Death of SPIDER - MAN

od Ultras Pet 08 Jul 2011, 04:24

Autor Mehmet Krljić
sreda, 06. jul 2011

Spajdermen je mrtav.

Možda vama ova rečenica znači isto koliko i vremenska prognoza za prošli Ponedeljak. Poštujemo. Ali zašto ste onda ovde? Ovde se bavimo žalošću. I zapitanošću. I pokušavamo da shvatimo može li smrt da bude dobra.

Smrt superheroja je teško doživeti kao ozbiljnu rabotu. O tome smo onomad pričali i konstatovali kako su u pitanju pre svega i posle svega marketinški potezi, bućkanja po kreativnoj žabokrečini i pokušaji da se masa malko ustalasa ne bi li se prodala koja sveščica više. Pričali smo kako su u pitanju neretko predimenzionirane, a skoro uvek nategnute priče sa beskrajno malo kreativnog daha i beskrajno mnogo dovijanja kako da se izgura još nekoliko meseci u kojima će se publici mahati ispred nosa idejom da će njihov miljenik biti ubijen, da je skoro ubijen, da ga, evo ubijaju da je mrtav, ne ozbiljno, mrtav je, baš je mrtav, sad treba da se priviknemo na život bez njega i kako ćemo jadni i čekajte a možda nije baš mrtav i možda će mu biti bolje, oporavljali su se njegovi jarani i od gadnijih oboljenja itd.

Smrt lika u supeherojskom stripu može biti i koliko-toliko trajno stanje. Gwen Stacy, tragična ljubav Petera Parkera, Spajdermenovog alter ega je umra pre četiri decenije (po našem vremenu) i nikada nije vraćena u život (sem u formi klona, flešbeka ili u alternativnim kontinuitetima/ univerzumima) što je gotovo nezapamćen slučaj smrti koja se baš primila, zapatila takoreći.

Gwen Stacy je time uspela da zadrži oreol jednog od najdostojanstvenijih likova u superherojskom stripu uopšte, osoba koja je uspela da definiše smrt kao zaista krajnju granicu posle koje više nema povratka. Posle koje zaista ostaju samo uspomene, slatke ili gorke, kajanja za sve izrečeno što niste mislili ili neizrečeno što je trebalo da kažete i večita pitanja „šta bi bilo da je bilo". Nadajmo se da će tako i ostati jer ako Marvel jednog dana reši da oživi Gwen Stacy, to bi morala da bude najbolja Marvel priča svih vremena kako bi opravdala tu vrstu rušenja status quoa.

Suočimo se sa tim - ljudi u superherojskim stripovima ne ostaju mrtvi. Spajdermen sa svojih pola veka postojanja otpratio je na večna lovišta dobar deo svoje kolekcije neprijatelja (Dr. Octopus, Jackal, Kraven... praktično svako koga možete da se setite), ali i rodbine i prijatelja (Strina May, Harry Osborn...) samo da bi ih gledao kako se na scenu vraćaju u sve manje dramatičnim situacijama koje su odavno izgubile težinu uostalom i time što znamo da će one neizostavno doći. I izvan Spajdermenovog uskog kruga likova, smrti u superherojskim stripovima (da se za sada zadržimo samo na Marvelu) su toliko brojne i toliko lako prevaziđene da je veoma teško naterati organizam da na njih reaguje emocijom ma koje vrste. U poslednjih godinu dana Marvelova publika izgubila je barem tri velika, voljena lika (Nightcrawler, Cable, Johnny Storm), ali je opšti utisak da samo čekamo da čujemo najave njihovog povratka u život, među prijatelje, jer, uostalom, baš to se desilo prethodnih godina sa Kapetanom Amerikom i Thorom i Hawkeyejem i Punisherom, uostalom skoro svim većim likovima kojih možete da se setite. Ko od ozbiljnih superheroja nije barem malo mirisao ljubičice odozdo, taj i nije ozbiljan superheroj, sigurno je izreka koja kruži menhetnskim barovima.

