima nepoznatog i da ih savlađuje.Nije li to ono što će, posle njega, raditi svi istraživači?

SVET U ONO DOBA...

1200-1180. Trojanski rat
X vek Prve pisane knjige Biblije
1000-950. U Jerusalimu vlada Solomon
814. Osnivanje Kartagine
800. Sastavljene Homerove poeme "Ilijada" i "Odiseja"
776. Prve Olimpijske igre
753. Osnivanje Rima
551-479. Živeo Konfučije
509. U Rimu, Republika
500. Hanonova i Himilkonova putovanja
V vek Rađanje budizma
490. Bitka kod Maratona: pobeda Atinjana nad Persijancima
480. Bitka kos Salamine: Atinjani uništili Kserksovu flotu
443-429. U Atini, Periklova vlada
356. Rođen Aleksandar
334. Aleksandar se iskrcava u Aziji.Pobeda nad Darijem III
331. Osnivanje Aleksandrije, Paljenje Persepolisa
330. Ubistvo Darija
326. Poraz Porusa u dolini Inda
323. Aleksandar umire u 33 godini

DRAKARI NA ISTOKU
KRALJEVI MORA

Crtež Eduarda Koelhoa, scenario Žana Olivijea Crtež Hoze Bielsa, scenario Žaka Bastijana

PUSTOLOVINA VIKINGA



Sad smo sigurni: dugi skandinavski čamci koji su došli sa Grenlanda prvi su brodovi koji su, oko hiljadile godine, pristali uz američki kontinent, skoro pet vekova pre Kristofora Kolumba. Ali, da bi se otkrila Amerika, nije dovoljno u nju doploviti brodom: potrebno je i da moreplovac bude svestan značaja svog otkrića, ili, umesio njega - naučnici, kartografi, geografi, astronomi njegovog vremena.
To nije bio slučaj sa Vikinzima: jedina geografija koja je njih zanimala bila je veština brodarenja koja im je omogućavala da plove iz luke u luku, iz pljačke u pljačku. Što se tiče sveštenika i kaludera zapadne Evrope, jedinih učenih ljudi u to vreme, njihove su misli suviše bile zaokupljene nebom da bi se mogle pozabaviti i zemljom. U njihovim očima verska pitanja mnogo su važnija od oblasti koje su otkrili nepoznati mornari sa Severa. Vikinzi nisu uspeli da osnuju neku trajnu koloniju pa otkriće Vinlanda, ili »zemlje vina«, kako su je oni nazvali, brzo je zaboravljeno.



Ipak, to nije bio mali podvig: preći oko 1.000 kilometara po nepoznatom okeanu u običnom čamcu bez palube iziskivalo je istovremeno izvanrednu brodarsku vešlinu i mnogo smelosti. Ali skandinavskim mornarima to nije bila prva duža plovidba oni su već sejali strah i trepet po obalama zapadne Evrope, od Baltika do Gibraltara, kolonizovali Island i Grenland, plovili velikim ruskim rekama sve do Kaspijskog mora, u dva maha napadali Carigrad, najveći grad poznatog sveta.
Ti njihovi uspesi možda se mogu objasniti činjenicom da je za njih pustolovina bila nešto sasvim jednostavno.



Žrtve su ih zamišljale kao demone žedne krvi dok ih mi smatramo romantičnim herojima. Vikinzi nisu bili ni jedno ni drugo već pre svega seljaci. Tražili su dobru zemlju gde bi se nastanili, pašnjake za svoju stoku, drvo za kuće i brodove. To što su po čitavoj Evropi pljačkali zlato bilo je najčešće zato da bi, po povratku u otadžbinu, kupili neki lep salaŠ, stoku i vino, držali mnogo slugu i ratnika. Nositi se sa opasnostima, prkositi smrti, činilo im se sasvim prirodnim. »Ja ću da umrem umesto tebe « rekao je jedan od njih svome drugu, »kad je tebi toliko slalo do života.« Upravo u tom jednostavnom heroizmu, tako reći svakodnevnom, krije se prava romantika Vikinga.

SVET U TO DOBA...

800. Karlo Veliki je krunisan za cara
Zapada
839. Varezi napadaju Azovsko more
840. Krunisan je Karlo Ćelavi
844. Verdenski ugovor
860. Prvi napad Vareza na Carigrad
864. Varezi stižu do Kaspijskog mora
868. U Kini je štampana prva knjiga
882. Varezi zauzimaju Kijev
885. Vikinzi (Normani) opsedaju
Pariz
911. Rolon, jedan od vikinških vođa, osniva vojvodstvo Normandiju
941. Drugi napad Vareza na Carigrad
981. Erik Crveni otkriva Grenland
987-996. Vladavina Huga Kapetana
1000. Sa olakSanjem se zapaža da tonije kraj sveta. Lajf Erikson otkriva Vinland
1016. Knut Veliki osvaja Englesku
1041. U Kini, otkriće pokretnih Štamparskih slova
1096-1099. Prvi krstaški rat

Fantasticna serija koju nazalost nisam uspeo da sakupim u celini. Znam da sam se kao klinac po Mmilocerskim plazama setao sa vikinzima, aleksandrom i markom polom pod pazuhom.

Ja se sjecam da sam ih narucivao porudzbenicom. E kakva su to vremena bila...
Uskoro prikaz svih brojeva u slicnom stilu...

Od Venecije do Pekinga
MARKO POLO
IBN BATUTA



Crtež: Enrik Šio, scenario: Andre Berelović
Crtež: Haime Marzai-Kanos, scenario: Žan Olivije

U SRCU KINE

Proći Aziju u srednjem veku nije bilo lako. To je značilo putovati tri godine sporim korakom karavana i nositi se sa bezbrojnim teško¬ćama: bezvodnim i ledenim pustinjama, klancima i lavinama najviših planina na svetu, divljim zverima ili razbojnicima. To putovanje se ne bi moglo ni ostvarili da nije bilo-gvozdene pesnice mongolskih osvajača, koji su s jednog na drugi kraj ogromnog kontinenta održavali relativan mir. Tri veka kasnije, s propadanjem njihovog carstva, ratovi su postali česti, a kra¬ljevstva tako iscepkana, da su engleski trgovci morali odustati od namere da idu tragom Marka Pola.
Taj podvig su ostvarila tri brala Polo. Međutim, on ne obuhvata ni¬jedno otkriće. Mnogo pre njih franjevački kaluderi išli su velikom mongols¬kom Kanu kao papini izaslanici, s namerom da ga preobrate u hrišćanstvo. Zahvaljujući njihovim pričama i veslima koje su donosili trgovci. Zapad je bio upozna! sa postojanjem velikih azijskih država. Ali, Marko Polo je prvi evropski putnik koji je stvari video iznutra: tokom svog dvadesetogodišnjeg boravka na Kubilajevom dvoru on je obavljao poverljive misije kod Velikog Kana, shvaiajući i voleći tu civilizaciju koja mu je bila strana.
U tome je prevazišao svoje prethodnike koji su se ograničili samo na spoljni opis zemalja i ljudi. On je otišao dalje i od Ibn Batute, koji nije pre¬koračio granice, mada veoma prostrane, muslinske civilizacije.



Poznato nam je da su opisi Marka Pola u svemu bili tačni, a ponekad čak i slabiji od stvarnosti; o tome nam svedoče kineski dokumenti do kojih smo došli. Međutim, njegovi sunarodnici nisu mu verovali. Zaostali Evrop¬ljani nisu mogli da zamisle da je Azija u mnogim oblastima daleko ispred njih. Marku Polu dali su nadimak »Gospodin Milion« - Sto je učtivo re¬čeno značilo lažljivac. Tokom dva veka, oni koji su znali da čitaju, cenili su njegovu »Knjigu o divotama«, ali kao lepu bajku... Njih su više interesovala zlatna brda, nego azijatski običaji. Tek u XV veku usijane glave oz¬biljno su shvatile Marka Pola. Zanesenjak Kristifor Kolumbo godinama je legao u postelju sa njegovom knjigom u ruci.



SVET
U ONO DOBA...

