DILAN DOG, razgovori o pricama;

Mrak je prva Chiaverottijeva priča i nudi prilično dobar kostur za veliki broj njegovih kasnijih priča: otkrivanje ubice, ili neke misterije vezane za nju/njega, plus neobičan (ili makar on to tako misli?) obrt na kraju.

U Mraku se poziva na kultnu filmsku figuru, junaka horora 80-ih, Freddyja Kruegera...



Koliko me pamćenje služi, Freddy vreba u našim snovima i ako nas ubije u snu, mrtvi smo i u stvarnosti. Chiaverottijev Crni zloduh vreba u mraku; jednu devojčicu otac je želeo da kazni tako što će je naterati da bude sama u mraku, ali pojavio se, eto, Zloduh i njen tata čalapirne iz ostatka priče... Godinama kasnije, traži pomoć od Dylana, jer se on pojavio iznova i iznova počeo i da - ubija. Prvo njen dečko, pa najbolja drugarica... Zamalo i Groucho, ali Dylan uspeva da ga pobedi (?)...

U Goblinu, jako dobru postavku priče - Chiaverotti uspeva da nas ubedi da je ubica izvesnog univerzitetskog profesora, biologa, pride sklonog alhemiji, zapravo homunkulus (elf ili goblin; čovečuljak) stvoren kao rezultat eksperimenta - scenarista kvari tako što priču pretvara u lament nad mučenjem životinja, makar to bilo i u medicinske, naučne svrhe... Gde Dylan izgovara nekoliko krajnje bljutavih rečenica...

Gil-galad ::Mrak je prva Chiaverottijeva priča i nudi prilično dobar kostur za veliki broj njegovih kasnijih priča: otkrivanje ubice, ili neke misterije vezane za nju/njega, plus neobičan (ili makar on to tako misli?) obrt na kraju.

U Mraku se poziva na kultnu filmsku figuru, junaka horora 80-ih, Freddyja Kruegera...



Koliko me pamćenje služi, Freddy vreba u našim snovima i ako nas ubije u snu, mrtvi smo i u stvarnosti. Chiaverottijev Crni zloduh vreba u mraku; jednu devojčicu otac je želeo da kazni tako što će je naterati da bude sama u mraku, ali pojavio se, eto, Zloduh i njen tata čalapirne iz ostatka priče... Godinama kasnije, traži pomoć od Dylana, jer se on pojavio iznova i iznova počeo i da - ubija. Prvo njen dečko, pa najbolja drugarica... Zamalo i Groucho, ali
Dylan uspeva da ga pobedi (?)...

E da bar jeste...ne bi bilo onog groznog nastavka 'Sablast u noci'.
Pisao sam ovo vise puta, verovatno sam dosadan, ali meni je ovo najstrasnija DD prica...plasio sam se mraka kao klinac pa sam se istraumirao. "Krivica" je ponajvise na Dalanjolu, Vostani covek/Crni zloduh/Groza strasni (sve prevodilacke inkarnacije) je apsolutno odvratno i zastrasujuce nacrtan. Mrak nikada nije bio strasniji...

Gil-galad ::
U Goblinu, jako dobru postavku priče - Chiaverotti uspeva da nas ubedi da je ubica izvesnog univerzitetskog profesora, biologa, pride sklonog alhemiji, zapravo homunkulus (elf ili goblin; čovečuljak) stvoren kao rezultat eksperimenta - scenarista kvari tako što priču pretvara u lament nad mučenjem životinja, makar to bilo i u medicinske, naučne svrhe... Gde Dylan izgovara nekoliko krajnje bljutavih rečenica...

Ih, nemoj tako :/
Nije je 'pretvorio', to je bila ideja price, pocetna premisa serijala uostalom - kroz horor prikazati svakodnevicu...U to vreme je Kjavi dobro skidao Sklavija.

Gil-galad ::
Njegov crtež je za mene pure magic; bilo ovaj stari stil, između Brindisija i Stana, bilo onaj kasniji, daleko više artistički, između Picatta i Marija, pa zato mogu da zažmurim na jedno oko glede priče i scenarija...

Odlicno poredjenje...moram priznati da mi vise lezi njegova prva faza. Kasniji eksperimenti mi se nisu bas dopali.

Morrison ::

Gil-galad ::Zamalo i Groucho, ali
Dylan uspeva da ga pobedi (?)...

E da bar jeste...ne bi bilo onog groznog nastavka 'Sablast u noci'.

Zato onaj znak pitanja.

Pisao sam ovo vise puta, verovatno sam dosadan, ali meni je ovo najstrasnija DD prica...plasio sam se mraka kao klinac pa sam se istraumirao. "Krivica" je ponajvise na Dalanjolu, Vostani covek/Crni zloduh/Groza strasni (sve prevodilacke inkarnacije) je apsolutno odvratno i zastrasujuce nacrtan. Mrak nikada nije bio strasniji...

