Šta se čita ovih dana ?

Pametno

Hellboy - Gotovo kolosalan 1&2; solidno
Hellboy - Palacinke/Priroda zveri/Kralj Vold; fenomenalno/bezveze/dobro
Hellboy - Glave/Zbogom gospodine Tod/Vorkolak; zabavno/glupo ubiboze/ok
Hellboy - Desna ruka prokletstva/Kutija zla puna 1&2; onako/dosta dobro

Predator omnibus vol.3-za sada sasvim solidno(prevazilazi ocekivanja)

Čitam one bogohulne stipove Hellblazer i Propovednik

LXG 1 i 2.

LXG jedan nista spec, iskreno. Solidan teamup, neka kao pretnja, dosta likova lepo ubaceno ali neke hemije medju njima i nema, izuzev Kvotermejna i Marejeve. Mnogo je bolja prica nakon stripa bese Pokidani veo, nego sam strip.

LXG 2, e ovo vec valja. Vanzemaljska pretnja, prava stvar za nasu malu druzinu. Bolja karakterizacija, mnogo, odnosi likova Nema i Hajda, Hajda i Marejeve, Marejeve i Kvotermejna razradjeni, odlicno. Odlican humor. Ovo je vec nesto nalik onome sto ocekivah. E da, doktor Moro, zakon.

a.ford clasic,brojeve od 110-114.
posto imam celu kolekciju mogu samo reci,da to vise nije onaj strip koji sam voleo dok sam bio klinac.tek sad vidim da su samo prva 50-60 broja vredna paznje.sve ostalo je lagano otislo u tesku komercijalu.

cronos six ::a.ford clasic,brojeve od 110-114.
posto imam celu kolekciju mogu samo reci,da to vise nije onaj strip koji sam voleo dok sam bio klinac.tek sad vidim da su samo prva 50-60 broja vredna paznje.sve ostalo je lagano otislo u tesku komercijalu.

То је судбина дугих серијала...
Плус: ми смо дааалеко од оног времена и оних клиначких дана

ma kakvi
pa ja sam se kao klinac navukao na alana tek kad sam prve brojeve poceo da citam

cronos six ::a.ford clasic,brojeve od 110-114.
posto imam celu kolekciju mogu samo reci,da to vise nije onaj strip koji sam voleo dok sam bio klinac.tek sad vidim da su samo prva 50-60 broja vredna paznje.sve ostalo je lagano otislo u tesku komercijalu.

Ja sam pre mnogo godina (skoro 25) prodao celu kolekciju, a sada sam skupio onih prvih 75. Tu stajem.

Procitao Nadzirace.

I nekako mi Murovih par stvari i nije preterano leglo, Vendeta, LXG1. Od Nadziraca sam mnogo ocekivao, mozda previse.

Cine mi se dobrim, razumem da su bili revolucionarni, ali mi nisu fenomenalni. No, treba ih jos koji put procitati svakako. Sjajno nas Mur uvlaci u tu atmosferu straha, nesigurnosti, teskobe. Cak toliko da i citanje moze biti naporno na momente.

Ne svidjaju mi se tekstualni dodaci iako doprinose stripu, smatram da strip mora da postoji bez toga. Sami likovi su cesto dati marginalno, kao sto su i njihove akcije i rezultati istih bili marginalni dok su bili superheroji, bar se cini. Kao sto su Menhetnu marginalni ljudi i svet.

Dobri su Nadziraci, ali mi se cini da imam jos dosta toga sto treba da se slegne, pa kad se jednom procita opet, videcemo.

Teks VC 33 - Mesto blokade; oj epizodo iz 4 dela, ponovo ces biti cela. Solidna avantura ispade na kraju, mozda nepotrebno razvucena.
Teks LB 47 - Staza uspomena; uf, nije mi leglo ovo. Dosta patetike, mnogo klisea...slabo. Civiteli mi vise lezi u crno-belom (kao i vecina stvari uostalom ), iako je njegov cist stil pogodan za Boneli kolor.
Grejstorm 3&4; hm. ne znam sta da kazem, nisam ocekivao ovakav razvoj situacije...mada je on mozda bio i logican s obzirom na zilvernovski karakter serijala. Sve to nije lose, ali meni mali problem predstavlja kada citam strip o neverovatnim otkricima na pojedinim delovima zemlje, ukoliko je on napisan u danasnje vreme, dakle ne onda kada su ti delovi bili zapravo neistrazeni...nisam bas prezadovoljan sa ovom turom.