1206. Na čelu mongolskog carstva nalazi se Temudžin pod imenom Džingis Kan
1209-1212. Krstaški rat bogumila
1211. Mongolski napad na severnu Kinu
1214. Francuska pobeda kod Buvina
1220. Završena gradnja crkve Notre-Dam u Parizu
1226. Smrt Blanše Kastiljanske. Na fran¬cuskom prestolu Luj IX
1227. Smrt Džingis Kana
1241. Širenje Mongola prema zapadu, sve do mađarske ravnice
1245-1247. Jedan Zapadnjak kod Velikog Kana: Žan di Plan Karpen
1253-1255. Gijom de Ribrek u Karakorumu
1260. Kubilaj postaje car Mongola
1270. Smrt Sv. Luja u Tunisu
1271. Marko Polo napušta Veneciju
1275. Marko Polo u Pekingu
1294. Umro Kubilaj
1295. Povratak Marka Pola u Veneciju
1312. Dante piše "Božanstvenu komediju"
1314. Smrt Filipa l' Bela
1325. Prvo putovanje Ibn Batute
1328. Početak stogodišnjeg rata
1346. Poraz Francuza u Kresiju
1348. Crna kuga u Evropi
1354. Kraj putovanja Ibn Batute

Bravo Sinisa!!!!!!!!
Hvala veliko za trud!!!!!!!!!! :)

Jbt, kako mi krivo sto nije bilo ovakvih stvari kad sam ja bio klinac :(
(a i cega jos sve ne....)

Ovo mi doslo ko Jaric T. Zivadinu narodne pjesme kad je odgovarao istoriju ...

Pronalazač Novog sveta
KRISTOFOR KOLUMBO
Prvi belac pred Pacifikom BALBOA



Crtež: Gvido Buceli, scenario: Fransoa Lamber
Crtež: Mauriljo Manara, scenario: Andre Berelović

FIKSNA IDEJA
ADMIRALA
KOLUMBA

Kipling je istraživače opisao kao »luđake neprekidno opsednute nekom fiksnom idejom. Po njemu, to su ljudi koji unapređuju nauku, ali u društvu nisu prijatni.



Ako želimo da shvatimo Kristofora Kolumba, moramo imati na umu Kiplingovu rečenicu i za trenutak zaboraviti statuu denovskog pomorca i njegove bezbrojne epitete: »pronalazač Amerike«, »najveći moreplovac u istoriji«, »najveći moreplovac svih vremena«... Treba se staviti u položaj izvršnog odbora matematičara, koji je sazvan 1484. godine po nalogu Huana II od Portugalije i komisije stručnjaka koja je okupljala astronome, kartografe i moreplovce, onog dana kad se pred njima pojavio trideset trogodišnji Đenovljanin, pomalo luckast, pomalo fanatik…
On je iskusan mornar, ali, na kraju krajeva, nije bio jedini. Bio je »dobar govornik i poznavalac latinskog«, a u ono vreme to je nešto značilo. Njegov plan? I jednostavan i smeo. Kao i svi obrazovani ljudi njegovog vremena, znao je da je Zemlja okrugla. Na osnovu toga zaključio je da se do bogatstava Kine i Indije ne mora ići dugim kopnenim putem preko Azije, ni obilaženjem Afrike morskim putem, kao Što su to počeli da rade Portugalci. Ako se pode pravo prema zapadu, obići će se polovina Zemljine kugle u drugom pravcu i stići će se u Aziju... »posle kraćeg vremena«.
Odluka komisije je glasila: »Plan je neosnovan jer se zasniva samo na mašti ili nepotvrđenim stvarima kao što je ostrvo Sipango o kome govori Marko Polo«. Međutim,.u priče Marka Pola naučnici nisu verovali, kao ni u postojanje ostrva Antilija, koje su uglavnom smeštali posred Atlantika, a po kome su Antili dobili ime. 1490. godine španska komisija u Talaveri zaključila je: »Svaka obrazovana osoba shvatiće da je taj projekat neostvarljiv«. Putovanje bi trajalo najmanje tri godine, a Okean je mnogo veći nego što moreplovac to pretpostavlja.



Međutim, stručnjaci su bili u pravu. Čitajući stalno iste odlomke geografskih spisa, Kolumbo je zamišljao da odst'ojanje između Španije i istočne tačke Azije iznosi svega 2.400 nautičnih milja, dok je u stvari 10.600 milja! Dobar Latinac. .. l dobar tehničar? Admiral je ponekad izračunavajući širinu znao da se prevari za 20 stepeni.
Stručnjaci su bili u pravu. Ali Kristofor Kolumbo je pronašao Ameriku.



SVET
U ONO DOBA..

1440 — 1450. U Majncu, Gutenberg je pronašao štampariju
1452. Pariški Univerzitet proglasio je Vijona majstorom umetnosti
1453. Carigrad u rukama Turaka
1455-1485. Englesku potresa rat dveju ruža
1461 - 1483. Luj XI, kralj Francuske
1469. Izabela od Kastilje udaje se za Ferdinanda Aragonskog. Jedan korak bliže ujedinjenju Španije
1488. Bartolomeu Dijas oplovio Rt dobre nade
1494-1516. Ratovi u Italiji
1498. Vasko de Gama otvara morski put za Indiju. Kristofor Kolumbo stiže do rukavca Orenok
1500. Kabral otkriva Brazil
1503-1506. Leonardo da Vinči slika Djokondu
1507. Novi svet dobija ime po Amerigu Vespučiju: Amerika
1508 -1512. Mikelanđelo slika tavanicu Sikstinske kapele
1511. Albukerk zauzima Malaku
1511. Erazmo objavljuje "Pohvalu ludosti"
1513. Balboa otkriva Pacifik. Makijaveli piše "Kneza"
1515-1547. Fransoa I, kralj Francuske
1517 Luter objavljuje svojih 95 Teza
1519. Karlo V izabran za cara Svetog rimskog germanskog carstva

VASKO DE GAMA
na putu začina
ALBUKERK
utemeljivač carstva



Cricž: Eduardo Koelho. scenario: Žan Olivije
Crtež: Hoze Bielsa. scenario: Žan Olivije

KAD JE EVROPA OSETILA POTREBU ZA ZAČINIMA

Dovoljno je da se otvori atlas na strani gde se nalazi Afrika pa da se. korak po korak, prati putovanje Vaska de Game. Plovio je duž zapadnih obala Afrike, sa severa prema jugu. do Rta dobre nade. zatim u obrnutom smeru duž suprotne obale da bi preplovio Indijski okean do Kalkute. Na prvi pogled, sasvim jednostavno!



Ali njegovi brodovi su obične barke sa krovom, dugačke tridesetak metara. Kod Rta dobre nade morali su da se nose sa talasima visokim 15 metara, zbog čega je taj Rt prvi put prozvan »Rt oluja«... Mnogo strasniji od brodoloma, gladi, skorbuta i neprijateljskog držanja urođenika bio je strah od nepoznatog. Opasnosti su bile takve da su morali ukrcati osuđene na smrt obećavajući im pomilovanje. . . ukoliko se vrate. To je bio jedini način da se upotpuni posada. Jer. ova mapa koju mi danas koristimo ne bi postojala da nije bilo upornosti pronalazača koji su i život stavljali na kocku da bi je mogli nacrtati.
Početkom XV veka. posredstvom arabljanskih geografa, koje su naučnici počeli da prevode, u Evropu je postepeno počelo da prodire znanje antičkih naroda, Grka i Rimljana. Tako se saznalo da je zemlja okrugla, da jedan isti okean zapljuskuje obale Afrike i Indije. Kad je lako, zašto onda da se ne pokuša plovidba do tih obala bez prolaska kroz Sredozemno more. Bliski istok ili Crveno more? Sredinom veka, među učenim ljudima govorilo se samo o »Indiji«, što je podrazumevalo čitav Daleki istok. Čime to objasniti?
To je zemlja u »kojoj rastu začini« - karanfilić. oraščić, biber. dumbir. cimet - koji su postali neophodni za kuhinju i farmaciju. Drugi pokretač bio je doći do kraljevstva legendarnog sveštenika Jovana, hrišćanskog suverena Afrike (bez sumnje, cara Etiopije) kako bi se mogli napasti muslimani u severnoj Africi.



