Šta se čita ovih dana ?

Haha, ali kad jeste tako. Strip te bap oraspoloži (ali i zbuni na kraju).  

Lokot i kljuc
UhUhUh, kako je ovo dobro!
Savrseno izbalansirani akcija, dinamika, napetost, horor, humor...pametno osmisljeno i ispricano, prica se razvija bukvalno bez mane. Likovi su neverovatno dobro profilisani. Svaki od njih je perfektno iskoristio svoju sansu za predstavljanje citaocu...nehajno i bez smaranja, a opet ogoljen do koske! Za porodicu je nemoguce ne vezati se.
Ohrabruje to sto je ovo tek prva knjiga, a nekako vec znam da ce i nastavak i kraj biti izuzetni. Hilova storytelling vestina je vraski ubedljiva, do te mere da mi se nekakvo kasnije razocarenje cini nemogucim. Prica ima ogroman potencijal, i uveren sam u maksimalnu iskoriscenost istog.
Izuzetno filmican strip kombinovan sa zaraznoscu video igre i zanimljivim crtackim stilom i vrlo dobrim kolorom.
Rekao bih koju i o naslovu/prevodu: kako nisam citao original, 'Locke' mi nije uslo u oko/uho/glavu, te mi 'Lokot' deluje kao odlican izbor - zapravo najbolji moguci, jer se neznatno razlikuje od izvornika.
Prevod je odlican...vidi se da je scenario dosta zahtevan po pitanju igara reci, dvosmislenosti uopste. Medjutim, Marko je u potpunosti dorastao zadatku - uostalom, ispraksovao se on itekako po ovom pitanju adaptirajuci Grucove sale. Svaki lik govori onako kako bismo i ocekivali od njegovog uzrasta, socijalnog ili drustvenog statusa, licnog karaktera, kao i stanja uma ili psihe. Sve reci su u adekvatnim ustima - bilo da se ona sluze slengom i psovkama ili izrazavaju drcno i slatkorecivo.
'Lokot i kluc" je debelo prevazisao moja ocekivanja. A ona uopste nisu bila mala.

Čekaj, da li se ovo pojavilo ili nije?

Hvala za preporuku, nisam čitao so far, ali sam se ozbiljno zainteresovao, posebno jer nije dug serijal - Andra friendly, što bi rekao Vader. 6 knjiga, mada ide trenutno neki spin-off, ali o tom - potom...

Da, da, izašlo, samo meke korice za sada. Uskoro će i HC.

One Piece 1

Dopada mi se, i više nego što sam mislio da će mi se dopasti. Čini mi se kao da ima više akcije nego kod Naruta i to od samog početka, i to mi je veliki plus. Em su likovi nekako simpatičniji, pogotovo Lufi. Stalno je veseo i nasmejan.

Crtež je isto veoma simpatičan. Pogotovo kad prave grimase kad su iznervirani ili zapanjeni, kao u Dragon Ball, meni je ono vrh.

Baš mi je gotivan strip. Em se radi o piratima, em je otkačeno i smešno, a verujem da pred Lufijem i ekipom predstoji jedna velika avantura. Mislim da će se dopasti svima, čak i onima koji ne vole mange. Zaista stripu treba dati šansu.

Rimitto
Suenobu Keiko

heroina Konno Mizuki na naslovnici prvog broja


srednjoskolke u autobusu na putu za kamp
stvari krenu naopako
treba preziveti dok pomoc stigne

i ova manga je, naravno, doramana  
 

Uzumaki 1

Pročitao sam danas ovu mangu. Čoveče, kakva je ono boleština. Ovo nije neki strašan horor, nego je odvratan. Kad se samo setim onog prizora kad je ćale od onog lika uvijen u spiralu, i onaj njegov jezik. Boles'.

Prve dve priče su najbolje, a najslabija je poslednja, sa uvojcima kose, makar meni.

Crtež mi je odličan. Volim kad je crno beli crtež "obojen" sivim tonovima.

Lokot i ključ 1

Priča prati porodicu koja se suočila sa tragičnim gubitkom. Glava porodice, otac i muž, je ubijen, i kroz celu priču pratimo kako se žena i deca suočavaju sa njegovom smrću. Zapravo, ni ne znamo kako žena prolazi kroz sve to, već uglavnom vidimo kako deca prolaze kroz čitavu tu tragediju. A pri tom žive u konstantnom strahu jer znaju da je ubica psihopata i dalje na slobodi. Jedino je tu mali Bodi najhrabriji. On se kroz igru suočava sa svojim problemima i uspeva da koliko toliko bude veseo.

