Šta se čita ovih dana ?

Jedna nedavna rasprava navela me je da pročitam strip čije sam čitanje već predugo odlagao. Behold the Man, strip rađen po priči Majkla Murkoka, poznatog fentezi pisca. Scenario je napisao Doug Moench, a za crtež se pobrinuo Alex Nino. Nemojte ovo čitati ako ste iskreni Hrišćanin, jer neće u vama izazvati ništa sem besa. Priča se bavi Isusom iz Nazareta - na neki način, i pitanjem smisla vere. S umetničke tačke gledišta, genijalna je, imajući naročito u vidu da je napisana 1966. godine. Ne znam tačno kada je urađen strip po njoj, a sad me mrzi da proveravam. Mislim da je Gilijam imao Behold the Man kao inspiraciju kada je pisao 12 majmuna.

Tiho, tise Tja, sta ja znam, na prvo citanje nije me dotaklo. Jeste, sve su to neke ozbiljne teme, simbolicki i ikonografski prikazane, crtez to i konotira i denotira, ali me ne radi ipak.
Dobice, pak, priliku i drugi put. Mora.

Apsolvirane 3 nove Julie.
I dok je prva "Senzacionalno" klasican krimic sa obradom (mozda je potka fotografije/fotografisanja mogla dublje da se obradi), a druga, "Urlik koji cuti" simpatican i naklonjen stav jednog levicara prema beskucnicima i siromasnima, sa sjajnim poetskim delovima, dotle je poslednja "Casovi neizvesnosti" odlicna, viseslojna, napeta smesa nekoliko nivoa ljudske odgovornosti, morala, kodeksa, ljubavi - i zavrsava se bas onako kako mora.

I dalje fascinira kako jedan ongoing serijal uspeva visoko da drzi letvicu kvaliteta, cak i kad malo poklekne to prolazi kao odlican zanatski rad.

Julia gazi i Dilana pitanjima koje pokrece...

Nastavak price "Zelena provalija",a povezano je i sa specijalcem "Darkvud godine nulte"

Наставак МАКС варијанте Зомбија, други четвороделни серијал. Сајмон Гарт среће 28 дана касније среће Брда имају очи. Одличан стрипс, има шмек старог Зомбија и добрих хорора из осамдесетих, којима се приступило на модеран начин. Права дужина за хорор наслов. Не треба баш од свега правити сапуницу...

Sinoć pročitao četvrti album Story of the Malemort, pa da prenesem utiske o njemu, a i o prva tri, da ne bude da krećem iz sredine.

U pauzi između dva albuma Mladosti Džona Difula, pročitao sam prvu epizodu Story of the Malemort - Under the ashes of the moon. Autori su meni relativno nepoznati Eric Stalner i Jean-Jackues Chagnaud. Ovo je priča o devojci po imenu Antea, ćerci vlasnice bordela u jednom francuskom srednjovekovnom seocetu, koja misli da joj je otac bio vitez. Ta maštarija, uz njeno dobro srce, je razlog što se sažalila na ostarelog ranjenog viteza Malpetriusa koga je našla u šumi, te ga je spasla i negovala ga dok nije ozdravio. A onda su jednog dana naoružani i oklopljeni konjanici, sledeći vitezov trag, upali u javnu kuću, i oteli Malpetriusa i njenu majku. Antea se iznenada našla usred smrtonosne spletke o kojoj ništa ne zna...

Priča ispričana u prvom albumu uopšte nije loša, uprkos neizbežnim klišeima i tu i tamo nespretnim dijalozima. Moram priznati da se ne sećam kada sam pročitao frrancuski strip sa više psovki i erotskih pošalica, ali imajući u obzir mesta radnje... Crtež je dobar, dosta podseća na Loazelov stil, verovatno namerno, a kolor vrlo profesionalno odrađen.

Sve u svemu, ovo nastavljam da čitam. Malemort bi se mogao pokazati kao vrlo zanimljiv strip.

Pročitao sam i drugi deo Priče o Malemortu - Door of Oblivion (važno obaveštenje - strip nema nikakve veze sa Elder Scrolls IV Grin).

