Šta se čita ovih dana ?

Konačno nekoliko Fibrica koje sam dugo želeo padoše u moje ruke, a tako i...



...u kome uživam...

Zekanove hvalevrijedne pustolovine: Blacktown
Pade i famozni Zekan. Dopao mi se strip, ali nisam bas raspamecen. Humor je dobar, pogotovo u dijalozima, a parodija -u ovom slucaju Vesterna- mu daje poseban smek.

Imam baš svašta i ne znam ni sam šta pre čitati, mada prednost dajem one shotovima u poslednje vreme...

Narednih dana lagano Riđobradi #8-14...

Jutros uz kaficu Kalvin i Hobs (prelistavao sam svih 10 systemovih albuma), a uz drugu kaficu essential Srebrni Letač

Zekanove hvalevrijedne pustolovine -
Slalomi
Uf, ovo mi je znatno slabije od Blektauna.
Pretpostavljam da je i ovo parodija, ali
nisam siguran cega. Humor tek u
tragovima...ima izvesnih kritika (ili
pohvala, 'bem li ga) savremenog lajfstajla,
mada je moguce i da sam to umislio

Navadiše me Mhejl i Neomeđeni opet na Berserka... Krenuo ispočetka.

Blago tebi. Ja sam dovšio 32. tom i nemam više. Ko sad da se prilagodi čitanju na kašičicu?

Vrh Bogova

Kako je ovo sjajno Čitam malo po malo, jedna knjiga, pa onda par drugi stripovi. Sinoć uzeo 4u knjigu, sa željom da pročitam 100-inak strana pre spavanja. Na kraju sam pročitao celu,legao u pola 3, jer nisam mogao da prestanem da čitam. Sjajno, sjajno

Iščitavam pomalo i Natana od SD, Zabranjena zona i Pakao su baš dobre, dok me ostatak i nije previše očarao. I crtežom sam uglavnom razočaran.

Imrahil ::Vrh Bogova

Kako je ovo sjajno Čitam malo po malo, jedna knjiga, pa onda par drugi stripovi. Sinoć uzeo 4u knjigu, sa željom da pročitam 100-inak strana pre spavanja. Na kraju sam pročitao celu,legao u pola 3, jer nisam mogao da prestanem da čitam. Sjajno, sjajno

Rek'o ja da je vrh vrh

Iščitavam pomalo i Natana od SD, Zabranjena zona i Pakao su baš dobre, dok me ostatak i nije previše očarao. I crtežom sam uglavnom razočaran.

Uh,Pakao je odlicna prica.Zabranjena zona-onako.

Previše započetih, a nedovršenih poslova u poslednje vreme - jedan od njih je Y - last man. Od juče sam u kampanji dovršavanja ovog stripa i dobro mi ide, pročitane 32 sveske od 60. Nije ovo remek delo, ali je veoma dopadljiv strip lagane radnje, koja mi u ovom trenutku leži. Možda je njegova najveća vrednost što je autor pogodio, bar se meni čini, kako bi svet izgledao bez ičega muškog na njemu. Nedovršeno i haotično - kao i uostalom kada bi situacija bila drugačija, odnosno kada slabijeg pola ne bi bilo.

Čitam DW Hronike Konana 3 ovih dana.

Pročitao sam prvu polovinu knjige, tačnije vol. 5. Sve priče su super, ona sa senkom gde se Konan priseća događaja od ranije mi je možda najslabija, a ona trodelna u Kitaju mi je najbolja. Hehe, kako mi je kraj smešan.

Na crtež sam navikao iz Divljeg mača i dopada mi se, plus je sve u boji i šareno.

Lagano pročitao Nošene vetrom, epizode koje sam kupio na sajmu. Sad mi je žao što su mi prva i peta ostale kod kuće, jer imam želju da odmah sve pročitam iz početka. Prelepo i potresno Buržonovo delo, sigurno jedan od najboljih stripova koje je francusko-belgijska škola dala. Svakako u top pet stripova objavljenih u Stripoteci. Mislim da ću, kada odem kod mojih za novogodišnje praznike, poneti ove Stripoteke i na miru sve još jednom iščitati.

Da li je neko imao prilike da čita epizode iz drugog ciklusa?

