Šta se čita ovih dana ?

crow ::Počela da brstim Walking Dead javljam utiske

Spremas se za DW izdanje, a?

aham da budem u toku javno priznajem, bila sam puna predrasuda prema ovome ali nije loše ...čovek se brzo navuče

Poslednji dan na smrt osudjenog
Iako samo na momente uspeva da prenese strah i teskobu osudjenika, a uglavnom sve vreme nehumanost (i definitivnu neodrzivost) smrtne kazne, rec je o vrlo dobrom stripu koji, posle slabijeg pocetka, postaje sve bolji kako odmice i adekvatno poentira u finisu (zmarci na poslednjoj strani, kao i podsecanje na Sklavijev birokratski pakao).
"Smrt" je dobar detalj - jedina koja je konstantno uz naseg junaka. Jeza.
Crtez me nije impresionirao...izgleda kao nekakav fan art.
I covece, pojma nisam imao da je giljotina bila u upotrebi sve do 1977. godine...

Tiho, tise
Uopste nisam ocekivao ovakav strip...mnogo, mnogo tezak i turoban.
A tezak je upravo zbog toga sto je u sustini lisen fikcije, i predstavlja negativne aspekte...paaa, zivota, svakodnevice.
U "Pssst" ima nekoliko sjajno uocenih i obradjenih stanja uma, daydreaming misli o kojima se slabo ili nimalo govori, ali koje su vrlo cesto prisutne.
Zanimljiv strip, jako.

Morrison ::Poslednji dan na smrt osudjenog
Iako samo na momente uspeva da prenese strah i teskobu osudjenika, a uglavnom sve vreme nehumanost (i definitivnu neodrzivost) smrtne kazne

Igoov roman je i psihološki i sociološki. Cilj je bio da se kroz stanje uma nekog kome je ostao jedan dan života dodatno prikaže sav užas smrtne kazne, odnosno giljotine. Dobro si primetio - akcenat je na društvenom moralu (i nehumanosti kao delu kolektivne svesti; zbog toga su detaljnije, potpunije i efektnije scene u kojima se masa okuplja da vidi osuđenika, i to masa koja nije tu da se sažali i zapita, no da dobije dozu popodnevne zabave).
Pisala sam već negde, verovatno na Darkvudu, ovo je pristojna strip-adaptacija. Ne odlično, ne fenomenalno, ali pristojno predstavljeni bitni psihološki momenti, kao što si i sam video. Za crtež se slažemo, mada sam ja kao klinka bila toliko opijena ovim Igoovim delom da mi je crtež ovde ostao u senci.

Miss_No ::

Morrison ::Poslednji dan na smrt osudjenog
Iako samo na momente uspeva da prenese strah i teskobu osudjenika, a uglavnom sve vreme nehumanost (i definitivnu neodrzivost) smrtne kazne

Igoov roman je i psihološki i sociološki. Cilj je bio da se kroz stanje uma nekog kome je ostao jedan dan života dodatno prikaže sav užas smrtne kazne, odnosno giljotine. Dobro si primetio - akcenat je na društvenom moralu (i nehumanosti kao delu kolektivne svesti; zbog toga su detaljnije, potpunije i efektnije scene u kojima se masa okuplja da vidi osuđenika, i to masa koja nije tu da se sažali i zapita, no da dobije dozu popodnevne zabave).
Pisala sam već negde, verovatno na Darkvudu, ovo je pristojna strip-adaptacija. Ne odlično, ne fenomenalno, ali pristojno predstavljeni bitni psihološki momenti, kao što si i sam video. Za crtež se slažemo, mada sam ja kao klinka bila toliko opijena ovim Igoovim delom da mi je crtež ovde ostao u senci.

E to!
Zastrasuje pomisao (from this point of time) koliko se nesto smatralo normalnim ukoliko je masovno u nekom istorijskom trenutku.

"Hej, čekaj" je meni odličan, ne ostavlja te ravnodušnim..