Priča se zahuktava - što je najbolja vest. Ruku na srce, sve što je scenario imao da ponudi je već viđeno, ali radnja fino klizi napred, strip je čitljiv, a crtež , koji dalje liči na Loazelov, sjajno kreira odgovarajuću atmosferu na svakoj tabli stripa. I dalje sam zadovoljan.

Treći Malemort, The Gift of Blood je bio razočarenje. Ponavljanje motiva iz prva dva albuma, i ne previše maštovit rasplet zagonetke o prošlosti nekih od protagonista. Nadam se da će bar rasplet priče popraviti utisak.

Četvrti Malemort. Priča iz trećeg je dobila loš nastavak na uvodnim stranicama albuma, praćen razradom koja neodoljivo odseća na jedan stari Toninelijev izlet u horor, Tonkino prokletstvo, da bi u poslednjoj trećini albuma scenarista neočekivano izvukao stvar i pružio nadu sa bi ova priča mogla ipak da čitaoca bar malo nagradi. Kraj albuma donosi zagonetku koja mi je malo zagolicala maštu. Valjda njeno rešenje neće biti glupo koliko se plašim da bi moglo da bude. Ne znam zašto, ali navijam za ovaj strip da me ugodno iznenadi...

Обновио градиво, захваљујући брату овај пут на папиру. Сјајно, духовито, препуно добре акције, одличан серијал. И свиђа ми се Енисов предговор (самом себи), у којем објашњава да иза свега што овде ради са Панишером нема неке "дубине", само просто и једноставно забава, узбуђење, маштовито насиље и гомила чаура и дима.

Bravo brate, i bratu uskoro stize, pa ce opet ponoviti gradivo u roku od mesec dana. :P

"Šta kažeš mače, a? Ti i ja, kao Brena i Boba, kao Mira i Sloba? Hajde da ludujemo ove noći..."
POW
"Ej bre Dine, šta to bi?"
"Neka što ne voli Tajči..."

Ako ovih dana u novinama pročitate naslov "Mladić pronađen u svom stanu, mrtav od smeha", znajte da nisam uspeo da dovršim ŽK 4.

P.S. Moram jednom da probam da dobijem šamar od neke ribe na ovu foru. Ja kao uspeh računam svaki fizički kontakt...

Rekosmo ti nas par da je Životinjska Karma zakon

Rekoste, rekoste, ništa ne sporim...

Bakuman


texter: Tsugumi Ohba
crter: Takeshi Obata

Bakuman centers around two high school students who team up to try to create a successful manga so it can be made into an anime in order for the artist of the group to complete the promise he made to his girlfriend.


u TOP 10 za na pusto ostrvo

Družina Dardaneli.

Nije loše. Početak, okupljanje družbe junaka u kaVani je kliše svih klišea, ali budući da je reč o Dardanelima i da za šankom Nušić zvoca, preći ćemo preko toga. Radnja jeste ludački brza, valjda je podosta toga bilo zamišljeno da se strpa u jedan album sa tačno 46 strana, pa je zato priča donekle trpela. Opet, meni je liga izuzetnih džentlimena bila okej, pa isto važi i za ovu domaću družbu. Subjektivan sam, pa šta.

Članovi družine su sjajno odabrani, jazo me je oduševio, nadamo se da će u budućim nastavcima biti prostora da se poradi i na njihovim psihološkim profilima, a ne samo sposobnostima. Možda jedna mala zamerkica koja se tiče dizajna Save Savanovića - nekako sam tog vampira uvek zamišljao kao srbijanskog gedžu šiljatih zuba i naduvene trbušine, a ne kao mršavog, mračnog, visokog, dugosokog, zapadnjačkog aristokratu koji kao da je izleteo iz Intervjua sa vampirom.

Paunović je u crtežu i više nego nagovestio ono što ćemo kasnije videti u Konstantinovom raskršću. Ovde su najprimetniji izvesni problemi u kadriranju koji su tamo potpuno otklonjeni, ali je sam crtež straobalan.