The life and times of Scrooge McDuck-fino

Pročitao sam ovih dana Pahekov "Avili! Avili!". Šta reći? Pahek je rođen za strip autora. Besprekoran kao crtač, sa opčinjavajuće neobičnim scenarističkim idejama, najbolji kada se bavi satirom, jer poseduje urođenu sposobnost da sa uspehom spoji komično i tragično, bio bi poznat kao Žan Žiro da je rođen u Francuskoj. Tamo bi se sigurno našao neki pisac koji bi za njega pisao scenarije za jedan ili dva popularna serijala, dok bi se Pahek u dokolici bavio onim što najviše voli - kratkom formom. Na žalost, ta vrsta slave mu je izmakla, ali će na ovim prostorima njegova dela uvek imati kultni status - apsolutno zasluženo.

Da kažem nešto malo o Velikoj moći malog Šninkela. Zaplet je manje više poznat većini nadam se. Na svetu zvanom Daar, vekovima besni borba između armija troje besmrtnika, a najgore u toj zbrci, po prirodi stvari prolaze najslabiji - simpatična, patuljasta stvorenja, Šninkeli. Ali nakon jedne od bezbrojnih bitaka bez pobednika, preživelom Šninkelu po imenu J'on obraća se Tvorac lično, izričući strašnu pretnju - uništiće Daar ako za pet sunčevih preklapanja ne zavlada potpun i trajan mir. Istovremeno, dodeljuje J'onu zadatak da se pobrine da mira bude i dariva ga velikom moći kako bi mogao da ga ostvari, ne objasnivši mu u čemu se ona sastoji i kako funkcioniše...

Dakle, ovo je priča o mesiji, ili, tačnije, Van Amov veoma uspeo pokušaj da preispita koncept mesijanstva iz nekog drugog ugla i uveri se kako fukkcioniše. J'on za početak, uopšte nije tipičan materijal za mesiju. U njegovo vreme stara religija Daara je gotovo zaboravljena, tako da u njega nije ugrađeno nikakvo strahopoštovanje spram U'na, Tvorca svetova, kamoli klasičan religijski/mesijanski fanatizam. Štaviše, J'on ne oseća nikakav entuzijazam za svoju misiju. Da ga okolnosti i sledbenici koje je stekao ne guraju neprestano napred, on bi odustao od svega još na početku puta. Sklon je oklevanju i kukumavčenju na svakom koraku, samosažaljenu, zakeranju što mu ništa ne ide od ruke kad ne ide, ili što ne ide bolje kad se stvari poprave, duboko uveren da je Tvorčev zadatak trebalo poveriti nekom drugom.

Poseban osvrt zaslužuje njegov nesuzdržan odnos prema suprotnom polu. Kroz najveći deo priče J'onova verna senka je G'vel, Šninkelska Famme fatale. J'on uopšte ne pokušava da suzbije svoju (normalnu, svetovnu) požudu prema devojci, štaviše,, u nebrojenim prilikama je pokušao da je utaži. G'vel je ta koja unosi neophodnu dozu hladnoće u njihov odnos, preko potrebnu da ovo ne bi preraslo u delo dostojno Sepijerijeovog opusa - ona je njegov najverniji i najvatreniji sledbenik, ubeđena da J'on pripada istoriji, a ne njoj, drži ga na odstojanju uprkos svojim željama. Ovde bi se moglo reći da na taj način uspeva bolje da manipuliše njime i odlukama koje on donosi, ne bez razloga, ali to je u ovom slučaju sporedni efekat njenog verskog ubeđenja, nikako posledica svesne namere. Vremenom se njihova osećanja pretaču u ljubav, ali tada mesijanstvo ponovo stupa na scenu - J'onova misija se nemilosrdno stara da bude ispunjena, vremena i prostora za romantična osećanja jednostavno nema. G'vel je bila u pravu, njeno kajanje zbog toga nema značaja.

S tim u vezi, vrlo je zanimljiva scena seksa sa Proročicom. J'onu je potrebno proročanstvo koje će mu pokazati put ka uspehu, ali za to treba da se obrati Proročici Folgi - on je Mesija,, nosilac poruke, ali bez sposobnosti uvida u budućnost. Proročica pristaje da mu pomogne, ali postoji kvaka - ona je sposobna da proriče samo u stanju ekstaze. Zbog toga deli svoju postelju sa Šninkelom. Proroštvo i mesijanstvo se sparuju. Da li je rezultat samo posledica seksualnog zadovoljstva, ili se radi o nečemu malo dubljem - činu oplodnje, rađanju proročanstva kao deteta/ploda spoja dve sile? Da li pisac govori da je Mesija, uzevši Proročicu da bi od nje dobio odgovarajuće proročanstvo, zapravo sam (pro)kreirao isto, sam sebi zapravo zacrtao put? I da li ste primetili koliko Folga ima dece?