Takvi su bili planovi Anrija Moreplovca, portugalskog kneza koji se 1415. godine nastanio u Sagru. gde je osnovao prvu pomorsku školu. Astronomi, geografi, kartografi, na osnovu priča, rekonstruišu obrise nepoznatih obala. Njegovi mornari, najbolje opremljeni u to vreme. sistematski će ispitivati afričke obale. Odlučan korak načinio je Bartolomeu Dijas, koji je prepoznao Rt dobre nade.
Deset godina kasnije, Vasko de Gama otvorio je put za Indiju. Hajde da. zajedno s njim. prisustvujemo tom otvaranju. . .

SVET
U ONO DOBA...

1462-1472. Pobuna u Kataloniji
1478. Tomas de Torkemada ponovo organizuje inkviziciju
1488. Bartolomej Dijas oplovi java Rt dobre nade
1492. Ugovor u Tordesiljasu utvrđuje uticajne zone Španije i Portugalije
1497. Džon i Sebastijan Kabot u Novoj Zemlji
1498. Džon Kabot otkriva Labrador. Vasko de Gama krči put za Indiju
1500. Kabral zauzima Brazil u ime Portugalije
1502. Pad mongolskog carstva zlatne horde
1503. Alfonso de Albukerk u Indiji
1509. Henrik VIII na engleskom prestolu
1515. Fransoa I kralj Francuske
1519. Karlo V na čelu svetog rimskog ger manskog carstva
1520. Sastanak tabora Zlatnog sukna
1520-1566. Sulejman Veličanstveni vlada otomanskom imperijem
1524. Veracano plovi duž obala Severne Amerike

KORTES i zlato Asteka
ERNANDO DE SOTO
Od Floride do Teksasa



Crtež: Karlo Marčelo, scenario: Fransoa Lamber
Crtež: Enrik Šio, scenario: Mino Milani

OSVAJANJE MEKSIKA: ISTORIJSKA ZAGONETKA

Da je Španija ekspediciji u Meksiko posvetila sve svoje snage, pobeda bi bila manje čudna. Međutim, hiljadama asteških ratnika Kortes je suprotstavio svega 300 pešaka, 15 konjanika, IO topova. S tom šačicom ljudi on je postao presuditelj u borbama između indijanskih plemena, donosio zakone, ubirao porez, čestitao jednima, koreo druge, sve u ime Karla V, kao da je ta zemlja oduvek bila njegova.
Međutim, kao i Španjolci, ni asteški ratnici nisu znali za strah. U više navrata, Kortes im je ponudio da se predaju i sklope mir pošto ih je na hiljade pobio topovskom paljbom desetkujući njihove jurisne kolone... Odgovor Asteka je bio da im je smrt milija od ropstva.



Da li je surovost konkvistadora uopšte mogla da impresionira Asteke? I oni su svoje carstvo izgradili istim postupcima: kao poslednji koji su stigli u dolinu Meksika, i oni su podjarmili brojne narode, moćnije i civilizovanije od njih, zahvaljujući ledenoj surovosti i kultu smrti.
Španjolci su pri svom dolasku izazvali sujeverni strah... Jedan stari prorok najavio je povratak boga Kuetzalkoatla, belog, bradatog, poreklom sa Istoka. Uz to, konji i arkebuze bili su im nepoznati. Meksikanci su živeli u strahu sve do dana kad nisu otkrili da su osvajači ljudi kao i oni.
Drugi Kortesov adut: neslaganja među Indijancima, koja je vesto iskoristio. Vlast asteškog carstva tako je teška da su potčinjeni narodi spremni da se udruže sa Španjolcima protiv bivših gospodara. No ono što je uvek odlučivalo bila je osvajačeva smelost.



1522. završeno je osvajanje. Za četiri godine Nova Španija uključena je u posede Karla Petog. Galije koje isplovljavaju iz Vera Kruza nose u Španiju zlato i srebro Novog sveta.
Tek sto godina kasnije zapaziće se da je to iznenadno bogatstvo upropastilo Španiju mnogo pouzdanije no što bi to učinio niz vojnih poraza...

SVET
U ONO DOBA...

1325. Osnivanje Tenohtitlana (Meksiko)
1492. Martin Behajm prikazao prvi globus Špansko jedinstvo zapečaćeno je zauzećem Grenade koju su držali Mavari
1498. Vasko de Gama u Indiji
1498-1500. Kristofor Kolumbo ugledao američki kontinent
1502. Montezuma, car Asteka
1513. Balboa otkriva Pacifik
1515. Fransoa I pobednik kod Marinjana
1519. Karlo Peti izabran za cara Svetog Rimskog Germanskog Carstva, Kor-tes u Meksiku
1519-1522. Magelan na morima: prvi put oko sveta
1521. Kuauhtemok, poslednji astečki car, brani Meksiko od Španjolaca
1532. Fransoa Pisaro iskrcava se u Peruu
1534. Henrik VIII glavar anglikanske crkve
1535. Kartije uplovio u Sen Lorens
1539. Merkator uspostavlja prvu mapu sveta. Od Perua do Atlantika: Francisko de Orelana na Amazonu
1540 - 1554. Valdivija otkriva Čile
1541. De Solo na obalama Misisipija
1546- 1601. Tiho Brahe osniva prvu opservatoriju
1549. Fransoa Ksavije u Japanu

PISARO
kod Inka
VALDIVIJA u Čileu



Crtež: SerdjoTopi, scenario: Fransoa Lamber
Crtež: Alariko Galija, scenario: Fransoa Lamber

KAKVI SU BILI — DOBRI ILI RĐAVI?

Klasično pitanje u vezi sa španskim konkvistadorima. Međutim, nije dočekan XX vek pa da im se presudi. Već u drugoj polovini XVI veka Englezi su energično žigosali španska zverstva u Novom svetu. Njihovo ogorčenje je sigurno bili podstaknuto željom da zamene Špance u kolonijama u Americi.



U stvari, niko nije sa toliko žara osudio ispade osvajača, niti branio Indijance, kao španski dominikanac Bartolomeo de Las Kasaš. Španija se može dičiti što ga je saslušala, štampala njegove knjige i, barem delimično, poslušala njegove savete. On sam je, pre svega, mirne duše iskorišćavao svoje robove. Kad su mu stavovi postali plemenitiji, on je, da bi spasao Indijance od potpunog istrebljenja, predlagao da se uvezu i robovi iz Afrike. Proći će godine dok ne uvidi svoju novu grešku. Ideja o prirodnoj jednakosti svih ljudi, tako jednostavna, ipak nije došla spontano. U ono vreme je ta ideja vrlo teško prihvatana.



Tim pre ne možemo optuživati zbog nedostataka čovečnosti: pustolove, zaslužne vojnike, siledžije, grubijane i neznalice, od kojih je uglavni,., bila sastavljena španska vojska. I sami ratnici koji se ne plaše smrti i kojima je hrabrost bila na prvom mestu, sukobljavali su se sa drugim ratnicima, ništa manje hrabrim, ništa manje okrutnim, koji se isto tako nisu plašili smrti.
Međutim, mnogo je teže shvatiti pokolj čitavog stanovništva koje je novajlije dočekalo bez trunke podozrenja. Dok su mučenja zarobljenika kod Indijanaca imala religiozno značenje (zarobljenike su jeli da bi prisvojili njihovu moć; žrtvovali su ih bogovima da bi se uspostavio kosmički red), Španci su najčešće mučili svoje zarobljenike da bi im izvukli zlato.



Po cenu nadljudskih napora konkvistadori su otrkili jednu origi¬nalnu civilizaciju, a zatim su potčinili Indijance do te mere da su ovi zauvek političku vlast prepustili Evropljanima. Čim su otkrili tu civilizaciju, Evropljani su je uništili: »Toliko gradova sravnjenih sa zemljom« - pisao je Mantenj - »toliko istrebljenih naroda, toliko miliona ljudi sasečeno mačem. Najlepši i najbogatiji deo sveta uzdrman je iz temelja zbog trgovine biserima i biberom, zbog mehaničke pobede«.