Ali Kuća ključeva krije veliku tajnu, i mi zajedno sa Bodijem otkrivamo njene misterije. Nešto čudno se dešava, pojavljuje se misteriozna figura koja je, koliko ja shvatam, nekako povezana sa Bodijevim tatom i čini mi se kao da se svi događaji vrte zapravo oko te osobe. Tako da se može reći da imamo dva glavna lika u stripu, prvi je porodica Lokot, a drugi je upravo ta misteriozna osoba. Nadam se da će se više saznati u narednim knjigama.

Crtež mi je jako simpatičan, ne smeta mi što su boje malo isprane, ali ne bih se bunio ni da su malo življe.

Izgleda zanimljivo - koliko ima knjiga ukupno ?  

Šest knjiga. S tim što postoji i neka kolekcija od 6 jednopuca, koji služe kao vodič za sve ključeve i vodič kroz Kuću ključeva. :):Nabavi, mislim da će ti se dopasti.

Inače, priču piše sin Stivena Kinga, tako da ti i to dođe kao preporuka. 

uff, to je baš plus   hvala za info  

Nema na čemu!  

Zlix mozes mi malo vise reci o Uzumaki?

Priča se dešava u jednom malom mestu koje je ukleto. Prvo je otac od jednog lika postao opčinjen spiralnim oblicima, toliko da nije mogao da jede normalno, da čini svakodnevne aktivnosti ako nisu spirale uključene u to.

Nakon što je preminuo na veoma jezovit način, telo mu je kremirano, a njegov dim iznad krematorijuma je poprimio oblik spirale. Od tog dana u gradiću se dešavaju čudne stvari i pojavljuju se spirale na raznim mestima, na delovima tela (kosa, ožiljak), itd.

Kao što ranije napisah, nije strip strašan, ali su neke scene odvratne. Bolesni japanski umovi.  

Hmmm?   Zvuci zanimljivo. Mislim da cu nabaviti stri. Hvala na informacijama.

Nabavi, nećeš pogrešiti.

Nema na čemu!

Princ Valijant, I tom

Nemam nikakve zamerke na izdanje Princa Valijanta. Dopada mi se format, kvalitet izdanja, štampa, prevod, propratni tekstovi, sve...

Prvi put sam ga čitao i nisam znao šta da očekujem, mislio sam da će biti pomalo naivno, s obzirom na vreme kad je strip nastao, ali ono nije nimalo loše. Čak bi se moglo reći da je ispred svog vremena. Jeste da se događaji ponekad prebrzo dešavaju, jedna tabla ume da obuhvata i period od par dana, ali ipak strip ti drži pažnju i prosto te tera da saznaš u kakvu će avanturu Valijant dalje upasti i protiv koga će se boriti. A sam Valijant je jako zanimljiv lik, pametan, snalažljiv, hrabar, skroman. Priča se prekinula baš kad je postalo napeto. Uh, treba sad dočekati nastavak.

A crtež je fantazija. Jeste da je u početku nešto lošiji, tj nije crtež loš nego je sken takav (ima objašnjenje zašto je to tako), ali nakon desetak stranica je milina gledati onaj crtež. Nema uvek puno detalja, uglavnom su likovi u prvom planu, ali kad se pojavi neki dvorac, neki pejzaž, pa čak i skupina ljudi u pozadini, ono je savršeno. A i sami likovi su jako lepo nacrtani, pogotovo izrazi lica.

Kopperion
Inoue Tomonori


dvadeset godina posle havarije nuklearke i evakuacije stanovnika Tokija
iz ovog sada avetinjskog grada poslat je s.o.s signal
specijalci Koperion iz sastava Japanske Kopnene Odbrambene Vojske
tri devojke srednjoskolskog uzrasta imune na radijaciju poslate su da pronadju prezivele

ko voli anime


s.t.a.l.k.e.rasta manga koja nam mozda i predvidja gorku sudbinu Japana

Jeli ta manga inspirisana onim pre koju godinu dogadajima kada su imali problem sa nuklearkama?

imaju ih jos uvek
manga je nastala tri godine pre incidenta u Fukushimi
ima nekih poredjenja sa Cernobilom
malo su potkacili i Amere kao strani faktor
i tako to