Teks LB 44 - Bjegunac; u, odlicna! Sjajan scenario, akcija, triler, drama, dobri likovi. Crtez mi nije legao u pocetku, ali mi je bivao sve bolji kako je prica odmicala.

Šabute pravi stripove koje volim
Svet duhova je baš u komikovom izdavačkom fazonu. Sviđa mi se. Film mi je bio dobar, strip takođe. Ne znam da li bi preporučio prvo čitanje stripa pa gledanje filma ili obrnuto. Uglavnom, film za nijansu bolji od stripa. Posebno zbog Bušemija koga u stripu ima vrlo malo.

Pročitao prve dve epizode Lilith i veoma mi se dopao serijal.

Pominje se u predgovoru Blakeova poema The Little Girl Lost, ali - osim imena, za sada ne primećujem neku preveliku sličnost... Tj. Enochovu inspiraciju. (A možda sam samo previše umoran, pa kad tome dodate hroničnu nesanicu...)

Enoch Lyku crta po uobičajenim prikazima legendarnog bića succubus, rekao bih...



...iako bez krila i rogova. I tu je naglasak na erotskom momentu, ali šteta što Enoch nije išao do kraja sa eksplicitnošću - ne mislim na scene seksa, već na samu junakinju - pošto je crtež negde između realističnog i karikaturalnog, iako mnogo bliži ovom prvom, pa je mogao da učini Lyku za nijansu ženstvenijom i zavodljivijom, time što ništa ne bi sakrivao. No, dobro, to je Bonelli... Atipičan, svež, ali i dalje Bonelli.

Sviđa mi se što u vremenskim skokovima ne ide konstantno napred, već se, koliko vidim, vraća i unazad! Pomalo me podseća na dosadnu Tajnu istoriju, ali je daleko bolja priča. Zapravo, britki scenario i izuzetno dinamičan crtež guraju priču napred, a epizode se završavaju veoma jasno, te čekanje do neke naredne (6 meseci) može da prođe koliko-toliko mirno, jer nema klasičnih cliffhangera. E, sad, sama postavka je za sada donekle konfuzna, svet budućnosti prikazan samo na kratko, na samom početku, dok je mesto (grad?) u kome boravi i obučava se mlada Lyka predstavljen samo kao jedna velika (bela, odnosno maltene prazna) prostorija. Verovatno Enoch otkriva detalj po detalj u narednim epizodama, videću već... Ali mnogo više pažnje posvećeno je zato mestima i vremenu u kome se Lilith trenutno nalazi.

Sve u svemu, lagano čitam dalje, ne opterećujući mozak pitanjem šta će biti na kraju, uživajući u čitanju. Gea me, recimo, uopšte ne zanima, ali ovo je već druga priča. Ako se neko nećka, ima moju preporuku.

Čitam The Last One, vertigov mini-serijal sa sredine devedesetih. Svega šest brojeva, za sada isčitah tačno pola, apsolutno je prisutan duh tadašnjeg vertiga (što je samo po sebi dovoljna preporuka) i stripova poput Helblejzera ili Pričera, dok me recimo podseća i na značajno mleđi Planetary, doneklo po samoj premisi, a ponajviše o toku radnje koja se proteže na dugi niz godina i stalno skače kroz prostor i vreme - dok u Planetariju uglavnom sve traje tokom dvadesetog veka, ovde smo čas u kugom zaraženoj srednjevekovnoj Francuskoj, čas u holivudu, pred samu zoru filmske industrije... Sve to zahvaljujući glavnom liku koji je večni, drevni i poslednji - prvobitni. Njegova moć ili kletva je da može tačno da vidi neke ljude, da zna sve o njima i da ih takve, ogoljene zavoli. Bez obzira da li se radi o devojci oboleloj od side ili beznadežnom heroinskom ovisniku, on ih dovodi u svoj dom, pruža im bezbednost, pokušava da ih spase... no, na kraju ostaje samo povređen, iznova i iznova. Toliko za prva tri broja. I da, crtež je fe-no-me-na-lan!
Čudi me da sam tek sada saznao za ovo.

Galade, tek sad si procitao prvu Lilit?
Ja sam bio ubedjen da si je odavno overio...