UZ AMAZON
EVROPLJANI U BRAZILU



Crtež: Enrik Šio, scenario: Žan Olivije i Enrik Šio
Crtež: Hoze Bielsa, scenario: Mino Milani

EVROPA OTKRIVA JEDAN NAROD

Brazil nije ostavio nikakav utisak na ljude koji su ga prvi otkrili. U njega su došli slučajno, odmorili se i skoro odmah otišli dalje, ostavljajući za sobom bogatu, zelenilom obraslu zemlju prepunu majmuna i papagaja. Stvari bi sasvim drukčije izgledale da su u njoj našli zlato, srebro ili drago kamenje. Ali ta zemlja mogla je da im ponudi samo brazil, crveno drvo koje je korišćeno za bojenje tkanina, po kome je i zemlja dobila ime.



Međutim, postepeno, kod Evropljana se budilo interesovanje, ne za Brazil, već za njegove stanovnike, koje su uporno nazivali Indijancima zbog prvobitne greške Kristofora Kolumba koji je verovao da je pristao u Indiju.
Papinom arbitražom 1494. godine zemlja je dodeljena Portugaliji. Međutim, mnogi nemački pustolovi i francuski moreplovci došli su u nju u traganju za bogatstvom i pustolovinom. Mnogobrojni Francuzi napustili su civilizaciju da bi se nastanili usred Indijanaca Tupi. Tu su se ženili i, tvrdi se čak"da im se to svidelo.
Sa svoje strane, Indijanci Tupinamba putovali su u suprotnom pravcu. Kad je Anri II svečano ušao u Ruan, 1550. godine, u njegovu čast priređeno je indijansko slavlje sa igrama i ceremonijama. U gradu je tada bilo pedeset Indijanaca koji su igrali sebe i dvesta pedeset dobro obučenih mornara koji su izigravali divljake. Ukrase, perjane oreole i oružje, dali su sami stanovnici. Sve ovo ukazuje na to da je već tada postojala bliskost između Indijanaca i Francuza.
Brazilski Indijanci uticali su na duhove mnogo više nego carstvo Asteka i Inka. U Meksiku, U Peruu, osvajači nisu zatekli ništa što već nisu poznavali: državu, hijerarhijsko društveno uređenje, ratnike, sveštenike, ropstvo, rad. Sve je to već postojalo u Evropi.



Indijanci u Brazilu nisu znali ni za trgovinu ni za novac; nisu imali pismo. Nisu znali za nejednakost u materijalnom smislu; niti su imali gospodara, ni zakona: bila je to monarhija na bazi ravnopravnosti. Hodali su goli, nisu radili. »To su narodi«, zaključuje Montenj, koji ih opisuje prema pričanjima putnika Andre Trevea, »još vrlo bliski svojoj prvobitnoj naivnosti« i kojima su »još rukovodili prirodni zakoni«. Čistiji su od Evropljana, zato što još nisu iskvareni civilizacijom kao oni. Ali upravo zbog toga su i osetljiviji i, za četiri veka, kao što je predskazao Montenj, civilizacija ih je uništila.

SVET
U ONO DOBA

1498. Vasko de Gama na putu za Indiju
1500. Prvi Evropljani u Brazilu: Pinson i Kabral
1507. Novi svet dobija ime po Amerigu Vespučiju: Amerika
1519. Karlo Peti, car Svetog Rimskog Germanskog Carstva
1522. Magelan putuje oko sveta
1532. Pisaro gospodar Perua
1494. Ugovor o Tordesiljasu: deoba novih svetova između Španije i Portugalije
1533. Rođen Montenj
1534. Henrik VIII, poglavar anglikanske crkve
1541. Valdivija osniva Santjago de Čile
1541 - 1542. Oreljana se spušta niz Amazon
1547. Anri II na francuskom prestolu
1549. Fransoa Ksavije u Japanu
1555. Vilgenjon osniva u Brazilu prvu francusku naseobinu
1556. Filip II kralj Španije
1492. Kristofor Kolumbo otkriva Ameriku
1567. Jedan portugalski grad na mestu Rio de Žaneira
1572. Vartolomejska uzbuna u Parizu

MAGELAN
prvi put oko sveta

FRANSOA KSAVIJE
u zemlji izlazećeg sunca



Crtež: Gvido Buceli, scenario: Mino Milani
Crtež: Eduardo Koelho. scenario: Žan Olivije

BILANS JEDNOG PUTOVANJA

Verujući da će ako ide na zapad stići do Azije. Kristofor Kolumbo je otkrio jedan novi kontinent. Već krajem XV veka, većina njegovih savremenika shvatila je da se Azija nalazi još dalje prema zapadu i da je Novi svet samo još jedna prepreka više na putu ka ostrvima sa zaćinima.



Portugalce, koji su plovili oko Rta dobre nade. taj problem nije interesovao. Ali španski moreplovci pokušavali su. iz godine u godinu, da oplove Ameriku s juga: duž njenih obala tragali su za nekim prolazom koji bi im omogućio pristup blagu Azije.
To što je Magelan uspeo tamo gde nisu njegovi prethodnici. bez sumnje, ima da zahsali svojim izuzetnim navigatorskim sposobnostima, ali pre svega neverovatnoj upornosti. Ništa ga nije moglo zaustaviti: ni zima, ni nepoznata mora, ni strašne bure. kojih se i današnji pomorci plaše, ni neizvesnost njegovih traganja - na kraju krajeva, moglo se dogoditi da taj prolaz ni ne postoji.
Nisu mogli da ga pokolebaju ni oficirske pobune, ni nezadovoljstvo posade koja nije znala pravi cilj putovanja, jer pri polasku iz Sevilje nisu imali smelosti da joj to saopšte, ni glad i skorbut tokom beskrajne plovidbe Pacifikom.



Postignuti rezultati u potpunosti odgovaraju tom neobičnom čoveku. Magelan je ubijen u jednoj besmislenoj borbi, njegovi pratioci pobijeni su prilikom jedne gozbe i, po završenom putovanju, svega osamnaest preživelih pristiglo je u Sevilju na brodu »Viktorija«. Ali tovar začina koji su sa sobom doneli bio je dovoljan da se podmire svi troškovi ekspedicije, pa još i više. Ne zadovoljivši se time što je otkrio prolaz koji nosi njegovo ime, Magelan je upoznao okean kome je dao ime Pacifik, a za koji se pre njega verovalo da je mnogo manji nego što je u stvari. Iskustvom je dokazao da je Zemlja okrugla. Jer, jedno je znati nešto teorijski, a sasvim drugo videti brod kako se, po prvi put u ljudskoj istoriji. vraća na svoju polaznu taćku ne prestajući da plovi pravo napred.

SVET
U ONO DOBA

1494. Ugovor u Tordesiljasu: podela novih svetova između Španaca i Portugalaca Početak ratova u Italiji
1507. Novi svet dobija ime po Amerigu Vespučiju: Amerika
1508-1512. Mikelanđelo dekoriše Sikstinsku kapelu
1509-1590. Ambroaz Pare preporodio hirurgiju
1513. Balboa otkriva Pacifik
1514. Makijaveli piše svoje delo "Vladalac"
1515. Pobeda Fransoa I kod Marinjana
1516. Novi kralj na španskom prestolu: Karlo I, budući Karlo V
1517. Luter u Vitenbergu objavljuje svoje teze o opraštanjima grehova
1519. Fransoa I gradi Šambor
1525. Francuski kralj zarobljen u Paviji
1534. Rablc objavljuje "Gargantua" U Engleskoj, Tomas Mor protiv duhovne moći Henrika VIII
1534-1535. Žak Kartije u Kanadi
1542. Portugalci u Japanu
1547. Anti II nasleđuje Fransoa l Zračenje pesnika "Plejade"
1543. Kopernik dokazuje da se Zemlja okreće oko Sunca
1549. Joakim di Bele piše "Odbranu i ilustraciju francuskog jezika"
1550. Paladio svojim delom 'obogaćuje italijansku arhitekturu