A ipak, Spajdermen je mrtav. I ova rečenica u meni izaziva propisan drhtaj. Dobro, možda ne i tragičnu notu, možda na ovu pomisao ne kolabiram automatski u amorfnu gomilu suza i udova, ali... Spajdermen je mrtav i stvari su se zaista promenile. Možda ga više nikada nećemo videti. Ovo zaista deluje kao rastanak.

Za slučaj da nemate pojma o čemu pričam (ali zašto onda čitate ovu kolumnu???) i da se pitate da li je moguće da je Marvel zaista ubio svoju najpopularniju ikonu, lika koji krasi njihove memorandume i koji im je putem ekranizacija u poslednjih deset godina doneo osetno više para nego filmovi o X-men ili Hulku ili Iron-manu, odmah da potvrdimo da je vaša sumnjičavst sasvim na mestu: Spajdermen u Marvelovom mejnstrim univerzumu je živ i zdrav i kreće u novu avanturu pod naslovom Spider-island.

Mrtav je Ultimate Spider-man. Stošezdeseti broj magazina Ultimate Spider-man doveo je do konačnog zaključka priču pod nimalo dvosmislenim naslovom „Death of Spider-man" time što je titularni junak zaista temeljito i ozbiljno ubijen. Napetost građena poslednjih godinu dana kroz hroniku, jelte, najavljene smrti (pre Smrti išao je Preludijum za smrt) krunisana je spektakularnom ali ultimativno (naravno) sasvim ljudskom, sasvim jednostavnom epizodom u kojoj Spajdermen umire nakon povreda zadobijenih u nekoliko konsekutivnih tuča od kojih je poslednja sa Zelenim Goblinom, na pragu sopstvene kuće, dok tinejdžer pokušava da zaštiti svoju porodicu od poludelog industrijskog moćnika transformisanog u čudovište.

Na ovom mestu sam opširnije elaborirao svoje utiske o relansiranom Ultimate Spider-man magazinu ali vredi ponoviti da je u pitanju bila neka vrsta ponovo pronađene ljubavi između Briana Bendisa i svog vižljastog junaka, ponovno pronađena omladinska energija koja je ovom stripu nedostajala poslednjih nekoliko godina. Poslednji Peterov okršaj sa Zelenim Goblinom i njegovim čaušima je stoga imao jednu težinu uobičajeno odsutnu iz ovakvih stripova, osećaj da su na kocki zaista životi ljudi za koje brinemo zajedno sa Peterom, prijatelji i rođaci koji su nam ušli pod kožu i koje bismo i sami zaštitili svojim životima da se tamo nalazimo. I kada je Peter na kraju kolabirao i umro pred našim očima, zaista smo stekli utisak o konačnosti, neopozivosti ovog događaja. Spajdermen je mrtav. To je njegov novi status quo. I to je, ako je verovati Brianu Bendisu njegov konačni status quo. Peter Parker, Spajdermen je ubijen i ostaće mrtav u sopstvenom magazinu.

Ovo je gotovo neverovatna, intelektualno neprihvatljiva ideja a opet, ovo je ideja toliko bogata potencijalom, toliko nadevena dostojanstvenošću da žudim da Bendis i Marvel ispoštuju sopstvena obećanja i nikada ne ožive Petera Parkera. Uostalom Bendis je ubio i oživeo Gwen Stacy i to je ispalo dobro. Pošteno je da Peter onda ostane mrtav i da to bude dobro. Da li će mi nedostajati? Naravno da hoće, ali baš u tome i jeste poenta, tokom dvanaest godina izlaženja, a posebno tokom poslednje dve godine, Ultimativni Peter Parker je postao lik koga volimo. Sa kojim zaista saosećamo. Bendis, kao jedini scenarista koji ga je radio je u velikoj meri izgradio konzistentnu, doslednu, ubedljivu ličnost i čak i kad je strip patio od dosadnih zapleta i tromog pripovedanja, Peter Parker je ostajao jak, dovoljno različit od svog mejnstrim uzora, a opet dovoljno mu sličan da prepoznamo isti miks krivice, odgovornosti, heroizma malog, običnog čoveka koji shvata da se svet menja počinjući od sebe.