Zagor VC 56 - Gusarska pecina; eto, jos jedan Mortimer ode...sta reci sem da mi je potpuno jasno zasto je Nolita svojevremeno insistirao da prvi povratak Supermajka bude i poslednji. Negativci preterano izrazenih osobina neizbezno pocinju da dosadjuju vrlo brzo...izuzetak je Helingen, zbog tematski veoma razlicitih prica u kojima se on pojavljuje. Nije ovo toliko lose, koliko je dosadno i predvidljivo + Buratinijeva neodoljiva potreba da nam svaku misao iz glave bilo kog aktera price prenese u oblacic.

Teks LIB 45 - Tornado; za ovu pricu vazi otprilike isto kao i za pomenutog 'Bjegunca'...vrlo dobra. Kada sam prvi put video Fontovog Teksa, zgrozio sam se, ali sam se u medjuvremenu toliko navikao, da mi je doticni jedan od drazih.

Zivot i smrt Macka Frica
Ocekivao sam da mi se nece dopasti i bio sam u pravu.
Ovako koncipirane price i prostacki humor nisu za mene.
Izvesna dubina nacina na koji su prikazani neki aspekti Fricovog zivota, duboko skrivenog ispod gomila gluposti, se ne moze osporiti, ali je sve to premalo i preslabo da bi ovaj strip dobio ocenu vecu od nule.
Nasmejao sam se valjda dvaput, i to je to. Bezveze.

Meni je lično Mačak Fric sasvim ok jer inače volim Krambov opus ali su mi Braća Freak još bolji.

Rat-man 1.
Skroz dobro! Nisam ocekivao bogznasta, ali mi se prilicno svidelo. Humor nije iz kategorije upisavanja u gace, ali je zanimljiv i 'telegentan'...ima i glupih i otrcanih fazona, ali svejedno - dopalo mi se. I crtez mi se svideo...ko zna, mozda pocnem i da skupljam ovo.

Crni Popaj
Auh. Kakva obrada! Nasilje, droga, seks, krv, smrt...brutalno i jezivo.

Jezuita Dzo
Jedva i da pamtim kada sam poslednji put procitao neki Pratov strip, nisam puno upoznat sa njegovim opusom niti znam kako se ovo delce kotira, no...meni je ovo totalni shit.
Uludo bacenih 15 minuta.

Milerov Ronin.
Nista specijalno, Samuraj se budi u buducnosti, tu je njegov stari archnemesis demon, pa neki samosvesni kompjuter i ceo taj haos. Mos se preskociti bez brige.

Hajde da preporučim par mangi - u zadnje vrijeme uglavnom čitam njih, trudeći se da nadoknadim određene nesrećne zaostatke. O dijelu naslova sam i ranije pisao, no nema veze: upućivanja na dobre stripove, makar nekada i bila repetitivna, su me dovela u kontakt sa nekim od najboljih naslova out there.


Odakle početi - e to je problem! Sjajna, sjajna stvar. Prije svega, mislim da će se crtež dopasti i onima koji ne vole takozvane "mainstream" stilove u mangi, jer je vrlo detaljan i realističan - po mom mišljenju, i previše na trenutke. Zatim, glavni junak je briljantan i potpuno neočekivan. A ne, neće, kao u američkim kvazi-ostvarenjima, na stotinjak stranica postati glavni baja koji skida zombije kao muve (mislim i da strip posjeduje tu atmosferu "grozničavog preživljavanja"koju je TWD odavno izgubio zarad neočekivanog ubijanja likova i odnosa istih), već ostaje onakav kakav jeste, vrlo nekonvencionalan heroj: aksiozni, nesigurni crtač stripova koji teško funkcioniše u životnim okolnostima, trudeći se da, prije svega, on preživi, često paralisan od straha. Zombiji - ili zokune, kako su ih prozvali Japanci - su jako, jako jezivi i neočekivano prijeteći mimo klišea "nezaustavljive horde"; ne, čak i jedan može biti prava noćna mora. Sami simptomi infekcije, izgled mrtvih, njihovo kretanje (ah... kako zanemarivan element straha u stripovima, kada razmislite - pokreti nemrtvih!), prikazani su onako kako se i očekuje od Japanaca: brutalno, beskompromisno i prokleto jezivo. A opet, ovaj naslov je daleko od "gore" naslova kakve sam ranije znao predstavljati. Da, briljiraju mange i u tome, no pisac nudi mnogo više. Uvid u um zaraženih, bizaran, ali i dirljiviji od većine scena u svim drugim stripovima, odnosi između likova (mada ne postaju sami sebi svrha kao u meni voljenom TWD - već se prosto uoče u nizu gestova, riječi, postupaka...), kritika ravnodušnosti i nehumanosti društva... Naročito ovo poslednje, na neki način. Mnogo aspekata japanskog života je predstavljeno: i onda ispunjeno prijetnjom, na koju ljudi ne znaju reagovati, i pribjegavaju onome samoživom, najgorem u nama. No često im ni osnovni instinkti ne pomažu da prežive protiv nečega potpuno novog i nepredvidljivog, kao što su zokune. Prvi tom prikazuje svakodnevni život protagoniste, i divan je uvid u funkcionisanje manga-industrije i njenih "marginalaca"; krah društva se suptilno provlači kroz niz vijesti o misterioznim nesrećama, bolestima i napadima koje atrofirano društvo, pa i sam heroj, ignorišu i nastavljaju sa svojim malim životima... dok ne bude previše kasno. Suptilan užas, originalnost, ekscentričnost, sjajan crtež - ako se ovo ne "primi" na Zapadu, biću grdno razočaran.