ŽAK KARTIJE kod Irokeza

VOLTER RELI u Virdziniji




Crtež: Enriko Šio, scenario: Mino Milani
Crtež: Rejmon Poive, scenario: Žak Bastijan

JEDAN ENGLEZ U NOVOM SVETU

U galeriji ljudi koji su otkrili Novi svet, ser Valter Reli zau¬zima posebno mesto. On nije ni vizionar, kao Kristofor Ko¬lumbo, ni skoro nepismeni trupni oficir, kao braća Pisaro, ni morski vuk, više polugusar, kao Frobišer, pa čak ni plemić koji se opredelio za vojnu karijeru, kao Kortes.
No, isto kao i oni, i on je željan časti i bogatstva, voli pustolo¬vinu i opasnost. Ali, svi ti ljudi poistovetili su se sa svojim poduhva¬tom: postali su čovek jednog kontinenta, jedne zemlje, ponekad jed¬nog moreuza. Njemu su putovanje u Gijanu, pokušaji kolonizacije Virdžinije, samo epizode jednog grozničavog i nemirnog života. Humanista, državnik, vojnik, pesnik, moreplovac, filozof, dvorski čovek, čovek trgovačkog duha, istraživač... Reli je igrao sve te uloge: ni u jednoj od njih nije bio ubedljiv.



Uzrok tome nisu njegove raznorodne aktivnosti: svaki obrazo¬van čovek u to doba težio je da bude svestran, kao i veliki Hali Jani renesanse. Ali Reli je na jedan potpuno osobeni način odbijao uspeh, kao da je čitavog života tragao za nečim što bi mu na kraju izmaklo. Bila je to velika slabost tog blistavog, izuzetnog i tajanstve¬nog čoveka; nikad nije umeo da stigne do kraja odabranog puta. Žil-berov polubrat, bratić čuvenog Drejka, bio je samo prosečan mor¬nar. Ratovao je u Francuskoj, Irskoj Španiji, i to ne bez uspeha, ali ga nikad nisu smatrali velikim vojskovođom. Državnik prodornih i često proročkih pogleda, nije umeo da služi Engleskoj kao Bergli, niti da iskoristi svoje darove da bi sebi obezbedio neki trajniji polo¬žaj. Što se tiče dvorske karijere, ona mu je samo donela razočara¬nje, jer, iako je bogatstvo stekao zahvaljujući kraljevskoj naklono¬sti, on i za svoju propast ima da zahvali tome što je kod kralja pao u nemilost.


Uoči pogubljenja, u svojoj Bibliji je napisao jednu kratku pesmu:

Takvo je vreme koje nam uzima sva naša dobra.
Sve naše godine, našu mladost,
A vraća nam samo starost
I grobni prah,
Kad, umorno od praćenja naše krivudave životne putanje,
Zaključi broj naših dana,
Nadam se da će me Bog vaskrsnuti
Iz zemlje, groba i prašine.

Ovolika vedrina mogla bi da nas ubedi, ali samo dva poslednja stiha napisana su tih dana. Prvih šest su pripadali jednoj ljubavnoj pesmi.

SVET
U ONO DOBA

1494. Početak italijanskih ratova
1515. Francuskom vlada Fransoa I
1517. Luter u Vitenbergu objavljuje svoje teze
0 indulgencijama (oproštaji greha)
1522. Prvi put oko sveta: Magelan
1525. Poraz kod Pavije
1532. Fransoa Pisaro se iskrcao u Peruu
1534. Žak Kartje na Sen - Loreneu
1540. Valdivija ulazi u Čile
1549. Fransoa Ksavije u Japanu
1558. Elizabeta Engleska nasleđuje Mariju Tjudor
1556. Filip II kralj Španije
1572. Vartolomejska noć
1577. Rođen Flamanac po imenu Rubens
1581. Obrazovanje Ujedinjenih Provincija
1587. Pogubljena Marija Stjuart
1588. "Nepobediva armada" potučena od strane Engleza
1589. Anri IV na francuskom prestolu
1595. Valter Reli u Gijani, Sekspir postavio na scenu ROMEA I JULIJU
1598. Nantski edikt
1605-1615. U Španiji objavljen DON KIHOT
1608. Šamplen osniva Kvibek
1620. "Braća Pilgrim" u Novoj Engleskoj
1627. Početak opsade La Rošela
1635. Šamplen umro u Kanadi

HADSON I BARENTS
pioniri Arktika

KAVELIJE DE LA ŠAL
na Misisipiju




Crtež: Haime Marzal-Kanos, scenario Pjer Kasteks
Crtež: Karlo Marčelo, scenario Fransoa Lamber

STA SU ŽELELI



PIONIRI ARKTIKA

U drugoj polovini XVI veka pomorske nacije severne Evrope, Engleska i Nizozemska, teže ka osvajanju novih teritorija, bogatih zlatom i začinima. Međutim, Španija poseduje Meksiko, Centralnu Ameriku, Peru, Čile, Antile, Filipine; Portugalija čvrsto drži Afriku i Indiju, Molučka i Sundska ostrva, Brazil.



Dva carstva kontrolišu čak i pomorske puteve: onaj oko Rta dobre nade i kroz Magelanov moreuz. Stoga su novajlije morale da se orijentišu na slabo poznata severna mora. Nadali su se da će do Pacifika doći ili oplovljavanjem Azije (severoistočni prolaz) ili oplovljavanjem Amerike (severozapadni prolaz).



Njihovo neznanje predstavljalo je mnogo opasniju prepreku nego što su ledene sante ili beli medved. Autor gornje mape, Abraham Ortelius, bio je učenik Merkatora i jedan od najboljih geografa onog doba. Uprkos, tome, on je udvostručio dužinu Amerike. U severnom Atlantiku, smestio je gomilu ostrva: Grokland, Drogeo, Frizland, Sen-Brendan, koja su postojala samo u mašti braće Ženo, iz Venecije. Geografi su zamišljali da se polovljavanjem poluostrva Tajmira, severna obala Azije spušta do 50. severne širine. Da bi prošli kroz Anijanski moreuz, koji niko još nije bio video, trebalo bi da predu okean plovan kao kanal Lamanš. Tu zabludu su mnogi mornari platili životom. Najdivnije od svega je to što su, uprkos svemu, oni postavili temelje ispitivanju Arktika. To nije prvi put u istoriji otkrića da greška urodi plodom.

U ČEMU SU USPELI

FRANSIS DREJK gusar na putu oko sveta
MENDANA I KVEIROS piloti južnih mora



Crtež: Gvido Krepaks, scenario: Andre Berelović
Crtež: Rejmon Poive, scenario: Fransoa Lamher

NEPOKORENA ZEMLJA

VILJAM DAMPIJER
gusar i naučnik



Crtež: Serđo Topi, scenario: Fransoa Lamber
Crtež: Dino Batalja, scenario: Žan Olivije

ZAŠTO GUSARI?

Sredinom XVII veka, pošto je bila oslabljena, Španija nije više uspevala da zaštiti svoje američke kolonije. Francuska i Engleska nisu imale dovoljno snage da napadnu Španske kolonije, ali su jedva dočekale kad su to počeli da rade drugi, na svoj rizik i o svome trošku. Tada su u vode Velikih Antila počeli da pristižu pustolovi iz ćele Evrope, a naročito iz Francuske i Engleske. Period između 1660. i 1680. godine predstavlja zlatno doba gusarenja.