Sendmen VI - Skaske i promišljanja
Potencijal Sendmena kao strip serijala se možda najjasnije vidi upravo u ovoj knjizi, a čini ga beskrajno široko polje delovanja Gejmena i družine u okviru vremena, prostora, mitologije, mašte, snova.
Niz priča iz davnina, u kojima gledamo, koliko velike snove malih ljudi, toliko i one male velikih.
Pričanje priča je centralna tema knjige. I zaista, pričaju ih svi: veliki malima, stari mladima, mitološki likovi stvarnima, bogovi ljudima. I svi oni to čine strastveno i ubedljivo, u svakom trenutku svesni toga na koji način dobra, zanimljiva i misteriozna priča oblikuje i obogaćuje um slušaoca, tj. čitaoca...
Čitajući jednu po jednu priču, nekako sam imao utisak nedorečenosti, nekakvog nepotpunog zadovoljstva, da bih nakon poslednjih stranica ponovo stekao sendmenovski feeling o prisustvu nečem nesvakidašnjem.

Sendmen VII - Kratki životi
Sumanutost: ”Mora da postoji reč za to...za stvar koja ti stavi do znanja da se događa vreme. Postoji li reč za to?”
San: ”Promena.”
Sumanutost: ”O. Toga sam se i plašila”
Ch-ch-ch-changes, promena. Ideja vodilja 'Kratkih života', i nema ničeg logičnijeg od road trip karaktera priče. Motivi Sendmena i Sumanutosti u potrazi za bratom su promene, a one su istovremeno i razlog Stihijinog odlaska.
I ranije se moglo primetiti (kroz glavnog junaka pre nego ostalih) da se Svevremeni itekako menjaju, a u 'Kratkim životima' oni nikada nisu bili bliže čoveku, jer promene doživljavaju poput svih nas - s pomešanim osećajima straha, neizvesnosti i optimizma.
Standardno nazočni zaboravljeni bogovi, boginje i mitovi, jednako standardno briljantni likovi (Barnabas :)), mnoštvo gejmenovskih mudrolija, i ona - gospa Sumanutost. Neodoljivo umiljat, blentav i tugaljiv devojčurak, koji će vam se i previše lako uvući pod kožu. I u srce.

Propovednik 4: Drevna istorija
Svetac ubica

Pročitao za sada samo prvu priču. Uuu, kako je ovo dobro. Jeste da nema propovednika i njegove ekipe, ali zato je tu jedan od najzanimljivijih likova u serijalu, Svetac ubica. Vidimo kako je postao to što jeste. Mnogo opak i zajeban lik, koga se i sam djavo (Nik ;D ) plaši. Vestern sa malom dozom natprirodnog i puno akcije, baš mi je legla priča.

Crtež oba crtača mi je jako dobar, ali mi je od Karlosa Ezkvera za nijansu bolji, iako crta samo jedan od 4 dela. Čini mi se da je bolje skinuo lik samog Sveca, njegov izgled, tj. da je njegov crtež gotovo identičan onom od Stiva Dilona.

E sad nastavak čitanja...

Propovednik 4: Drevna istorija
Priča o znate-već-kome

Iliti priča o Čmarfejsu. Eto, konačno saznajemo šta se ovom mladom, napaćenom momku desilo sa facom, mada je već rekao da je sam sebe upucao u prvoj knjizi. Sad znamo i razlog. Život mu nije bio nimalo naklonjen, nimalo lak, otac ga je stalno maltretirao i tukao, a ipak i povrh svega je odlučio da oprosti ocu i da ga osveti.

Crtež nije loš, mada mi je malo slabiji u odnosu na druge dve priče.


Dobri stari momci

Kakve su ova dvojica budale. Od gledanja svojih posla su napravili da se problem u koji su upali dvoje ljudi tiče i njih. I to samo zato što su hteli da se malo zabave i omrse. Ova priča je više kao neka sprdnja, samo jedna od avantura dvojice psihopata i ubica, nego nešto bitno za sam serijal.

I ovde važi isto za crtež Karlosa Ezkvera kao u prvoj priči, uspeo je da skine crte lica ova dva lika, kao da je sam Dilon crtao.

E da, prevod u sve tri priče mi je odličan. Jedino što mislim da kod partije pokera kada djavo kaže "I call" ne treba da piše "zovem", već bih ja to preveo kao "pratim" (strana 66).

Taiyou no mokushiroku
Kawaguchi Kaiji


decak sa naslovne, Ryu Genichiro i kataklizma koja pogadja Japan

na pola sam vol#3
za sada je vr' vr'a vr'ova