Zanimljiv je i Van Amov odnos prema izdaji. I Šninkel je, poput Isusa, prokazan od strane jednog od svojih "najvernijih" sledbenika zarad novca. Međutim, za razliku od Isusa, J'on nije mogao da zna, pa tako nije ni predvideo Ar'tovu izdaju. Zato je njegov iskren oproštaj podaren ubrzo nakon tog čina Van Am prikazao većim od Isusovog, upravo zbog tog nedostatka predznanja. Pisac međutim, nije ni izbliza tako milosrdan. Ar't ubrzo gine od istih ruku od kojih je očekivao isplatu za svoje nedelo, dok J'on simbolično hoda preko jezera kiseline u kome su razložene njegove kosti.

A J'onov Zadatak? I velika moć? Osuđen od strane glavara svog naroda i razapet na Monolit poput Isusa na krst, J'on otkriva ono što je u epizodi sa Ar'tom već naslutio, da se moć koju mu je Tvorac podario zapravo sastoji u praštanju. U praštanju nedela koja su nam naneta postižemo da mačevi konačno budu uvučeni u korice i željeni mir nastupi. Postižemo spasenje. I ponovo Van Am u komparaciji sa Isusom daje prednost "faličnijem" mesiji, J'onu. Njegov život je cena i žrtva, ali dok se Hrist žrtvuje zarad vere i vernika (diskutabilno, može biti šire shvaćeno, ali postavimo ovde to kao tezu) Šninkel se žrtvuje za spašenje celog sveta. Time je krug naizgled zatvoren, misija mesije dovršena, Tvorčeva milost povraćena i Daar spašen. Ali na scenu stupa neko sasvim treći.

N'om. Jeretik koji se u davnom vremenu proglasio za Boga i zbog koga je U'n, Tvorac, i osudio Šninkele i njihov svet na epohe patnji i propadanja. On preuzima J'onovu ulogu i proširuje je, pojavljuje se na koncu priče kao Antimesija. Mesija izvan religije, ono što J'on, i pored svega, nije bio, i zato nije mogao da vidi širu sliku ma koliko se trudio. N'om je taj koji obznanjuje nakon J'onove smrti narodima Daara da su sve njihove nedaće bile nepotrebne. Da su prošli kroz svoje muke ne da bi naučili lekciju, već da bi bili naučeni lekciji. Suptilna razlika, ali ogromna, jer ukazuje na odnos Tvorca prema svojim tvorevinama. On ne vidi žitelje Daara kao svoju decu već kao svoje igračke. To je tačka u kojoj religija u očima vernika gubi smisao a Bog poštovanje. Tačka u kojoj božji plan propada, ali i sve ostalo. Nastupa preokret. Žrtva je uzaludna.

Anto i ostali, bravo i hvala za preporuku Žibrine Odgode. Moram priznati da sam u početku bio pomalo rezervisam i pitao se kako će radnja funkcionisati s obzirom na okolnosti u kojima se nalazio glavni junak, ali stranicu za stranicom, moje brige su se pokazivale nepotrebnim i neopravdanim. Nadam se da je M'hejl nastavio sa čitanjem Odgode, jer se pokazalo da Žibra uopšte nije imao nameru da falsifikuje francuske muke kod okupatorskom čizmom za vreme Drugog svetskog rata. Naprotiv, sve je prikazano upravo onako kako je i bilo, uspavano selo u francuskoj provinciji živi svoj život gotovo nesvesno da se najveći sukob u istoriji čovečanstva odvija na toj istoj planeti. U stvari, možda je prejako reći da su nesvesni, tačnije je da svest o ratu potiskuju tu negde, duboko u sebi, što će na dugoročnom planu za mnoge od njih imati trajne posledice. Verovatno se zato i priča zove Odgoda, ne samo zbog sudbine glavnog lika Žilijena, već zbog pozajmljenog vremena blaženstva u kome stanovnici Kamberjaka žive. Za svaku ličnost koju Žilijen prati pogledom iz svog skrovišta, sem možda za starog Bazila, koji je to mnogo pre doživeo, nastupiće trenutak šoka kada će spoznati realnost vremena u kome živi, vremena od koga su kukavički pokušali da pobegnu, da ga negiraju.