Slobodno se da reći - evo nečega što će se dopasti Lordu Patkolomcu i svima ostalima koji i dalje, bez osjećaja "srama" koje nam nameće "društvo", uživaju u temama kao što su: strahovi i nade djetinjstva, sukob hladne logike odraslih i mašte djece, putevi i stranputnice odrastanja... no ima još iznenađujućih elemenata, ideja i zamisli - koje su zapravo genijalne, kada ih pažljivo ispitate, nezavarni neobičnom formom u kojoj su izneseni. Da, uglavnom sam pisao o velikom Kazuu Umezuu u kontekstu njegovih horor stripova, koji mi ostaju najdraži, te me je ovaj naslov još više iznenadio, kao rijetko koji. Istina, u Umezuovim horor-stripovima uvijeke ima dubljeg konteksta, mračnih poruka o krivljenju ljudske svijesti i percepcije, nevjerovatnog ulaženja u psihu djece i njihov mali, lični svijet, no, sa emocionalne strane gledano, ovo je nevjerovatan odmak od prethodnog. Rijetko kada sam čitao topliji, iskreniji, pa čak i poetičniji strip, koji u okviru naizgled monotone radnje i stalnog iščekivanja "vrhunca" scene, koji se rijetko kad odigra, uspijeva da ima dušu. Da, dušu, tu neiskvarenu srž crno-bijelog svijeta protagoniste, i... pa, vidite - prekrasna manga, ne, strip, o malom dječaku, i robotu koji stiže u fabriku, ocu koji vidi sve u nijansama sive i odbija kreativnost, o konformizmu i ne-uklapanju u njega, o usamljenosti i razbijanju iste... o prijateljstvu, ljubavi, u nizu maltene tek "skiciranih" scena, punih neke mistične stvaralačke snage. Pročitao sam samo prvi tom, i nastavljam; mislim da će se još mnogo toga izdešavati i da će dijelo krenuti još višim stazama, jer ga Ridiculus, još jedan veliki ljubitelj Umezua, opisuje kao, parafraziram: "Filozofsku bombu koju je Umezu bacio na Japan, i od koje se još uvijek nije oporavio... i nikada i neće, na sreću.". Objektivno gledano, možda i najbolji strip ovoga autora, koliko god ja bio lično vezan za "The Drifting Classroom", te pojedine tomove "Orochi" i "Lijeve ruke Boga, desne ruke Đavola".

P.S. Avaj, avaj, stripovi nemaju "papirnato" izdanje (jebo američke izdavače!!!), te sam čitao scanslatione, koje možete naći na "mangatraders.com". Uživajte, prijatelji, i nemojte me linčovati ako uzalud utrošite vrijeme.

E da, ni mene "Ronin" nije oduševio. Mada ima dobrih trenutaka.

Helboj - Budjenje djavola 1-5
Zanimljivo, zabavno, konfuzno i dobro nacrtano. Serijal u malom.

Zagor OP 17.
Prve 2 vampirske price bas i nisu bile po mom ukusu, pa tako ni ova...Zagor i Rakosi su mi nekako na silu ubaceni ovde, i imam utisak da su u drugom planu.
Takodje, epizoda vise lici na Dampirovu nego na Zagorovu.
Dela Monika dobar, mada me malo nervira sto Zagor na vecini vinjeta ima nekakav seretski osmejak...detalj koji ne doprinosi mracnoj atmosferi.

Zivotinjska karma 4.
Urnebesna zabava! Sto bi rekao Gruja: hocu jos!