Francuski i engleski pirati većinom su zajedno gusarili, samo Englezi su svoj plen trošili na Jamajci, a Francuzi na čuvenom Kornjačinom ostrvu, gde su se učvrstili od 1659. godine. Tamo su zatekli »stanovnike« koji su imali plantaže i »lovce« koji su lovili divlje veprove i bivole u San-Do-mingu i dimili meso na roštiljima načinjenim od granja -na indijanski način. Medu tom »obalskom braćom«, kako su sami sebe nazvali, vladala je najstroža jednakost: nikada se ne bi ukrcali a da prethodno nisu sklopili propisan ugovor kojim se reguliše podela budućeg plena. Kapetan je biran za jednu akciju i njega su slušali bez pogovora. Ali, ako bi posada odlučila, on je mogao biti smenjen zbog neke velike greške. Međutim, ta demokratija nije se primenjivala ni na crno roblje ni na »najamnike«, privremeno roblje, koje niko nije štedeo kad su u pitanju bili najteži poslovi ili zlostavljanje.
Tako organizovani, mimo velikih država, »obalska braća« su prvo napadala španske brodove. 1665. godine, Pjer, zvani Veliki, iz Dijepa, ukrcao se sa 27 ljudi u jednu orahovu ljusku i dočepao se galije sa 52 topa, 460 ljudi posade i viceadmiralom indijske flote... To je samo jedan primer među tolikim drugim. Uskoro, Španski brodovi se nisu usuđivali da isplove. No, kad bi se samo na tome zadržali! Gusari su počeli da napadaju i gradove: Kampeš, Grenadu, Marakaibo. Za nekoliko godina, čuveni engleski gusar Henri Morgan zauzeo je: Port-o-Prens, Puerto-Belo, Marakaibo, Panamu. Kasnije, Van Horn, u saradnji sa Gramonom, i sa svega 200 gusara zagospodario je Vera-Kruzom koji je branilo više od 3.000 vojnika.



Bio je to poslednji veliki podvig gusara kojima je počelo »crno da se piše« otkako je potpisan mir sa Španijom. Guvernerova kontrola postala je sve oštrija. Gusari su se ili preobraćali ili ginuli. Morgan je umro u postelji, kao vitez i poručnik-guverner Jamajke. Što se tiče Viljama Dampijera, koji uopšte nije voleo borbe i više su ga zanimali biljke, životinje i moreplovstvo, završio je život sasvim neočekivano za jednog gusara: postao je istraživač za račun engleskog kralja.

SVET U ONO DOBA

1605. Holanđanin Jansen ispituje Karpenta-rijski zaliv (Australija)
1618, Početak tridesetogodišnjeg rata
1628. Englez Harvej utvrđuje mehanizam krvotoka
1636. Kornej doživljava uspeh sa tragedi¬jom »Sid«
1637. Dekant objavljuje RASPRAVU O METODI
1659. Fizičar Hajgens otkriva postojanje Saturnovog prstena
1661. Luj XIV zavodi apsolutizam
1667-1668. Francuska ratuje sa Holandijom, Engleskom i Švedskom
1668. Objavljena prva zbirka Lafontenovih basni
1680. Njutn otkriva zakon opšte gravitacije
1695. Završena izgradnja dvorca u Versaju

DŽEMS KUK

PERUZ

istraživači Pacifika



Crtež: Mauriljo Manara, scenario: Žan Olivije
Crtež: Karlo Marcelo, scenario: Pjer Kasteks

NAJSLAVNIJI MOREPLOVAC SVIH VREMENA

Kako se postaje božanstvo na Havajskim ostrvima? Po svoj prilici, potrebno je nositi kaput sa skutima, čakšire i čarape marinskog oficira britanskog kra¬
lja Džordža III iz 1780. godine. Mora se obići ostrvo u pravcu kretanja skazaljke na časovniku, na brodu čija četvrtasta jedra liče na zastavu Ronoa, havajskog božanstva, zaštitnika poljoprivrede i izobilja. Potrebno je doći između novembra i februara, za vreme sezone maka-hikija, posvećene Ronou.'Na kraju, neophodno je zvati se Džems Kuk. Jer, dok su se prema drugim oficirima odnosili sa poštovanjem, smatrajući ih svetim, ali drugorazrednim bićima, jedino su Kuka smatrali božanstvom.



Kako se postaje najslavniji moreplovac svih vremena; čovek čije je putopisne beleške čitala Marija Antoaneta za vreme zatočeništva u tamnici Tampl; i o čijim je pričama razmišljao general Bonaparta komandujući pohodom u Egipat, uzoran pomorac koji je sam postigao više nego svi njegovi prethodnici zajedno? Treba se roditi u Engleskoj 1728. godine, u porodici zemljoradnika iz Jorkšira. U mladosti, sanjariti o moru poslužujući mušterije u gazdinoj bakalnici. Potrebno je učiti plovidbu na starim brodovima koji prevoze ugalj iz Vitbija. Potrebno je stupiti u kraljevsku mornaricu i učestvovati u sedmogodišnjem ratu protiv Francuske. A,naročito se mora zvati Džems Kuk. Jer, prva pomorska sila u to vreme, Engleska, nije oskudevala ni u iskusnim moreplovcima, ni u stručnim geografima, ni u veštim, hrabrim i lucidnim komandantima. Ali Kuk je jedini koji je te tri osobine umeo uspešno da poveže. Stoga, nije ni čudo što su ga njegovi oficiri, njegova posada, obožavali, možda manje upadljivo, ali svakako isto toliko kao stanovnici Havaja - i, bez sumnje, uprkos razlike u kulturi, iz istih razloga.



Čak i sama njegova smrt, za koju je sam kriv, nije ga umanjila u njihovim očima. Greška vode koji je skoro nepogrešiv samo ga još više približi njegovim podanicima, jer ga je učinila humanijim. Što se Havajaca tiče, oni su ga,sigurno, ubili verujući da je božanstvo. Ali i božanstvo može da umre. Sela su se otimala oko njegovih posmrtnih ostataka, nadajući se da će i na njih preći nešto njegove mudrosti i moći.



SVET U ONO DOBA

1751. D'Alamber i Didro objavili I tom Enciklopedije
1756-1763. Sedmogodišnji rat. Francuska gubi Indiju i Kanadu
1762. Ruso objavljuje »Društveni ugovor« i »Emila«. U Petrogradu, na prestolu Katarina H
1768-1771. Džems Kuk plovi na »Endeveru«
1769. Rođen Napoleon Bonaparta
1772. Prva deoba Poljske
1774. Smrt Luja XV
1776. Deklaracija o nezavisnosti Sjedinjenih Američkih Država
1778. Francuska na strani Sjedinjenih Država u ratu za nezavisnost
1783. Pilatr de Rozije u balonu iznad Pariza
1784. Bomaršeova »Figarova ženidba« oduševljeno primljena
1785 - 1788. Ekspedicija Peruz
1785. Mocart komponovao »Figarovu ženidbu«
1786. Smrt Fridriha 11, kralja Pruske
1789. Versaj: saziv glavnih država. Zakletva Že d'Pom
1828. Rasvetljen kraj ekspedicije Peruz. Dilon pronalazi olupinu »Astrolaba«

POBUNA NA BRODU »BAUNTI«

KOZAČKA EPOPEJA



Crtež: Rejmon Poive, scenario: Andre Berelović
Crtež: Hoze Bielsa, scenario: Andre Marten

ODBRANA NEVINOG

Zelja nam je da ovde ustanemo u odbranu čoveka, nepravedno optuženog, nevino osuđenog i teško oklevetanog posle smrti, onda kad nije bio u sta¬
nju da se brani. To nije Kristijan Flečer, romantični poručnik sa broda „Baunti", koji je bedno završio od ruke Tahićanina kome je oteo ženu, pošto je njega zarobio; ni mladi Tom Elison, koji je zbog pobune obešen o veliki jarbol „Brunsvika" 29. oktobra 1792. godine, mada njegova sudbina zaslužuje da se nad njom sažalimo. U pitanju je Vilijem Blej, poručnik engleske mornarice i jedan od najnesrećnijih kapetana koji su ikad plovili morima ovog našeg globusa.



Optužili su ga da je tvrdica. Ali, kad hrane ima taman toliko da se obavi plovidba a jedan njen deo se još i pokvari (snabdevači su bili poznati kao lupeži), rasipni kapetan bio bi prava katastrofa. Optužili su ga i da je surov zbog njegovih nastupa gneva (bio je ono što nazivamo „plehanom furunom", a možda pomalo i slabić) i povremenog bičevanja nedisciplinovanih mornara. 'Ali Morison, drugi vođa pobune, u odbrani svoga stava ni ne pomišlja da mu prebaci. Čak i veliki Kuk, kome se Blaj toliko divio, određivao je bičevanje kao kaznu i za male krivice. Šta onda da kažemo za pobunjene mornare koji su devetnaestero ljudi ostavili u čamcu nasred Pacifika, osudivši ih time na skoro sigurnu smrt?
Otišlo se čak tako daleko da su Blaja optužili za okrutnost prema Tahićanima, dok je on nastojao da nikome ni dlaka sa glave ne fali! Zato su pobunjenici, kada su ostali sami na Tahitiju, poubijali domoroce koji su se usudili da iz posmatraju izbliza.



