Šta se čita ovih dana ?

Kao što pre neki dan rekoh, dovršio sam i drugih 5 albuma Tornjeva Boa Morija. Kako ja vidim Hermanov serijal, mogao bi se podeliti na tri celine.

Prvu i ubedljivo najbolju obuhvataju albumi od 1 do 5, u kojima se upoznajemo sa pravdoljubivim vitezom bezemljašem Ejmarom od Boa Morija i njegovim vernim štitonošom Olivijeom. Ovaj dvojac krstari uzduž i popreko Evropom, pokušavajući da zaradi novac kojim bi Ejmar platio vojsku za ponovno osvajanja dvorca koji mu po pravu pripada, "čije su kule najlepše i najviše u hrišćanskom svetu", Boa Mori. Put im se često ukršta sa bandom zidara Žeroma, koga su smrt voljene žene i društvena nepravda gurnuli na drugu stranu zakona. Kulminaciju ovog dela sage predstavlja peti album, u kome su razbojnici konačno zbrisani, premda je nesrećni Žerom uspeo da pobegne. O ovim stripovima sam već pisao, pa da se ne ponavljam previše.

Ne može se reći da je drugi ciklus, koji pokrivaju albumi 6-9, loš, ali ni prećutati da je za koplje slabiji od prvog. U ovom delu priče pratimo Ejmara, koji je doneo odluku da se otisne na krstaški pohod, na njegovom putovanju u Svetu zemlju, preko balkanskih gudura, bliskoistočnih pustinja, borbi koje je tamo vodio, sve do povratka u Evropu. Uvodni šesti album, Sigurd, je i najslabiji u celoj seriji. Nikako mi nije jasno zašto je Herman u pripovedanje, koje se do tada i od tada strogo držalo realističnog pristupa, ubacio mitološko-folklorne elemente. Sigurd poslednji put, u vikinškom zamku čiji su žitelji pokršteni već 100 godina, na nekoliko dana oživljava drevne nordijske mitove kako bi jedna stara nepravda bila ispravljena. Scenario je, kao što rekoh, netipičan, odveć haotičan i gotovo nerazumljiv, jedina pozitivna stvar koju mu mogu pripisati je što me je beli konj koga je nemoguće uhvatiti podsetio na predivnu središnju priču Murkokovog "Mornara na moru sudbine", Plovidbu kroz sadašnjost, o gotovo besmrtnom melniboneanskom plemiću koji vekovima beži od konja (naizgled) bez jahača, koji ga svugde prati, kroz vreme i prostor. Sedmica, Vilijam, je već bolja, i predstavlja hroniku putovanja brojne grupe hodočasnika putevima Jugoistočne Evrope ka Maloj Aziji. Herman uverljivo opisuje sve nedaće koje su pogađale takve putnike i njihove zaštitnike, kao što su glad , žeđ, nepoznavanje terena, bolesti, (s razlogom) neprijateljski raspoloženo domaće stanovništvo (jer čovek je čoveku vuk, a ljudi koje ne poznajemo su pre potencijalne ubice /žrtve nego prijatelji). Osmi album, Seldžuk, novi je pad u pripovedanju. Hodočasnike zatičemo u Anadoliji, gde brzo imamo priliku da se uverimo da problemi koji su ih pratili na putu kroz staru dobru Evropu nisu iščezli s prelaskom u Aziju. No, priča o državnim zaverama i izgubljenim glasnicima je nekako suviše bleda i neuverljiva, deluje gotovo kao da je na silu sklepana i servirana čitaocima, a sam kraj, odnosno, da budem precizniji, vizantinčev kraj, mi je totalno besmislen i bezrazložan. Trebalo je oko ovoga Herman više da se potrudi. No, deveti album, Kaled, predstavlja džinovski korak napred. Čini mi se da mi je Rope pomenuo da mu je ovo najdosadnija priča u celim Tornjevima; meni je bila najzanimljivija i najdinamičnija u drugom ciklusu. Jedina zamerka koje mogu da uputim autoru je predugo Kaledovo umiranje, koje gotovo da može da se meri sa Trinitinom smrću u trećem Matrixu, a Marketprintu na naročito lošem prevodu ovog albuma. Ali priča o tome kako je Ejmar konačno osvojio svoje blago i zaputio se natrag na Stari kontinent da dovrši svoju potragu za Tornjevima Boa Morija mi je bila sve sem dosadna...