Za kraj, jedan detalj, ma kakav detalj, monument koji ne mogu oprostiti. Što baš Old Šeterhend da bude negativac? Upoznat sam sa značajem Švejka i Jozefa K za evropejsku i svetsku književnost (Damu s kamelijama nisam čitao, o njoj znam tek ponešto zahvaljujući jednom članku iz PZ), ali za njih me u ovom slučaju baš briga. Ali Old Šeterhend!!! Junak mog detinjstva!!! Veći pravednik od Zagora, hrišćanin od Hrista, indijanac od Bika Koji Sedi. Čovek koji je tako operisan od žena da bi Teksu mogao da drži predavanja. Najbolji strelac, bokser, borac nožem i tragač kojeg je divlji zapad ikad video. Idol svakog dečaka od 5 do 15 godina. Zar nije bilo nekog drugog, već se lik i delo ove legende moradoše kaljati?

Ocena manje, bez diskusije.

Meni je "Družina Dardaneli" odličan strip sa još boljom idejom i željno iščekujem nastavak.
A što se tiče čitanja, juče sam dobio "Fantastičnog Spajdermena" od Čarobne knjige i oduševljen kako su to "Čarobnjaci" uradili (kao i "Osvetnike" uostalom) danas se bacam na čitanje!

Ma šalim se za ocenu manje, mada bih ja pre rekao vrlo dobar nego odličan. U svakom slučaju, vredi ga i pročitati i imati. Zaboravio sam da pohvalim dodatke s kraja albuma.

A za Old Šeterhenda se ne šalim.

sto se tice Bakumana

ja bih onoj Iwase uradio nesto iz 80's
krn'o bi' joj Softy se slogira

Pročitao Juliju broj 5, Oteti. Ponovo već viđen zaplet, i ponovo Berardi uspeva da ubaci nešto svoje, što priči daje potrebnu distinkciju. Drago mi je što je izbegnuta upotreba teze o zbližavanju otetih sa otmičarima, kao i što mu je uspelo da portretiše bezmalo sve otmičare u bednih 130 strana. Lepo je kad čitaš priču u kojoj su ljudi od krvi i mesa na obe strane. Crta Laura Cučeri, čije ime mi je odnekud poznato, možda je radila sa Milacom u poslednjih 20-tak epizoda Kena.

Sledeći broj, Džeri je nestao, prema Bobovim rečima je nešto posebno. Taman da ga uzmem do kraja nedelje i da s njim odem na odmor.

neomedjeni ::Pročitao Juliju broj 5, Oteti. Ponovo već viđen zaplet, i ponovo Berardi uspeva da ubaci nešto svoje, što priči daje potrebnu distinkciju. Drago mi je što je izbegnuta upotreba teze o zbližavanju otetih sa otmičarima, kao i što mu je uspelo da portretiše bezmalo sve otmičare u bednih 130 strana. Lepo je kad čitaš priču u kojoj su ljudi od krvi i mesa na obe strane. Crta Laura Cučeri, čije ime mi je odnekud poznato, možda je radila sa Milacom u poslednjih 20-tak epizoda Kena.

Sledeći broj, Džeri je nestao, prema Bobovim rečima je nešto posebno. Taman da ga uzmem do kraja nedelje i da s njim odem na odmor.

Meni se nesto sestica nije svidela!Zato je osmica vrh!

Mislim da je u preporukama koje sam dobio pomenuta i osmica. Avaj, to stiže na red tek negde sredinom avgusta...

neomedjeni ::Mislim da je u preporukama koje sam dobio pomenuta i osmica. Avaj, to stiže na red tek negde sredinom avgusta...

Al' si ti spor!

Idem na odmor, druže. tri nedelje malo dalje od uobičajenih blagodeti civilizacije, uključujući i trafike.

Nego, nešto se i čitalo...

Stigla nova, br. 1091. Kupljena i pročitana.

Unutra:

- Tarzan (3-18), u realizaciji Vukojeva i Meseldžije. Samo zbog crteža Meseldžije vredelo bi kupiti ovaj broj, toliko je dobar, ali ni priča uopšte nije loša, naročito imajući u vidu godinu proizvodnje i ono što se tad očekivalo od Tarzanovih storija.

- Zarobljenik (19-48), još jedan Del Kastiljov vestern. Ovaj put ću preskočiti komentarisanje. Sami se uverite.

- Braća Špageti (49-56). I dalje najdraži deo Stripoteke.

Pročitah časkom i dve sveščice Higher Earth-a. Ništa dubokoumno, na prva dva pogleda, ali vraški zabavno. Paralelni svetovi/zemlje, koje su nekad krenule iz iste tačke, ali su sad sve različite. Kroz posebne prolaze se može putovati od jedne do druge, za šta postoje dva načina - legalni i ilegalni. Pogađate kojim se bave junaci priče?

