Stripovi i vaše okruženje

Mozda bi i kod nas trebalo organizovati Dan citanja stripova u javnosti.

Ili jos bolje Paradu...

Roditelji mi uglavnom pricaju da se ne zanosim sa stripovima,da citam nesto 'ozbiljnije'.Prijatelji,ovima kojima sam rekao da citam stripove uglavnom gledaju sa podsmehom.Vazno da su njima grafiti veca umetnost od stripova

Rider of the lighting ::Roditelji mi uglavnom pricaju da se ne zanosim sa stripovima,da citam nesto 'ozbiljnije'.Prijatelji,ovima kojima sam rekao da citam stripove uglavnom gledaju sa podsmehom.Vazno da su njima grafiti veca umetnost od stripova

...daj im bonu...

Moja majka je imala tri puna paketa romana na tavanu kuće u Goraždu; stari Fordovi, prvi brojevi LMS i ZS, Stripoteke i ine gomiletine! Sve izgorje u ratu.

Kad sam bio mali, to je bio moj nedostižni Gral, najluđa fantazmogorija, najmiliji san... (i sad ponekad znam sanjati da prilazim staroj, prašnjavoj trafici, a unutra gomile stripova - svaki po trideset centi!!!)

Moja pokojna prababa je radila u trafici, pa je ćale vječito odatle uzimao stripove, pročitao i vratio. Omiljeni junak mu je i danas "Lon Volf".

Ja nisam imao lose reakcije okoline, stavise, mislim da mi pojedini drugari i zavide. Posle mene jos dva druga su se vratila stripovima, ne samo da ih citaju nego i da ih sakupljaju.

Mislim da je najvaznija da se probije barijera koju covek sam sebi napravi pod pritiskom okoline. To najcesce ide ovako-stripovi su za klincem ti vise nisi klinac, ne trebaju ti stripovi. Jednostavno.

Ali kada kazes sebi-nisam vise klinac, trebaju mi stripovi, blokada je probijena.

Imam utisak da bi se mnogi ljudi vratili stripovima, ali ih je nekako sramota, jer smatraju da tako nesto ne prilici njihovim godinama. Takve standarde je nametnulo drustvo u kojem zivimo.

Da se vratim na moj slucaj, dva druga sakupljaju stripove, ostali ne, ali vidim da mi zavide, ne toliko na kolekciji, koliko na hobiju koji upraznjavam.

NE znam cianje i sakupljanje stripova posle 30. godine meni izgleda kao neka mala pobuna u ovom drustvu, malo budjenje iz konformizma, radimo stvari koje malo ko radi.

Jeste da preterujem kada to pisem, ali volim o sebi (nama koji volimo da citamo i sakupljamo stripove) da mislim tako.

Slabo da ima lose reakcije okoline. Ljudi obicno stanu i dive se (za nepovjerovati) riknama kolekcionarskog VC Zagora. Cudno im je da dajem tolike pare za stripove, ali to je sve. Ionako su skoro svi u mojoj okolini nekada citali ZS i LMS, i vecinom zale sto su ta izdanja prodali/podijelili.

regar ::

NE znam cianje i sakupljanje stripova posle 30. godine meni izgleda kao neka mala pobuna u ovom drustvu, malo budjenje iz konformizma, radimo stvari koje malo ko radi.

Jeste da preterujem kada to pisem, ali volim o sebi (nama koji volimo da citamo i sakupljamo stripove) da mislim tako.

Ma kakvo preterivanje, svaka reč ti je u istini

Ovako, ja sam u ranim dvadesetim, tek da steknete okvir...i do sad mi niko nije prebacio da sam matora za stripove. Moj otac je bio kao mlad baš zaludjen stripom, pa se ljubav prenela. Od njega sam dobila u amanet gomilu Rip Kirbija i Modesti koje je slagao u registre. Kad sam imala 7-8 godina, ćale je meni i sestri kupovao Asteriksa, koji je onda izlazio na kioscima svake 2 nedelje ili tako nešto... imam ih sve , možda mi hvali jedan broj. Posle smo ja i sestra skupljale stripove iz zabavnika, Džeremaju, Škorpiju...od svoh džeparca sam kupovala stripoteke, ali čini mi se da nikad šira sredina nije na to obraćala pažnju...nije da sam to krila, to je prosto moje malo "intimno" zadovoljstvo i hobi i nemam baš običaj da pričam o tome ljudima koji za strip maltene i ne znaju...naročito moja generacija, stvarno nemaju pojma...neki nisu ni za Asteriksa čuli Kad sam krenula u srednju kupovala sam ozbiljnije strip albume, uglavnom od Hermana , serijal Petar Pan i Ratnici sa Akbara, i onaj serijal Alekse Gajića Bič Božji...i da Princ Valijant, moj najveći luksuz do sad...a da se nema para za ovu umetnost, nema se ...ali nastaviću s mojom kolekcijom

Bruce Springsteen ::

regar ::

NE znam cianje i sakupljanje stripova posle 30. godine meni izgleda kao neka mala pobuna u ovom drustvu, malo budjenje iz konformizma, radimo stvari koje malo ko radi.

Jeste da preterujem kada to pisem, ali volim o sebi (nama koji volimo da citamo i sakupljamo stripove) da mislim tako.