Deseti album, Olivije, sam predstavlja istovremeno i treću celinu i zaključak serijala. Ovde je autor dozvolio pukotinama koje smo kroz priče drugog ciklusa počeli da naziremo u Ejmarovom oklopu da se konačno prošire (u šestici ga vidimo očajnog, kako se prvi put bezrazložno breca na nedužnog Olivijea, u sedmici teško bolesnog, osmici iznurenog, a u devetom albumu postaje jasno da ga polako napušta telesna snaga). Sada, na kraju priče, Ejmar je umorni i ostareli, ali bogati vitez, koji je konačno došao nadomak pobede - konačnog osvajanja doma za kim je oduvek žudeo. Ali mnoge stvari nisu kao što su ranije bile, pri tom se ne misli samo na njegove umanjene sposobnosti, već i na njegov odnos sa Olivijeom, koji je potpuno zanemario svoje dužnosti i pretvorio se u tešku pijanduru. Herman možda i greši što u završnici sage pribegava pripovedanju iz štitonošinog ugla, čime nam uskraćuje priliku da se bolje upoznamo sa ovim novim Ejmarom, koji je drskiji i hladniji, okružen svitom novih prijatelja, oženjen devojkom mnogo mlađom od sebe. Mada, nije nezanimljiva ni Olivijeova priča, dok pratimo njegovo batrganje kroz blato u koje se sam uvalio, a čije razloge nam dozvoljava tek da naslutimo, a tiču se izgleda gospodarove mlade žene. Klasičan razlog za kraj jednog divnog prijateljstva, ali uvek uverljiv, zar ne? I da, Tornjevi su tu, na dohvat ruke, ali njihovi dosadšnji stanari ne nameravaju da ih predaju bez borbe...

Može li čovek sam da se izdigne iz blata i konačno ostvari životni san?

Nekako sam se naterao da dovršim poslednjih 10 strana sedmog albuma Najamnika. Diskutabilno je da li je to bila mudra odluka.

S druge strane, treći deo Orlova Rima je bio kao melem na ranu. Premeštanje radnje iz Italije u Germaniju donelo je serijalu, sem turobne atmosfere, i preko potrebni kvalitet. Stara je to lekcija, ali ništa ne fali ponovo uvideti da su ljudi u stanju da se kolju oko mrvice moći dok se svet oko njih raspada. Naravno, prethodna konstatacija važi i za Rimljane u za Germane, ali uz jednu bitnu razliku. Latini se svađaju oko podele materijalnih dobara, a Germanima je problem što se ne mogu složiti ni oko čega dok ne izmere prethodno dužinu svojih, recimo, kopalja. Ali i takve kakvi su, nepotrebna surovost rimskog namesnika Vara iskombinovana sa urođenim im ponosom naterala ih je da se spremaju za pobunu protiv Rimljana koji su se ulenjili i postali neoprezni. Germanija se pretvorila u poslovično bure baruta u koje je jednog ne naročito lepog dana ujahao naš heroj Marko Valerije Falkon, vojnik sa špijunskim zadatkom koji se ticao pitanja vernosti imperiji njegovog nekada najboljeg prijatelja, noseći u prtljagu pismo za ženu koju je nekada voleo...

Nećete verovati, ali nastavak priče je zapravo sasvim dobar.

Pročitao Komikovog Dreda. Bolandov crtež je suvo zlato, tu nema šta da se diskutuje. Priče iz stripa nisu suvo zlato, ali daleko od toga da su loše. Vreme je pomalo uticalo na njihov kvalitet, prvenstveno kada su u pitanju monolozi kojima se ističe očigledno kako bi se pojačao osećaj iznenađenja ili šokiranosti kod čitaoca, što je u današnje vreme potpuno nepotrebna tehnika. No, svet u kome se priča odigrava i njena atmosfera su vrhunski. Što se tiče Sudije Smrti i njegovih kolega - oni su definitivno ono na šta se misli kada se kaže "negativac", idealne personifikacije pojma. Mogu samo da se pitam koliko li bi me Dred oduševio da sam čitao ove epizode u vreme kada su tek izlazile...

Koliko god ova tema bila prisutna na svakom stripskom forumu, mislim da bi je trebalo ili ugasiti, ili da ljudi ovde samo nabace naslove šta trenutno čitaju, a da dojmove ostave u odgovarajućim, pojedinačnim najčešće, temama.

Verujem da bi se tako razmrdao i živnuo forum, ali kako većina odluči... Šta mislite? Plus, ovako potonu ili se raštrkaju neki odlični prikazi, kao ovi koje napiše Neomeđeni.

Hvala na lepim rečima.

Što se mene tiče, nije problem, možemo tako od sada. Može da doprinese i otvaranju novih tema, kada se radi o pročitanim stripovima koji nisu doživeli domaće izdanje.