Uglavnom, ideja podseća na plod ukrštanja nikad snimljene serije Džordža Martina, "Kapije", sa filmskim serijalom Highlander. Sajberpank, međudimenzionalna putovanja, sulude jurnjave, mačevanje, problematična cura i hladnokrvni zaštitnik kome je iz nekog tajanstvenog razloga jako stalo do nje, koji se ne razdvaja od gavrana svetlucavih očiju. Šta više tražiti od jednog početka?

Sigma
Distopijska vizija civilizacije buducnosti/metafora covecanstva danas.
Scenario i prica su na momente konfuzni -a takvi i moraju biti- jer citalac zajedno sa glavnim junakom otkriva njegovu proslost, ni jednog trenutka nemajuci knowledge prednost u odnosu na njega. Njegovu zbunjenost, strah i nemir osecamo i sami. "Nivoi" bezimenog grada isuvise jasno pokazuju raspodelu snaga i poluge moci ovoga sveta, ali i navode na pomisao (ne preterano originalnu svakako) da se do istine o fiktivnom gradu/realnom svetu moze doci iskljucivo sagledavanjem svih cinilaca i faktora, nikako iz samo jednog nivoa...onespokojavajuca privilegija cuvara tajni ovoga sveta, ali i onih koji se istinski drznu da potraze teske odgovore.
Na kraju, poenta je jasna - ne miriti se sa sistemom, navodno jed(i)nim putem, koliko god delovalo da isti nema alternativu. Ako je nepromenljiva izvesnost losa - i potencijalno najgora neizvesnost je vredna rizika.
Prica je mozda mogla i sporije da se razvija, te bi, opet mozda, bila snaznije interpretirana u vidu nekog mini serijala.
Crtez mi se nije dopao, cist prosek za Boneli standarde, mozda cak i ispod njih.
"Sigma" nije remek-delo, ali je svakako vredi procitati.

Osveta bebisiterki
Moj prvi 'Kalvin i Hobs' ikad.
Maestralno pogodjena decija psihologija, kao i jednostavna filozofija o svemu i svacemu, cine ovaj stripic jako posebnim.
O situacijama koje smo i sami proziveli (mnogo ih je), ne treba posebno polemisati
Postacu fan ovog stripa, casna rec.

Vau, kakva zalosna retardacija, kakav blam sto Njegovo ime stoji u naslovu! I to sve od coveka koji je u "materiji", koji je hororovac... ah, Lenzdejl je tesko zabrljao ovde. Nista nema od izvorne price Genija, ovo je kao neki aftermath grupica klinaca koja cisti za sobom, a sve sa crtezom prilagodjenim istoj publici koja cita Invincible. Lavkraft sa svetlom paletom boja i ravnolinijskim crtezom, boze blagi...  [facepalm3]

Na srecu (ili na zalost, posto se nalazi u istom izdanju), nakon toga sledi biser, Mentonovo superiorno vizuelno poigravanje i adaptacija price "The Hound' - iako je sam tekst napornije pratiti, crtez je nesto najlepse sto cete videti. Definitivno jedan od top 5 crtaca danasnjice. No, verovatno stoga, crta sporije i malo strana, pa je dobio samo prostor iza one nevidjene gluposti.
Tjah, daklem, samo za zagrizene fanove, a sto se drugog dela tice, za prefinjene ljubitelje umetnosti i gotsko-viktorijanske uzivancije majstora iz Providensa.

Bas komentarisah sa bratom mi Silnim koliko je neverovatno losnjikavih kritika dobio ovaj strips. Meni je zapravo toliko dobro ispalo sve to sto mu zameraju, pre svega sa narativne strane, da.... ali, dobro, to su ameri. Scenario totalno neobican, dekonstrukcionisticki, jebiga, ameri navikli na linearno. Ovde mora malo da se misli, povezuje, vraca tamo-amo... Sjajno koriscenje (i kontekstualno i u duhu price) nekolicine najvecih junaka.
Crtez je fantazija, u top 5 sigurno. Kad bi superheroji isli u BD ruhu, e, ovako bi crtez izgledao.

Dobar je, dobar.