Zbog svega ovoga, poslednja Peterova borba na travnjaku kuće u Kvinsu ima ogromnu težinu iako je tehnički gledano jednostavna i skromna. Zbog ovoga poslednje Peterove reči kako je uspeo da zaštiti svoju porodicu čoveku nateraju i po koju suzu u oči. Nisam verovao da Bendis ovo ima u sebi posle više od decenije pisanja ovog stripa, ali... pokazalo se da ima. Svestan koliko je Peter izrastao u arhetipskog heroja a da nije izgubio ništa od svoje ljudske, u zemlju ukorenjene jednostavnosti, Bendis nam ga je sada oduzeo, ostavljajući nam samo uspomene i pitanja „šta bi bilo kad bi bilo".

Ultimate stripovi su i inače bili uvek disciplinovanije uređivani, a njihov kontinuitet tešnje kontrolisan od mejnstrim Marvela, pa se uostalom i samo unutar ove linije može očekivati da se donese ovakva odluka, da se ona sprovede dovoljno elegantno i da onda čujemo obećanje da Peter Parker neće biti oživljen. Nakon stošezdesete epizode sledi Ultimate Fallout, priča u kojoj gledamo kako se ostali likovi privikavaju na ideju o svetu bez Petera, a od jeseni strip kreće sa novim brojem jedan, i sa novim likom u kostimu Spajdermena.

Mogućnosti, naravno opijaju. I opet, naravno, mogućnosti da novi Ultmate Comics Spider-man bude užasan su velike, ali opet opet, Bendis je u poslednje dve godine pisao magazin sa obnovljenim žarom i ova vrsta promene bi mogla da bude nadahnjujuća za njega.

Da bi bilo jasnije koliko je teško smrt ovakvog lika učiniti značajnom, učiniti da ona rezonira na emotivnom, duhovnom, simboličkom i drugim nivoima, valja razmotriti činjenicu da je Spajdermen do sada ionako umro mnogo puta.

U magazinu Spider-man, broj sedamnaest, Spajdermen ima prilično nadrealističan susret sa Titanom Thanosom koji se završava njegovom smrću... i instantnim vaskrsenjem kada na scenu stupi Smrt sama, personifikovana kao žena u Marvelovom univerzumu.

U magazinu Spider-man broj sedamdesetjedan, a koji je deo priče Return of the Powers, razbacane kroz nekoliko magazina, Peter Parker umire u bolnici od sindroma degeneracije klonova (u to vreme Marvel nas je još ubeđivao da je Peter klon a Ben Riley pravi Spajdermen, videti ovde za opširnije razglabanje o ovom problemu), ali ga srećom ovo ne drži dugo i na nogama je već narednog tjedna u 237. epizodi Spectacular Spider-man. Nije umro, kažu, samo su moći počele da mu se vraćaju... Huh, za dlaku.

U 398. Epizodi Amazing Spider-man (koji je isto deo Klon Sage), The Owl će ubiti Spajdermena trujući ga na posebno podao i nizak način. Ali našeg junaka će ubrzo oživeti Dr. Octopus, koji ne može da zamisli život bez njihovih prijateljskih nadmudrivanja. Ili tako nešto. Ne zaboravimo da Dr. Octopus zapravo nije doktor medicine več nuklearni fizičar i zapitajmo se zašto i kome tolike godine plaćamo doprinos za zdravstveno osiguranje...

Pa onda ono kada se Peter transformisao u džinovskog pauka, umro i rodio samog sebe. Pa onda ono u The Other: Evolve or Die kada je umro, a onda izšao iz sopstvenog tela i posle mu je bilo bolje.

Da ne pominjem ono kada ge je u X-men ubio čarobnjak Kulan Gath. Ili kada je Dr. Doom pobio sve superheroje u Secret Wars (ali ih je potom i oživeo)...

Posle svega toga, teško je osetiti mnogo emocija na vesti o Spajdijevoj smrti. Na kraju krajeva, vi kažete smrt, on to zove produženi vikend.