Apsolutno! Moram priznati da da sam se naježio čitajući... Baš hladan, hladan crtež...

Morrison ::

Gil-galad ::U Goblinu, jako dobru postavku priče - Chiaverotti uspeva da nas ubedi da je ubica izvesnog univerzitetskog profesora, biologa, pride sklonog alhemiji, zapravo homunkulus (elf ili goblin; čovečuljak) stvoren kao rezultat eksperimenta - scenarista kvari tako što priču pretvara u lament nad mučenjem životinja, makar to bilo i u medicinske, naučne svrhe... Gde Dylan izgovara nekoliko krajnje bljutavih rečenica...

Ih, nemoj tako :/
Nije je 'pretvorio', to je bila ideja price, pocetna premisa serijala uostalom - kroz horor prikazati svakodnevicu...U to vreme je Kjavi dobro skidao Sklavija.

Pa, dobro, ovo ne mogu da poreknem, ali u ovom slučaju misterija oko "homonkulusa" je ipak bila malo too much...

Samo da se slozim sa vama oko jezive atmosfere Mraka
Bravo Gile za pokretanje diskusije,kakvo-takvo razmrdavanje uspavanog foruma

@Gil (sta bi s Nexusom?)
Homunkulus je mamac...inace, na naslovnici je epic spoiler, jer se navodnom homungoblinu jasno vide majmunska stopala.
@Wele
Ti bi mogao da razmrdas Boneli kviz...eno me tamo, masem ti k'o davljenik :P

Haha, ma dosta sam se zezao s nickom, a Tolkien je sad opet u modi. Al' ne diram Nexusa sa avatara.

Morrison ::@Gil (sta bi s Nexusom?)

@Wele
Ti bi mogao da razmrdas Boneli kviz...eno me tamo, masem ti k'o davljenik :P

Slabo sam dolazio u zadnje vrijeme

Krenuo ja sa čitanjem Dilana od početka. Za sada pročitao 1. i 2. epizodu, tj. Zoru živih mrtvaca i Džeka trboseka.

Zora živih mrtvaca - Mnogo dobar početak serijala. Imamo zombije, imamo Ksabarasa, kud ćeš bolje. Dilan mi nekako veseliji nego inače, često zbija šale sa klijentkinjom, poput Gruča. Super je sve. Neobičan mi crtež sa svim tim senčenjem, ali nije loš.

Džek trbosek - Lepo je Sklavi sklopio priču. Taman kad sam posumnjao ko je ubica, priča ode u nekom toku i rek'o ma nije ipak to ubica nego je neko drugi, kad na kraju opet skontam ipak jeste. A kraj priče... prosto se zapitaš. Crtež mi je dobar.

Zlix ::Neobičan mi crtež sa svim tim senčenjem, ali nije loš.

nema bolje (:
na blogu sveta stripa mozes naci sjajan trodelni tekst o uticaju raznih umetnika na Stanov stil: http://udruzenjesvetstripa.blogspot.no/2011/10/estetika-referencijalnosti-anelo-stano.html
najtoplije preporuke :)

Hvala Vejderu, nisam očekivao od tebe Marvelovca da si upućen u Dilana.

Pročitao sam Noći punog meseca i time završio knjigu 1. Malo slabija priča, ali moram da pohvalim prevod, pogotovo kad Nemac priča malo slabije engleski, kao i Gručovi vicevi. Crtež mi je dobar, ali mi čudna jedna stvar - naime, volan u Dilanovim kolima je sa leve strane, a ne sa desne kao što je uobičajeno.

Zlix ::Krenuo ja sa čitanjem Dilana od početka. Za sada pročitao 1. i 2. epizodu, tj. Zoru živih mrtvaca i Džeka trboseka.

Zora živih mrtvaca - Mnogo dobar početak serijala. Imamo zombije, imamo Ksabarasa, kud ćeš bolje. Dilan mi nekako veseliji nego inače, često zbija šale sa klijentkinjom, poput Gruča. Super je sve. Neobičan mi crtež sa svim tim senčenjem, ali nije loš.

Iha, polako tek je pocelo
Javljaj obavezno redom utiske...imas izvanrednu privilegiju da jedan fascinantan serijal pratis i upoznajes dok je rastao i krcio svoj put ka legendi, paralelno sa danasnjim, koji spava na lovorikama.