Videćemo šta kažu ostali.

Što se mene tiče, može. Ja lično ne volim da opisujem šta čitam :)

elem on topic
Y: the Last Man #37-40

Imrahil ::Što se mene tiče, može. Ja lično ne volim da opisujem šta čitam :)

Ti opiši nakon što pročitaš. Mislim, mali je forum, relativno malo aktivnih članova, ali baš zato nam je lakše da lepo kad uđeš u jednu temu tu nađeš sve što te zanima. U velikoj meri već i jeste tako, ali ima i na ovoj odličnih osvrta na neke stripove, a to je već "potonulo".

Nexus ::Koliko god ova tema bila prisutna na svakom stripskom forumu, mislim da bi je trebalo ili ugasiti, ili da ljudi ovde samo nabace naslove šta trenutno čitaju, a da dojmove ostave u odgovarajućim, pojedinačnim najčešće, temama.

Verujem da bi se tako razmrdao i živnuo forum, ali kako većina odluči... Šta mislite? Plus, ovako potonu ili se raštrkaju neki odlični prikazi, kao ovi koje napiše Neomeđeni.

Slazem se, pogotovo sa boldovanim.

Nexus ::

Imrahil ::Što se mene tiče, može. Ja lično ne volim da opisujem šta čitam :)

Ti opiši nakon što pročitaš. Mislim, mali je forum, relativno malo aktivnih članova, ali baš zato nam je lakše da lepo kad uđeš u jednu temu tu nađeš sve što te zanima. U velikoj meri već i jeste tako, ali ima i na ovoj odličnih osvrta na neke stripove, a to je već "potonulo".

mogu da napišm 2-3 rečenice o stripu, to nije problem

Eternaut
Izvanredan strip. Sve vreme sam bio obuzet izvesnim evergreen (etergreen:)) osecajem, koji je obicno prisutan kada gledamo, slusamo ili citamo 'klasiku', nesto sto je staro, arhaicno, a istovremeno i veoma uzbudljivo, intenzivno i sveze...poput romana Poa i Velsa, crno-belih filmova i serija ('Zona sumraka' prva asocijacija) ili muzike ranog rokenrola.
Briljantno ispripovedani realisticni SF. Naracija krcata teskobom, napetoscu, ocajem obaska. Strah, panika i malodusnost aktera se sve vreme smenjuju/preplicu sa njihovom odlucnoscu i zeljom za zivotom, iskazanom nepokolebljivom voljom za borbom i otporom. Dok listamo stranice, i sami delimo vrtloge uzburkanih emocija i stanja svesti kroz koje prolaze Huan Salvo, njegova porodica, prijatelji, ostali sapatnici i celi svet (ciju muku ne vidimo, ali je itekako stvarna).
Invazija je vrlo mudro osmisljena. Osvajaci su prikazani kao hijerarhija slicna ovozemaljskoj vojnoj, s tim sto kod njih razlika u cinovima predstavlja razliku u rasama. "Oni", koji stoje iza svega, skriveni i ostaju...nevidljivi i nedodirljivi, kao sto i dolikuje svim onim neznanim silama koje nam kroje sudbinu.
Crtez, meni odbojan u pocetku, savrseno potcrtava atmosferu sveopsteg haosa, panike i ludila - kako spoljasnjeg, onog koji vlada na ulicama Buenos Ajresa, tako i unutrasnjeg, koji gosppdari umovima i dusama (kar)aktera.
U propratnim tekstovima videh da postoji prilican broj -sto oficijelnih, sto nezvanicnih- nastavaka. Nije ni cudo, jer sam rasplet -prilicno brz i, mozda i previse, nagao- sa beskrajnim kontinuumima i putovanjem kroz vreme prosto vapi za novim pricama, pa i citavim serijalima. Kakogod, ovaj strip savrseno funkcionise kao zaokruzena celina.
Na samom kraju, imamo dilemu: sta se zapravo dogodilo sa eternautom? Pisac donosi zakljucak da je "on sve zaboravio vrativsi se u proslost" sto je, cini se, neprihvatljivo posto u poslednjim kadrovima Huan Salvo nosi civilnu, 'obicnu' odecu za razliku od one nepoznatog porekla koju je imao par kadrova pre. Moglo bi se naslutiti da je susret sa samim sobom prouzrokovao nestanak onoga koji tom vremenu ne pripada. Pitanje da li 'nestanak' u tom slucaju znaci nastavak putovanja ili potpuno unistenje, ostaje otvoreno.
Naravno, ostaje da visi i jedna od vecih glavolomki: moze li se pukim saznanjem neposredne buducnosti uticati na njenu promenu/prevenciju?
I na koji nacin?