ČK Srebrni Letač. Pročitao sam ceo prvi essential. Mogao je ovo da bude odličan strip u rukama nekog drugog pripovedača, koji bi osnovne ideje dela blago naglasio a ne rastrubio na sva zvona kroz usta Srebrnog Letača, a onda to još ponavljao iz epizode u epizodu. Ovako, bićete šokirani da saznate da se moja ocena ne razlikuje od Ropeove. Prava vrednost/najveći kvalitet ove priče, za mene se krije u epizodama sa Mefistom. Sten jeste Srebrnog Letača u osnovi koristio kao alatku uz pomoć koje vrišti na čovečanstvo zbog njegovih gluposti, grešaka i grehova, ali najjači šamar koji je udario ljudskom rodu krije se u ideji da duša na Zemlji za kojom Đavo najviše žudi i čije se dobrote grozi pripada jednom vanzemaljcu. Zbog tog briljantnog detalja za koji Sten zaslužuje aplauz na otvorenoj sceni i zbog toga što je ovo ipak 500 strana Bjuseminog crteža, Letač ostaje u mojoj kolekciji.

Karavani 4, 5, 6.
Očekivano, najveći utisak na mene je ostavila "Priča o Keri". Nazovite to ženskom solidarnošću ili prosto empatijom, ali tako je.
Nisu Medine priče originalne i nikad nenapisane. Sve smo mi to nekad čitali ili gledali, ali obožavam taj osećaj da ulazim u nečiju dušu čitajući! Meda unosi sebe u priče onako kako to umeju samo stvarno dobri pripovedači. Istinski uživam dok ga čitam. Ljubav za gospodina Mikelea! Podvlačim gospodina! d:)

Onda Zekani. Četiri albuma - Blacktown, Slalomi, Ljubav & zamjene, Atomski ubrzivač.
Ako bih morala da opišem ovaj strip jednom rečju, rekla bih - superotkačen. Počela od Blacktown-a, koji mi se svideo, ali mi nije razjasnio Zekana. Skapirala sam strip tek u Slalomima, koji su mi i najbolji od ova četiri pročitana. Trondhajm ume da provuče onaj nenapadni, ali smešni humor. Intelektualni, što bi rekli. Ne hvalim ga samo zato što sam skontala da smo rođeni istog datuma.

Životinjska karma #2.
Ljubav! Toliko.

Hvala Morisonu i Antu.

Bar kod Dzoa
Zeleo sam da pruzim jos jednu sansu Munjozu i Sampaju, ali ne vredi. Naprosto mi se njihov nacin pripovedanja ne dopada - ni scenaristicki ni vizuelno.
Moguce je i da je problem u mom nedostatku prave empatije za taj polusvet iz zadimljenih mehana i sa drustvenih margina.
Plus za autore je sto sam toga postao svestan citajuci ovaj strip.

Ljubazni lesevi
Prica ove graficke novele je poput njenog crteza - mracna, morbidna, perverzna ali istovremeno i briljantna.
Nazvao bih ovo delo remekom
Definitivno cu pre ili kasnije kupiti ovaj strip, hvala Miss No na pozajmici :)

Uzela da čitam Zigfrida
javljam utiske

Utisci su krajnje pozitivni , mada sam tokom čitanja imala utisak da gledam Diznijev crtani ocena je 9/10 i to samo zato što mislm da je oklop Valkire mogao biti malo detaljnije nacrtan Kadriranje je dinamično i upečatljivo

Talicni Tom 5 - Klondajk
Fina, duhovita i edukativna pricica. Uvek je zadovoljstvo citati Talicnog.

Razvlacim se mesec dana sa ovim CK Letacem...nakon prve 2-3 osvezavajuce i zanimljive price (ipak je ovo nesto novo za mene), usledio je beskonacni refresh identicnih scenarija...ono sto meni najvise smeta kod superherojskog stripa je infantilna osnova lika, smesno, prevazidjeno i neubedljivo osmisljen origin (Piter Parker je covek kojeg je ugrizao radioaktivni pauk, i koji je na taj nacin fasovao supermoci).
"Objasnjenje" Srebrnog letaca je takvo kakvo je, no ja sam se ipak nadao da ce izrazena poetika i tragika lika, uz znacajni 'superhero misfit' momenat biti dovoljni da pokriju mane porekla.
Prevario sam se. Lik je tolika placipicka, da je to bruka. Pa on samo kuka jbt! Mislim, imam ja prilicno visoku toleranciju patetike, ali sto je mnogo, mnogo je.
Naprosto, moje godine su pogresne za sresti se sa necim ovakvim.

Daj šansu X-Menima, pa ako ti ni to ne bude leglo, batali superheroje.

Ipak necu...neke predrasude u vezi klasicnih superheroja su mi definitivno potvrdjene, i izgubio sam svaku zelju da ih podrobnije istrazim.

Dobro, drži se ti Dilana.

Imrahil ::"Hej, čekaj" je meni odličan, ne ostavlja te ravnodušnim..