Čak i u okviru inače disciplinovanijeg Ultimate univerzuma, Spajdermena smo jednom već oplakivali, pre ne tako mnogo vremena. DOGAĐAJ pod nazivom Ultimatum odneo je mnoge živote u Ultimate univerzumu a između ostalog i Peter Parker je prošao kroz užasna iskušenja pokušavajući da spase što je moguće više života tokom pustošenja Njujorka od strane grdnog cunamija i na kraju smo bili sigurni da smo ga izgubili. Mislim, Marvel je čak izdao i dva broja miniserijala Ultimate Spider-man Requiem, a rekvijemi se prave samo za mrtve, zar ne?

Ma, nee, zezali smo se, živ je Peter, umro nije. Magazin je nastavljen pod nazivom Ultimate Comics Spider-man, sa istom postavom likova i produživanjem istih priča i motiva. Što je na kraju ispalo sasvim u redu jer je relansiranje donelo osetno bolji kvalitet pisanja i priče koje su ponovo uspele da nas angažuju i emotivno vežu.

I sad, činjenica je da je Bendis sa tom „smrću" Spajdermena u principu ipak propustio solidan zicer. Imao je sve, grad na rubu raspadanja, nedužne civile uhvaćene usred superherojske gužve, nesebičnog junaka koji je ne hajući za svoj život samo gledao kako da spase tuđe, čak i reakcije dotadašnjih skeptika i kritičara koji su doživeli prosvetljenje i shvatili da se sve vreme radilo o heroju koji se svesno odlučio za anonimnost... Ali iako je izjavio da je nameravao da se tako oprosti od serijala, Bendis je prepoznao da ovo nije smrt koju je imao na umu, nastavio da piše serijal i dao nam neke od njegovih najboljih momenata u dvanaestogodišnjoj istoriji. Kakav srećan kraj!!!

Osim naravno za Petera koji je sada zaista i stvarno ubijen.

Ali time Peter dobija smrt koju je zaslužio i koliko god smrt u borbi sa zelenim čudovištem deluje kempi u odnosu na smrt u kataklizmičnoj poplavi dok spasavate civilno stanovništvo, Bendis je sa Death of Spider-man uspeo da poveže neke od najvažnijih elemenata Spajdermen mitosa, da fundamentalne motive kao što su moć i odgovornost, porodica i identitet sve uveže u završnicu koja se, što je za njega nekarakterstično, sastojala od iznenađujuće malo reči a iznenađujuće mnogo akcije. Ovo je prava smrt za dečaka koji je bio više muškarac od mnogih muškaraca a koji nikada, uprkos supermoćima i druženju sa bogovima nije uspeo da se otrese straha da je uvek on za nešto kriv. Ovo je prava smrt, dostojna heroja-koji-je-bio-jedan-od-nas, smrt koja se pamti i koja, bez obzira na gubitak i prazninu što ih za sobom ostavlja, podseća šta su to plemenitost i hrabrost. Pa za to superherojski stripovi valjda i služe!!!

Da li da verujemo Bendisu da ova smrt ostaje tu gde jeste i da ćemo od Septembra gledati novo lice pod poznatom maskom (koja će i sama biti redizajnirana, ovde negde na slikama vidite „negativnu" mrežu koju Sara Pichelli sada mora da crta jer je Joe Quesada tako odlučio)? Teško je verovati ikome u Marvelu posle toliko vremena, ali barem za sada, Bendisov izvrsni rad na serijalu poslednjih par godina i dostojanstvenost sa kojim je ova smrt tretirana daju osnove za oprezni optimizam.

Spajdermen je mrtav. Živeo Spajdermen.

od Rogan Pet 08 Jul 2011, 08:01

Ultimate Spiderman je Ultimate mrtav. Yawn.

Nadam se da cjemo makar zaista dobiti african-american Spajdija, kako kruzhe glasine, pa da mogu da se nadam da che ga eventually odglumiti Donald Glover u nekoj adaptaciji.