"Prepuno je zvezda"- Natan Never, scenario kratke priče

Vrlo, vrlo dobro pogođena ona melanholična nota koja krasi serijal u potpunosti.

No, ako smem da uputim jednu sugestiju: jedino bi možda bilo bolje da prva tabla ima 4 horizontalna kvadrata jednake veličine - postepeno, ali i ujednačeno kretanje od svemira ka Nathanu, koje bi bolje ispratilo naraciju! - dok bi veći prvi kvadrat na drugoj tabli (2/3 table) razbio sanjalački ton početne naracije i vratio čitaoca u stvarnost, a istovremeno mu za trenutak prikovao pogled i zadržao ga na panorami grada, methinks.

Dakle, peti kvadrat prve table čini mi se kao suvišan, a pošto pripovedaš o zvezdama, koje simbolišu ogroman, nepojmljiv prostor, tj. tu je nebo, kosmos, svejedno... Vertikalnim kvadratima "sužavaš" tu širinu o kojoj govoriš, pa mislim da bi drugačija prva tabla, onako kao što rekoh iznad (ne zameri!), bila bolje rešenje. Ne delić te širine, nego ona u potpunosti, kojom opuštaš čitaoca i puštaš ga da odluta zajedno sa tvojim mislima, u skladu s naslovom priče!

Veliko ti hvala na čitanju i komentaru! Drago mi je da ti se scenario dopao.

Zapažanja su ti na mestu, i ne bi bilo loše iskadrirano i na taj način. U stvari, bilo bi efektno. S tim što sam ja gledao prvu i poslednju tablu, želeo sam da raspored kadrova na njima bude sličan, kako bih zaokružio priču. Želeo sam, pritom, da se svemir, njegova dubina, rojevi zvezda, nađu samo u prvom kadru prve table, a da se ostali kadrovi razlikuju upravo zato što sadrže kontrast prostranstvu svemira- grad. Iako to čitalac ne zna u početku. Opet, to je ostavljeno čitaocu i tvoja interpetacija je, kao i moja, opravdana. Meni je drago što scenario već ima dva tumačenja.

Obzirom da se radi o kratkom stripu, postavljanje tog kontrasta ima smisla. Mada, tako ograničavaš crtača, u neku ruku.

Ma ko šiša crtača(e) nek vadi oči...