Pročitao sam Krvnu liniju. Odličan strip koji se vrti oko naizgled dve različite priče na dva kraja sveta, ali ipak međusobno povezane određenim događajima i sudbinama glavnih junaka. Ono što mi se nije dopalo je crtež, mnogo su im face slične i karikaturne, kad nose šlemove u toku neke bitke uopšte ne znam ko je ko. Crtež jedino mogao biti bolji, ali priča je baš super.

Rat-man 2 i 3
Nepretenciozna zajebancija :) Zdravo sprdanje sa svim svetskim strip kliseima...mala zamerka je sto se Ortolani strasno trudi da bude urnebesan u svakom kadru, sto je nemoguce.
Jan Diks 1.
Karlo Ambrozini je napisao 2 DD price. Obe su neobicne i konfuzne, i tesko mi je da ih (pr)ocenim. Pisao je i propalog Napoleona. Procitao sam samo prvu epizodu, i takodje imao isti neodredjeni utisak ekstraordinarnog a ipak ne preterano kvalitetnog.
Ovde nema mesta pomesanim osecanjima: Jan Diks je vrlo los i neinventivan strip, ubiboze dosadan...slaba razrada likova, smaracki zaplet...zapravo, moze se reci da podseca na VC Martija.

Diks je žali bože vremena koje utrošiš na čitanje

on topik, walking dead, prvi trejd :)
čitao i ranije na srpskom, sad na engleskom i utisak je sjajan

Hellboy/Batman/Starman... Bezvezurija, iako sam očekivao da bude makar malo zabavno... Uz to, prevod je na pojedinim mestima i više nego bukvalan...

Čitao sam novog VČ Martija. Ide otprilike ovako:
Uvodnik od 100 strana.
Akcija (što znači da se Marti mrdnuo iz kuće, davno je to bilo kada je on nekom i ćušku udario) poslednjih 60.
Nije, međutim, loše, zanimljivu su priču smislili o Jovanci i njenom maču, Orli ponovo pod senkom sumnje da se vraća starim navikama, mnogo bolja epizoda od prethodne.

Čitao i fantasy mangu Berserker, vol. 26-29. Ovo su kratki postovi sa jednog manga topika, pa ih prebacujem bez intervencija.

Ne znam šta bi sa glasanjem za mangu u našem malom ali odabranom klubu, ali cenim da je ovo pravo mesto da napomenem da sam pročitao još dva trejda Berserkera, 26 i 27. Osećanja su podeljena. S jedne strane, ima tu i dalje sjajnih momenata, a akcione sekvence drže nivo, ali čini se da polako počinje razvlačenje priče i ponavljanje nekih motiva, što verujem nijednom pravom ljubitelju ovog stripa ne prija. A i to što je Gats postao prokleta dadilja grupi dečurlije koja ga prati u stopu ne pomaže - Black Swordsman walk alone, kada se okupi družina to nije ono na šta smo navikli već Gospodar prstenova za 18+ publiku. Fleke donekle izvlači priča vezana za njegov novi oklop - nije da slično već nismo videli, ali fenomenalno se uklapa u sveopšte ludilo opisano na stranicama ovog stripa.

Idemo na 28-mi tom, sve sam bliži trenutku kada ću iščitati sve što sam kupio...

Pročitao sam 29-ti tom Berserkra. Ne valja. Cela knjiga je jedno veliiiiiiiko razvlačenje priče, naizgled s ciljem da se jednom liku da prilika da donese prelomne odluke o svom životu, ali one su, po meni, već odavno donete i stoga podzaplet kojim se ovde Mijura pozabavio nema smisla, sem ako niste autor uspešnog stripa koji ne želi da dovrši svoje delo jer donosi previše novca na bankovni račun. Poslednje 2-3 knjige su me zbilja razočarale...

Granvil. Delimično sam razočaran pričom u prvom albumu. Crtež i atmosfera sjajni, za prevod sam siguran da je bio težak zalogaj, vidi se da je u orginalnom tekstu bilo mnogo igara reči, Granvil je zanimljiv lik, miks Šerloka Holmsa i Džejmsa Bonda, ali scenario mi je u drugoj polovini priče znatno zaškripao. Čak i da sve shvatim kao omaž klasičnim detektivskim i špijunskim pričama, opet nisam najsrećniji.

Napisaću nešto više ako stignem ovih dana, trebalo bi ubrzo da dovršim i dvojku.