Karusel - Spiru i Fantazio 1: Čuvajte se Zorkonaca

Moj prvi susret sa ovim likovima. Meni je ovaj strip okej. Ne mogu da kažem da mi je fenomenalan jer mi nije nešto smešno, ono da pucam od smeha, ali nije ni loše. Simpatični su mi likovi i nevolje u koje upadaju. Fina jedna avanturica.

Ima par stvari koje mi nisu jasne, recimo kad Fantazio spomene neku gđicu Flaner, koju je očigledno sreo nekada ranije, a ja baš i nisam upućen u taj svet i likove, ali to je sve zanemarljivo. Dosta stvari ima i objašnjeno u uvodniku.

Crtež mi je prelep, sve je šareno i veselo, baš onako kako ja volim.

Prevod je isto odličan.

S tehničke strane, naravno, nemam nikakve zamerke. Mekokoričeno izdanje sam uzeo i savršeno je odrađeno.

Zlix ::S tehničke strane, naravno, nemam nikakve zamerke. Mekokoričeno izdanje sam uzeo i savršeno je odrađeno.

Magazini Perle i Karusel su možda i najbolje odštampani stripovi koje sam video u životu. Mislim i na papir, i boje, korice, povez, sve... Ovde reč savršeno poprima svoje puno značenje.

E, sad, francusko-belgijski strip i ja dugo već nismo "na ti" (npr. klasici: samo Barba i Thorgal, uz Tintina, koji je meni van svake konkurencije), odoše nedavno i Ratnici sa Akbara, XIII-ca mi stoji u ponudi za razmenu... Tek retki naslovi od Belog puta i Fibre poslednjih godina, mogu ih na prste jedne ruke nabrojati, koji su me privukli... No, uz ovako dobra i pristupačna izdanja, a za sam početak Larcenet...

Gil-galad ::Magazini Perle i Karusel su možda i najbolje odštampani stripovi koje sam video u životu. Mislim i na papir, i boje, korice, povez, sve... Ovde reč savršeno poprima svoje puno značenje.

Da, da. Vidiš da se mnogi žale na tvrdokoričena izdanja, te fali ovo, te talasasti listovi... Ova meka izdanja su fenomenalna, smešno šta sve dobiješ za onu cenu.

Overila Vestern sinoć - odličan, iako je kraj nekako mlak. Crtež predivan, znam neke dečake kojima će se mnogo svideti i jedva čekam da im prislonim pištolj na slepoočnicu, pa da pročitaju.

XIII "Tri srebrna sata"

U nekom od forumskih razgovora Rope mi je spomenuo da je ovo epizoda Trinaestice nakon koje kreće lagani ali kontinuirani pad u serijalu. Pročitao sam 15 albuma do sad i moglo bi se reći da nije pogrešio, što ne znači da ovo nije i dalje jako dobar strip, ali ono na šta u ovom trenutku ciljam je činjenica da nisam ni slutio da će priča koju je imenovao meni biti i najinteresantnija epizoda Trinaestice. I to zato što skreće van uobičajenih staza kojima se ovaj strip kreće.

Trinaestica je, ako bismo tražili žanrovske odrednice, akcioni/špijunski/politički triler. Van Am, manje više nenadano, u ovako postavljene temelje ugrađuje nove elemente. Istoriju i porodicu. Vestern. Čime naglo i prilično uspešno pravi zaokret ka drami. U "Tri srebrna sata", gle simbolike, imamo priliku da pratimo tri različite, a opet, onim najosnovnijim, ljudskim, porodičnim nitima povezane pripovesti. Prva se tiče istorijata porodice (ili bolje rečeno porodica, ali za detaljnije objašnjenje se mora pročitati strip) glavnog junaka (čije je ime u datom momentu Džejson Meklejn), muka i patnji kroz koje su njegovi preci prošli zbog sukoba sa italijanskom mafijom početkom dvadesetog veka, drugog svetskog rata, ekonomske krize... Zbog proteka vremena, uostalom. Druga proizilazi iz prve i opisuje sudbinu tri "oca osnivača", trojice Iraca od kojih je sve počelo i koji su morali da napuste Sjedinjene Države bežeći pred Italijanima i Zakonom (redosled pretnji nije slučajan), da bi se priključili Meksičkoj revoluciji. Ovde nam Van Am servira najklasičniju moguću vestern priču, ali pravo majstorstvo proističe iz njene povezanosti sa prvom i trećom. A treća nas vraća našoj omiljenoj žrtvi amnezije, koja po naređenju svoje supruge hita da izvrši opasan diverzantski zadatak i sruši most na neprijateljskoj teritoriji kako bi sprečio trupe verne starom režimu da povrate prestonicu. I time rizikuje da, poput jednog od svojih predaka, ostavi kosti pod mostom kog treba srušiti, premda je ovaj preminuo gradeći most na reci Kvaj. No Uroboros ponovo grize svoj rep, istorija se ponavlja, svakog od nas čekaju mostovi koje valja preći ili potopiti.