Ma kakvo preterivanje, svaka reč ti je u istini

auh
bilo bi dobro da je budjenje iz konformizma
bilo bi dobro

Ukućani,moje bavljenje stripom gledaju kao nezrelost,neozbiljnost itd.(da ne govorim da se bavim i video-igrama )
Moram da priznam da im ni ja ne ostajem dužan,pa na takve konstatacije "opletem" po "njihovim" latino-tursko-džiberskim serijama i sličnim im "zanimacijama". U tim situacijama shvate da ipak "malo" preteruju pa pokušavaju da nadju razumevanje.Ali realno-who cares...

Što se tiče prijatelja,familije,braće,kumova kada im spomenem nešto u vezi sa stripovima gledaju me sažaljivo ,u fazonu-blago tebi...
Ali i za to postoji efektan način "sučeljavanja sa istinom".Naime,kada udju u "moj mali kutak"(za sporni trenutak )gde mi stoje kolekcije stripova,filmova,video-igara,razne figure/statue iz pop-kulturnog miljea gotovo uvek im vilica ispadne do poda
E,sada šta je tu posebno zanimljivo.Retko ko od njih zna ili ima pojma o kojim se junacima radi,koji su flimovi,video-igre(da ne spominjem stripove) u pitanju(osim-ponekad onih poznatijih).Po mom mišljenju to je tragično.Zašto?
Pa zato što se uglavnom radi o franšizama,naslovima,junacima koji spadaju u kultno nasledje opšte kulture.
Logično pitanje koje se nameće iz ovakvih slučajeva je:"Pa dobro ljudi u kom vremenu(svetu) vi živite?".Tada se opet vraćamo na onaj začarani krug:latino-turkish-domaći džiberizam milje koji hteli mi to da priznamo ili ne i dalje caruje na ovim prostorima.

Tata misli da sam detinjast i čudi se što čitam stripove. A onda mi je dan dođe u sobu i traži Konana da prelista. A sinoć gleda Hulka na tv-u i svidi mu se film.
Mami ne smeta, ali misli da ih imam previše, zbog manjka prostora.
Burazer ponekad mazne neki da pročita, recimo juče je čitao neke Asterikse.

Imam jednu drugaricu koji ih voli donekle (gomila Mikijevih zabavnika, uzima redovno Politikin zabavnik nekih 7-8 godina, skuplja sad Asterika od Politike i to je to manje-više).

Ostale stripovi ne dotiču uopšte.

Okolina:

Zivim u selendri gde ljudi nisu videli dalje od 'Asan-pasine Palanke.U osnovnoj skoli je bio jedan Dragan Majmun (ovo Majmun je nadimak) koga je zanimao Dylan Dog i kome sam pozajmljivao stripove da cita.Bio je i jedan koji je citao nesto malo stripova kada je bio manji.Kada je veci broj djaka iz odeljenja video neki strip u mojim rukama,reakcija je bila:"XXXo te strip!"
Sada,u srednjoj skoli,kada kupim neki strip sakrijem ga negde gde (nadam se) neci moci da ga nadju.Jedan moj drug je nekako uspeo da vidi da idem na neki od ovih foruma,pa je ukapirao da citam stripove,i reakcija u opste nije bila losa.Rekao mi je da je i on kao mali citao Bleka i jos neke stripove.

Porodica:

Nadam se da moja baba nezna za moju skrivenu kolekciju stripova,jer bi ih spalila,kao sto je uradila sa tatinim stripovima (do duse,on je tada bio malo stariji,pa ga stripovi i nisu toliko zanimali,a nije ni pretpostavljao da cu ja citati stripove).Otac nije imao nista protiv toga sto citam stripove,cak je i uzimao od mene neke Zagore i ona dva tri Bleka i Marka.Majka je takodje citala stripove kada je bila mala,pa nije ima nista protiv sto ja citam.

Šta znam, većina starijih strip pamti po Zagoru i kao takvog ga vezuje za infantilnost, loženje i blagu retardiranost, pa im nije baš normalno to što sa svojih 22 čitam stripove, odgovor, pravdanje u stilu "ne, ne, ne zagora, čitam nešto... ozbiljnije" ih baš i ne ubedi
Što se vršnjaka tiče, znaju za vočmene, vendetu, x-mene ili betmena iz filmova i tako da donekle mogu da pričam o tome sa njima, mnogi kažu kako je kul sve to, vole da prelistaju neke moje stripove, dive se prelepim crtežima, ali im se nteresovanje tu negde završava. Inače, nikad nisam pokušao da "probudim" strast za stripom kod nekog druga/drugarice/devojke, ali s edešavalo da dok u knjižarama listamo stripove, pa se zapričam, zanesem, otvram stripove, mirišem ih, kupim punu kesu i puknem sve pare iz novačanika i oni kupe nešto.
Mislim da bi više savremenijih stripova, dostupnih na kioscima i u super marketima privuklo nove ljude i decu (kao što je mene divlja magija nekada). Recimo znam da nekoliko cura koje su oduševljene Geom i Lilit, počele da kupuju i čitaju, iako nikad pre strip nisu pratile...
Ne može se doveke gurati Zagor...

Matorci gledaju gomile nabacanih stripova po kući i kapiram da misle kako bacam pare, ali, ono, sam zarađujem, dobar deo dajem njima, tako da moraju da ćute