Lilit 8 - Velika bitka
Spojleri, koekude.
Iako ova prica nema poetiku i leprsavost
tzv. 'dosadnih' epizoda, zasluzuje pohvale
zbog (naizgled) prekretnice u serijalu.
Lilit je ovog puta omanula, zaustavljena,
ranjena(da li?), vera u ispravnost misije joj
je zestoko poljuljana, samopouzdanje na
niskom nivou, a kada dodamo da Mrkog
vise nema nego sto ga ima, jasna je tezina
situacije.
Sto se (ne)istinitosti korovljevih navoda
tice, sama polemika o tome je jasan znak
da je Enohova 'koska' savrseno (za)bacena
Sta reci, ocekujemo devetku koja, ako
smem primetiti, ima jednu od lepsih
naslovnica uopste.

Morrison ::Eternaut
Izvanredan strip.
....

Zlix ::Pročitao sam Krvnu liniju. Odličan strip
...

Morrison ::Rat-man 2 i 3
Nepretenciozna zajebancija :)
...

Morrison ::Jan Diks je vrlo los i neinventivan strip, ubiboze dosadan...slaba razrada likova, smaracki zaplet...

Imrahil ::walking dead, prvi trejd :)
čitao i ranije na srpskom, sad na engleskom i utisak je sjajan

Nexus ::Hellboy/Batman/Starman... Bezvezurija
....

neomedjeni ::Pročitao sam 29-ti tom Berserkra. Ne valja.
...

Morrison ::Lilit 8 - Velika bitka
Spojleri, koekude.
Iako ova prica nema poetiku i leprsavost
tzv. 'dosadnih' epizoda, zasluzuje pohvale
zbog (naizgled) prekretnice u serijalu.
....

Hvala na komentarima
Kaže se suština, a tek onda obrazlaže - odlično

Clockwork Apple-Zbirka priča Osamua Tezuke.Uživam,što da vam kažem :)

Crossed-bah,ne sviđa mi se uopšte,izvikan strip.Očekivao sam šokiranje a nisam štrecnuo dvaput.

Borgia-koji šamar crkvi,natjerati kosmajca da pročita ovo :P
Crtež fantastičan.

Fosterov Tarzan
Uh, ovo mi baš nije leglo. Čitam onaj tekst o Reks Manonu, pa krenuo da čitam i pomisao je bila "ako je Fosterovog ovoliko nahvalio, kakav li je taj Manon"
Tehnički savršeno izdanje, šteta što mi nije leglo.

Betmen, Helboj, Starmen
Simpatična epizoda, malo zbrzana, ali mi se svidela :)

wele ::
Borgia-koji šamar crkvi,natjerati kosmajca da pročita ovo :P
Crtež fantastičan.

Kaganat se infiltrirao i u stripove.

Bili Holidej
Iz nekog razloga sam ocekivao da ce ovo biti pogled na jednu drugaciju Bili, da ce nam autor ponuditi nesto vise od maglovite i opste predstave o ovoj neobicnoj osobi. No, cini mi se da su nam dati iskljucivo opstepoznati fragmenti njenog teskog, tuznog zivota i cemerne sudbine.
Nisam siguran da li nam se, preko istrazivanja onog novinara, porucuje "evo sta mozete znati o njoj, sustinu necete nikada" ili "to sto vidite je sve, niceg drugog ni nema".
Tja, da je strip los-nije, ali je daleko i od dobrog. Crtez (tj. stil) mi se ne svidja.

V kao vendeta
Nema sta, Alan Mur je genije.
Briljantni distopijski prikaz totalitarnog drustva, njegove zagusljive hermeticnosti i zatupljujucih efekata iste na obicne ljude.
Vrlo vesta apologetika terorizma i anarhije kao jedinih nacina da se razbije krug/zid naoko nesalomive, a zapravo vrlo krhke i sustinski neodrzive, tiranije.
Da bi se, medjutim, doslo do osvescenja, prvog koraka ka unutrasnjem oslobodjenju koje mora prethoditi spoljasnjem, neophodno je proci kroz zastrasujuce bolnu katarzu, na nacin na koji su to ucinili 'V' i Ivi.
Da li bi cena te i takve slobode bila previsoka, ostaje na svakome od nas da proceni.
Trenutak u kojem Ivi, na gore opisan nacin, stize do slobode, je jedan od boljih i sokantnijih uopste...naklon do poda autoru.
Sto se crteza tice, recimo da na pravi nacin hvata i belezi atmosferu scenografije i okruzenja.

Mail-japanski istraživač natprirodnih pojava.Zabavno

Krenuo sa YU Tarzanom, mnjammmm...