- Ali, konačno, buknula je pobuna; nije moguće da Blaj tu nije imao nekog udela! - Zašto da ne? Danas je poznato da je i Kukova posada, prilikom njihovog prvog putovanja, kovala slične planove. To nas nimalo ne čudi kad znamo kakav je pakao u ono vreme predstavljao bojni broj u poređenju sa slastima koje su nudila ostrva na Pacifiku. Ali Kuk je znao da, bez prolivanja kr¬vi, vrati nekoliko begunaca i pridobije ljubav svojih ljudi.
Blaj je bio dobar mornar, savestan čovek, nikakvo čudovište kako ga je Čarls Lafton prikazao u filmu. Samo je bio nespretan i kratkovid (uoči pobune, on u svome dnevniku sa zadovoljstvom konstatuje kako je na brodu sve u redu) i nije umeo da zavede disciplinu. Ali obavljao je svoju dužnost u skladu sa svojim mogućnostima. Šta bi drugo i mogao?

SVET
U ONO DOBA

1788. 21. maja: Vilijem Blaj oplovio Rt dobre nade
24. oktobra: „Baunti" na Tahitima
1789. 27. aprila: Pobuna na brodu 5. maja - Prevod
14. juna: Blaj u čamcu pristaje na Timor
20. juna: — Prevod
Juni —avgust: Blaj i njegovi ljudi odmaraju se na Timoru 14. jula: Zauzeta je Bastilje 20. avgusta: Blaj napušta Timor 26. avgusta: Deklaracija prava čoveka i građanina 1. oktobra: Blaj stiže na Bataviju
1791. 20. marta do 19. maja: „Pandora" hapsi pobunjenike na Tahitiju
22. juna: Hapšenje Luja XVI u Varenu 29. avgusta: Brodolom „Pandore"
1792. 25. aprila: Peva se „Marseljeza"
19. juna: Dolazak pobunjenika u Veliku Britaniju
2 — 6. septembra: Septembarski pokolji 12. septembra: Suđenje pobunjenicima 18. septembra: Presuda Admiraliteta
20. septembra: Pobeda kod Valmija
29. oktobra: Izvršenje smrtne kazne nad Barkitom, Elisonom i Milvardom
1798. - U Pitkernu, Mek Koj proizvodi viski
— Bonaparta kreće za Egipat
1808. - „Topaz" posećuje ostrvo Pitkern
— Betoven komponuje 6. simfoniju - Prevod

MANGO PARK U NIGERU
RENE KAJE, HAJNRIH BART
Priviđenje Tombuktua



Crtež: Eduardo Koelho, scenario: Fransoa Lamber
Crtež: Enrik Šio, scenario: Mino Milani

AFRIKANCI OTKRIVAJU ŠKOTSKU

Krajem 1795. godine i početkom 1796. godine sta¬novnici po selima i gradovima zapadne Afrike živeli su kao i obično. Robovi su argatovali po njivama, žene su prele pamuk i muževima spremale kus-kus. Muževi, kad nisu ratovali ili trgovali, nastojali su da mire svoje mnogobrojne žene. Kad im se ne bi radilo ili bi se uželeli ćaskanja, sedali su u hladovinu ispod drveta kod koga su se održavali skupovi. Na tom istom mestu, jedne večeri, ugledali su neobičnog putnika kojeg su pratila dva tamnoputa čoveka. U novom plavom odelu sa pozlaćenim dugmetima, jahao je konja »malog ali živahnog i vrlo dobrog«. Od prtljaga nije imao ništa drugo nego dva pištolja, jedan sekstant i suncobran. Tako opremljen, Mango Park, škotski le-kar, pošao je da proučava Niger.



Čak i u škotskim brdima proglasili bi ga za čudaka. Bambarama, iz unutrašnjosti, koji nikad dotle nisu videli belog čoveka, izgledao je kao stvorenje sa drugog sveta. Kad su čuli da želi da vidi Niger, upitali su ga:
- Zar u tvojoj zemlji nema reka?
- Ima, ali ja želim da vidim baš ovu.
- A po čemu je ova drukčija? Zar sve reke ne liče jedna na drugu?
Polazeći za Ameriku, jedan rob ga je upitao rukom dodirujući zemlju:
- Imate li vi, zaista, zemlju kao što je ova, po kojoj možete da gazite?
Kao i njegova sabraća, i on je verpvao da ga belci vode u zemlju gde džinovski ljudožderi proždiru crnce.



Godinu dana kasnije, Mango Park je prošao kroz ista sela, ovog puta idući prema obali. Bez konja, bez pratnje. Sve je izgubio, sem šešira. Gledajući ga onako požutelog u licu, zaraslog u bradu i sveg dronjavog, pomislili su da je neki prerušen Arap. To što je ostao živ, može da zahvali samo »milosrđu i brizi tih dobrih crnaca, počev od kralja Segua pa do žena koje su me, polumrtvog od gladi, prihvatile u svoje kolibe i spasle me od sigurne smrti.«
Među mnogobrojnom putopisnom literaturom, retko se mogu naći priče tako pune simpatije, tako ispu¬njene ubeđenjem o prirodnoj jednakosti svih ljudi, kao na stranicama koje je Mango Park napisao kad se vratio u Englesku. Drago nam je što su bar neki Afri-kanci imali sreću da prvi belac koga su upoznali ne bude ni neki od onih trgovaca robljem , niti neki od fanatika koji u Afriku dolaze da bi zadovoljili žeđ za avanturom ili ubili dosadu; već čovek hrabar i osetljiv, skroman i uvek spreman za šalu: pravi britanski džentlmen.



SVET U ONO DOBA

1789. 14. jula, zauzeta Bastilja
1792. 10. avgusta, Pariz se diže
1793. Smrt Luja XVI
1794. Pad Robespjera
1796. Bonaparta imenovan za komandanta u Italiji
1797. Kampoformijski mir
1798. Bonaparta se iskrcava u Aleksandriji
1799. Državni udar 18. Brimera. Bonaparta prvi konzul
1804. Napoleon proglašava sebe za impera¬tora Betoven u njegovu čast komponuje Herojsku simfoniju
1805. Austerlic
1808. Prvi parobrod plovi uz Hadson 1812. Pohod na Rusiju
1814. Prva restauracija u Francuskoj
1815. Sto dana. Vaterlo. Druga restauracija
1816. Laenek pronalazi pregled auskultaci-jom
1825. Železnica u Britaniji
1830. Julska revolucija u Parizu
1831. Viktor Igo objavljuje roman »Zvo¬nar Bogorodične crkve«
1836. Nijeps i Dager pronalaze fotografiju
1848. Lančane revolucije u Evropi Marks objavljuje »Komunistički manifest«

LIVINGSTON I STENLI U SRCU AFRIKE



Crtež: Haime Marzal-Kanos, scenario: Mino Milani
Crtež: Karlo Marčelo, scenario: Mino Milani

POSMRTNE POČASTI

Ima ljudi koji ne mogu da uživaju u jednostavnim životnim radostima. Nešto (oni se nikad nisu ni potrudili da tome pronađu ime: Vrlina, Nauka, Čove-čanstvo), neka tajanstvena snaga goni ih da svoj vlastiti život učine nepodnošljivim, l Livingston je, kao i svaki od nas, imao svojih mana. Međutim, medu njima je bila i ona najopasnija: neka vrsta hladnog fanatizma.
Afriku su istraživali iz radoznalosti, ili zadovoljstva; ljubavi prema pustolovini, lovu, životu pod vedrim nebom; često iz interesa, što je u krajnjoj liniji isto razumno. Ali nijedan od ovih razloga se ne bi mogao reći za Livingstona. On je hteo da bude misionar u Kini nadajući se da će mu to pružiti mogućnost da postane mučenik. Umesto toga, krenuo je u Afriku. Da je bio u mogućnosti da nade neki nezahvalniji, teži posao, sigurno bi njega izabrao.