Za sada prva knjiga mi je legla. Idemo dalje. :)

Beg od prošlosti. Nakon što sam pročitao prvih 10-15 strana novog Dilana i ustanovio o čemu se radi, pomislio sam da je možda vreme da se manem ćorava posla i odsad kupujem VČ Dilana samo za policu. Svejedno, kako još uvek nemam policu, ipak sam pročitao priču do kraja i... nije tako loše. Ako ništa drugo, Beg od prošlosti je zabavan, blesav i brzo se guta. A ruku na srce, epizoda zbilja ništa sem toga i nema da ponudi. Marčelo ili ko je već pisao uvodnik tvrdi da se priča pomalo bavi i večitom raspravom o odnosu starog i novog, prošlog i sadašnjeg vremena, njihovim prednostima i manama, ljudskoj sreći i nesreći u jednoj ili drugoj varijanti... Ja bih rekao da je ključna reč pomalo i da ne vidim potrebudu da se bavim tim asperktom priče (mada priznajem Di Gregoriu da je na poslednjoj tabli stripa uspešno plasirao poruku da ma koliko pokušavali da to negiramo, i mi i svet uvek negde u sebi nosimo trunčicu davno proteklih dana). Uprkos pozitivnim karakteristikama ove epizode koje sam pomenuo, teško da ću joj se u budućnosti vraćati sem ako nekad novi broj Životinjske Karme zakasni na kioske.

P.S. Ako se neko pita gde sam ostavio, u nedostatku police, novi broj Dilana, završio je na fotelji, udenut između Žibrinog Potkazivača i Plejboja koga sam dobio na prošlogodišnjem Sajmu knjiga, koji uvek nekako ispliva na vrh gomile pročitane literature. To je valjda poen za sadašnjost, od mene.

Pročitah danas poslednju epizodu knjige 2, nakon kraće pauze. Možda ima spojlera, mada svi ste vi ovo već čitali.

Dylan Dog 04: Duh Ane Never - Odlična priča, u kojoj su se stvarnost, film i san stopile u jednu celinu, kao što i piše na kraju stripa. Mislim da je ovo jedan alternativni svet koji se preklapa sa Dilanovim svetom, a da je glumac zapravio Dilan Dog, tj. njegova alternativna verzija. Gaj pije, a znamo da je Dilan nekada bio pijanac. Gaj glumi u horor filmovima, a Dilan se često sreće s noćnim morama. Obojica su dekintirani. Lik kojeg Gaj tumači u filmu i koji ga proganja u snovima je zapravo on, neka njegova verzija iz budućnosti. Ova mi je priča jedna od najboljih do sada. Crtež mi se takođe dopada.

Dylan Dog 05: Ubice - Malo mi je ova priča dosadnjikava, šta znam, tako da ne bih nešto puno komentarisao. Crtež mi se, s druge strane, baš dopao. Dobra je i stvar prvi susret Dilana sa profesorom Velsom, interesantan lik.

Dylan Dog 06: Demonska lepota - Zanimljiva krimi/ljubavna priča sa elementima natprirodnog. Od samog početka mi je bilo jasno da je lik koji je unajmio Dilana neka vrsta duha. Nekako mi je gotivan lik, iako je bio plaćeni ubica, i drago mi je što je konačno pronašao mir i spoznao šta je ljubav. Nisam pretpostavljao ko je zapravo ona devojka, tu me je kraj malo iznenadio, ali mi se dopalo kako se završilo. Crtež mi se isto svideo.

Dylan Dog 07: Zona sumraka - Mnogo mi se dopala ova priča. Priča o besmrtnosti, o ljudima koji svaki dan proživljavaju potpuno iste događaje, ali koji su se pomirili sa svojom sudbinom i to prihvataju kao nešto najnormalnije. Tu je naravno i devojka koja je "zaboravila" šta se zapravo dešava, zbog čega se Dilan i našao u njenom selu. Sviđa mi se i što ima kratka priča Edgara Alana Poa, po kojoj je, čini mi se, ova priča i zasnovana. Crtež je super.

Da, briljantna prica...'Zona' moze biti shvacena i kao raj ili pakao. Ili oboje istovremeno :)
Bojno polje izmedju ceznje za vecnoscu i teznje ka nistavilu.
Nastavak je jos i bolji
Sto se crtaca tice, dobrodosao u malobrojni klub M&G obozavalaca (population: 2 )!

Morrison ::Sto se crtaca tice, dobrodosao u malobrojni klub M&G obozavalaca (population: 2 )!

Kako 2, pobogu?
Pa ja sam Dilana zavoleo zbog njih
I nije me sramota da priznam

Pa šta tu ima da se ne voli, baš mi je lep crtež.

Nego, koji je nastavak priče?

Ultras ::

Morrison ::Sto se crtaca tice, dobrodosao u malobrojni klub M&G obozavalaca (population: 2 )!

Kako 2, pobogu?
Pa ja sam Dilana zavoleo zbog njih
I nije me sramota da priznam

Nase snage jacaju svakim novim danom

Zlix :: Pa šta tu ima da se ne voli, baš mi je lep crtež.
Nego, koji je nastavak priče?