I time stižemo do onoga o čemu, u stvari, Van Am pripoveda u "Tri srebrna sata". Onoga što, kao što rekosmo, u stvari povezuje tri pripovesti. Igrom slučaja, juče sam na jednoj temi naleteo na ove Mhejlove reči"Najviše što se može uraditi jeste ostati stoički ravnodušan pred silama dobra i zla, sreće i tuge, sa stalnom samo-sviješću i jasnim moralnim kodeksom. Ne biti nečovjek, kako bismo rekli mi Crnogorci.", kojima je naš kolega forumaš pokušao da predoči poželjne krajnje domete jednog pripadnika ljudskog roda u svetu koji zovemo svojim. Palo mi je na pamet da su "Tri srebrna sata" rukavica bačena u lice ovakvim stremljenjima. Ne zato što pokušavaju da ih negiraju, već što se bave kamenom spoticanja na koji opisano stremljenje često naleti. Kamenom spoticanja koji se zove Familija. Porodica.

A šta je to zapravo? U zavisnosti od autora, udžbenici porodičnog prava sadrže 20 do 50 definicija porodice. Ne pada mi na pamet da citiram bilo koju. Praktično je jedino oko čega se svi slažu da se radi o pojmu, institutu, koji je menjao svoje značenje kroz vreme. Ali za Van Ama, porodica je ono pred čime i zbog čega stavljamo na stranu svoju individualnost, svoje sebične potrebe, svoje čojstvo i junaštvo, mesto u raju, čak i čovečnost. Da bi ušli u porodicu, postali njen integralni deo, moramo biti spremni na kompromise, spremni da modifikujemo svoju ličnost, da trpimo (kako porodica ne bi trpela), da jedan deo sebe čak i žrtvujemo, skinemo ga i spakujemo negde gde neće nikom smetati, kao što izujemo cipele kada ulazimo u kuću da ne bi prljali pod. Porodica je razlog zbog koga smo spremni da varamo i lažemo, krademo i puzimo, preklinjemo i patimo, mučimo i ubijamo, iako nam to inače ne bi palo na pamet. Zbog porodice će se mlada devojka pred kojom je život udati za čoveka koga prezire. Porodica je, pre nego gramzivost, razlog zbog koga su tri poštena Irca poubijali svoje drugove po oružju. Porodica je razlog zbog koga Trinaestica grabi napred da sruši pomenuti most (ne čini on to radi spasa i boljitka čestitih poljoprivrednih proizvođača u ruralnoj socijalističkoj republici po imenu Kosta Verde, lociranoj negde u bestragiji Latinske Amerike, već zato što ga je da to uradi zamolila žena koju smatra suprugom, dakle "Za Mariju").

I čini se da Van Am plaćenu cenu smatra savršeno prihvatljivom. A mi?

Long Džon Silver: Ledi Vivijen Hejstings

Odličan strip. Prva polovina malko dosadnjikava, ali zato druga polovina, pogotovo ono kad su se infiltrirali kod onih pirata, uh, mnogo dobra scena.

Crtež mi je malo neobičan, trebalo mi je vremena da se naviknem na taj stil crtanja, ali mi se ipak dopada.

Zadovoljan sam ovim stripom i jedva čekam da mi stigne nastavak.

Pročitala "Jezovnik".
Dosta naivno i ne onoliko hororično koliko sam očekivala. Ima, naravno, dobrih priča, izdvajam Crnu mačku, Dženifer, Čudovište iz jezera Peper, Čovek koji se smejao. Čudovište iz ilovače mi nije loše, ostalo prilično bledo.
Crtež mi se dopao, Rajtsonove ilustracije odlične.
To što je ove priče vreme pregazilo ne znači da ih ne vredi pročitati. Vredi, i te kako.

Morrison.

'Jezovnik' je uglavnom primljen ili sa potpunim odusevljenjem, ili ravnodusno i mlako.
Crtezom svakako nece razocarati nikoga
A "Dzenifer" je nestvarno dobra prica...it works on so many levels