Ovih dana sam previše umoran za duge prikaze, ali moram da se osvrnem na dva najvažnija aktera priče, Žilijena i Sesil. Žilijen je šarmantna, duhovota, apolitična kukavica, koja se zahvaljujući pomenutom šarmu probila kroz život i rat neozleđena, na račun drugih. Njegova iskrena ljubav koju gaji prema Sesil jedino je što ga može pokrenuti i naterati na delanje u početku ove priče, za sve ostalo je potpuno nezainteresovan, ili zainteresovan tek da mu ne bude dosadno, da budemo precizni. Njegov "rival" Pol, saradnik pokreta otpora, u stvari je mnogo pozitivnija i hrabrija osoba, znatno dostojniji Sesiline ljubavi (ali znate već, devojke uvek pre biraju Hana Soloa nego Luka Skajvokera). Moglo bi se reći da pod Polovim uticajem neki zaboravljeni delić Žilijenove savesti i svesti budi, zbog čega krajem rata počinje da pomaže pripadnicima otpora, ali ostaje pitanje da li su takvi njegovi postupci zadocneli i nedovoljni, kao što mu Bazil sugeriše, i da li su samo posledica želje da opere sebe pred očima drugih zbog dugogodišnje pasivnosti. Indikativno je da je, od prve do poslednje strane stripa, Žilijen ličnost koja, kad se nađe u nevolji, traži pomoć od drugih, na početku od tetke Anžel, na kraju priče od Sesil. Šta se s njim zbiva kada ta pomoć izostane?

A Sesil? Žibra je povukao majstorski potrez u prvom albumu, kada je čitaocu dozvolio da se samo kroz Žilijenove voajerske oči upozna sa ovom lokalnom Femme fatale. U većem delu priče ona je misterija koju ni Žilijen ni čitalac ne uspevaju da reše. Šta sada oseća prema njemu? Da li je prestala da ga voli i okrenula se Polu? Za koga noćima plete vuneni šal? Ko je ona, u stvari? Nepoznanica. Čak ni kada je bolje upoznamo, nismo sigurni šta se zapravo krije iza izgleda mirne i tihe seoske devojke. Da, nakon što se vratila Žilijenu (napominjem vratila, nije on taj koji je uspeo da je vrati), saznajemo dosta toga - da je požrtvovana, nežne duše, privržena osobama koje voli... ali uvek ostaje osećaj da s njom u vezi postoji još bezbroj detalja koji se kriju ispod površine i ostaju nam nedostupni.

Trećeg Kandraxa nanovo

Ubojica -Matz/Jacamon
Strip o zivotu placenog ubice, njegovim (be)zivotnim stavovima, (ne)moralnim dilemama i ostalim aktivnostima.
Poprilicno nasilja, seksa, pucnjave, te svakojakih spletki i intriga. Tu su jos vazdan neki mafijasi, dileri, politicari i ostale kurve i secikese.
Ukratko, dobro sabijena krimi-triler prica (mada je znatno vise akcije nego napetosti) koja itekako drzi paznju.
Ono sto ne valja je poruka.
Oduvek me je -i u literaturi i na filmu- nerviralo to relativizovanje zlocina i vulgarno obesmisljavanje morala. Uopste, cela ta filozofija&kultura licemernog opravdavanja teskih zlocina nesavrsenoscu sveta, fazon: "jeste, ja ubijam, ali ovi tamo seku prasume, deca u aziji rade za male pare, a vegeterijanci nose kozne cipele".
Olaksavajuca okolnost je sto sve pratimo iz ubicine perspektive, no ipak...ne volim kad mi se svi ti govnari serviraju kao romanticni bonvivani, koji su ljudi kao i svi mi, ali eto, bave se nepopularnim poslom. Pa su jos, kao fol, tako osvesceni i prosveceni, i bolji od ostalih, jer su skrozirali covecanstvo, toboz ukapiravsi sustinu zveri zvane covek.
Crtez i kolor su prelepi...oduzimaju dah, zaista.
Jacamon se odlicno snalazi u svim eksterijerskim izazovima pred koje ga je scenarista postavio - a njih nije malo: dzungla, plaza, more, ulice Pariza i arhitektura, Njujork, (zanosna) naga zenska tela...
Izdvojio bih divno oslikanu nocnu panoramu Tajm skvera, sa svim onim neonskim reklamama i kicom koji nikada nije lepse izgledao...dodje mi da uvecam, odstampam i uramim taj kadar.