Norrrmalno da je lep :)
"Povratak u sumrak", br. 57, cini mi se.

Potrajaće dok dođem do tog broja. Hvala.

Chiaverotti očigledno može kad hoće... No, dobru priču pokvario je deja vu twist na kraju...

Dall'Agnol ovde s-a-v-r-š-e-n! Jeste crtež blizak Stanovom, ali ovoliko sjajno odmerene dinamike i savršenog razlaganja pojedinih momenata retko gde možete videti u serijalu...

8/6/10/10 -- 82/100



Nije retkost da Sclavijeve epizode vuku na 80-e, kada je većina njih i nastala, ali ova - iako je to i sa njom delimično slučaj - ipak istovremeno ima i jednu vanvremenu poruku glede cenzure. Sclavi se osvrće i na probleme koje je zbog horor stripova imao EC Comics u SAD, a tokom čitanja sam se više puta zapitao šta ga je inspirisalo da napiše Lov na veštice, tj. da li je bio napada i na Dylana Doga... Videh u recenziji da jeste.

Ideja je sjajna, posebno sam početak, te kraj gde Dylan proživljava isto što i Daryl Zed na početku... Kraj ostaje otvoren, a na to nas Sclavi odmah na prvoj strani stripa i upozorava, ili kao što je Kiky odlično istakao - "sve dok na ovom svijetu bude vještica biće i njihovih lovaca". Neke stvari ljudima je bukvalno potrebno nacrtati...

Dall'Agnol na prelazu iz svoje prve faze u eksperimentalnu (nakon koje se vratio još bolji), ali jako dobar...

8/7/8/9 -- 78/100

Malo da pojasnim onima koji nisu čitali ove epizode...

Mumija - Chiavi oživljava staroegipatski kult sledbenika boga Setha i jednu ni-živu-ni-mrtvu mumiju u Dylanovom Londonu. Sledi serija ritualnih ubistava, a Dylan se (ne prvi put, a ni poslednji, nažalost) bavi otkrivanjem ubice (ili više njih, niko ne može sa sigurnošću da kaže...). Dakle, osnovna ideja slična kao u Mraku i Goblinu, samo u drugačijem okruženju, ali ako gledamo samo ove epizode - a gledamo ih, jer ovde govorim o saradnji Chiaverottija i Dall'Agnolla, a ovo je njihov treći zajednički rad, vidan je veliki napredak i u scenariju, pa i crtežu.

Lov na veštice - pisanju Sclavijevog odgovora onima koji okrivljuju nasilje u pop-kulturi kao uzrok stvarnog nasilja, tj. (in)direktno autore stripova i filmova, prethodila je, saznao sam iz odlične Kikyjeve recenzije, slična optužba i na račun Dylana Doga. Kroz prizmu dečaka koji voli horor-strip Daryl Zed - pandan Dylanu, njegovog oca koji ne želi da mu sin čita te strašne stvari, iako klinja tvrdi kako to svi čitaju i svi su oni samo obična, normalna deca koja nikog ne kolju i ubijaju... Te jedne scenaristkinje i jednog crtača istih takvih stripova, izloženog javnom mnjenju (ili podvrgnutog, bolje rečeno...), Sclavi izuzetno vešto gradi priču koja se završava isto onako kako je i počela, poručujući ono što sam citirao u postu iznad. Lov na veštice ovde ima preneseno značenje i premda su inverzije Sclavijevo glavno oružje, ova epizoda ipak odudara od velike većine, što njegovih, što priča drugih scenarista.

A koliko je sve ovo aktuelno i tek će biti, te da ništa nije ni crno, ni belo, podsetio nas je letos James Eagan Holmes, u vreme kada je u bioskopima počeo da igra The Dark Knight Rises... Koga zanima ova tema, preporučujem ove dve kolumne prekaljenog Johna Ostrandera...

U prvoj za Holmesa kaže: "He is human. Yes, a very screwed up human but human nonetheless. If I deny him his humanity what happens to mine?"
http://www.comicmix.com/columns/2012/07/22/john-ostrander-aurora/

A u drugoj se osvrće na Batman priču koju je napisao još 1993., Seduction Of The Gun, i na to šta je njome postigao...
http://www.comicmix.com/columns/2012/07/29/john-ostrander-why-not/

Ako neko hoće da je i pročita - jer nije tako dug put od Dylana do Batmana! - pošto je dugo out of print, evo linka za sken:
http://www.mediafire.com/?tyi2ihwydoj

Lepi osvrti, cika Andro..."tvoj" Dalanjol zasluzuje sve pohvale.
Cekam da stignes do "Granice", da napljujem crtez najstrasnije :P