Putovanje u centralnu Afriku sigurno nije predstavljalo zadovoljstvo. Tamo su vrebale divlje zveri, močvare, groznica, brzaci. Ali, Livingstonove kolege su se više čuvali. Ni Grant, ni Barton, ni Stenli nisu se suočili sa tako strašnim iskušenjima. Dovoljna je jedna epizoda da ga predstavi. Septembra 1863. godine, ekspedicija prema Zambeziju završila se neuspehom. Umire mu žena. U Londonu donose odluku da obustave ekspediciju. Sve lađe su potonule. Međutim, Livingston, upravo u tom trenutku, odlučuje da krene sam, pešice, u ispitivanje jezera Njasa i polazi mu za rukom da ostvari neverovatan podvig: prešao je 1200 kilometara za 55 dana.
Javno mnjenje ga je prvo kovalo u zvezde da bi ga zatim, s podjednakom nedoslednošću, bacilo u blato. Prolazak kroz Afriku doneo mu je slavu nacionalnog heroja. Bio je to, bez sumnje, senzacionalan sportski podvig, ali ne i najveći doprinos geografiji. U mnogo Čemu, Portugalci su ga pretekli. Ali kad je zbog neuspeha ekspedicije u Zambeziju potpuno diskreditovan, suviše brzo su zaboravljene njegove stvarne zasluge kao pronalazača i odgovornost onih koji su mu pover-ili tu ekspediciju.
Kad neki Ćovek odbije da putuje sa belcima, iza te njegove odluke ne mora obavezno da stoji ljubav prema urođenicima. Možda se jednostavno radi o nepodnošenju kritike sebi ravnih. Kad je sve svoje neu-spehe pripisivao nesposobnosti svojih saradnika, proglsili su ga nestručnim i beskrupuloznim vodom ekspedicije. AH, trebalo je to da otkriju pre polaska, a ne na kraju, kad više nije mogao išta da ispravi.



Pod svojim spoljnim izgledom dostojnim poštovanja, viktorijanske Engleska je bila frivolna, podjednako spremna da se dosađuje i zabavlja. Čim je Livingstonu skinut oreol, brzo su ga zaboravili, da bi ga posle smrti počeli veličati. Ali, leopard je zaslužio mnogo više od tih posmrtnih počasti.

SVET U ONO DOBA

1814. Abdikacija Napolepna
Stivenson konstruisao prvu lokomotivu
1815. Sto dana Napoleon poražen kod Vaterloa Druga restauracija
1819. Žeriko slika »Splav meduza« Prvi prelazak jednog parnog broda preko Atlantika
1823. Betoven kornponuje IX SIMFONIJU
1830. Zauzet Alžir Julska revolucija: Luj Filip, kralj Francuske
1833. Pronađen telegraf Balzak objavljuje roman »Evgenija Grande«
1837. Viktorija na prestolu Engleske 1848. Revolucija u Evropi
1851. Državni udar pod Lujem Napoleonom
1854-1856. Krimski rat
1857. Bodler objavljuje »Cveće zla«
1859. Darvin objavljuje »Poreklo vrste«
1860-1865. Secesionistički rat
1864. Osnivanje II internacionale
1869. Otvaranje Sueckog kanala Prva transkontinentalna železnica u Sjedinjenim Državama
1870-1871. Francusko-nemački rat
1871. Susret Livingstona i Stenlija u Udži-džiju Pariška komuna

REPORTER U AFRICI STENLI
TRAGANJE ZA IZVORIMA NILA




Crtež:Hoze Bijelsa, scenario: Mino Milani
Crtež: Karlo Marčelo, scenario: Andre Berelović

RIMLJANI
I GEOGRAFIJA

Sveskom »Izvori Nila« Rim se prvi put pojavljuje u »Otkriću sveta u stripu«, i to sasvim opravdano. Rimljani po prirodi nisu bili radoznali. Grčki i feničanski moreplovci imali su smelosti da se otiskuju na nepoznata mora, oplovljavaju Afriku, dođu,možda,i do Islanda. Ali, Rimljani ne! Oni su praktičan narod. Kroz usta Anhiza, Enejinog oca, Vergilije je rekao:
Drugi će bez sumnje bolje umeti da izvajaju sliku
sveta u bronzi ili mermeru;
bolje da brane u sudnici; vernije prikazu nebeska
kretanja ili pojavu zvezda.
Nemoj zaboraviti, Rimljane, da si ti predodređen
da komandujeS svetom, da svetu nametneš mir.
Da štediš pojedine i obuzdaš ohole.
„Eneida", pesma Vl.stihovi 846-852.
Kulturni skorojevići Rimljani, koje su Grci svemu naučili, nisu čak bili ni dobri učenici. Grčki matematičari i astronomi odredili su zemljin oblik, izračunali joj prečnik i geografsku širinu glavnih gradova poznatog sveta. »Sve su to gluposti!« izjavio je Lukrecije koji se hvalisao da je filozof i nastojao da obori teoriju o antipodima, koju je pripisivao stoicima:
Te budale isto tako tvrde
da ispod nas žive živa bića,
glavom dole okrenutom, pa ipak ne padaju,
kao i da se sa zemlje na kojoj mi živimo
ne može odleteti u nebo...
Kad oni vide sunce, pred nama se pale zvezde;
ovde zima tamo leto, naizmenično se smenjuju, kao i
njihovi dani i naše noći.
Samo budale mogu verovati u takve besmislice.
„O prirodi stvari", pesma I, stihovi 1061-1068. Geografija ne zaslužuje da joj se poklanja pažnja:
A kad me godine budu sprečile da uživam u ljubavi,
i po crnoj kosi mi bude popadalo inje,
tada će nastupiti vreme kad ću proučavati prirodu.
Propereije, „Elegije", knjiga III, V, stihovi 23-25.
Sva sreća što je bilo i drukčijih Rimljana, trgovaca, topografa, tvrdoglavih vojnika. Oni su izmerili svoje carstvo i odredili mu granice. Ti anonimni vojnici prodrli su uz Nil sve do Bahr-el-Gazala. Ali, upoznajte se bolje sa njihovom istorijom: imena su izmišljena, kao i mnoge epizode, međutim, u suštini, ona odgovara onome što su o njoj pisali Seneka i Plinije Stariji.





SVET U ONO DOBA

460. godine pre naše ere Herodot stiže Nikom do Asuana III vek Eratosten opisuje Nil I vek Strabon opisuje Nil
61-63. godine naše ere Neronova ekspedicija
1283. godine. Kako je Pustinjak stigao do sudanske postojbine reke
1618. godine.Jezuit, otac Pedro Baez, stiže do izvora Plavog Nila verujući da su to izvori Nila
1759. godine Žan-Batist d'Anvile podnosi zabeleške o izvorima Nila pariškoj Akademiji za staru istoriju
1798-1799. godine Bonapartina ekspedicija u Egipat
1821. godine Francuz Frederik Kajio stiže do Senara
1839. godine Egipatska ekspedicija, pod komandom Selim Ibrahima, Belim Nilom dolazi do Bora
1840 - 1841. godine.Nova egipatska ekspedi¬cija stiže do Gondokora: Plavi Nil samo je pritoka glavne reke
1853-1858. godine Peterik ispituje Bahr-el-Gazel
1858. godine Spik pronalazi jezero Viktorija
1860. godine Spik prati kanal koji vodi od jezera Viktorija do Gondokora: jezero Viktorija je stvarno izvor Nila
1864. godine Bejker pronalazi Albertovo jezero
1874. godine.Uspostavljena je veza između jezera Viktorija i Albertovog jezera
1888. godine Stenli otkriva jezero Eduard. Upoznat je bazen Nila

Svaka cast Sinisa, lepo si priredio ovo!