Magični vetar - Bjegunica. Nastavlja se niz dobrih priča započet Levom rukom đavola. U Bjegunici je, s popriličnim uspehom, Manfredi pokušao da imitira Berardija i da kroz vestern ispripoveda priču o ljudima i njihovim sudbinama. Konkretno, ovo je priča o mladoj ženi koja je pokušala da pobegne od svojih korena i izgradi potpuno nov život, da bi im se na kraju svojevoljno vratila. Pretpostavljam da je upravo zbog specifičnosti teme Milaco izabran da ctra Bjegunicu - teško je objasniti zašto, ali njegova ruka na ovakvim scenarijima nemerljivo doprinosi uverljivosti i uspehu priče. Magija starog majstora na delu, još jednom.

neomedjeni, puno hvala što svaki pročitan strip podeliš sa nama

Pinokio
Vinslusova obimna optuznica protiv civilizacije i covecanstva.
moglo bi se reci da je uspeo da ucini naizgled nemogucu stvar: da nemilosrdno -koliko i iskreno- medj korice ovog stripa nabaca sve negativne osobine homo sapiensa, i to maltene bez ikakvog teksta.
Ogromna galerija likova i njihovih nepocinstava je prosto prevelika za taksativno nabrajanje, no treba reci da nevinih i cistog srca gotovo i da nema - osim idilicnog seoskog para, i Snezane i 'njene drugarice'...ajde, i onog pingvina :)
Izdvajam malog ulicara i njegov intermeco 'Rodjeni gubitnik'. U nekoliko sugestivnih nemih stranica vidimo celu njegovu tragediju, krunisanu poslednjom vinjetom koja govori vise od milijardu reci. Takodje, klinja je zanimljiv i zbog nacina na koji ce skoncati...crni humor at it's best :)
Sam Pinokio simbolizuje covekovu konstantnu promenu (ne nuzno pozitivnu, niti uvek svojevoljnu) i potragu, lutanje i beg.
Buba Svabic je ono sto bi trebalo da bude Pinokiova (a samim tim i nasa) savest - neko ko bi mu pokazao put, ili makar pravac. A u kakvoj individui je otelotvorena savest? U telu estradnog umetnika u pokusaju, Olosa Lezilebovica, ogranicenog, prostog i nezrelog lenjivca...
Na kraju ove paklene mesavine zla i gorega - ipak hepiend (cak i za patuljke :/). Pinokio je pronasao utociste i spokoj u dobroj porodici, tom olako shvacenom, koliko i tesko nalazivom, blagu.
Inace, sve vreme sam ocekivao neki ubiboze crnjak na kraju...da ce se onim dobrim ljudima desiti nesto strasno. Ili da ce oni uciniti neku gadost.
Sva sreca, nisu
Upravo zbog takvog kraja, uprkos svemu uznemirujucem pore toga, ovaj strip smatram duboko pozitivnim.
Preporuka.

Teks Viler - Sume Oregona / Senonove puske
Nizzi / Venturi



TV posle 100 godina
jos jednom TV i Debeli Zan (mada se ne secam gde se jos pojavljivao)
TV ovoga puta u drustvu KK a bez KV i TDZ
otkrivaju ko sabotira rad sumara koji drvetom snabdevaju fabriku papira
uz obavezne stare fore koje nikad ne dosade
Nizzi stari znanac (jedna scena me podsetila na jednu iz NR - Tajna odsecene ruke al' se ne secam da li je on pisao)
Venturi mi lezi vise od Galepa (jbga nije on Ferri pa da izdrzi nalet novih )

Sneaksie Thiefsie ::Venturi mi lezi vise od Galepa (jbga nije on Ferri pa da izdrzi nalet novih )

Venturi je odličan crtač.
Dosta je potcenjen u odnosu na neke nazovi "zvezde"...
Samo ja i ti ga gotivimo. Osnivamo fan klub

vidim da na wiki nije na spisku

Šta rade čoveku !!!